Pet ‘Šta’ o Tviteru i Srbiji

18. avgust/kolovoz, 2021.


Iz Tvitera poručuju da govoru i porukama mržnje "nema apsolutno nikakvog mesta" na toj društvenoj mreži (fotografija iz sedišta kompanije)
Iz Tvitera poručuju da govoru i porukama mržnje “nema apsolutno nikakvog mesta” na toj društvenoj mreži (fotografija iz sedišta kompanije)

Kompanija Tviter (Twitter) saopštila je da testira opciju koja će korisnicima ove popularne društvene mreže omogućiti da prijave sadržaj zasnovan na lažnim vestima.

“Testiramo opciju će vam omogućiti da označite tvitove za koje smatrate da sadrže lažne vesti, u trenutku kad ih vidite”, saopštila je kompanija 18. avgusta.

To je još jedan u nizu koraka koje je ova američka kompanija iz San Franciska preduzela u poslednjih nekoliko sedmica, kako bi sprečila širenje neproverenih informacija, ali i govora mržnje na platformi koja je 2020. godine imala 186 miliona korisnika.

Neki od poslovnih poteza Tvitera usmereni su na sadržaj i medije iz Srbije, što je izazvalo burne reakcije u delu javnosti, kao i negativne komentare vrha države.

Šta podrazumeva odluka Tvitera o medijima iz Srbije?

Avgusta 2020. godine, Tviter je najavio da će početi sa označavanjem naloga koji su povezani sa vladama. Godinu dana kasnije, više medija iz Srbije koji imaju naloge na na ovoj društvenoj mreži je obeleženo da “sarađuju sa Vladom Srbije”.

Među njima su dnevni list Politika, kao i Informer, Srpski telgraf, Kurir, te javni servis Radio-televizija Srbije (RTS) i privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom Pink i Hepi.NEKI NAJAVILI I ŽALBEMediji u Srbiji oznaku ‘saradnici Vlade’ vide kao Tviter ‘žigosanje’

Kompanija je u tekstu koji se odnosi na pravila korišćenja te društvene mreže definisala medije povezane sa državom kao one “u kojima država vrši kontrolu nad uređivačkim sadržajem kroz finansijska sredstva, direktne ili indirektne političke pritiske i/ili kontrolu nad proizvodnjom i distribucijom (sadržaja)”.

Označavanje naloga koji su povezani sa državom “omogućava dodatni kontekst u vezi sa nalozima koje kontrolišu određeni zvanični predstavnici vlada, medijske kuće povezane sa državom i pojedinci koji blisko sarađuju sa tim entitetima”, navodi Tviter.

U praksi to ima za posledicu da Tviter, kako se navodi, neće preporučivati njihove naloge ljudima niti će “pojačavati” domet (reach) njihovih tvitova.

Šta je Tviter uradio po pitanju negiranja genocida?

Kompanija Tviter je 11. avgusta potvrdila za Radio Slobodna Evropa (RSE) da namerava da sa svojih društvenih platformi uklanja sadržaje u kojima se negira genocid u Srebrenici.

Istu nameru potvrdila je još jedna velika internet kompanija – Gugl (Google).

Inicijativa za uklanjanje sadržaja u kojima se negira ubistvo više od 8.000 Bošanjaka u Srebrenici 1995. godine potekla je od Instituta za istraživanje genocida Kanada (IGK).

Prema podacima IGK-a, koji vodi evidenciju o sadržajima na društvenim mrežama, najviše objava u kojima se vređaju srebreničke žrtve dolazi iz Srbije ali da ih ima i iz Rusije, Francuske i drugih država.INICIJATIVA INSTITUTA IZ KANADEDruštvene mreže uklanjaće sadržaje u kojima se negira genocid u Srebrenici

Portparol Tvitera je 11. avgusta u pisanom odgovoru za RSE naveo da govoru i porukama mržnje “nema apsolutno nikakvog mesta” na toj društvenoj mreži.

“Takođe, imamo snažnu politiku u slučajevima glorifikovanja politike nasilja i preduzimamo mere protiv takvog sadržaja i ponašanja koji pokušavaju da veličaju ili hvale nasilje i genocid”, navodi se u dopisu portparola Tvitera.

Na Tviteru, ali i drugim društvenim mrežama u Srbiji se mogu pronaći postovi individualnih korisnika, ali i organizacija koje promovišu nacionalističku politiku i objavljuju sadržaj u kojem se negira srebrenički genocid.

Taj zločin je okarakterisan kao genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu februara 2007. godine, kao i pred Međsunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je osudio 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske.NE PROPUSTITE DA POGLEDATESrebrenica: Dokumentovani genocidSrebrenica: Genocid u tri činaSrebrenica: Svaka fotografija je neispričana priča

Šta su rekli zvaničnici u Srbiji?

Odluku Tvitera da obeleži medije koji sarađuju sa državom i uklanja objave u kojima se negira srebrenički genocid izazvao je negativne komentare državnih zvaničnika u Srbiji.

Predsednik Aleksandar Vučić je 17. avgusta ocenio da odluka kompanije da pojedine medije označi kao saradnike Vlade Srbije “pohvala za te medije”.
On je ocenio i da je normalno da mediji sarađuju sa vladom.

“Pritom kažu i ‘sarađuju’, mi ih i ne plaćamo, najveći deo tih medija. Oni plaćaju Glas Amerike, BBC, njih nisu stavili da sarađuju sa vladom, oni su vladini mediji”, rekao je Vučić.

On je dodao da “jedva čeka” da mu Tviter ukine nalog i “da bude još jedan Tramp u svetu”, aludirajući na to što je ova društvena mreža početkom godine ukinula nalog bivšem predsedniku Sjedinjenih Država Donaldu Trampu (Trump).

Premijerka Srbija Ana Brnabić napisala je na Tviteru da je sve što je Vučić rekao o ovoj temi “potpuno i apsolutno tačno”.


Na odluku Tvitera da označi naloge pojedinih srpskih medija, reagovalo je i nadležno ministarstvo u Vladi Srbije.

U saopštenju od 17. avgusta, Ministarstvo kulture i informisanja navodi da je “iznenađeno” postupkom te kompanije.

“Upozorenje iz Tvitera da naloge medija koji nose ovu oznaku neće preporučivati ljudima, niti ‘pojačavati’ domet njihovih tvitova deluje u suprotnosti sa principima i namenom sa kojim je ova mreža startovala”, navodi se u saopštenju.

I većina “označenih” medija, sa kojima je RSE razgovarao, odluku Tvitera vidi kao “žigosanje”.

Komentarišući odluku Tvitera da uklanja objave u kojima se negira genocid u Srebrenici, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 14. avgusta izjavio da se zalaže za slobodu govora i drugačijeg mišljenja.

“Imate pravo da govorite šta hoćete o čemu hoćete. A vi se boljom argumentacijom suprotstavite, a ne zabranama”, rekao je Vučić.

Aleksandar Vučić se "zalaže slobodu govora i drugačijeg mišljenja" (na fotografiji, 2. jul 2021.)
Aleksandar Vučić se “zalaže slobodu govora i drugačijeg mišljenja” (na fotografiji, 2. jul 2021.)

Vladimir Đukanović, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) na čijem čelu je Vučić, je na društvenoj mreži TikTok izjavio da je “uznemiren” najavom ukidanja postova na Tviteru i ocenio da je to “diktatorska odluka”.

“Nasilno nametati da se nešto dogodilo. Ja to ne prihvatam”, rekao je Đukanović, uz napomenu da će svoje stavove iznositi na drugim platformama.O NEGIRANJU GENOCIDA U SREBRENICISporne sadržaje na društvenim mrežama uklanjaju fektčekeri i veštačka inteligencija

Šta je Tviter uradio sa lažnim nalozima povezanim sa SNS?

Američka kompanija je aprila 2020. godine saopštila da je krajem 2019. detektovala i ukinula više od 8.500 lažnih naloga koji se bave “neautentičnim koordiniranim aktivnostima” i rade na promociji vladajuće stranke u Srbiji i njenog lidera Aleksandra Vučića.


Tviter je objasnio da ova ponašanja krše politiku te kompanije i ciljani su pokušaj podrivanja javnog govora.

Uvidom u prateći dokument Tweet Information koji je Tviter Safety objavio utvrdili su da je u velikom broju slučajeva reč o komentarima i sadržajima koji promovišu Srpsku naprednu stranku i vlast.

U tvitovima botova mogli su se pročitati hvalospevi na račun Vučića i SNS-a, kao i uvrede na račun opozicije koja se povezuje sa tajkunima.UKUPNO 8.558 UKLONJENIH TVITOVAŠta je sadržina poruka iz Srbije koje je Tviter uklonio?

Kompanija je u istoj objavi navela da je ugasila i mrežu naloga povezanih sa Saudijskom Arabijom koji su radili iz više zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju, Egipat i Ujedinjene Arapske Emirate.

Šta je Tviter uradio povodom političkog oglašavanja?

Tviter je od novembra 2019. zabranio i svako političko oglašavanje širom sveta, uz objašnjenje da bi doseg političkih poruka “trebalo zaslužiti, a ne kupiti”.

Direktor Tvitera Džek Dorsi (Jack Dorsey) je u saopštenju tada naveo da plaćanje oglasa nameće “ciljane političke poruke” koje mogu doneti “znatne rizike po politiku, tamo gde se može iskoristi za uticanje na glasove što će imati posledice na milione ljudi”.

Ovu odluku Tviter je doneo tačno godinu dana uoči održavanja predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama, na kojima su građani birali između demokrate Džoa Bajdena (Joe Biden) i kandidata republikanaca Donalda Trampa koji je u tom trenutku bio aktuelni šef države i jedan od najaktivnijih korisnika Tvitera među svetskim državnicima.

Bajden i Tramp debatuju u predizbornoj kampanji (22. oktobar 2020.)
Bajden i Tramp debatuju u predizbornoj kampanji (22. oktobar 2020.)

Januara ove godine Tviter je trajno suspendovao Trampov nalog zbog kršenja pravila ove mreže o veličanju nasilja. Odluka je objavljena nekoliko dana nakon što su Trampove pristalice, nezadovoljne rezultatom izbora na kojima je pobedio Bajden, nasilno upale u Kapitol 6. januara.

Nekoliko meseci nakon odluke Tvitera da zabrani političko oglašavanje, društvena mreža Fejsbuk (Facebook) uvela je pravilo na području 32 zemlje da svako ko želi da postavi reklamu o izborima ili politici mora da potvrdi identitet i da navede “ko snosi odgovornost za oglas”.

Među zemljama u kojima je od marta 2020. godine uvedena ova politika su Srbija, Severna Makedonija i Crna Gora.U BORBI PROTIV ŠIRENJA DEZINFORMACIJAPosebne izborne mere ‘Fejsbuka’, na listi i Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija

Komentariši