Državljani Srbije na američkoj crnoj listi: Od ilegalnog izvoza oružja do podrške Lukašenku

16. avgust/kolovoz, 2021.


Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko sa Bogoljubom i Dragomirom Karićem u Minsku, 22. juna 2015.
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko sa Bogoljubom i Dragomirom Karićem u Minsku, 22. juna 2015.

Stavljanjem na crnu listu građevinskog carstva porodice Karić i Nebojše Karića, sina Bogoljuba Karića, zbog veza i podrške autoritarnom predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku, proširio se spisak pojedinaca i kompanija iz Srbije koji se nalaze pod sankcijama Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Te sankcije, kako se navodi, podrazumevaju zabranu američkim državljanima da ulaze u transakcije sa pojedincima i kompanijama na crnoj listi, a takođe im se zamrzava sva imovina i sredstva koja imaju u SAD.

Razlozi zbog kojih su se državljani Srbije i srpske kompanije našli na američkoj crnoj listi idu od podrške beloruskom režimu Aleksandra Lukašenka do ilegalnog izvoza oružja.

Porodica Karić i njihovo građevinsko carstvo

Dana Holdings Limited (Dana Holdings) firma registrovana na Kipru sa vezama sa srpskom porodicom Karić, koja je postala poznata po tome što je podržala vladavinu Slobodana Miloševića devedesetih godina, kao i Nebojša Karić, sin srpskog privrednika Bogoljuba Karića, na crnoj listi američkog Ministarstva finansija (OFAC) su od 9. avgusta.

Na listu su dospeli zbog veza sa Aleksandrom Lukašenkom, autoritarnim predsednikom Belorusije koji je na vlasti u toj zemlji od 1994. godine.PROČITAJTE I OVO:Karići na crnoj listi SAD

U saopštenju OFAC-a navodi se da je kompanija Dana Holdings kroz predsedničke dekrete, potpisane od strane Aleksandra Lukašenka, dobila brojne beneficije, uključujući poklone državnog zemljišta u Minsku.

“Porodica Karić smatra se bliskom Lukašenku; na primer, Dana Holdings je navodno ponudila zaposlenima slobodan dan za učešće na pro-Lukašenkovom skupu nakon lažnih izbora 9. avgusta 2020, pojavila se na pro-Lukašenkovim lecima, a u njoj se nalazi umetnička galerija koju vodi Lukašenkova snaha u tržnom centru u Minsku”, navodi se.

Kako je RSE ranije pisao, tokom protekle decenije Karići su se probili do samog vrha beloruske industrije nekretnina, ostvarivši ogromnu dobit u tom procesu, prema izveštajima kompanije.

Kompanija Dana Holdings porodice Karić negirala je 13. avgusta navode američke administracije, koja je odlučila da stavi na crnu listu tu firmu, kao i jednog člana porodice.

U izjavi za RSE koju je potpisao predsednik direktorskog borda kompanije Vibor Mulić najavljuje se i da će kompanija iskoristiti sve pravne mere za hitno ukidanje donešenih mera.

“Kompanija ‘Dana Holdings’ nikada se nije bavila bilo kakvim poslovima sa državom Belorusijom svih godina poslovanja u toj zemlji. Kompanija se već dve decenije isključivo bavi gradnjom prostora i stanova za tržište sa motom ‘Kvalitetno, brzo, jeftino!’, i nikada nisu gradile nijedan državni objekat”, naveo je Mulić.PROČITAJTE I OVO:Da li će imperija braće Karić platiti cenu sankcija protiv Lukašenka?

Ovo nije prvi put da su se Karići našli na crnoj listi SAD.

Tokom 1990-ih i ranih 2000-ih pod sankcijama su bili zbog veza sa Slobodanom Miloševićem, predsednikom Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), kome se sudilo po optužbama za ratne zločine u Sudu u Hagu i koji je preminuo u svojoj ćeliji 2006. godine.

U međuvremenu su skinuti sa te liste.

OFAC je listu sankcija u svetlu dešavanja u Belorusiji proširio u avgustu 2021. na godišnjicu održavanja predsedničkih izbora u Belorusiji, koji se smatraju nameštenim.

Lukašenko je nakon izbora 9. avgusta 2020. proglasio pobedu što je za rezultat imalo masovne višemesečne proteste u Belorusiji. Građani su na ulicama tražili njegovu ostavku, a bezbednosne snage pod kontrolom Lukašenkovog režima pokušavale su da uguše demonstracije.PROČITAJTE I OVO:UN: ‘Neviđena eskalacija’ kršenja ljudskih prava u Belorusiji

Zbog učešća na demonstracijama uhapšeno je više od 34.000 ljudi, od kojih je policija hiljade brutalno pretukla. Na meti vlasti našli su i nezavisni mediji, a hapšeni su i novinari koji su izveštavali sa protesta.

Policija hapsi učesnika protesta u Minsku, 27. mart 2021.
Policija hapsi učesnika protesta u Minsku, 27. mart 2021.

Evropska unija, SAD, Kanada i druge zemlje odbile su da priznaju Lukašenka kao legitimnog lidera Belorusije, a protiv njega i drugih visokih beloruskih zvaničnika uvele su sankcije kao odgovor na “falsifikovanje” glasanja i represiju koja je usledila nakon izbora.

Mreža ilegalnog izvoza oružja u rukama Slobodana Tešića

Slobodan Tešić je srpski trgovac oružjem. Na crnoj listi Ministarstva finansija SAD nalazi se od 2017. zbog korupcije i kršenja ljudskih prava.

Američke vlasti su ga označile kao jednog od najvećih trgovaca oružjem i municijom na Balkanu.

“Kako bi obezbedio ugovore o naoružanju sa različitim zemljama, Tešić bi direktno ili indirektno davao mito i finansijsku pomoć zvaničnicima. Tešić je takođe vodio potencijalne klijente na odmor, plaćao školovanje njihove dece u zapadnim školama ili univerzitetima i koristio je značajan mito kako bi obezbedio ugovore”, naveo je tada OFAC u obrazloženju.POGLEDAJTE I OVO:Ko je Slobodan Tešić, trgovac oružjem iz Srbije?

Od 9. decembra 2019. uz Tešića, pod sankcijama je i devet njegovih saradnika, kao i kompanije koje se dovode u vezu sa Tešićem.
Sankcije podrazumevaju blokiranje sredstava Tešićevih kompanija i saradnika, dok američkim kompanijama i pojedincima nije dozvoljeno da posluju sa njima.

U izveštaju specijalizovane kancelarije ministarstva finansija SAD iz 2019. ističe se da je Slobodan Tešić, mada je još 2017. godine stavljen na “crnu listu” SAD, nastavio da se bavi trgovinom oružjem, odnosno da je “tihi partner” u kompanijama “nad kojima ima direktno vlasništvo i upravljanje”.

Tešić je od 2003. do 2013. bio i na listi Ujedinjenih nacija (UN) zabrane putovanja zbog kršenja sankcija UN-a na izvoz oružja u Liberiju.

Dva meseca nakon što se našao na američkoj crnoj listi zbog navoda o kršenju ljudskih prava i korupciji, Tešič je angažovao lobističku firmu Sonoran Policy Group Inc u pokušaju da njegovo ime bude skinuto sa liste.

To pokazuje dokument Ministarstva pravde SAD o primeni Zakona o registraciji stranih agenata (FARA).

U dokumentu koji je kompanija Sonoran Policy Group uputila telu FARA navodi se da će lobistička kompanija „asistirati (advokatskoj firmi koja predstavlja Tešića) Venable LLP u vezi sa uklanjanjem njenog klijenta, Slobodana Tešića, sa Liste posebno označenih državljana (SDN lista)“.

Pravni tim tvrdio je da „dostavljena pravna i finansijska dokumenta zajedno sa forenzičkom ekspertizom u potpunosti potvrđuju da je poslovanje Slobodana Tešića u skladu sa važećim standardima i normama” i opovrgli su tvrdnje o navodnom postojanju koruptivnih i nezakonitih elemenata.

U Srbiji se Tešićevo ime pominje u više afera.

Poslednja u nizu je afera „Krušik“.PROČITAJTE I OVO:Afera Krušik: Godinu i po dana bez epiloga

„Krušik“ je fabrika oružja u vlasništvu države sa sedištem u Valjevu, na zapadu Srbije. Uzbunjivač Aleksandar Obradović je 2019. godine novinarima dostavio dokumentaciju koja navodno ukazuje na zloupotrebe u poslovima sa izvozom oružja, nakon čega je uhapšen.

Zbog objavljivanja dokumentacije, Obradović je tri nedelje proveo u zatvoru, a potom i dva meseca u kućnom pritvoru.

U dokumentaciji koja navodno ukazuje na zloupotrebe i korupciju, odnosno na to da nekoliko privilegovanih kompanija i pojedinaca po nižim cenama nabavljaju oružje od državnih preduzeća u namenskoj industriji, pominje se i ime Slobodana Tešića.

Godine 2010. Slobodan Tešić našao se u Vikiliks dokumentima, u kojima se navodi da SAD upozoravaju na ilegalne pokušaje Tešića da proda oružje Jemenu.PROČITAJTE I OVO:WikiLeaks – oprečna mišljenja oko posljedica

Tri godine kasnije, 2013. u martu, iako tada još uvek na listi sankcija UN-a, Tešić je, kako pokazuje fotografija koju je objavila Ambasada Srbije u Libiji, prisustvovao sastanku delegacija ministarstava odbrane Srbije i Libije.

Sam Slobodan Tešić nije davao izjave u vezi sa pomenutim aferama i retko se pojavljuje u javnosti.

Slučaj Luke Karadžića

Državljanin Srbije Luka Karadžić, brat Radovana Karadžića, prvog predsednika bosansko-hercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS) i vrhovnog komandanta Vojske RS osuđenog 2019. pred Međunarodnim krivičnim sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu za genocid u Srebrenici i druge zločine na doživotnu kaznu zatvora, nalazi se na crnoj listi od 2003. godine.

I sam Radovan Karadžić je na crnoj listi.

Njegov brat Luka je na listu stavljen u okviru borbe protiv mreže pomagača osuđenika za ratne zločine.

Na listi se iz istog razloga, ali kao državljani Bosne i Hercegovine, nalaze i supruga Radovana Karadžića – Ljiljana Zelen-Karadžić, njegova kćerka Sonja Karadžić- Jovićević i sin Aleksandar Saša Karadžić.

Sankcije protiv njih podrazumevaju zabranu ulaska u SAD kao i zamrzavanje imovine. Takođe, američkim kompanijama se zabranjuje da posluju direktno sa njima ili sa kompanijama koje se povezuju sa licima na crnoj listi.

Komentariši