Neustavni praznik RS u agendi ‘Srpske liste’


Trojica predstavnika "Srpske liste" zaokruženi su na fotografiji sa skupa u Banjaluci 8. januara 2022, kada je objavljena odluka o dodeljivanju ordena Putinu. S leva na desno: Dragiša Milović, Vučina Janković i Ivan Todosijević.

Trojica predstavnika “Srpske liste” zaokruženi su na fotografiji sa skupa u Banjaluci 8. januara 2022, kada je objavljena odluka o dodeljivanju ordena Putinu. S leva na desno: Dragiša Milović, Vučina Janković i Ivan Todosijević.Podijelite

Prazniku koji bosanskohercegovački entitet Republika Srpska (RS) uporno slavi, iako je neustavan, prisustvovali su i predstavnici vodeće partije kosovskih Srba “Srpske liste”.

Ne u prvom redu, koje je bilo rezervisano za goste predstavnike vlasti Srbije, nego u trećem, dok je lider RS-a u Banjaluci 8. januara objavljivao odluku o dodeljivanju ordena Vladimiru Putinu, od većeg dela međunarodne zajednice izolovanog ruskog predsednika, sedeli su Dragiša Milović, Vučina Janković i Ivan Todosijević.

Ova trojica funkcionera “Srpske liste” angažovani su u srpskim institucijama na severu Kosova.

Milović je zamenik direktora Kliničko bolničkog centra u Severnoj Mitrovici, Vučina Janković je načelnik “kosovskomitrovačkog upravnog okruga”, koji funkcioniše u sistemu Srbije, dok je Ivan Todosijević, predsednik Privremenog opštinskog organa Zvečan, koji takođe finansira Beograd.MOŽDA VAS ZANIMAOrdenje RS Putinu, Vučiću, patrijarsima i ratnim zločincima

Pet dana kasnije, odgovarajući na upit Radija Slobodna Evropa (RSE), oglasila se Vlada Kosova.

U odgovoru navodi da je učešće “Srpske liste” na proslavi organizovanoj u Banjaluci snažan dokaz da se Srbija meša u “unutrašnje stvari susednih zemalja kroz svoje pipke – kao što je ‘Srpska lista'”.

Još se podvlači da se funkcioneri “Srpske liste” sve više kreću “nelegalnim i neustavnim putevima”.

“Sa nelegalnih barikada na Kosovu, na neustavna dešavanja u Bosni i Hercegovini. Od ‘Asocijacije barikada’ do Republike Srpske. Od borbe protiv prava i zakona na Kosovu do odavanja počasti predsedniku Rusije, Putinu”, rekao je za RSE portparol Vlade Kosova, Prparim Krueziu (Perparim Kryeziu).

Ocenjuje i da se prisustvo bivših gradonačelnika na svečanosti povodom 8. januara, može protumačiti kao izraz projekcije za stvaranje Zajednice opština na Kosovu.

Zajednica opština sa srpskom većinom trebalo bi da bude formirana u skladu sa dogovorom ostvarenim u briselskim pregovorima Srbije i Kosova.

Vlada Kosova se tome protivi između ostalog i zbog rizika da bi institucionalno objedinjavanje deset opština u kojima živi većinom srpsko stanovništvo, sa sobom nosilo rizik uspostavljanja entiteta koji bi destabilizovao Kosovo, poput pozicije koju RS ima unutar BiH i što jedan od faktora koji ograničava funkcionisanje te države.PROČITAJTE VIŠEKurti: Pitanje ZSO može biti rešeno konačnim sporazumom sa Srbijom

Funkcije i ostavke u kosovskim institucijama

Milović, Janković i Todosijević su do nedavno bili angažovani i u kosovskim institucijama.

Dragiša Milović je bio gradonačelnik opštine Zvečan po kosovskom sistemu ali je početkom novembra prošle godine podneo ostavku u okviru kolektivnog istupanja Srba iz kosovskih institucija na severu u znaku protivljenja odluci Vlade Kosova oko preregistracije srpskih registarskih tablica na kosovske.

Vučina Janković je takođe bio gradonačelnik Zvečana do oktobra 2021. godine, dok je Ivan Todosijević bio deo Vlade i Skupštine Kosova.

RSE je pokušao od dobije komentar od Milovića, Jankovića i Todosijevića o učešću na proslavi Dana Republike Srpske, ali bezuspešno.

“Srpska lista” se oko učešća njihovih funkcionera na proslavi, u Banjaluci 8. januara, uoči parade organizovane u Istočnom Sarajevu, nije oglašavala.

Proslavljen još jedan neustavni Dan Republike Srpske

Inače, “Srpska lista” od njenog formiranja 2013. učestvuje u kosovskim lokalnim i centralnim institucijama.

Uživa podršku vlasti u Srbiji, a trenutno ima devet poslanika u Skupštini Kosova, dok su ministarsko mesto izgubili nakon što je predsednik stranke Goran Rakić podneo ostavku.

Zašto je sporan 9. januar?

RS obeležava 9. januar, datum kada je 1992. godine proglašena Deklaracija o Republici srpskog naroda, kao nezavisne celine u Bosni i Hercegovini, sa ciljem da je pripoji Jugoslaviji.

Dva meseca kasnije, održan je međunarodno priznati referendum o nezavisnost Bosne i Hercegovine, a četiri meseca kasnije, ova bivša jugoslovenska republika je uronila u troipogodišnje krvoproliće.

Taj praznik osporavaju institucije Evropske unije, Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) i zapadne zemlje, jer proslava 9. januara za njih predstavlja udar na Ustav Bosne i Hercegovine, te Dejtonski mirovni sporazum.

Takođe, gest dodele ordena na taj dan Putinu naišla je na osudu SAD i Evropske unije.PROČITAJTE I OVO:Šta kažu mladi o proslavi 9. januara?

Veze ‘Srpske liste’ i Republike Srpske

Politikolog Ognjen Gogić navodi da je blizak odnos Srpske liste i RS podstaknut iz Beograda, te da se on razvija godinama.

Dodaje da prisustvo političkih predstavnika Srba sa Kosova na obeležavanju Dana RS nije novina ali ukazuje da se tu radi i o politici “srpskog jedinstva” koju promoviše zvanični Beograd.

“U tom sklopu se oslikava i događaj u Istočnom Sarajevu na kome su bili su prisutni predstavnici Vlade Crne Gore, sa Kosova i iz Srbije. Tako da se tu demonstrira to srpsko jedinstvo”, smatra Gogić.

Ukazuje i da politika Republike Srpske prema Rusiji i Vladimiru Putinu nema punu podršku Beograda.

“Srbija tu balansira, osudila je agresiju Rusije na Ukrajinu, protiv je rata ali ne želi da uvede sankcije Rusiji. Ovo što se desilo, što je dodeljen orden (Vladimiru Putinu) je više politika Republike Srpske. On (Milorad Dodik) je Srbiju i Srbe sa Kosova doveo u nepriliku. Srbiji i Srpskoj listi to ne treba uopšte, takvo otvoreno stajanje na stranu Putina”, kaže on.CEREMONIJA U ISTOČNOM SARAJEVUZastave Donjecka, uz ruske i srpske desničare na obilježavanju neustavnog Dana RS

Dodaje i da se “ispadi” rukovodstva Republike Srpske moraju tolerisati zbog bliskih odnosa ali ne “zato što nemaju simpatije prema Putinu već zato što zvanična politika nije da se on otvoreno podržava”.

Veze Srpske liste i Rusije

Spekulacije o umešanosti ruskih službi u poslednje događaje na Kosovu nisu zvanično potvrđene, no više izvora iz bezbednosnih institucija Kosova navelo je za RSE da su pripadnici ruskih službi i organizacija bili uključeni u poslednju krizu na severu Kosova.

Moskva je demantovala navode o svojoj umešanosti u te događaje.

Lokalni Srbi su sredinom decembra prošle godine podigli barikade zbog hapšenja njihovog sunarodnika Dejana Pantića, kog su kosovske vlasti optužile da je učestvovao u napadu na prostorije Centralne izborne komisije Kosova.

Pantiću je, u međuvremenu, određen kući pritvor a barikade su uklonjene.

Inače, predsednik Srpske liste Goran Rakić se, zajedno sa tadašnjim direktorom Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Markom Đurićem, 2017. godine sastao sa generalnim sekretarom vladajuće ruske partije Jedinstvene Rusije, Sergejom Železnjakom.

Jedinstvena Rusija, je zvanično podržala “Srpsku listu” za učešće na lokalnim kosovskim izborima 2017. godine i njeno učešće u kosovskim institucijama.

Predstavnici Rusije su inače, bili prisutni na barikadama koje su podizane na severu Kosova još od 2011. godine.

Rusija je 2011. godine Srbima na barikadama poslala i “humanitarnu pomoć”, kao znak podrške.

Prethodno je, tadašnji ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin lično obišao barikade na severu Kosova zajedno sa Mišom Vacićem, koji je 2017. godine osnovao pokret “Srpska desnica”.

Komentariši