Je li Evropa već legitimizirala pobjedu Vučića na izborima?

Opozicija u Srbiji, nezadovoljna stavovima posrednika iz Evrope, napustila je pregovore s vladajućim strankama.

02 Oct 2021

Čini se da je Evropa već izabrala, mada to zvanično niko neće reći, piše autor (EPA)
Čini se da je Evropa već izabrala, mada to zvanično niko neće reći, piše autor (EPA)

Šta je pozadina napuštanja pregovora dijela opozicije s vladajućim strankama u Srbiji uz posredovanje evropskih parlamentaraca? Hoće li dio opozicije koji je bojkotirao prošle izbore ponovo u bojkot nakon što se o papiru iz Brisela uglavnom pregovaralo sa vladajućom koalicijom, a ne sa onima koji traže jednake uslove za sve učesnike? Je li, na kraju, Evropa izabrala stabilokratiju (izvjesnu Vučićevu) ili demokratiju (neizvjesnu opozicionu)?

Od odgovora na ova pitanja koja su ostali prilično maglovita i nakon odlaska evropskih posrednika iz Beograda, zavisiće i sudbina međustranačkog dijaloga vlasti i opozicije u Srbiji. U ovom trenutku izvjesno je samo to da do sporazuma o ravnopravnim uslovima za učešće na parlamentarnim izborima do 3. oktobra odnosno šest mjeseci prije izbornog dana – neće doći.

Evropski šamar opoziciji

Kad je pala zavjesa i na drugu rundu pregovora vlasti i opozicije pod pokroviteljstvom evropskih parlamentaraca od Vladimira Bilcika, jednog iz grupe facilitatora koji je naglasio da govori u ime Evropskog parlamenta u Beograd je stigla poruka da 16 objavljenih mjera za unapređenje izbornih uslova “predstavlja solidan dokument i da novih pregovora neće biti”.

“Razumem da nisu svi zadovoljni i srećni, ali to je prirodan ishod. Važno je reći da se ne vraćamo da pregovaramo o novom dokumentu. Vratićemo se da proverimo kako ide sprovođenje. Dokument je realističan“, poručio Bilcik javnosti u Srbiji ili onom njenom dijelu koja je tražila i očekivala pomoć Evrope u osiguravanju uslova za slobodne i poštene izbore.

Rečeno jezikom razumljivijim od političkih floskula kojima posljednjih godina obiluje govor evropske administracije, bio je to šamar onom najkritičkije nastrojenom dijelu opozicije koji je nešto ranje već posle prvog dana napustio progovore i na čije insistiranje je i došlo do pokušaja stvaranja normalnije atmosfere u društvu u kojem skoro nikakvog dijaloga vlasti i opozicije odavno nema. Kako stvari izgledaju, neće ga ni biti.

Kao da su mnogi zaboravili da je odluka o vanrednim parlamentarnim izborima donesena upravo zbog bojkota izbora opozicije koji ih je delegitimizirao. Slika državnog parlamenta u Srbiji bez opozicije danas je i slika stanja demokratije s kojom nikako ne može biti zadovoljan ni njen glavni creator Aleksandar Vučić.

Čini se da je Evropa već izabrala mada to zvanično niko neće reći: bolje je pregovarati sa stabilnim i manje zahtjevnim Vučićem nego sa nestabilnim i razjedinjenim liderima opozicije.

Treba reći kako izvjesnih pomaka ima, ali da i dalje sve liči na onu Vučićevu udicu od prije godinu i po kada je pred same parlamentarne izbore smanjio cenzus sa pet na tri odsto… Pa su se mnogi upecali i izašli na izbore iako unaprijed osuđeni na neuspjeh.

Fajon: Dobro je što nijedna strana nije zadovoljna

Komentaršući optužbe kako je radni dokument za poboljšanje izbornih uslova u Srbiji nastao u saradnji sa vlastima Srbije na štetu opozicije Bilcik je rekao kako “odbija biti uvučen u domaće političke obračune” sa obrazloženjem da su evropski

posrednici mjesecima radili na procesu međustranačkog dijaloga u Srbiji i da su proveli nebrojene sate razgovarajući sa svim relevantnim političkim akterima: sa onima u Narodnoj skupštini i sa onima koji nisu u parlamentu, sa onima koji su bojkotovali izbore i sa onima koji su spremni učestvovati.

Uskoro se iz Ljubljane oglasila i poslanica Evropskog parlamenta iz Slovenije Tanja Fajon takođe učesnica u pregovorima (čije je izuzeće prije nekoliko mjeseci tražio Vučić). Ovaj put je izjavila kako je uvjerena da su četiri predstavnika Evropskog parlamenta (pored nje još i Vladimir Bilčik, Eduard Кukan i Кnut Flekenštajn) učinili “sve što je bilo u njihovoj moći kako bi se postigao trajni kompromis između vladajuće srpske vladajuće koalicije i opozicije”.

“Nijedna strana nije sasvim zadovoljna, ni vlada ni opozicija, što je po mom mišljenju dobro, jer to znači da će obje strane morati da naprave neki kompromis kako bi uredile međusobne odnose”, rekla je Fajonova.

Na kritike opozicije kako su evroparlamentarci stali na stranu Aleksandra Vučića, odgovorila je da su “zastupali zajedničke evropske ciljeve”.

“Uzimali smo u obzir prijedloge opozicije, a one na koje je vlada pristala smo unijeli u dokument”, poručila je Fajonova i dodala da su neki zahtjevi opozicije bili neracionalni i nemogući za implementaciju, što se odnosi i na “pregrubo miješanje” u Javni servis.

Od usvojenih 16 sada već čuvenih mjera za Tanju Fajon su najvažnije one o formiranju tijela u kojima će moći da sarađuju i predstavnici vanparlamentarnih stranaka. Tako će u odboru koji će pratiti rad medija, kao i u proširenoj Republičkoj izbornoj komisiji biti polovina (šest) članova iz reda opozicije, od toga tri predstavnika stranaka koji ne sjede u poslaničkim klupama.

Takođe, pristanak vlasti na širenje odbora na predstavnike iz vanparlamentarnih stranaka ova evropska parlamentarka smatra kao “dobrodošli presedan”.

Đilas: Sve je velika farsa

Lider stranke slobode i pravde Dragan Đilas, koji vlastima i vlastoljupcima u Srbiji godinama služi isključivo kao bokserska vreća za udaranje, prvi je napustio pregovore uz ocjenu da je sporazum koji su dali ervopski posrednici neprihvatljiv.

“Tražili smo da sporazum koji je potpisalo šest organizacija bude na agenda što je odbijeno. Sve ovo što se dešava je jedna velika farsa. SNS koja je učestvovala u izradi tog dokumenta preko svog predstavnika Dejana Đurđevića sve vreme govori o idealnim izbornim uslovima, najboljim u našoj istoriji i da nema potreba da se išta menja”, rekao je Đilas.

On je sa neskrivenom dozom ogorčenja rekao kako je “po njima” RTS javni servis, kako opozicija ima prisustvo kakvo treba da ima, kako su privatni mediji profesionalni…

„Kako da Vučić bude nezadovoljan nečim što je zajedno sa njima pisao, jesu li pisali Ivica Dačić i Dejan Đurđević zajedno dokument sa evropskim posrednicima? Jesu! Šta je prihvatio? Ništa“, zaključio je Đilas koji, ipak, nije odbacio mogućnost izlaska na izbore.

Istovremeno, za bivšeg predsjednika Srbije Borisa Tadića dokument koji ne obezbjeđuje poboljšanje stanja demokratije niti izbornih uslova “jeste pomak za dalju borbu”.

„Borićemo se za poboljšanje izbornih uslova do kraja, pa i kroz tela koja su predložena ovim dokumentom“, najavio je Tadić.

Iz Narodne stranke Vuka Jeremića stiže poruka da za izborne uslove opozicija mora da se izbori sama i da su posrednici iz Evropskog parlamenta zapravo bili „asistenti režima“.

„Sve su dogovorili sa režimom, a onda ponudili predloge opoziciji“, poručili su iz stranke Vuka Jeremića.

Vlast za sebe zadržala ‘zamak TV Pink’

U analizama koje su uslijedile poslije “dijaloga”, mnogi su ocijenili da su profitirali jedino Aleksandar Vučić i REM (agencija za regulaciju elektronskih medija).

Direktor BIRODI-ja Zoran Gavrilović tako primjećuje da se osnivanje Nadzornog odbora preklapa sa zakonskom pozicijom REM-a.

Što se vidi iz činjenice da je za razliku od analize izvještavanja medija, koja je prebačena na Tijelo, REM-u ostavljeno pravo da kreira metodologiji monitoringa.

Gavrilović smatra da su skoro svi mehanizmi za očuvanje Vučićeve vlasti ostali netaknuti jer se o mnogima kao što je fukcionerska kampanja naprimjer, nije nije ni razgovaralo, dok je vlast “zadržala svoj zamak zvani TV Pink koji će uz obrazloženje da privatni emiter može da radi šta hoće biti nesankcionisani megafon vlasti i širitelj mržnje prema opoziciji”.

Za analitičara Cvijetina Milivojevića evroparlamentarci “treba da budu simbol za demokratiju i slobodu”, svakako mnogo više od Evropske unije koju uređuje Bilčik.

„Ako gospodin Bilcik koji dolazi iz Evropske narodne partije, kaže da nema veze što nema medijskih sloboda, pa nema veze što su izbori u istom danu, nema veze što će se Vučić kandidovati za sve i svašta, zašto bih ja poželeo da ulazim u takvu Evropsku uniju koju uređuje Bilčik“, upitao je Milivojević.

Pred teškom odlukom

Je li, na kraju, šest mjeseci pred proljećne izbore u Srbiji, Evropa već izabrala stabilokratiju (izvjesnu Vučićevu) ili demokratiju (neizvjesnu opozicionu)? Čini se da jeste, što je nakon evropskog posredovanja u “dijalogu” vlasti i opozicije postalo jasno i površnijim posmatračima i analitičarima. Zbog toga pravo pitanje možda i nije je li Evropa unaprijed legitimizirala Vučića i njegov bezmalo jednopartijski parlament u Srbiji, nego zapravo zašto to Evropa radi. Ili još jednostavnije, zašto je Evropi Vučić više “evropski” od bilo koga iz srpske opozicije?

Možda je ponajbolji odgovor u ime te imaginarne ili stvarne Evrope ponudila odlazeća njemačka kancelarka Angela Merkel: “Vučić je čovjek koji ispunjava sva svoja obećanja”. U koja svakako spadaju i ona usklađena sa interesima Evropske unije i, naravno, evropskim vrijednostima, šta god te vrijednosti predstavljale.

Razjedinjena srpska opozicija do sada nije pokazala ni sposobnost da se ujedini niti da proizvede političke lidere koji bi istinski pružili ruku liderima Unije i ubjedljivije od Vučića pokazali da je za Srbiju punopravno članstvo u Evropskoj uniji jedina alternativa.

Za nju samu, najvjerovatnije, slijedi najteži ispit. Još jedan bojkot neravnopravnih izbora koji bi za mnoge značio stranačko i lično političko samoubistvo ili izlazak na izbore i povratak u parlament u kojem ste i ovako i onako onaj već spomenuti džak za udaranje. Pa makar udarci dolazili i iz Brisela.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.IZVOR: AL JAZEERA

Komentariši