Sa protesta u Beogradu zahtevano uklanjanje murala Ratku Mladiću

13. novembar/studeni, 2021.


Građani i aktivisti za ljudska prava Beograda: ‘Mural mora pasti’

Građani na protestu sa kojeg je zahtevano uklanjanje murala Ratku Mladiću sa fasade u centru Beograda, 13. novembar 2021.Podijelite

Sa zahtevom da se iz centra Beograda ukloni mural posvećen osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću, više nevladinih organizacija, aktivisti za ljudska prava i građani održali su protest 13. novembra.

Protest “Mural mora pasti” održan je na Cvetnom trgu – nekoliko stotina metara dalje od murala Ratku Mladiću. Jedan je u nizu skupova građana i nevladinih organizacija nakon što je policija sprečila aktiviste da prekreče mural na Međunarodni dan borbe protiv fašizma (9. novembar).

Organizatori protesta poručili su da je vreme da država Srbija prestane da negira genocid u Srebrenici, za šta je Ratko Mladić kao general Vojske Republike Srpske pred sudom u Hagu osuđen na doživotni zatvor, i da promeni odnos prema osuđenima za ratne zločine – “da diže spomenike žrtvama, a ne zločincima”.

Posle obraćanja govornika, učesnici protesta se iz bezbednosnih razloga nisu uputili ka muralu Ratku Mladiću u Njegoševoj ulici. Učesnike protesta je policija razdvajala od grupe desničara koji su pokušali da ometaju skup.

“Previše je policije, previše je desničara. Mi smo pristojni ljudi i mi ne želimo da se desi incident”, rekla je okupljenima aktivisktinja za ljudska prava Aida Ćorović.

Ćorović je 9. novembra privedena jer je bacila jaja na mural Ratku Mladiću.

Policija je sprečavala desničare da se približe učesnicima skupa
Policija je sprečavala desničare da se približe učesnicima skupa

Sve vreme tokom protesta i obraćanja govornika, učesnike je vređala grupa desničara. U grupi, među muškarcima sa crnim maskama i kapuljačama, bio je Pavle Bihali – vođa ekstremno desničarskog porketa “Levijatan”.

Policijski kordon je sprečavao desničare da učesnicima protesta priđu.

Pored uvreda na račun učesnika protesta, desničari su uzvikivali povike podrške Ratku Mladiću, osuđenom za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini 1992-1995.

Desničarima su učesnici skupa na uvrede odgovarali povikom “fašisti” i pevali su antifašističke pesme.

Policijske snage bile su raspoređene i u ulicama oko Cvetnog trga gde je održan protest. Policijski kordon bio je prisutan i na mestu gde se nalazi mural Ratku Mladiću – na uglu ulica Njegoševe i Alekse Nenadovića.

PROČITAJTE I OVO:Kako se štiti Mladićev mural u Beogradu: ‘Danonoćne straže i bezbojni lak’

Šta su poručili govornici?

Aktivistkinja Aida Ćorović je u govoru na protestu izjavila da je promena odnosa prema ratnim zločincima “ključna stvar za ozdravljenje” Srbije.

“Imam dobru vest za sve nas – pobedićemo. Pobedićemo zato što je naše gorivo ljubav prema drugom ljudskom biću”, rekla je Ćorović.

Obraćajući se desničarima, Ćorović je rekla “da i njih voli i da joj je žao što su na toj strani”.

Aktivistkinja Jelena Jaćimović, koja je zajedno sa Aidom Ćorović privedena 9. novembra zbog bacanja jaja na Mladićev mural, ocenila je na protestu da političke stranke treba da se izjasne da je Mladić osuđeni zločinac.

“I to je minimum minimuma koji treba da učine”, rekla je aktivistkinja Jelena Jaćimović.

Aktivistkinje antiratne organizacije "Žene u crnom" sa transparentom na protestu protiv murala Ratku Mladiću, 13. novembar
Aktivistkinje antiratne organizacije “Žene u crnom” sa transparentom na protestu protiv murala Ratku Mladiću, 13. novembar

Filipović: Država stala uz one koji podržavaju Mladića

Reditelj Stevan Filipović je tokom govora primetio da desničari okupljenima uzvikuju “ustaše”, što je naziv vojsku Nezavisne države Hrvatske koja je činila masovne zločine tokom Drugog svetskog rata.

“Meni su ustaše pobile članove porodice. Za mene su ovi što podržavaju Mladića isti kao ustaše”, rekao je Filipović.

On je naglasio da je “država stala uz one koji podržavaju Mladića”.

“Najveći mural ratnim zločincima je ovaj režim (u Srbiji)”, rekao je Filipović.

Đurić: Podići spomenike žrtvama, a ne zločincima

Ivan Đurić iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava rekao je da je protest “nastavak borbe da u Srbiji vlada zakon, a ne pravo jačeg”.

Prema njegovim rečima, protest je “nastavak otpora” zato što je deo Beograda okupirala grupa desničara.

“Naš najveći problem je u tome šta oni štite i koga oni štite, štite mural Ratka Mladića”, naglasio je on.

Podsetio je na Mladićevu odgovornost za genocid u Srebrenici godine i Mladićeve izjave nakon što su snage bosanskih Srba ušle u Srebrenicu u julu 1995. godine.

“Naša je odgovornost i dug prema žrtvama genocida u Srebrenici, zato što je to navodno rađeno u naše ime. Pozivam vas da vidite činenjice, svedočenja, sudbine ljudi iz Srebrenice. Da se zamislimo i zapamtimo da je to najveća borba koju ovde vodimo – da bi naše društvo podizalo spomenike žrtvama, a ne zločincima”, istakao je Đurić.

Novinar Rade Radovanović se okupljenima obratio antifašističkim pozdravom “smrt fašizmu, sloboda narodu”.

Desničarima, koji su za sve vreme obraćanja pokušavali da prekinu i njega i druge govornike, Radovanović je poručio “nećete proći”.

YIHR: Spaljen transparent ‘Žena u crnom’

Nevladina inicijativa mladih za ljudska prava objavila je na Tviteru da je nakon protesta “nasilno otet i javno spaljen” transparent organizacije “Žene u crnom”.

Na transparentu antiratne organizacije “Žene u crnom” pisalo je “Nikad nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici”.

“Sa skupa su upućene poruke nenasilja, solidarnosti i antifašizma, a kada su se građani razišli, huligani, koji se ponašaju kao vladari ovog grada – pratili su pripadnike Žena u crnom na putu kućama, oteli su transparent i javno ga zapalili”, napisala je Inicijativa mladih za ljudska prava na Tviteru.

Prema njihovoj oceni, takav postupak je “direktna posledica izjednačavanja aktivista i huligana od strane (ministra policije Aleksandra Vulina), koja nasilnicima predstavlja signal da mogu da rade šta hoće”.

Šta se dešavalo ispred murala?

Nekoliko stotina metara dalje od mesta gde su nevladini aktivisti i građani protestovali, mural na uglu ulica Njegoševe i Alekse Nenadovića “štitili” su nepoznati momci sa kapuljačama. U njihovoj blizini bio je policijski kordon.

Uoči protesta na kojem se traži uklanjanje murala sa fasade u centru Beograda, grupa neimenovanih momaka sa kapuljačama "štiti" mural Ratku Mladiću, osuđenog za genocid i ratne zločine u BiH
Uoči protesta na kojem se traži uklanjanje murala sa fasade u centru Beograda, grupa neimenovanih momaka sa kapuljačama “štiti” mural Ratku Mladiću, osuđenog za genocid i ratne zločine u BiH

Lik Mladića stoji gotovo četiri meseca na fasadi zgrade na uglu ulica Njegoševe i Alekse Nenadovića.

Nepoznati autor naslikao je mural krajem jula ove godine, mesec dana nakon što je sud u Hagu 8. juna potvrdio doživotni zatvor Ratku Mladiću.

Policija blokirala prilaz muralu Ratka Mladića u Beogradu

Zašto je zabranjeno da se mural prekreči?

Obrazloženje policije za zabranu skupa na Međunarodni dan borbe protiv fašizma (9. novembar), kada je mural trebalo da bude prekrečen, bilo je da postoji opasnost od međusobnog fizičkog sukoba (pristalica i protivnika najavljenog skupa) i narušavanja javnog reda i mira.

Ipak, 9. novembra su aktivistkinje za ljudska prava Aida Ćorović i Jelena Jaćimović gađale jajima mural, nakon čega su bile privedene.

U znak protesta zbog toga, aktivisti nevladinih organizacija i građani pokušali su da dođu do zgrade na kojoj je mural, ali ih je policija u tome zaustavila. Na mestu skupa bilo je i pripadnika desničarskih organizacija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 10. novembra, odgovarajući na novinarska pitanja, rekao da je policija štitila građane od međusobnog sukoba.

“Da to policija nije uradila, danas govorili biste zašto policija nije zaštitila sve kad su svi znali da će da se pojave i jedne i druge grupe ispred tog murala i da će doći do fizičkog obračuna”, rekao je Vučić.

Vladajuća koalicija u Srbiji, predvođena Vučićevom Srpskom naprednom strankom (SNS), ne priznaje da se u Srebrenici u julu 1995. godine dogodio genocid. Najvši državni zvaničnici govore da se u Srebrenici dogodio “strašan zločin”.

Farbom na mural Ratka Mladića u Beogradu

Četiri meseca se ne uklanja mural

otvorenom pismu, upućenom 12.novembra Vladi Republike Srbije, organizacije civilnog društva traže da Vlada naloži nadležnim organima da uklone mural ratnog zločinca Ratka Mladića.

U zajedničkom saopštenju koje je potpisalo 70 organizacija, zahteva se i da policija prestane da podnosi prekršajne prijave protiv aktivista koji koriste svoja Ustavom zagarantovana prava na slobodu izražavanja i okupljanja, kao i da preispita ponašanje policajaca u civilu prilikom hapšenja aktivistkinja Aide Ćorović i Jelene Jaćimović 9. novembra.

Za četiri meseca koliko je mural na fasadi zgrade, nijedna gradska institucija ga nije uklonila, a nepoznati građani su bez uspeha pokušavali da ga oštete ili prekreče. Autori, za koje se sumnja da pripadaju desničarskim i navijačkim grupama, u više navrata su ga čistili i vraćali u prvobitno stanje.

Rešenjem komunalne inspekcije beogradske opštine Vračar od 20. septembra, u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, naloženo je stambenoj zajednici da u roku od dva dana od prijema grafit ukloni, o svom trošku.

Zbog sloja kojim je zaštićen, za uklanjanje murala je potrebna specijalizovana firma za čišćenje fasada.

Međutim, sve kontaktirane firme, kako su ranije za RSE rekli stanari zgrade, odbile su uklanjanje murala.

Ćutanje republičkih i gradskih institucija

Na upit RSE o postupanju policije – da li su podnete krivične prijave zbog crtanja grafita sa Mladićevim likom i da li to policija tretira kao krivično delo, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo.

Da li će i kada mural biti uklonjen, nije odgovoreno ni iz uprave Grada Beograda i Komunalne milicije – gradskog organa koji je zadužen za zaštitu i održavanje komunalnog reda u Beogradu.

Nije odgovorila ni komunalna inspekcija beogradske opštine Vračar na čijoj se teritoriji nalazi zgrada sa Mladićevim likom, a koja je izdala rešenje stanarima da grafit uklone sa fasade.

U međuvremenu nevladine organizacije, poput Inicijative mladih za ljudska prava optužuju državu da čuva mural, dok predsednik Srbije odgovara da je policija čuvala red i mir.

Iz Ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD) vlastima u Srbiji je poručeno da “Ratko Mladić ne treba da bude lice koje Beograd pokazuje svetu”, a iz Evropske unije je ponovljen stav o potrebi da se efikasno prevaziđe nasleđe prošlosti, odnosno o uzdržavanju od bilo kakvog veličanja ratnih zločinaca i negiranja ratnih zločina.

PROČITAJTE I OVO:Aktivisti nastavljaju borbu za prekrečavanje murala Ratku Mladiću u Beogradu

Komentariši