Vučić ispleo mrežu kakvu nije imao ni Milošević

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić konstantno uništava opoziciju i ono malo svijeta koji se trudi da misli svojom glavom.

Published On 31 Oct 2021

Žena sa zaštitnom maskom za lice sprema se glasati za vrijeme parlamentarnih izbora u Srbiji u junu 2020. (EPA)

Deo srpske opozicije, one koja je bojkotovala prethodne izbore, veoma je nezadovoljan angažovanjem evroparlamentaraca koji su inicirali i učestvovali u dijalogu sa predstavnicima srpske vlasti i opozicije o poboljšanju izbornih uslova u Srbiji.

Utisak je da međunarodni predstavnici nisu uspeli da proniknu u suštinu problema, niti su predložili rešenja koja su neophodna da bi se omogućili iole normalni uslovi za održavanje izbora u Srbiji. A, mnogo je toga u pitanju. Od ponašanja medija, nemogućnosti kontrole, postojanja duplih spiskova, ucena i agitacija najgore vrste, održavanja svih izbora jednog dana itd. Doduše, za neke stvari je kriva i opozicija. Primera radi, veoma brzo je odustala od ideje da lokalni, parlamentarni i predsednički izbori moraju da se razdvoje, a ne da budu održani istog dana. Zašto se na tome nije insistiralo, ostalo je potpuno nejasno.

Hapšenja u Negotinu

Predstavnici Evropskog parlamenta ništa konkretno nisu uspeli da učine, i to je ono što je u velikom delu iznerviralo srpsku opoziciju, možda je korektnije reći – razočaralo. Njena očekivanja su bila mnogo veća. Ovako je ispalo kao da su evroparlamentarci podržali Aleksandra Vučića. Neostvarivanje velikih očekivanja dovelo je do takvih tumačenja. Jedna od poruka Briselu je i da će srpska opozicija morati sama da se izbori za neke stvari za koje su se gotovo svi evropski narodi davno izborili.

Tako bi bilo i najbolje, ali to je toliko nerealno, ne da se samo bori, već da se izbori. Koliko god bilo u redu da Brisel ne koristi svoje mehanizme za unapređenje izbornog procesa, toliko je nejasno zatvaranje očiju pred onim što se, primera radi, odigralo na nedavnim lokalnim izborima u Negotinu. Da policija hapsi članove biračkih odbora i izborne komisije nedopustivo je i neverovatno u 21. veku u srcu Evrope.

Da gospodo iz EU, u Srbiji se to dešava. Birači su pod konstantnim pritiscima da izađu i glasaju za Aleksandra Vučića, jer je njegovo ime jedino koje se vidi na glasačkom listiću bez obzira da li se radi o predsedničkim, parlamentarnim ili lokalnim izborima, pa čak i za izbore za Mesne zajednice.

Zaposleni da osiguraju po deset glasova

Pritisci koje trpe zaposleni u javnom sektoru su, takođe, neverovatni. Godinama u Srbiji je na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Vučić to koristi kao najvažnije oružje u obezbeđivanju glasova. Veliki broj ljudi je zaposleno na ugovor o delu i svi oni su predmet ucena. Ne samo da moraju da glasaju za Vučića, nego moraju da obezbede najmanje po deset sigurnih glasova. I ništa od toga nije nepoznato. Godinama traje ovo iživljavanje nad građanima Srbije.

Dugo je Vučić pleo mrežu kojom hvata ogroman izborni kolač. Zaposeo je medije, a onda je svoj izborni inžinjerig širio po javnom sektoru. Ovakvu mrežu, da se niko ne naljuti, nije imao ni Slobodan Milošević.

Uporedo sa ovim procesima, Vučić konstantno uništava opoziciju i ono malo sveta koji se trudi da misli svojom glavom. I to uvek u glavu onoga ko zaliči da bi mogao da bude novi lider. Tako je, svojevremeno, mesecima Saša Janković proglašavam za ubicu i nešto najgore što postoji u Srbiji. Kada se povukao iz politike, prestao je da bude ubica.

Đilas umjesto Jankovića

Njega je nasledio Dragan Đilas koji je kriv i kada neko slobodouman opsuje predsednika Srbije i kada neko stavi Pavlovićevu mast u nos da bi se zaštitio od korone. U međuvremenu, ne postoji na svetu ni veći “lopov” od njega, i bukvalno se u evro zna koliko je novca pokrao od građana Srbije – 619 miliona. To što nadležni organi ćute, ne pokreću istragu uprkos „naprednjačkim dokazima“, nikoga više ni ne čudi, jer je u pitanju klasičan obračun sa političkim neistomišljenicima.

I u takvoj atmosferi, slobodno možemo da kažemo mržnje, srpska opozicija se priprema da izađe na izbore. Nijedan segment izbornog sistema nije promenjen u odnosu na prethodne izbore, a opozicione stranke o bojkotu više ne razmišljaju. Verovatno je teško preživeti još jedan bojkot i upravo je to činjenica koja svaku opozicionu partiju ili pokret odvraća od novog bojkota.

Zbog toga su priče o tome da će se izboriti za bolje izborne uslove, priča za malu decu. Opozicija danas egzistira u zemlji u kojoj se zatvaraju kafići u kojima neko od opozicionih političara sedne da popije kafu. Već su zatvoreni kafići u Kraljevu, Vrnjačkoj Banji i Užicu. Dan posle te popijene kafe, sve moguće inspekcije se obruše na taj lokal i zatvore kafić na minimum 15 dana. Ako kafu i mogu negde u unutrašnjosti da popiju, odvesti kolege iz opozicije negde na ručak je nemoguća misija. Od rezervacije restorana za ručak ili večeru, bolje da odustanu odmah. Sve je zauzeto ili već neki drugi izgovor je ono što obično čuju opozicioni predstavnici kada pokušaju da unapred dogovore ručak ili večeru. Za to vreme predstavnici SNS vlasti na lokalu redovno vode novinare, najčešće, na doručak. Naravno da nemaju nikakvih problema. Verovatno dobiju i popust na količinu.

Situacija je bezrazumna

Situacija u Srbiji je bezrazumna. Verbalni delikt samo što nije uveden kao krivično delo, mogućnost opozicionog delovanja je svedeno na minimum, a pojedina „otvaranja“ Radio-televizije Srbije za ponekog opozicionog predstavnika u dijalogu sa predstavnicima vlasti je toliko tragikomično, da ne vredi komentarisati. Očekivati da će vlast omogućiti opozicionim predstavnicima da sami sede u studiju i pričaju nešto što bi građani Srbije mogli da čuju je nemoguće.

Dobro uvežbani akademci naprednjačke političke škole ne dozvoljavaju sagovornicima iz opozicije da kažu ni „dobro veče“, a da im već ne prigovore.

U ovakvoj atmosferi je nemoguće imati nešto što se u civilizovanom svetu zove – izbori. Opozicija je prinuđena da trči još jednu trku sa zavezanim rukama, nogama, ustima i očima i to samo zato da bi  preživela vreme koje je pred svima nama. A, Evropi je izgleda samo stalo do toga da se prikaže kako, eto, u Srbiji konačno imamo naznaku da ćemo dobiti parlament u kojem sedi i po neki opozicioni predstavnik.

Očekivati da će Vučić promeniti bilo šta u izbornom procesu kada ga očekuju, po njega, najvažniji izbori – predsednički, neozbiljno je I detinjasto. Još jednom će da pobedi u prvom krugu i sa nadpolovičnom većinom u parlamentu što je isplanirao, organizovao i realizovao daleko pre samog čina glasanja. A, opozicija i Evropa samo mogu da daju legitimitet tom i takvom procesu dok ne budu došla neka malo srećnija vremena po građane Srbije.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.IZVOR: AL JAZEERA


  • Nenad KulačinNenad Kulačin je rođen 1970. godine u Beogradu. Novinarsku karijeru počeo je u dnevnom listu Borba, radio kao novinar i urednik u Vestima iz Frankfurta te bio urednik u nedeljniku Standard. Na beogradskoj TV Enter počeo je televizijsku karijeru, dvije godine je bio urednik na televiziji B92, odakle 2009. godine prelazi ne mjesto glavnog i odgovornog urednika RTV Šabac. Trenutno radi u lokalnom šabačkom nedjeljniku Glas Podrinja. Sa Markom Vidojkovićem je koautor emisije Dobar, loš, zao na TV Šabac.

Komentariši