ŽARKO KORAĆ ZA “SLOBODNU BOSNU”: “Vučić klasični nacionalista demagog koji politički živi od dizanja tenzija na Kosovu; Dodik sredstvo za trajno rusko političko prisustvo u regionu”

“Iako su danas oči sveta, posebno u Evropi, okrenute ratu u Ukrajini, sever Kosova je mesto gde lako može da dođe do teških oružanih incidenata bez obzira na prisustvo NATO snaga na Kosovu”, ističe profesor Korać.

Žarko Korać (Foto: Media centar Beograd)Milorad Dodik (Foto: Slobodna Bosna)Aleksandar Vučić (Foto: Arhiv)

Dodik je samo sredstvo za trajno rusko političko prisustvo u regionu. I sada za skretanja pažnje na užasan rat u Ukrajini. Teško se vara ako misli da ga Rusija neće napustiti čim joj to bude potrebno zbog odnosa sa Zapadom, kaže psiholog i dugogodišnji političar i profesor u penziji Žarko Korać.

Profesor Korać u razgovoru za “Slobodnu Bosnu” govoreći o negiranju genocida u Srebrenici ističe kako je iluzija očekivati da političari koji su gradili svoje karijere na negiranju genocida u Srebrenici to prestanu raditi. 

“Tipičan primer je trenutni ministar unutrašnjih poslova Srbije, Vulin. On je predsednik neke polufantomske stranke koja ne izlazi na izbore. Ranije je svoju političku karijeru dugovao Miri Marković, supruzi Slobodana Miloševića, sada isključivo Aleksandru Vučiću. Vučić se nikada nije ogradio od takvih njegovih izjava i to je suština problema. Za razliku od Dodika koji to radi zbog svog biračkog tela, Vulin i Linta to rade udvarajući se Vućiću. Govore ono što on ne sme da kaže”, dodaje naš sagovornik.

Na sjeveru Kosova može lako doći do teških oružanih incidenata

Na sjeveru Kosova prije nekoliko danas su osvanuli bilbordi s porukama “Dobro došli u Zajednicu srpskih opština”. Svako malo napetosti oko registarskih tablica na Kosovu, predsjednica Kosova Vjosa Osmani okrivila je predsjednika Srbije Aleksandra Vučića za pokušaj destabilizacije Kosova rekavši: “Vučićevi napori da destabilizira Kosovo, koje se servira metodama njegovog mentora – Putina, neće uspjeti”. Kako komentarište najnovija dešavanja na Kosovu?

Sever Kosova je odavno neuralgična tačka u odnosima Beograd – Priština. Iako još uvek dosta Srba živi južno od reke Ibar, odnosno van tog područja, čini se da Beograd nije previše zainteresovan za njihovu sudbinu. Beograd još uvek u velikoj meri kontroliše Srbe na Kosovu, posebno od kada je Vučić na vlasti i oni na neki način žive van institucija Kosova iako je to dosta složena priča. Stvar je postala još složenija poslednjih godina jer je bivša vlast Kosova potpisala sporazum u Briselu kojim se predviđa stvaranje zajednice srpskih opština na Kosovu još 2013. godine ali bez ikakvih specifičnosti kako bi izgledao. Kurti taj sporazum ne priznaje a Beograd traži da se ispuni. U suštini mogu se očekivati dalji opasni incidenti na tom prostoru sve do god Beograd i Priština ne potpisu opšti sporazum kojim bi regulisali svoje odnose. Iako su danas oči sveta, posebno u Evropi, okrenute ratu u Ukrajini, sever Kosova je mesto gde lako može da dođe do teških oružanih incidenata bez obzira na prisustvo NATO snaga na Kosovu. Mislim da Vučić nema hrabrosti da potpiše takav sporazum, on je klasičan nacionalista demagog, koji politički živi od dizanja tenzija na Kosovu.

alt

(Foto: Klix)

U BiH je bilo jako burno vazano za visokog predstavnika i izmjene Izbornog zakona BiH. Procurili su neki dokumenti, te stavovi kako Schmidt želi iskoristiti sve svoje ovlasti kako bi za predstojeće izbore u oktobru progurao izbornu reformu kojom bi se zacementirale etničke podjele u zemlji. Uslijedile su mnogobrojne reakcije, održali su se i veliki protesti. Na kraju je donio odluku o tehničkim izmjenama Izbornog zakona. Približavaju se izbori, Christian Schmidt je rekao svoje, šta sad?

Christian Shmidt je pokušao da reši političku “kvadraturu kruga” u Bosni, činjenicu da svi vide da treba menjati ustavno zakonski okvir u kome zemlja funkcioniše ali da ne postoji ni minimum saglasnosti kako to da se učini. On se trenutno povukao zbog oštrog protivljenja pre svega bošnjačkih političara i javnosti, i teško je reći da li će ponovo izaći sa nekim novim predlogom. Moje je mišljenje da bi javnost i političke stranke u BiH morale sami izaći sa takvim predlogom. Bez obzira što bi to verovatno izazvalo različite reakcije, postojao bi bar okvir u kome bi se vodio razgovor. Paraliza institucija u zemlji suštinski nikome ne odgovara. Ja bih voleo da se to desi pre izbora pa bi onda birači imali mnogo jasnije ideje za šta glasaju, umesto uobičajene predizborne demagogije koja uglavnom ništa ne znači. Ali na žalost sam pesimista, neodgovorne političke elite već godinama vrlo vešto žive na račun postojeće paralize institucija, pljačkajući građane BiH.

Vulin govori ono što Vučić ne smije da kaže

Memorijalni centar Srebrenica je objavio izvještaj o negiranju genocida u Srebrenici 2022. Nakon usvajanja tzv. „Inzkovog zakona”, broj slučajeva negiranja genocida u BiH je značajno umanjen, ali ne i sveden na nulu. Nosioci najviših javnih funkcija su i dalje negirali genocid u Srebrenici. Da li je očekivana činjenica da među akterima kao negatorima, najčešće se pojavljuje Milorad Dodik, član Predsjedništva BiH, ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin i Miodrag Linta, Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Srbije?

Zakon o zabrani negiranja genocida je opravdan i sličan imaju i neke evropske zemlje, njegova svrha je pre svega preventiva – očekivanje da ce sprečiti ili bar jako smanjiti dalje unižavanje žrtava genocida i njihovih porodica. Ali naravno iluzija je da političari koji su gradili svoje karijere na negiranju genocida u Srebrenici, prestati to da rade. Tipičan primer je trenutni ministar unutrašnjih poslova Srbije, Vulin. On je predsednik neke polufantomske stranke koja ne izlazi na izbore, ranije je svoju političku karijeru dugovao Miri Marković, supruzi Slobodana Miloševića, sada isključivo Aleksandru Vučiću. Vučić se nikada nije ogradio od takvih njegovih izjava i to je suština problema. Za razliku od Dodika koji to radi zbog svog biračkog tela, Vulin i Linta to rade udvarajući se Vučiću. Govore ono što on ne sme da kaže. Oni su njegovi trbuhozborci. Kako očekujete da osude zločine tokom prošlih ratova i genocid u Srebrenici oni koji su bili deo politike koja je do njih dovela? Vučić je praktično sve nosioce te politike vratio u javni život, od Milorada Vučelića koji je vodio RTS tokom ratova do Bokana ideologa Belih Orlova!

alt

Žarko Korać (Foto: Avangarda)

 Samit u Briselu vidjeli smo kako je prošao. Zemlje Zapadnog Balkana se nisu proslavile. S druge strane, priča o “Otvorenom Balkanu” je puno bliža. Kakav je Vaš stav o ovoj inicijativi, te koliko je ovdje prisutan ruski uticaj, odnosno “srpski svet”?

Otvoreni Balkan je dobro zamišljena propagandna priča Vučića i Rame, koja je od samog početka u praksi prepuna nesavladivih prepreka. Otvoreni Balkan bez Kosova, sa kojim Srbija ne moše da reši problem registarskih tablica vozila a kamoli nešto ozbiljnije? Predlog Vučića, koji ćuti na Dodikove pretnje secesijom Rebublike Srpske ili tvrdnje SPC da su Crnogorci “izmišljen narod? Otvoreni Balkan gde se Srbija ne odriče priča o podeli Kosova na koje Rama uglavnom ćuti jer bi i on u tome valjda učestvovao? Jedino je iznenađenje da tu inicijativu podržavaju SAD po logici valjda će trgovina da poveže te zemlje!? Pa evo Srbija ima intenzivnu ekonomsku saradnju sa BiH pa nikada nije stvarno osudila Dodikove secesionističke najave.

Rekli ste u izjavi za medije da je Dodik ovdje rusko sredstvo manipulacije kojim ona šalje poruku svijetu: ‘Zašto vi ne slažete, zašto branite cjelovitost Ukrajine, kada imate RS koja traži isto što traže i građani Luganska i Donjecaka. Rusi šalju poruku da je bosanska situacija ista kao ukrajinska. Velika Britanija šalje vojne stručnjake u Bosnu i Hercegovinu (BiH) kako bi se suprotstavili ruskom utjecaju i “pojačali misiju NATO-a i promovirali stabilnost i sigurnost” u zemlji. Političari u Federaciji pozdravljaju ovu odluku, Dodik osporava?

Rusija secesiju Luhanska i Donjecka u Ukrajini brani pozivanjem na međunarodno priznanje nezavisnosti Kosova, što je svojevrsan apsurd jer nikada nije priznala nezavisnost Kosova. Dodik je samo sredstvo za trajno rusko političko prisustvo u regionu. I sada za skretanja pažnje na užasan rat u Ukrajini. Teško se vara Dodik ako misli da ga Rusija neće napustiti čim joj to bude potrebno zbog odnosa sa Zapadom. On je samo pion u sve opasnijoj globalnoj igri Zapada i Rusije. Jednom sam već naveo indijsku poslovicu: gde se slonovi valjaju, strada trava. Na žalost tu cenu ne bi platio samo on lično već i mnogo građana Bosne. On je za sada izložen zapadnim ekonomskim i političkim sankcijama. Razmišlja li on šta bi sve dalje moglo da se događa? I kako izgleda kada Zapad reši da spreči nove krvave sukobe u regionu? Koje najave secesije apsolutno nagoveštavaju.

Dodik je poletio u Sankt Peterburg  bez razmišljanja

Milorad Dodik od entiteta kojim upravlja pravi Bjelorusiju na Balkanu. Njegovo ponašanje u Sankt Peterburgu je vrhunac političke provokacije u vrijeme ukrajinskog rata, smatra Boško Jakšić. Kakva je Dodikova uloga u svemu ovome opasna, te da li je on ruski pijun kako mu se spočitava?

Dodik nema nikakva politička uverenja, to je lako dokazati. Od Reformiste Ante Markovića, preko zastupnika zapadnih vrednosti u Republici Srpskoj, sve do Putinovog saradnika u regionu. Obogatio se od politike, prija mu publicitet. Ali sada se ne snalazi baš u novonastalim okolnostima ruskog napada na Ukrajinu. Ja naravno ne znam kakvu on imovinu ima u Rusiji i šta Rusi o njemu imaju. Ali mogao je pažljivije da pogleda Vučića koji se ipak uzdržanije ponaša u odnosu na Rusiju. Poleteo je Dodik u Sankt Peterburg ne razmišljajući mnogo, očigledno mu je imponovalo što ga zovu. I svašta tamo pričao. Ali nije više svet isti. Biti Putinov saveznik u ovom trenutku ima priličnu cenu. I neka ne bude posle: joj, nisam tako mislio. Neće mu se uvažiti.

Vučić se boji crkve

Nema članice EU koja koči Srbiju na putu evropskih integracija, već ona blokira samu sebe, izjavio je ugledni profesor Edward Joseph  s Univerziteta Johns Hopkins, koji smatra da bi se rješavanjem kosovskog pitanja uklonio uticaj ruskog predsjednika Vladimira Putina u regionu. Dokle će Srbija sjediti na dvije stolice, te kada će uvesti sankcije Rusiji?

Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji sve dok nekom drastičnom najavom sankcija Zapada na to ne bude primorana. A već sam rekao da Vučić nema hrabrosti da stvarno reši kosovski problem. Boji se crkve i njegovog biračkog tela koje je izrazito nacionalističko. Verovatno se slično Erdoganu nudi Zapadu kao posrednik u pregovorima oko okončanja rata u Ukrajini, iako je to malo verovatno. Generalno SAD i EU ne poklanjaju previše pažnje našem regionu i on u tom vakuumu pliva sa svojom politikom ekvidistance koja je potpuno izolovana u Evropi.

alt

Aleksandar Vučić (Foto: Slobodna Bosna)

Kad je u pitanju Srbija i EU, Azem Vllasi je to sveo na činjenicu da se Vučiću ne žuri u EU. Koliko ima istine u ovome?

Teško je reći da li je žurio ali je sada put ka integraciji u EU sasvim zaustavljen. Srbija već dve godine nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima, što je reakcija EU na faktičku, mada neizgovorenu podršku Rusiji u ratu u Ukrajini, stanje medija u Srbiji kao i pogoršanje svih indeksa stanja ljudskih prava. Ako bih bio ciničan, rekao bih da je đavo došao po svoje. Zapad danas realističnije vidi Aleksandra Vučića i njegovu politiku u zemlji i regionu. Problem je što su reakcije po pravilu slabe i zakasnele.

Dolazak Lavrova bila ruska politička provokacija

Ruski ministar Sergej Lavrov nije  mogao doći u Beograd nakon što su susjedne zemlje zatvorile zračni prostor. Mnogi su to prokomentarisali kako je Vučiću laknulo što Lavrov ne dolazi u Srbiju, kakav je Vaš stav o tome s ove vremenske distance?

Lavrovljev najavljeni dolazak jeste bila ruska politička provokacija, mimo vlade Srbije. Rusi su hteli da pokažu da imaju saveznike u Evropi i slobodu kretanja koju od početka rata u Ukrajini više nemaju. Verovali ili ne, to je trebala da bude “privatna poseta” povodom ruskog nacionalnog praznika Domu ruske kulture u Beogradu. Naravno da se Vučić nije usudio to da odbije i NATO zabrana preleta koja je to onemogućila mu je pomogla. Voli on Rusiju ali ne baš toliko da sasvim poremeti odnose sa EU. Ali cela epizoda je pokazala pored ostalog, koliko je on nesamostalan u vođenju spoljne politike. Njegova politika “sedenja na dve stolice” je izraz nemoći a ne promišljen cilj.

 (Razgovarala: Sanela GOJAK)

Komentariši