Putin nije ostavio ruskim građanima bilo kakav izbor

Rusiji je uvedeno više sankcija nego bilo kojoj drugoj zemlji na svijetu.

31 Mar 2022

Analitičari predviđaju teška vremena, poput ranih 1990-ih, koji će ponovo gurnuti većinu u siromaštvo (EPA)

Delagacije Ukrajine i Rusije održali su 29. marta novu rundu pregovora u Turskoj, prvi put uživo nakon 10. marta.

Ukrajina je predložila usvajanje neutralnog statusa, što je jedan od ključnih zahteva Moskve, a Rusija je obećala da će smanjiti vojnu aktivnost u blizini Kijeva, kako bi stvorili uslove za mogući sporazum.

Moskva je u poslednih dana nekoliko puta signalizirala da će odustati od svojih prvobitnih ambicioznih planova u Ukrajini i fokusirati se na teritoriju Donbasa, na koju polažu pravo proruski separatisti od 2014. godine, uz podršku Kremlja.

Pomoćnik predsednika Ruske Federacije Vladimir Medinski, koji predvodi rusku delegaciju, nazvao je ove razgovore “konstruktivnim”, dok se stavovi moskovskih posmatrača razlikuju: jedni govore o prvim znakovima završetka rata, drugi ne vide razloga za optimizam.

Otkako je Moskva započela invaziju, 24. Februara 2022., ruska vojska nije uspela zauzeti niti jedan veći ukrajinski grad. Ruska ofanziva naišla je na žestok otpor ukrajinskih snaga i zaustavljena je kod Kijeva. Međutim, rusko ministarstvo odbrane smatra prvu fazu “specijalne operacije” uspešnom, jer su Oružane snage Ukrajine “pretrpele značajnu štetu”.

Sada će glavni napori, prema rečima ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, biti usmereni na glavni zadatak, “oslobađanje” regiona Donbasa na istoku Ukrajine.

Mnogi nezavisni politikolozi u Rusiji smatraju invaziju velikom strateškom greškom Vladimira Putina. Rusiji je uvedeno više sankcija nego bilo kojoj drugoj zemlji na svetu. Odsečena je od globalnog finansijskog sistema i zapadnih tehnologija, izgubila je polovinu deviznih rezervi (oko 300 milijardi dolara), te suočava sa neviđenim padom izvoza i uvoza. A da ne govorimo o neprocjenjivoj materijalnoj šteti i brojnim žrtvima sa obe strane.

Prema zvaničnim ruskim podacima, ubijen 1.351 vojnik ruske vojske, a ranjeno je još 3.825. Ukrajina smatra da je 17.000 ruskih vojnika poginulo u borbama. Ukrajinu je do sada napustilo oko 4 miliona ljudi. Prema podacima UN, od 24.februara ubijeno je 1.119 ukrajinskih civila, dok ih je 1.790 ranjeno. Ukrajinska vlada procenjuje broj poginulih ukrajinskih vojnika na 1.300, dok ruska vlada tvrdi da ih je ubijeno 14.000.

U strahu od povratka u sovjetsko vreme

Od početka ruske ofanzive na Ukrajinu Rusiju je napustilo nekoliko stotina hiljada građana, u strahu od uvođenje vanrednog stanja i povratka u život kakav je bio u sovjetsko vreme. Ne postoji tačna statistika o broj “izbeglih” iz Rusije, ali prema dostupnim procenama, najčešće odlaze oni koji rade u oblasti informacionih tehnologija. U februaru – martu 2022. Rusiju je napustilo oko 50-70 hiljada IT specijalista, dok se u aprilu očekuje odlazak još 70-100 hiljada njihovih kolega.

Rusi različitih nivoa prihoda i profesija se plaše političkih, društvenih i ekonomskih posledica invazije i sankcija. Mnogi jednostavno ne žele da budu povezani s državom koja je započela rat.

Dok neki se nadaju da će prebroditi teška vremena daleko od linije vatre i politike Kremlja, milioni drugih počinju novi život u zaraćenoj Rusiji, usred izolacije, ekonomskih poteškoća i jačanja političke represije. Nova realnost je naterala mnoge Ruse da krenu u potragu za novim poslom, šećerom i brašnom. Cene i nezaposlenost rastu. Samo u međunarodnim kompanijama koje su od početka rata napustili Rusiju radilo je oko 200 hiljada ljudi.

Analitičari predviđaju teška vremena, poput ranih 1990-ih, koji će ponovo gurnuti većinu u siromaštvo. Ali, uprkos svim merama ograničenja i padu životnog standarda, istraživanja javnog mnenja pokazuju da većina Rusa podržava vojnu operaciju. Prema provladinom centru VСIOM, broj pristalica “specijalne operacije” čak je porastao sa 68 na 74 odsto tokom meseca rata.

No, postoji i drugi, skoro nevidljiv deo ruskog društva koji se svakodnevno suprotstavlja ratnoj propagandi, nacionalizmu i mržnji, preko antiratnih protesta ili oštrih kritika Putinovog režima.

Bez prave slike o stavovima ruskog društva

“Široka podrška” vojnoj kampanji Kremlja je pre svega procena samih ruskih vlasti i provladinih medija. Većina je zapravo prilično pasivna budući da nema uticaja na poteze vlasti. Na ulicama Moskve i drugih gradova nećete primetiti skupove podrške politici Kremlja, osim možda akcija koje su organizovale same vlasti ili rukovodstvo državnih ustanova kako bi iskazalo ličnu lojalnost Kremlju.

Podrška rata se svodi na lepljenje slova “Z” na vozila i odeću. “Z” se smatra simbolom “specijalne operacije” protiv Ukrajine, ali teško je da neko može objasniti zašto baš to slovo, a da ne govorimo o konkretnim ciljevima Kremlja. Zbog kontradiktornih izjava ruskih vlasti ciljevi ostaju nejasni, posebno kada je u pitanju najavljena “denacifikacija” Ukrajine.

Ruska sociologija pod jakim uticajem Kremlja jednostavno ne daje pravu sliku o stavovima unutar ruskog društva. Međutim, ljudi starijih generacija mnogo češće se pridržavaju negativnog stava prema Ukrajini i zapadnim zemljama, što je posledica uticaja državne televizije na kojoj godinama traje antiukrajinska i antizapadna histerija.

Za razliku od mlade generacije koja ima brz pristup raznovrsnim informacijama preko društvenih mreža i Telegram grupa, za stariju generaciiju, na koju se Kremlj prvenstveno oslanja, postoji samo “Putin TV”. U kontekstu rata teško je očekivati da će stavovi ruskog društva puno razlikovati od onoga što nameće televizija pod kontrolim Kremlja. A to je slika o “pravednoj denacifikaciji” i “odbrani ruskog naroda od ukrajinskog genocida”, a ne razaranju ukrajinskih gradova, humanitarnoj katastrofi i brojnim žrtvama među ruskim vojnicima.

Nakon invazije na Ukrajinu, vodeće sociološke službe izvestile su o poboljšanju političkog rejtinga predsednika Vladimara Putina – plus 13 poena, prema podacima VCIOM-a. Ove brojke politikolozi komentarišu u kontekstu pooštrenih zakona, koji između ostalog predviđaju odgovornost za „diskreditaciju“ specijalne operacije. Sudeći po prvim optužbama, čak i obični pozivi na mir mogu biti kažnjeni. Teško je da će u takvim uslovima građani iskreno odgovarati na sociološka pitanja. Radije će odbiti da učestvuju u anketi, ili će se izjasniti u prilog politike Kremlja.

Zabranjena riječ ‘rat’

Rusko društvo često kritikuju zbog slabog otpora ratu. Međutim, mnogi ne shvataju koliko se život ruskog civilnog društva promenio u poslednjih godina, a posebno nakon 24. februara 2022. Antiratni protesti u svakom obliku u Rusiji su zabranjeni, kao i sama reč “rat”. Protivnici Putinove politike koji se otvoreno suprotstavljaju invaziji rizikuju svoje živote, a da ne govorimo o gubitku posla ili zdravlja.

Prema podacima nezavisnog medijskog projekta za ljudska prava OVD-Info, više od 15.000 ljudi privedeno je u Moskvi i drugim ruskim gradovima od početka antiratnih protesta.

Njihovi učesnici dobili su novčane kazne ili od pet do 30 dana administrativnog zatvora. Među privedenim ima i maloletnika. U mnogim slučajevima su pokrenuti krivični postupci. Na primer, 28. marta sud u Moskvi osudio je na dve godine zatvora ženu koja je bila optužena za gađanje molotovljevim koktelom u pravcu policajca.

Brojni pritvorenici se suočavaju sa torturom, optužbama za ekstremizam i terorizam, te pretnjama seksualnim nasiljem.

Može se učiniti neverovatnim, ali među privedenim u Moskvi bila je devojka koja je ispred Hrama Hrista Spasitelja držala plakat „Šesta zapovest: Ne ubij“.

Takođe, u Moskvi je izrečena novčana kaznu od 50.000 rubalja muskarcu koji je držao poster sa zvezdicama: “*** *****” . Sud je to protumačio kao diskreditaciju Oružanih snaga, a sudeći po broju zvezdica, ovo je bila zamena za reči “Ne ratu”.

Represije teraju Ruse da traže nove oblike protesta. Ali, policija smatra političkim aktivistima čak i one koji koriste u svojoj odeći boje i znakove slične ukrajinskim ili pacifističkim simbolima.

Jačanje cenzure i mržnje

Cenzura i brojna ograničenja čine svaku kritiku ratne politike Kremlja i svaku žrtvu represije nevidljivim za veliku većinu ruskog društva. Progon protivnika ruske “specijalne operacije” odvija se u pozadini masovne državne kampanje jačanja cenzure i ratne propagande. Od početka rata ruske vlasti striktno ograničavaju način na koji mediji mogu opisati događaje u Ukrajini. Uvedene su oštre kazne za širenje “lažnih informacija” o upotrebi ruskih oružanih snaga, kao i za pozive na uvođenje sankcija ili pozive na nedozvolene proteste.

A pored toga, rusko tužilaštvo je navelo da pružanje finansijske, logističke, konsultantske ili druge pomoći stranoj državi, međunarodnoj ili stranoj organizaciji ili njihovim predstavnicima u aktivnostima usmerenim protiv bezbednosti Ruske Federacije smatra se veleizdajom i predviđa zatvorsku kaznu do 20 godina.

U proteklih sedmica u Rusiji je blokirano na desetine nezavisnih ruskih i stranih medija, a brojne redakcije odlučile su da napuste Rusiju ili da ne izveštavaju o ratu kako bi se izbeglo prisilno zatvaranje. Oko 300 novinara napuistilo je Rusiju od početka rata.

Među ugašenim medijima su poznata radiostanica Eho Moskve, TV Dožd (TV Rain) i portal Znak.com. Neki nezavisni mediji, poput portala “Meduza”, nisu ugašeni, ali zbog tehničkih ograničenja više nisu dostupni za mnoge korisnike. Nezavisni list Novaja gazeta, čiji je urednik Dmitri Muratov prošle godine dobio Nobelovu nagradu za mir, 28. marta saopštio je da suspenduje svoj rad do kraja vojne operacije.

Većina ruskih građana se informiše putem državnih TV kanala i retko koristi druge izvore. Međutim, ruska televizija nudi gledaocima isključivo provladine stavove i iskrivljene informacije u vezi Ukrajine, poput lažne priče o “razapetom dečaku” u Donbasu.

O ratu se izveštava kao uspešnoj i neophodnoj akciji koja je usmerena isključivo protiv “neonacista”, a ruski vojnici se prikazuje kao oslobodioci. Antiukrajinska histerija čini osnovni sadržaj brojnih propagandnih emisija, u kojima se izgovaraju jedne te iste teze u prilog politike Kremlja, a suprotni stavovi se smatraju ”izdajničkim”.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.IZVOR: AL JAZEERA


  • Julia PetrovskajaJulia Petrovskaja rođena je 1975. godine u Kairu. Novinarsku karijeru započela je 1990-ih u ruskom dnevnom listu Nezavisimaja gazeta. Godine 1999. završila je studije na moskovskom državnom Univerzitetu Lomonosov. Bavi se pitanjima međunarodnih odnosa.

POVEZANE

VIŠE IZ RUBRIKE PIŠE

POPULARNO

Komentariši