Bajden: Potpuno stojim iza svoje odluke o povlačenju iz Avganistana


Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) u obraćanju naciji, 16. avgust 2021
Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) u obraćanju naciji, 16. avgust 2021

“Stojim u potpunosti iza svoje odluke o povlačenju američkih trupa iz Avganistana”, rekao je predsednik Džo Bajden (Joe Biden) u obraćanju naciji u ponedeljak veče.

“Duboko sam tužan zbog činjenica sa kojima se sada suočavamo, ali ne žalim zbog svoje odluke da okončam američko ratovanje u Avganistanu,” naveo je Bajden.

Dodaje da je “uvek obećavao američkom narodu da ću biti iskren sa vama”, ali priznaje da su talibani napredovali ” brže nego što smo očekivali”.

Brzi kraj avganistanske vlade samo pokazuje da je njegov izbor da okonča rat bio ispravan, istakao je.

„Amerikanci ne mogu i ne treba da umiru i da se bore u ratu u kojem Avganistanci nisu spremni da se bore sami za sebe“, kazao je Bajden.

“Avganistanska vojska imala je 300.000 ljudi – više nego mnoge članice NATO- dali smo im svako oružje koje smo mogli, pružali smo im podršku iz vazduha, isplaćivali njihove zarade. Dali smo im svaku šansu, ali nismo im mogli dati volju za borbu”, rekao je Bajden.

Američki predsednik je rekao da će radije da primi kritike oko posledica američkog povlačenja nego da ostavi tu odluku drugom predsedniku i da je odluka da se napusti Avganistan “dobra odluka za Ameriku”.

On je rekao da 20-godišnja misija nije imala za cilj “izgradnju nacije” ili “stvaranje jedinstvene, centralne demokratije”, već da spreči teroristički napad na američkom tlu.

Bajden je upozorio talibane da se ne mešaju u američku evakuaciju u Avganistanu i zapretio “razornom silom” ako to bude potrebno.

‘Rekao sam Ganiju da pregovara’

Bajden je kazao da je iskreno razgovarao sa avganistanskim predsednikom Ašrafom Ganijem u junu u Beloj kući.

“Razgovarali smo o tome da li je li njihova vojska spremna da se bori se u građanskom ratu kad odemo, da se bori protiv korupcije,” kazao je predsednik SAD dodajući da avganistanska vlada nije poslušala njegov savet da pregovara o političkom rešenju sa talibanima.

„Gospodin Gani je insistirao da će se avganistanske snage boriti. Ali očigledno je pogrešio,” rekao je Bajden.

‘Nikada nije bilo dobro vreme za povlačenje’

Bajden je rekao da je bio suočen sa izborom da li da se drži prethodno postignutog dogovora o povlačenju američkih trupa ove godine, ili da pošalje još američkih vojnika nazad u Avganistan za “treću deceniju” rata.

On je rekao da ne želi da ponavlja greške iz prošlosti i da ne žali zbog odluke da nastavi sa povlačenjem.

“Posle 20 godina naučio sam na težak način da nikad nije dobro vreme da se povuku američke snage”, rekao je on.

Bajden je istakao da je dogovorom bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa sa talibanima smanjeno prisustvo američkih trupa u zemlji sa oko 15.500 na 2.500. Dodaje da je Trampovim sporazum s talibanima bilo predviđeno da američke snage da napuste zemlju do 1. maja.

“Talibani su bili vojno najjači od 2001. godine”, kazao je Bajden.

“Kao vaš predsednik morao sam da izaberem da li ću poštovati taj sporazum, ili biti spreman da se vratim u borbu protiv talibana usred sezone borbi u maju.”

Nakon 1. maja nije bilo dogovora o zaštiti američkih trupa od talibana, istakao je.

‘Koliko još nadgrobnih spomenika želite u Arlingtonu’?

Bajden je rekao da ima nekoliko pitanja za one koji žele da američke snage ostanu u Avganistanu.

“Koliko još nadgrobnih spomenika želite na vojnom groblju u Arlingtonu (Vašington)? Koliko još naših sinova i kćeri moramo poslati tamo? To su greške koje ne smemo više ponavljati jer imamo vitalne interese u svetu koje ne smemo igrnorisati,” rekao je predsednik SAD.

‘Ne postoji vojna sila koja može uspostviti demokratiju u Avganistanu’

Bajeden je kazao da će se okončanjem misije završiti najduži američki rat u istoriji.

“Sada vidimo da nema te vojne sile koja može uspostaviti demokratiju u Avganistanu, zemlje poznate kao ‘groblje carstava’,” kazao je Bajden dodajući da su SAD počinile mnoge greške u proteklim decenijama, ali da on ne želi da bude predsednik koji će tu odgovornost preneti na narednog predsednika.

“Ne želim zavaravati američki narod i reći mu da nam treba još samo malo vremena. Ne žalim zbog odluke da se povučemo iz Avganistana i želimo da se fokusiramo na ostale pretnje širome sveta,” kazao je Bajden.

‘‘Žestok odgovor ako nas talibani napadnu’

Bajden je naveo da je odobrio slanje još 6.000 vojnika u Afganistanu kako bi evakuisali Amerikance i avganistanske saveznike.

“Sigurno smo zatvorili našu ambasadu i izvukli naše diplomate. U narednim danima evakuisaćemo ćemo hiljade američkih državljana iz Afganistana. Već smo evakuisali 2.000 Avganistanaca i njihove porodice i smestili ih u SAD,” kazao je Bajden dodajući da će u narednim danima evakuisati još Avganistanaca koji su radili za američku ambasadu i agencije.

“Jasno smo dali do znanja talibanima [da] ako napadnu naše osoblje ili poremete našu operaciju – SAD će ih braniti razornom silom”, kazao je Bajden.

Odgovarajući na kritike da SAD nisu brzo reagovale da evakuišu ugrožene avganistanske civile, on je istakao da je razlog kašnjenja bio dvostruki.

„Avganistanci nisu hteli da odu ranije“, istakao je.

Drugi razlog je taj što avganistanski zvaničnici nisu hteli da izazovu “krizu poverenja” koja bi se dogodila ako počne masovna evakuacija, naveo je Bajden.

‘Ovo je za mene veoma lično’

Bajden je kazao da je kriza u Avganistanu “traumatična” za američke veterane koji su se tamo borili u poslednjih 20 godina.

Za njih je, kaže, “ovo veoma lično”.

“To je i za mene. Radio sam na ovim pitanjima kao niko drugi”, istakao je.

“Od Kabula do Kandahara … razgovarao sam sa ljudima. Sastao sam se sa vođama. Razgovarao sam sa našim trupama i shvatio sam šta je moguće, a šta nije,” naglašavajući da će nastaviti da podržavaju Avganistance diplomatskim putem, zagovarati prava žena i devojčica u Avganistanu.

“Ali, pravi način za to nije beskonačni vojni sukob, nego diplomatija, ekonomija i pozivanje sveta da nam se pridruži”, kazao je američki predsednik.

On se nakon obraćanja naciji vratio u Kemp Dejvid, saopštila je Bela kuća.

Bajden koji nekoliko dana nije oglašavao oko najveće krize od kada je postao predsednik, skratio je svoj boravak u Kemp Dejvidu, letnjikovcu američkih predsednika u Merilendu.

Džo Bajden tokom obraćana naciji, 16. avgust 2021.
Džo Bajden tokom obraćana naciji, 16. avgust 2021.

Haos na aerodromu u Kabulu

Svi vojni i civilni letovi prekinuti su na aerodromu u Kabulu zbog upada mase avganistanskih civila na pistu u očajničkom nastojanju da napuste zemlju posle povratka talibana, rekao je portparol Pentagona.

“Američke vojne snage su na licu mesta i rade sa drugim vojnicima, turskim i međunarodnim da rasteraju ljude. Ne znamo koliko će to trajati”, naveo je Džon Kirbi.

Kirbi je rekao da američka vojska šalje dodatnih 1.000 vojnika da pomognu u obezbeđenju kabulskog aerodroma, gde su američke snage ubile dva muškaraca za vreme haotične evakuacije, prenela je agencija AP.

Ogroman broj ljudi došao je do aerodroma od kada su talibani juče preuzeli glavni grad.

Situacija na kabulskom aerodromu je “nestabilna” i američki zvaničnici razmatraju da evakuišu sve Amerikance i ostave Avganistance, prenosi Si-Bi-Es (CBS) Njus, partner Bi-Bi-Sija (BBC) u Americi.

Visoki američki vojni zvaničnici su izjavili da je u haosu na aerodromu u Kabulu u ponedeljak ujutro poginulo sedam ljudi, uključujući i neke koji su pali sa odlazećeg američkog vojnog transportnog aviona.

Hiljade ljudi pokušavaju pobjeći iz talibanskog Avganistana

Avganistanci su pojurili na pistu prestoničkog aerodroma dok su hiljade pokušavale da pobegnu nakon što su talibani zapanjujućom brzinom preuzeli vlast. Neki su se držali uz bok američkog vojnog aviona pre poletanja, što je prikazano na video snimku na kome se vidi očaj običnih ljudi dok se američki angažman u 20. godišnjem ratu privodi haotičnom kraju, navodi AP.

Drugi video snimak prikazuje Avganistance kako padaju dok avion poleće.

Do haotičnih scena je došlo na aerodromu u Kabulu u ponedeljak jer su Avganistanci očajnički pokušavali da nađu mesto na vojnih letovima, dok su američke snage pucale u vazduh u znak upozorenja i upotrebile helikoptere da raščiste put transportnim avionima.

Situacija na kabulskom aerodromu je “nestabilna” i američki zvaničnici razmatraju da evakuišu sve Amerikance i ostave Avganistance, prenosi Si-Bi-Es (CBS) Njus, partner Bi-Bi-Sija (BBC) u Americi.

Brzina kolapsa avganistanske vlade i nastali haos predstavljali su najozbiljniji test za Bajdena kao vrhovnog komandanta, a on je izložen sve većim kritikama republikanaca.

Bajden je vodio kampanju kao iskusan političar za međunarodne odnose i mesecima je umanjivao šanse za uspon Talibana, tvrdeći da su Amerikanci svih političkih uverenja umorni od 20-godišnjeg rata, sukoba koji je pokazao ograničenja novca i vojne moći demokratija zapadnog stila u društvu koje nije voljno da ga prihvati.PROČITAJTE I OVO:Mediji EU: Avganistan je pobeda svetskog terorizma i poraz izvoza zapadnih vrednosti

Međutim, do nedelje su vodeći ličnosti u administraciji priznali da su bili zatečeni velikom brzinom sloma avganistanskih snaga bezbednosti.

Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven (Jake Sullivan) rekao je u ponedeljak da je Avganistan pao brže nego što je administracija očekivala, za šta je okrivio same Avganistance.

„Sigurno je da su gradovi padali mnogo brže nego što je iko očekivao“, rekao je Saliven za NBC.

Ali, rekao je da SAD na kraju ne mogu dati avganistanskim snagama bezbednosti “volju” da se bore za odbranu svoje demokratije od talibana.

„Na kraju, uprkos činjenici da smo invenstirali 20. godina i desetine milijardi dolara da obezbedimo najbolju opremu, najbolju obuku i najbolje kapacitete avganistanskim snagama bezbednosti, nismo im mogli dati volju i oni su na kraju su odlučili da se neće boriti za Kabul i državu “, rekao je Saliven.

Previranja u Avganistanu menjaju fokus na nepoželjan način za predsednika Bajdena koji se u velikoj meri usredsredio na domaća pitanja, uključujući okončanje pandemije, dobijanje odobrenja Kongresa za hiljade milijardi dolara za investicije u infrastrukturu i zaštitu prava birača.

Bajden je tokom vikenda ostao u Kemp Dejvidu, primajući redovne brifinge o Avganistanu i održavajući sigurne video konferencijske pozive sa članovima svog tima za nacionalnu bezbednost, prema visokim zvaničnicima Bele kuće.

Njegova administracija objavila je fotografiju predsednika u nedelji kako sedi sam u konferencijskoj sali i video linkom razgovara sa vojnim, diplomatskim i obaveštajnim stručnjacima.

Bajden je od petka na predsedničkom odmaralištu u Kemp Dejvidu gde je trebalo da ostane do srede.

On je četvrti američki predsednik koji se suočio sa izazovima u Avganistanu i insistirao je da svom nasledniku neće proslediti najduži američki rat.

Ali, Bajden će verovatno morati da objasni kako se bezbednosni sistem u Avganistanu tako brzo raspao, posebno pošto su on i drugi u administraciji insistirali da se to neće dogoditi, navodi AP.

“Još nije jasan ishod, ali mala je verovatnoća da će talibani sve pregaziti i zavladati celom zemljom,” rekao je Bajden 8. jula.

On je prošle nedelje javno izrazio nadu da bi avganistanske snage mogle da ojačaju volju za odbranu svoje zemlje. Ali privatno, zvaničnici administracije upozorili su da se avganistanska vojska urušava, zbog čega je Bajden u četvrtak naredio hiljadama američkih vojnika da odu u Kabul kako bi ubrzali planove evakuacije.

Jedan zvaničnik rekao je da je Bajden bio optimističniji da će avganistanski borci uspeti da delimično zadrže talibane kako bi sprečili dalju eroziju morala među svojim snagama. Na kraju nije bilo ništa.PROČITAJTE I OVO:Watkins: Povlačenjem iz Avganistana SAD kasno priznale da nisu ostvarile ciljeve


Predsednici Barak Obama i Donald Tramp takođe su želeli da napuste Avganistan, ali su na kraju odustali zbog otpora vojnog vrha i drugih političkih problema. Bajden je, s druge strane, bio ustrajan u svom odbijanju da promeni rok o povlačenju do 31. avgusta, delom i zbog uverenja da je američka javnost na njegovoj strani.

Anketa ABC Nevs/Ipsos krajem jula pokazala je, na primer, da je 55 odsto Amerikanaca odobravalo Bajdenovu odluku o povlačenju trupa.

Većina republikanaca nije pritiskala Bajdena da dugoročno zadrži trupe u Avganistanu, jer su podržavali i Trampova nastojanja da okonča misiju. Ipak, pojedini republikanci su kritikovali Bajdenovu strategiju povlačenja ističući da su snimci američkih helikoptera koji kruže oko američke ambasade u Kabulu od nedelje evocirali uspomene na ponižavajući odlazak američkog osoblja iz Vijetnama.

“Odluka predsednika Bajdena nas gurnula u još gori nastavak poniženja pada Sajgona 1975. Predsednik Bajden je otkrio da je vojni poraz najbrži način da se okonča rat”, rekao je lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel.

Bajden je više od jedne decenije tvrdio da je Avganistan bio neka vrsta čistilišta za Sjedinjene Države. Rekako je da je to korumpirana zemlja, zavisna od američke darežljivosti i da je nepouzdan partner koju treba naterati da se sama snađe. Njegov cilj je bio da zaštiti Amerikance od terorističkih napada, a ne da izgradi državu.

Kao potpredsednik, privatno je bio protiv Obamine odluke o slanju dodatnih 30.000 vojnika u Avganistan u pokušaju da stabilizuje zemlju kako bi Sjedinjene Države i njihovi saveznici kasnije mogli povući svoje snage.

Kao predsednik, izjavio je u julu da je doneo odluku o povlačenju sa jasnim planom i da ne očekuje da će Avganistan pasti odjednom.

„Neće biti nikakvih okolnosti u kojima vidite ljude kako se iz Avganistana podižu sa krova ambasade u Sjedinjenim Državama“, rekao je u julu.

“Verovatnoća da će postojati jedna jedinstvena vlada u Avganistanu koja kontroliše celu zemlju je malo verovatna,” dodao je.PROČITAJTE I OVO:Talibani su se vratili – šta dalje?

Komentariši