Dan Republike Srpske: U slavu genocida

Autor Tomislav Marković

Dan Republike Srpske: U slavu genocida

foto: aktuelno.me

I ove godine Milorad Dodik i njegova horda nacional-skakavaca proslavljaju Dan Republike Srpske. Ustavni sud Bosne i Hercegovine dva puta je ovaj nazovi praznik proglasio neustavnim, ali to ne sprečava slavljenike gnusnog praznika. S obzirom šta zapravo slave, nije ni čudo što ih ustav i zakoni ne sputavaju, Republika Srpska je i nastala kao negacija svakog pokušaja da se društvo uredi pravnim regulama i etičkim normama.

Piše: Tomislav Marković

Provokacije Milorada Dodika i ostalih glavešina srpskog sveta iz godine u godinu postaju sve bestidnije, a sad su rešili da prevaziđu sami sebe. Proslava će biti održana na dve lokacije, u Banjaluci se priređuje svečana akademija, a u Istočnom Sarajevu marširaće policijske snage u defileu. Ispaljivanje počasne artiljerijske i snajperske salve nije predviđeno programom, mada bi se savršeno uklopilo u koncept glorifikacije zločinačke prošlosti.

Srpski režim nesebično pomaže prekodrinsku braću u razgradnji BiH, kao i u negovanju tekovina genocida. Slavlju će prisustvovati patrijarh Porfirije, duhovni poglavar Srpskog sveta (devojačko: Velika Srbija), a svetovno krilo velikodržavlja predstavljaće razni Vučićevi poklisari: ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, predsednik Skupštine Vladimir Orlić, narodni poslanici, ministri, te Vučićev sin Danilo, valjda u svojstvu prestolonaslednika.

Predsednik Srbije neće doći, propustiće priliku da se priseti mladalačkih dana kad je, kao funkcioner Srpske radikalne stranke, obilazio snajperiste poređane oko Sarajeva i bodrio ih da istraju u pravednoj borbi protiv civila u redovima za hleb i vodu. Mladosti će se podsetiti Dačić koji je u vreme opsade, etničkog čišćenja i genocida bio portparol Miloševićeve Socijalističke partije Srbije, centrale za planiranje masovnih zločina u BiH. Glasnogovornik smrti i zločina, pravi čovek na pravom mestu.

U Istočnom Sarajevu uveliko traju pripreme i najave svečanog događaja. Na zgradi Opštine, u prostorijama boračkog udruženja stoji poster Ratka Mladića, kreatora Republike Srpske. Pored se nalazi Kulturni centar u kom će biti održana projekcija Borisa Malagurskog koji falsifikuje istoriju, negira genocid, pa je zato njegovo emitovanje zabranjeno po brojnim evropskim gradovima.

Slaviti defileom uniformisanih lica Dan Republike Srpske nadomak grada koji je Vojska Republiek srpske četiri godine držala pod opsadom – znači slaviti opsadu Sarajeva, proslavljati ubijanje nedužnih civila, diviti se onima što su snajperskim puškama pucali dečacima i devojčicama u glavu. A proslavljati Dan Republike Srpske, svejedno gde, znači proslavljati ratne zločine, genocid, masovna proterivanja, konc-logore, kolektivna silovanja, mučenja, zlostavljanja, pljačku, razaranje, spaljivanje, zločine protiv čovečnosti.

Nikakva šminka, relativizacije, falsifikati ne pomažu. Republika Srpska je nastala na zločinu i genocidu, tu činjenicu niko nikad ne može promeniti. Uostalom, ni sami kreatori Republike Srpske nisu krili svoje planove, pa nema smisla da se baštinici njihovoih zlodela sad prave ludi. Na sednici Narodne skupštine Republike Srpske održanoj 12. maja 1992. Godine usvojena je “Odluka o strateškim ciljevima srpskog naroda u Bosni i Hercegovini”.

U tom dokumentu su definisani prioriteti srpskog naroda: “Državno razgraničenje sa druge dvije nacionalne zajednice; koridor (povezanost teritorije) između Semberije i Krajine; uspostavlјanje koridora u dolini rijeke Drine, eliminisanje Drine kao granice između srpskih država; uspostavlјanje granica na rijekama Uni i Neretvi; podjela grada Sarajeva na srpski i muslimanski dio i uspostavlјanje u svakom od dijelova efektivne državne vlasti; izlaz Republike Srpske na more.“ Prioriteti su, dakle, bili etnička čišćenja, masovna proterivanja, pokolji, masakri, istrebljenje nesrba, pre svega Bošnjaka i Hrvata. Odnosno, to su bila sredstva za ostvarivanje onoga što su Karadžić i poslanici Skupštine RS videli kao famozni interes srpskog naroda.

Kada je čuo šta su strateški ciljevi RS-a, načelnik Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratko Mladić je odmah shvatio kuda to vodi. „Mi ne možemo očistiti niti možemo imati rešeto da prosijemo samo da ostanu Srbi ili propadnu Srbi, a ostali da odu. Pa to je, to neće, ja ne znam kako će gospodin Krajišnik i gospodin Karadžić objasniti svijetu. To je, ljudi, genocid”, rekao je Mladić. Sprovođenje genocidne politike je počelo malo ranije, u aprilu 1992. godine, kad su srpske snage, uz podršku JNA i paravonih jedinica iz Srbije, započele etničko čišćenje istočne Bosne, ubijajući civile po Zvorniku, Višegradu, Bratuncu, Bijeljini i mnogim drugim gradovima i selima. U aprilu je počela i opsada Sarajeva koja će trajati 44 preduga meseca.

A čitav zločinački velikosrpski projekat u BiH stavljen je u pogon 9. januara, kada je zaverenička grupa koja je sebe nazvala Skupštinom srpskog naroda donela deklaraciju o proglašenju tzv. Republike srpskog naroda Bosne i Hercegovine, kao nezavisne teritorije unutar ustavne Bosne i Hercegovine. Taj datum sada proslavljaju naslednici ideologa i praktičara genocida. Republika Srpska je i stvorena da bi bilo izvršeno etničko čišćenje nesrba, prevashodno Bošnjaka, da bi se zločinom i genocidom stvorila čista, homogena srpska teritorija, kao deo Velike Srbije u nastajanju. Zločin i genocid su svrha postojanja Republike Srpske, njen temelj i jedini smisao postojanja.

Desetine oficira i pripadnika Vojske Republike Srpske osuđene su za ratne zločine, nehumana postupanja, progone, zločine protiv čovečnosti i genocid. Na doživotnu robiju osuđene su ratne vođe bosanskih Srba: Radovan Karadžić, prvi predsednik Republike Srpske, i Ratko Mladić, vrhovni komandant Vojske Republike Srpske. Devetog januara u Banjaluci i Istočnom Sarajevu biće odata počast genocidnom dvojcu, ali i svim drugim ratnim zločincima, osuđenim i neosuđenim, koji su u temelje Republike Srpske ugradili desetine hiljada kostiju nevinih ljudi, ubijanih samo zato što se zovu malo drugačije, ne baš srpski.

Proslavljanje Dana Republike Srpske je odavanje počasti fašistima koji su belim trakama u Prijedoru označavali bošnjačke kuće. Devetog januara se slave koncentracioni logori za mučenje i ubijanje Bošnjaka, Omarska, Keraterm, Trnopolje, Manjača, Luka i mnogi drugi. Slavi se hotel “Vilina vlas” koji su Milan Lukić i njegovi dželati pretvorili u logor za silovanje. Slavi se ubijanje bošnjačkih civila na Višegradskom mostu koje je predvodio isti taj Lukić. Slavi se pokolj na Korićanskim stijenama, masakri u Kozarcu i Rogatici, slavi se opsada Sarajeva, slavi se elitocid i kultorocid, slavi se genocid u Srebrenici, slave se masovne grobnice, primarne, sekundarne i tercijarne. Nema monstruoznijeg praznika na svetu od Dana Republike Srpske.

I taj i takav najjeziviji, najnemoralniji, najdemonskiji praznik na planeti odvija se sa učešćem i blagoslovom patrijarha jedne bar nominalno hrišćanske organizacije, Srpske pravoslavne crkve. Tako Republika Srpska pored političkog i ideološkog dobija i religijsko, metafizičko opravdanje; tako se krvavi temelji Republike Srpske peru osvećenom vodicom. I nije Porfirijev nastup na proslavi dana RS-a nikakv eksces, niti iznenađenje, već deo kontinuiteta.

Njegov prethodnik, patrijarh Irinej, takođe je učestvovao u proslavi zla i propovedao da je „Republika Srpska delo promisla i volje Božje”, što će reći da su silni ratni zločini i genocid izvršeni u skladu s Božjom voljom, da je u pitanju nebeski, božanski plan, a ne delo ljudskih ruku. Kad čovek amputira savest, a sve skrupule baci na smetlište, onda mu nije teško ni Boga da mobiliše i postavi ga za šefa Centralne otadžbinske uprave ili neke slične radikalsko-socijalističko-zločinačke organizacije. I svi oni zajedno, patrijarh, vladike, političari, ratni zločinci, arhitekte Srpskog sveta, podobni umetnici i razni drugi uglednici svečano će defilovati u prazničnoj povorci, pod zastavom srpskog Boga Marsa, pod zastavom smrti, razaranja i uništenja.

Ilustracija: Šukrija Maholjić

Komentariši