Izazovi pred Srbijom i nakon aprilskih izbora

28. mart/ožujak, 2022.


Građani Srbije će u nedelju 3. aprila birati predsednika Republike, predstavnike u Narodnoj skupštini i vlast u Beogradu i 12 opština širom zemlje (arhivska fotografija)
Građani Srbije će u nedelju 3. aprila birati predsednika Republike, predstavnike u Narodnoj skupštini i vlast u Beogradu i 12 opština širom zemlje (arhivska fotografija)

Nakon izbora u Srbiji 3. aprila pred novom administracijom naći će se brojni novi, ali i stari spoljnopolitički izazovi, izazvani invazijom na Ukrajinu, ali i nerešenim odnosom sa Kosovom.

Građani Srbije će u nedelju birati predsednika Republike, predstavnike u Narodnoj skupštini i vlast u Beogradu i 12 opština širom zemlje.

Vladajuća Srpska napredna stranka, koju vodi Aleksandar Vučić, je prema istraživanjima favorit, te se očekuje da će nastaviti vladavinu započetu 2012. godine.

Ipak, pred budućom Vladom Srbije i šefom države na agendi će se naći prvenstveno odnos prema ruskoj invaziji na Ukrajinu, ali i nastavak procesa normalizacije odnosa sa Kosovom, koji je zamrznut od polovine prošle godine.

Ukrajinska kriza

Tobi Vogel, saradnik berlinskog Saveta za politiku demokratizacije, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) da u evropskim krugovima preovladava mišljenje da je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić – koji je favorit i na predstojećim izborima – spreman da bude konstruktivan po pitanju uvođenja sankcija Rusiji, ali i da očekuje konstruktivnost kada je reč o Kosovu.

“On bi mogao da shvati da mu je ta pozicija previše teška, da su pritisci na njega preveliki, naročito zbog Rusije. Ali, ako bi napravio ustupak po pitanju uvođenja sankcija Rusiji, ne vidim zašto ne bi pokušao da izvuče ustupke po drugim pitanjima, na primer Kosova”, kaže Vogel.

Zvanični Beograd se početkom marta u Ujedinjenim nacijama pridružio osudi ruske invazije na Ukrajinu. Međutim, Srbija se nije pridružila sankcijama koje je Evropska unija uvela Kremlju, nakon što je Rusija 24. februara pokrenula vojnu invaziju na susednu zemlju.

PROČITAJTE I OVO:Ko su predsednički kandidati u Srbiji i šta nude?

Vogel očekuje da će Vučić, ukoliko bude reizabran, pokušati da nastavi svoju politiku balansiranja između Rusije i Zapada koliko god to bude mogao. Međutim, Vogel napominje da to zavisi prvenstveno od stava Zapada.

“Hoće li biti u stanju da nastavi sa tom igrom zauvek? Verovatno neće. Verovatno će doći trenutak kada će morati da zauzme stranu, ali ne izgleda mi da će to biti uskoro”, smatra Vogel.

Pritisci iz Rusije

Srbija je jedina zemlja u regionu koja nije uskladila njenu spoljnu politiku sa politikom Evropske unije oko Rusije, time što nije uvela sankcije Rusiji.

“Srbija ima svoju poziciju po pitanju ukrajinske krize i čuvaće je koliko god bude mogla”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 28. februara.

Poruku zvaničnom Beogradu je nedavno ponovo uputio i Kremlj. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da zna kakav se pritisak vrši na Srbiju povodom dešavanja oko Ukrajine, te optužio SAD da pokušavaju da “nametnu svoju hegemoniju na Balkanu”.

“Duboko uvažavamo srpski narod, srpsku kulturu, srpsku istoriju, njihovu privrženost tradicionalnim prijateljima, i sigurni smo da će oni nastaviti sa pametnim izborom u ovoj situaciji”, rekao je Lavrov 28. marta u intervjuu za beogradske “Večernje novosti”.

PROČITAJTE I OVO:Rusija ‘kamen u cipeli’ na putu Srbije ka EU

Rat koji je Kremlj pokrenuo ne razvija se dobro za Rusiju i pokazuje brojne slabosti ruske vojske, ocenjuje Tobi Vogel. U tom kontekstu on smatra da Moskva, osim energetike, nema mnogo aduta za vršenje pritiska na Srbiju i Republiku Srpsku, većinski srpski entitet u Bosni i Hercegovini koji takođe održava bliske odnose sa Rusijom.

On podseća da je srpski član Predsedništva BiH i jedan od najmoćnijih ljudi u Republici Srpskoj, Milorad Dodik, izrazito tih otkako je eskalirala ukrajinska kriza.

Vučić i Dodik održavaju veoma bliske odnose. Dodik je čest gost na Vučićevim zvaničnim događajima, a takođe je i često na konsultacijama sa predsednikom Srbije o važnim pitanjima u vezi sa BiH.

PROČITAJTE I OVO:Bezbednosni rizici rata u Ukrajini za Srbiju

Vučić takođe računa na podršku glasača iz Republike Srpske kada je reč o predstojećim izborima u Srbiji. Iako ne postoje zvanični podaci o broju glasača iz susednih država koji imaju pravo glasa, opozicija u Srbiji je već upozorila na pojačan intenzitet registrovanja glasača iz Republike Srpske.

“Ako i postoji ruski pritisak na Vučiča ili Dodika ili na obojicu, on nije baš vidljiv i efikasan”, kaže Vogel.

On, međutim, napominje da postoji opasnost od destabilizacije Zapadnog Balkana, posebno u Bosni i Hercegovini, zemlji koja se još uvek nije u potpunosti oporavila od četvorogodišnjeg rata koji je okončan pre 27 godina Dejtonskim sporazumom.

Mirovni sporazum su u američkom gradu po kome dokument nosi ime potpisali tadašnji predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman, te predsedavajući Predsedništva BiH Alija Izetbegović.

“Mislim da je u interesu Rusije, Dodika i Vučića da Bosna i Hercegovina ostane minimalno funkcionalna, da bude ‘na aparatima’. Dakle, ne da se raspadne već da ostane kako bi mogli da prete Zapadu pravom nevoljom, ako ne budu dobili ono što žele”, smatra Vogel.

On dodaje da je nedavno raspoređivanje dodatnih snaga EUFOR-a u BiH pokazatelj da je međunarodna zajednica uvidela opasnost od destabilizacije BiH.

Srbija je energetski zavisna od ruskog gasa. Podaci Agencije za energetiku pokazuju da Srbija iz domaće proizvodnje podmiruje 13 odsto potreba, dok preostale količine uvozi iz Ruske Federacije od kompanije Gasprom.

PROČITAJTE I OVO:Srbiju za Rusiju vezuju gas, nafta i zajednički stav o Kosovu

Ruski gas u Srbiju stiže od 1. januara 2021. iz gasovoda “Balkanski tok”, koji je deo rusko-turskog projekta “Turski tok”.

Ovim gasovodom se doprema ruski gas preko Turske i Bugarske.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović rekla je 28. marta na okruglom stolu o energetskoj bezbednosti u Evropi u Pragu da je Srbija pokrenula diverzifikaciju u gasnom sektoru, gde nije u potpunosti bezbedna.

Šta očekuju građani?

Građani sa kojima je RSE razgovarao imaju različita očekivanja od predstojećih izbora. Petar iz Beograda očekuje da će se 4. aprila probuditi u zemlji koju ne vodi Srpska napredna stranka.

“Valjda će ovaj narod da izađe da glasa za tu opoziciju. Ovaj Vučić nam sedi na vrh glave”, kaže.

Na pitanje da li će Srbija uspeti da se izbori sa geopolitičkim izazovima koji je čekaju zbog rata u Ukrajini, Petar odgovara konkretno:

“Srbija treba da se odredi. Dosta je više. Treba da kaže Rusiji ‘doviđenja’, a ne da podržavamo Rusiju koja je napala Ukrajinu.”

Ekstremno desničarske organizacije su u Beogradu organizovale nekoliko skupova podrške ruskoj invaziji. Okupljeni na protestima – među kojima su bili i lideri pojedinih opozicionih desničarskih partija koje učestvuju na izborima – su nosili slovo ‘Z’, simbol ruske invazije, te uzvikivali parole “Srbija, Rusija, ne treba nam (Evropska) unija”.

PROČITAJTE I OVO:Jačanje veza ruskih i srpskih ultradesničara usred invazije na Ukrajinu

“Strahujem, ali sam i optimista”, kaže Beograđanka Kristina Glišić, govoreći o ukrajinskoj krizi i poziciji Srbije u njoj. “Verujem da su ti sukobi kratkog veka i da će se sve to stabilizovati.”

Kao i Petar, i ona očekuje promene nakon izbora, iako ne misli da bi trebalo menjati stranke koje su trenutno na vlasti.

“Očekujem da ovi što rade nastave u tom pravcu, da će grad da izgleda bolje. Verujem da će se normalizovati i cene”, kaže ona.

Od početka ruske invazije, višestruko su porasle cene goriva. Prema poslednjem preseku Ministarstva trgovine Srbije, objavljenom 25. marta, cena dizel goriva je 1,68 evra po litru.

Predsednik Srbije je 8. marta rekao da će se država odreći 20 odsto od akcize kako bi mogla da stabilizuje cenu goriva, kao i da će u martu morati da obezbedi dodatnih 150 miliona evra za Elektroprivredu Srbije i Srbijagas zbog nedostatka uglja i gasa.

Govoreći o stanju robnih rezervi Srbije nakon što je počela invazija Rusije na Ukrajinu 24. februara, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je Srbija pripremljena za najmanje naredna dva meseca.

Od 10. marta Vlada je obustavila izvoz žitarica.

PROČITAJTE I OVO:Srbija obustavlja izvoz pšenice, brašna, kukuruza i ulja

Miloš Sašić iz Beograda kaže da ne očekuje promene nakon 3. aprila. Smatra da će se vlast odlučiti za izborne mahinacije.

“Ja redovno izađem da glasam da ne bude posle – krivo mi je jer se ništa ne menja. Ali, izlazim već evo deset godina i ne menja se ništa”, kaže.

Beograđanka Jovana Zlatanović kaže da ne zna ni kada se održavaju ovi izbori.

“Glasala sam ranije, ali poslednjih nekoliko puta nisam glasala, jer ne vidim izbor”, kaže.

Sličan stav ima i o uticaju ruske invazije na dešavanja u Srbiji.

“Mi ne možemo ni na šta da utičemo. Sve je to diktat velikih sila koje su unapred dogovorile sve što bi trebalo da se dogovori”, kaže Jovana.

Dijalog s Kosovom

Još jedno otvoreno pitanje koje čeka buduću administraciju Srbije je i dogovor o statusu Kosova. Odnosi Beograda i Prištine daleko su od idiličnih. Poslednji susret na najvišem nivou između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija održan je juna 2021. godine, i to bez ikakvog pomaka

.PROČITAJTE I OVO:Lajčak za RSE: Vučić i Kurti će se sresti kada se u nečemu slože

Prema rečima Tobija Vogela, u briselskim krugovima postoji očekivanje da će Vučić postati mnogo kooperativniji nakon što obezbedi još jedan mandat na predsedničkim izborima.

Sam Vogel je skeptičan prema takvom scenariju. On kaže da i kosovska strana dosta otežava saradnju u tom smislu, otkako je na čelu kosovske Vlade Aljbin Kurti.

“Kurti je svakako mnogo manje spreman da udovolji zahtevima Brisela. Veoma je jasan po pitanju Zajednice srpskih opština, možda i zbog toga što prepoznaje destabilizirajući potencijal te, na neki način Republike Srpske na Kosovu. Tako da nijedna strana nema želju da se dođe do rešenja”, ocenjuje Vogel.

PROČITAJTE I OVO:Bislimi negira da je kosovska strana odbila susret u okviru dijaloga s Beogradom

On kaže da će bilo kakav dogovor o Kosovu, koji bi zadovoljio EU, biti veoma težak za Srbiju, jer će morati da uključuje priznanje kosovske nezavisnosti.

“Dakle, ako me pitate vidim li neki znak pomaka u dijalogu – ne, ne vidim. Ali, naravno uvek je moguće da se iza scene nešto događa, nešto čega nismo svesni”, zaključuje Vogel.

Bivša autonomna pokrajina Srbije proglasila je nezavisnost februara 2008. godine, ali zvanični Beograd taj potez vidi kao nelegalan i nelegitiman, dok Srbija od 1999. nema formalnu vlast na Kosovu.

Dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova počeo je u martu 2011. i vodili su ga šefovi pregovaračkih ekipa.

Infografika:Dijalog Srbije i Kosova 2011-2020.

Načelno je zamišljeno da se u procesu razmatraju “praktična pitanja koja će olakšati živote građana”. U oktobru 2012. godine, proces se diže na politički nivo kada se u dijalog uključuju tadašnji premijeri Ivica Dačić i Hashim Thaci (Hašim Tači).

U aprilu 2013. godine postignut je Briselski sporazum, a većina dogovora iz ovog sporazuma nisu sprovedeni. Kosovska strana okleva da ide dalje sa implementacijom dogovora koja je u njenoj nadležnosti, a koja se tiče formiranja ZSO.

Proces dodatno otežava lobiranje Srbije protiv kosovske nezavisnosti u međunarodnim institucijama, ali i pojedinačno kod stranih država.

PROČITAJTE I OVO:Srbija ‘prašta’ autokratijama koje ne priznaju Kosovo

Više vijesti

Komentariši