Kako su Rusi postali ‘zlatne koke’ u Srbiji

Objavljeno od strane haler / Nema komentara na Kako su Rusi postali ‘zlatne koke’ u Srbiji

Visina rente u Beogradu i Novom Sadu je otišla u nebo, otprilike duplo više nego prije pojave Rusa na srpskom tržištu nekretnina za iznajmljivanje.

17 Nov 2022

Mnogi stanodavci, pored visoke rente, traže depozit, u visini jedne rente, plus minimum šest mjeseci unaprijed Foto: Al Jazeera

Verovatno su i kornjače na Galapagosu upoznate sa bratskom ljubavlju dva naroda – ruskog i srpskog. Ta ljubav je toliko velika da su Beogradu svojevremeno organizovane litije za spas Rusije. Srbija jedina u Evropi nije uvela sankcije Rusiji, Rusija prodaje Srbiji gas po povlašćenoj ceni, ali samo izvesnu količinu. Nije tajna da ima i Srba koji se u Ukrajini bore pod ruskom zastavom i komandom.

Ta ljubav je, svakako, prenaglašena u srpskom slučaju, a mnogi bi rekli i neracionalna. Sada se ogleda i u “empatiji” građana Srbije prema Rusima koji otišli iz Rusije i nastanili se u pojedinim srpskim gradovima. Ta “bratska ljubav” ogleda se, naravno, u visini rente sa kojom se Rusi susreću, a još više udara na budžet građana Srbije koji su podstanari. Visina rente u Beogradu i Novom Sadu je otišla u nebo, otprilike duplo više nego pre pojave Rusa na srpskom tržištu nekretnina za iznajmljivanje. Stanodavci su izgubili kompas i videli priliku za dobru zaradu, a to se odražava ne sve, ne samo na Ruse. Za prosečan stan od 50 kvadratnih metara u Beogradu je danas potrebno izdvojiti 600 evra. Ako se stan nalazi na Vračaru, ili na Starom Gradu, cena je i viša.

Koliko je ovo uzelo maha govori i podatak da je sve više porodica koje se odlučuju da izdaju svoje stanove i odsele se koji kilometar van Beograda kako bi ostvarili ekstra zaradu neophodnu za teška vremena koja su pred nama. Svako vidi priliku da zaradi bez obzira na tu bratsku ljubav između Srba i Rusa.

Mnogi stanodavci, pored visoke rente, traže depozit, u visini jedne rente, plus minimum šest meseci unapred. Malo je onih koji su spremni da rentiraju svoje nekretnine mesec za mesec. Još je manje onih koji ne žele da izdaju stanove Rusima. Jednostavno, situacija je takva da bi je valjalo iskoristiti.

‘Da Bog da te pozvao stanodavac’

Beograd je najviše na udaru, odnosno, najveća je potražnja za stanove u Beogradu. Drugi po potražnji je Novi Sad na čijim ulicama se sve više čuje ruski jezik. Kao iznenađenje se nametnula Subotica koja je naprasno postala zanimljiva Rusima, možda jer je najbliža granici Evropske unije, odnosno Mađarske koja i dalje ne gleda na Rusiju poput ostatka evropskog kontinenta.

Očigledno da su put Srbije krenuli oni Rusi koji su bolje stojeći od proseka stanovništva u Srbiji čim imaju prilike da plaćaju tolike zakupe. Najviše je programera. Za njih nema problema kada je posao u pitanju bez obzira odakle ga radili, a verovatno im ni cena koju plaćaju da bi živeli u Srbiji i dalje nije previsoka.

Neko bi rekao, zakon ponude i potražnje, ali da li je to ljudski i moralno, drugo je pitanje. Kako god da se to računa, nekretnine su u ovom slučaju kapital, a on ne bire ni vreme, ni mesto, ni situaciju da se ukrupni. Uostalom, setimo se samo, ako želimo toga da se setimo i da priznamo, koliko su Srbi naplaćivali flašice sa vodom svojim sunarodnicima koji su avgusta 1995. godine izbegli iz Knina. Iskoristili priliku.

Nisu, međutim, Rusi ti koji su najviše u problemu zbog visokih cena, već sami građani Srbije, odnosno, porodice studenata koji žive u Beogradu i Novom Sadu. Teško je da može da se pronađe student kome stanodavcu nisu podigli kiriju. Cene su jednostavno nepodnošljive sa prosečnu srpsku porodicu. Studenti se snalaze kako znaju i umeju, a najbolji način je taj da se udruže njih nekoliko i zamene samački život onim jeftinijim – zajedničkim.

Ništa bolja sudbina je i kada su u pitanju porodice koje žive u iznajmljenim stanovima. Društvenim mreža kruži priča jednog čoveka koji je od svog stanodavca dobio poruku da od Nove godine kirija sa 300 evra “skače” na 600 i da ako ne može toliko da plati da mu javi na vreme kako bi pronašao nove stanare.

Čovek ga je pozvao i pitao kako da živi ako celu platu da za stan, a stanodavac mu se zahvalio na vremenu koje je proveo u njegovom stanu i rekao mu da se iseli do kraja godine. Tako je i nastala nova srpska kletva – Da Bog da te pozvao stanodavac! Mnoge porodice u Srbiji danas strahuju od tog poziva.

Rusi kupuju nekretnine

Slična je situacija i kada je u pitanju kupovina nekretnina. I tu se desilo povećanje cena, ali ne tako drastično kao prilikom iznajmljivanja.

Prema informacijama iz beogradskih agencija za nekretnine, od osam stanova, koji se prodaju u Beogradu, čak šest kupe Rusi i to za keš.

Najveća je potražnja za stanovima iznad 200.000 evra, što govori o bogatoj klijenteli. Uporedo sa pričom o nekretninama u Srbiji, zabeležen je i veliki porast broja novootvorenih firmi u Srbiji čiji su vlasnici Rusi.

Verovatno je situacija slična i u drugim zemljama u koje stižu Rusi bežeći od rata u Ukrajini. U ljudskoj je prirodi koristiti situaciju, ali zar i kada su braća i sestre u pitanju.

Pojedini pripadnici desničarskih organizacija i ne žale mnogo za Rusima koji su pobegli i našli utočište u Srbiji, jer ih doživljavaju kao dezertere. Bez obzira na sve to, činjenica je da se Rusi, i pored te viševekovne proklamovane ljubavi, trenutno kod mnogih u Srbiji doživljavaju kao “zlatne koke”.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.IZVOR: AL JAZEERA

  • Nenad KulačinNenad Kulačin je rođen 1970. godine u Beogradu. Novinarsku karijeru počeo je u dnevnom listu Borba, radio kao novinar i urednik u Vestima iz Frankfurta te bio urednik u nedeljniku Standard. Na beogradskoj TV Enter počeo je televizijsku karijeru, dvije godine je bio urednik na televiziji B92, odakle 2009. godine prelazi ne mjesto glavnog i odgovornog urednika RTV Šabac. Trenutno radi u lokalnom šabačkom nedjeljniku Glas Podrinja. Sa Markom Vidojkovićem je koautor emisije Dobar, loš, zao na TV Šabac.

POVEZANE

VIŠE IZ RUBRIKE MIŠLJENJA PIŠE

POPULARNO

PODIJELI NA
LinkedInPin It
haler

Komentariši