EU i Zapadni Balkan: Očekuje se konkretan napredak u normalizaciji odnosa Srbije i Kosova

6. oktobar/listopad, 2021.


Na kraju susreta na Brdu kod Kranja usvojena je zajednička deklaracija kojom se ponovo potvrđuje nedvosmislena podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana (na fotografiji lideri EU i Zapadnog Balkana na Samitu)
Na kraju susreta na Brdu kod Kranja usvojena je zajednička deklaracija kojom se ponovo potvrđuje nedvosmislena podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana (na fotografiji lideri EU i Zapadnog Balkana na Samitu)

Od Srbije i Kosova očekuje se konkretan napredak ka punoj normalizaciji odnosa, jedan je od zaključaka iz deklaracije usvojene u sredu (6. oktobra) na Samitu lidera Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana održanom na Brdu kod Kranja.

Normalizacija odnosa te dve države je od ključnog značaja za stabilnost i razvoj celog regiona, kako bi se osiguralo da nastave svojim evropskim putevima, poruka je deklaracije usvojene u gradu u Sloveniji, koja predsedava Unijom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je bio na Samitu rekao je da Srbija neći moći ući u EU dok ne reši svoje odnose sa Kosovom, javila je agencija Reuters.

On je to izjavio nakon susreta koji je na marginama Samita imao sa premijerom Kosova Aljbom Kurtijem (Albin Kurti) u prisustvu predsednika Francuske Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) i odlazeće njemačke kancelarke Angele Merkel.

“Bez rešavanja pitanja sa Prištinom, Srbija ne bi mogla da se pridruži EU”, izjavio je Vučić novinarima, prenosi Reuters.

U deklaraciji koja je usvojena na Samitu navedena je takođe puna podrška naporima specijalnog predstavnika EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslava Lajčaka.

Šarl Mišel i Aleksandar Vučić u neformalnom razgovoru tokom Samita, u prisustvu nekoliko drugih lidera, među kojim i češkog premijera Andreja Babiša
Šarl Mišel i Aleksandar Vučić u neformalnom razgovoru tokom Samita, u prisustvu nekoliko drugih lidera, među kojim i češkog premijera Andreja Babiša

Podrška evropskoj perspektivi regiona

Deklaracijom se ponovo potvrđuje nedvosmislena podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i pozdravlja posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana evropskoj perspektivi “koja je u našem međusobnom strateškom interesu i ostaje naš zajednički strateški izbor”.

Takođe se jednom potvrđuje posvećenost EU procesu proširenja ali se naglašava važnost da “EU može održati i produbiti vlastiti razvoj, osiguravajući svoj kapacitet za integraciju novih članica”.

U usvojenoj deklaraciji sa kojom su se saglasile i države regiona je podržana potvrđena posvećenost zemlja regiona u pogledu inkluzivne regionalne saradnje i jačanja dobrosusedskih odnosa uključujući i sa državama članicama EU. Stoga se poručuje da je važno sprovođenje bilateralnih sporazuma u dobroj veri i sa konkretnim rezultatima.

“Potrebni su dodatni odlučni napori za poticanje pomirenja i regionalne stabilnosti, kao za pronalaženje i sprovođenje definitivnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za bilateralne sporove i pitanja partnera koja imaju korene u ostavštini prošlosti, kao i preostale slučajeve nestalih lica i pitanja ratnih zločina, u skladu sa međunarodnim pravom i utvrđenim načelima, uključujući i Sporazumom o pitanjima sukcesije”, stoji u usvojenoj deklaraciji.PROČITAJTE I OVO:Šta će sve EU finansirati na Zapadnom Balkanu?

Sjedinjene Američke Države (SAD) su pozdravile Deklaraciju lidera Evropske unije usvojenu na samitu EU i Zapadnog Balkana u Sloveniji, i ukazale na značaj nastavka procesa proširenja tog bloka zemalja.

Portparol Stejt Departmenta Ned Prajs (Ned Price) naveo je da Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija “nastavljaju da demonstriraju posvećenost reformama”. “Ključno je da vrata Evropske unije za njih ostanu otvorena”, napisao je Prajs na Tviteru.

Ipak, i dalje bez rokova

Region ima strateški značaj za EU, ali su reforme preduslov za napredovanje u EU, poručio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) na kraju Samita, na kojem nisu pominjani rokovi u daljem napretku zemalja regiona ka članstvu u EU.

“Moramo se pobrinuti da svi poštujemo osnovne principe. To je naš izbor u EU ali i izbor koji vlade zemalja Zapadnog Balkana žele za svoja društva”, poručio je Mišel.

Podvukao je da je financijska pomoć “bez presedana” koju je Evropska Komisija odvojila za region, uslovljena reformama naročito u vladavini prava.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen (Ursula fon der Lajen) je poručila da EU nije potpuna bez Zapadnog Balkana.

“Moja (evropska) komisija će nastaviti da čini sve da unapredi proces proširenja. Želimo Zapadni Balkan u EU. Ne sme biti sumnje da je naš cilj proširenje”, izjavila je Fon der Lajen.

Janša, Mišel i Fon der Lajen tokom obraćanja nakon završetka Samita
Janša, Mišel i Fon der Lajen tokom obraćanja nakon završetka Samita

Domaćin samita, slovenski premijer Janez Janša, čija država predsedava EU, je ocenio Samit kao prekretnicu u odnosima sa regionom.

“To je prekretnica ne samo zbog samog događaja, već i zbog mnogih paralelnih procesa koji su omogućili današnju diskusiju o proširenju da bude strateški odgovor na strateške izazove”, izjavio je Janša.

Inače slovenački premijer Janša je prizano da ne postoji raspoloženje među državama članicama da se vremenski obavežu kada bi se mogao zaokružiti porces proširenja prema Zapadnom Balkanu. Kako se nezvanično saznaje, slovenačko predsedništvo EU je pokušalo da se u tekstu deklaracije spomene 2030. godina kao datum kada bi se završio proces pristupanja zemlja regiona, ali da to nije naišlo na podršku mnogih država članica EU.

Kako prenosi novinska agencija Reuters, i nemačka kancelarka Anegla Merkel je priznala da nije podržala ideju davanja fiksnog datuma za pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Uniji.

“Vremenski okvir nije deo deklaracije, ali smo o tome imali široku diskusiju. Većina država članica EU izrazila je spremnost, volju da ćemo se u narednoj deceniji fokusirati na ‘evropsku perspektivu regiona’”, izjavio je Janša.

Ipak, podsetio je da je od 2003. godine, kada je u Solunu EU otvorila vrata državama regiona, počela da se ublažava retorika o budućem članstvu u EU.

Lideri tokom Samita na kojem je prvi put bio i premijer Španije, države koja nije priznala Kosovo
Lideri tokom Samita na kojem je prvi put bio i premijer Španije, države koja nije priznala Kosovo

Premijer Španije prvi put bio na Samitu

Samitu je prisustvovao i premijer Španije Pedro Sanchez (Sančez), što je bilo prvi put da jedan španjolski političar učestvuje na skupu na kojem i Kosovo (nakon proglašenja nezavisnosti 2008. godine) ravnopravno učestvuje.

Španija je, naime, jedna od pet država EU koja nije priznala kosovsku nezavisnost.

Uoči Samita na Brdu kod Kranja, premijer Španije je potvrdio da se stav zvaničnog Madrida oko Kosova nije promenio ali da je ovo važan skup i da je stoga odlučio da učestvuje.

Zbog nejedinstvenog stava EU oko statusa Kosova, na samitu u Sofiji 2018. godine je usvjeno pravilo da se učesnici iz regiona pojave samo sa imenom i prezimenom i bez državnih simbola. Bez obzira na to, Španija je do sada uvek osporavala ravnopravno učešće Kosova na skupovima koje organizuje EU.

U Sofiji 2018. godine, kada je održan prvi samit sa Zapadnim Balkanom posle 15 godina, zvanični Madrid nije učestvovao iz istih razloga.

Na neformalnom sastanku ministara inostranih poslova EU i regiona koji je održan u avgustu 2019. godine u Helsinkiju, tadašnji španski šef diplomatije Žozep Borelj (Josep Borell) je napustio prostoriju zbog prisustva kosovskog ministra. On je u tom trenutku već bio imenovan za budućeg visokog EU predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost.

Nakon više oklevanja, Sančez je učestvovao na zagrebačkom samitu 2020., ali se radilo o video-konferenciji gde nije bilo rukovanja niti zajedničke takozvane „porodične slike” svih učesnika.PROČITAJTE I OVO:Španija zbog Kosova preti bojkotom Samita u Zagrebu

Inače, zbog tvrdog stava Španije, od 2018. godine EU za države regiona koristi izraz „partneri”.

Inače susret lidera EU i Zapadnog Balkana postaje tradicija i najverovatnije će se organizovati svake godine. Prošlogodišnji Zagrebački samit je održan u video-formatu zbog epidemiološke situacije. Pre toga se samit sa zemljama regiona održao u bugarskoj prestonici Sofiji. Bio je to prvi samit nakon 15 godina, kada je u Solunu, 2003. godine prvi put potvrđeno da su vrata EU otvorene za države Zapadnog Balkana.

Nakon samita u Brdu, češko predsedavanje takođe namerava da u drugoj polovini 2022. godine organizuje samit sa Zapadnim Balkanom u Pragu.

Komentariši