Zemljišna karta RBiH iz 1992. godine: U Dejtonu imovina nije predata entitetima

Zemljišna karta RBiH iz 1992. godine/ IGES/

Piše: A. P.

11.06.2024.

Upravo ova karta sa pratećim uputama i pojašnjenjima, pored ostalih dokumenata i drugih mapa, korištena je tokom mnogih ratnih pregovora

Odluka Skupštine Republike Bosne i Hercegovine od 12. decembra 1995. godine predstavlja Ustavni zakon kojim je regulisana primjena Dejtonskog mirovnog sporazuma i omogućeno vraćanje na Ustav RBiH ukoliko se sporazum ne poštuje.

Sadržaj i pravni značaj

Odluka, donesena neposredno nakon parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma, bila je Ustavni zakon o izmjenama i dopunama Ustava Republike Bosne i Hercegovine. Njegov ključni cilj bio je da Dejtonski sporazum postane pravno primjenjiv u unutrašnjem pravnom poretku BiH, jer sam međunarodni sporazum nije bio ratificiran u Parlamentu BiH. 

Radiosarajevo.ba+1

Prema odredbama odluke: ako se Međunarodni mirovni sporazum i Ustav BiH ne budu provodili, Republika Bosna i Hercegovina može proglasiti nevažećim Dejtonski sporazum i nastaviti djelovati kao međunarodno priznata, suverena i nezavisna država u skladu sa svojim Ustavom. Ova norma je naglašavala da je Dejtonski sporazum okvir za privremeno preoblikovanje unutrašnjeg uređenja, a ne izvor suvereniteta BiH. 

Raport.ba+2

Politički i pravni kontekst

U trenutku donošenja odluke, Skupština RBiH je imala punu međunarodnu subjektivnost, iako su neki poslanici iz Republike Srpske i HDZ-a bili odsutni ili nisu učestvovali u radu. Odluka je imala ustavnu snagu, a ne samo političku težinu, i predstavlja jedini unutrašnjopravni osnov na kojem počiva važenje Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH. 

Raport.ba+1

Pravni eksperti danas ističu da, iako je formalno zakon i dalje na snazi, vraćanje na Ustav RBiH u sadašnjem političkom kontekstu smatra se teško izvodivim, jer Skupština RBiH više ne postoji, a Dejtonski sporazum je trilateralni međunarodni ugovor između BiH, Hrvatske i tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. 

Raport.ba+1

Zaključak

Odluka od 12. decembra 1995. godine ima ustavnu i historijsku važnost jer je omogućila pravni okvir za primjenu Dejtonskog sporazuma unutar BiH i zadržala mogućnost povratka na Ustav RBiH u slučaju nepoštivanja međunarodnog sporazuma. Iako njena praktična primjena danas ima ograničenja, ona ostaje ključni dokument za razumijevanje ustavnog i međunarodnog prava u Bosni i Hercegovini. 

Raport.ba+1

PODIJELI NA

TwitterFacebookLinkedInPin It

haler

Pogledaj sve objave od haler →