Promjene u regiji, prije svega takozvani Inzkov zakon o zabrani poricanja genocida u Srebrenici, zabrana revizionizma i veličanja ratnih zločina, izazvale su tektonski poremećaj u “srpskom svetu“. One su narušile status quo, što je stvorilo pretpostavke za preispitivanje politike Zapada prema regionu.
Ovo je, u intervjuu za “Avangardu”, rekla predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko. Ona kaže da je Zapad dugo tolerisao zvanični Beograd, koji je posljednjim pokušajima destabilizacija regiona – prije svega Bosne i Hercegovine i Crne Gore – ipak “otišao predaleko“.
“Od 2012. godine i dolaska na vlast Srpske napredne stranke, Zapad je prečesto žmurio na pojedine neprihvatljive poteze službenog Beograda prema državama regiona, obrazlažući to nastojanjem da Srbiju po svaku cenu zadrži na evropskom koloseku. Pokazalo se da je takva politika neefikasna i da nije dovela do razrešenja dileme za šta se Srbija opredelila, kojem civilizacijskom krugu pripada“, objašnjava Biserko za “Avangardu”. “Aleksandar Vučić je takav stav Zapada vešto koristio, nastavljajući da se oslanja na tzv. četiri stuba spoljne politike Srbije. Međutim, situacija se u međuvremenu značajno promenila.“
Što je utjecalo na promjenu o kojoj govorite?
– Dolazak nove administracije u Washingtonu, koja se vraća na prethodnu politiku dovršavanja “nezavršenog posla“ na Balkanu. U globalnom geostrateškom nadmetanju koje dominira u međunarodnim odnosima, Balkan se percipira kao zapadna sfera uticaja i, u tom smislu, Zapad će nastaviti sa politikom stavljanja pod svoj kišobran celog Balkana.
BiH i Crna Gora su, kažete, glavne mete destruktivne politike zvaničnog Beograda. Šta se to, zapravo, kuha u BiH?
– Milorad Dodik dugi niz godina razgrađuje BiH i najavljuje njen miran raspad. Što realno nije moguće. Danas kada je njegova pozicija ozbiljno dovedena u pitanje, Dodik dodatno radikalizuje retoriku i suštinski veoma svesno BiH gura u konflikt.
Zašto?
– Zato što lično nema drugog izlaza. Dodikova politička karijera privodi se kraju…
Privodi se kraju?
– Naravno. Cilj Inzkovog zakona je da sa političke scene BiH ukloni sve radikalne političare. Dodik je osporio imenovanje novog visokog predstavnika, ali ipak pokazuje spremnost da se s njim sretne. Dodikovo ponašanje je rizično i niko u svetu više neće tolerisati scenario koji bi doveo do sukoba. Čak ni Rusija.
Kakve mogu biti posljedice odluke Skupštine entiteta RS da poništi Inzkov zakon?
– Zaključci Skupštine RS pre svega su pokušaj Dodika da postigne jedinstvo Srba po tom pitanju kako bi na taj način osporio ne samo zakon i legitimitet novog visokog predstavnika nego i sačuvao vlastitu poziciju. Međutim, takva odluka nije validna, jer, prema Dejtonskom sporazumu, poslednju reč ima visoki predstavnik. Pritom, Inzkov zakon nije nikakva samovolja, jer Inzko ima podršku SAD-a i EU, posebno Nemačke.
Novi visoki predstavnik Christian Schmidt nasledio je situaciju koja će mu na startu omogućiti da deluje konstruktivnije. Podsećam da Inzko godinama nije imao podršku za primenu bonskih ovlašćenja; izgleda da se situacija u tom smislu promenila. Tim pre što upravo Inzkov zakon najavljuje radikalniju primenu bonskih ovlasti.
Politički direktori Upravnog odbora Saveta za provođenje mira (PIC) na sastanku 1. i 2. decembra 2020. godine ponovili su da “entiteti nemaju pravo na otcepljenje od BiH i da oni pravno postoje samo na osnovu Ustava BiH“. Te su stvari jasne.
Je li jasno i to da, uprkos svemu, Dodik nastavlja da srlja, da vuče rizične poteze i da ga u tome na neki način podstiče zvanično Sarajevo?
– Naravno da razvoj situacije u Bosni ide naruku zvaničnom Sarajevu, ali nisam sigurna da je ono danas doraslo da se adekvatno nosi s novonastalom situacijom. Tim pre što će ona zahtevati drugačije ponašanje i svih lokalnih aktera, uključujući i aktuelne bošnjačke političke elite.
Koliko Dodika u tom smislu podstiče Rusija?
– Rusiji odgovara status quo i nekonsolidovani Balkan, jer tako sprečava širenje evroatlantskih integracija regiona. Međutim, Rusija ipak neće stati iza Beograda, niti će ga gurati u ozbiljniji konflikt, jer su prioriteti Moskve drugde: njeno najbliže okruženje. Sviđalo se to Dodiku ili ne, budućnost Balkana prevashodno je u rukama SAD-a, Velike Britanije i EU. Ukoliko Zapad bude koherentan i dosledan, situacija na Balkanu značajno će se promeniti.
Nisam Vas slučajno pitala o podršci Rusije. Jer, iako je Vijeće sigurnosti UN-a odbacilo rezoluciju Rusije i Kine, u kojoj su ove dvije zemlje tražile ukidanje Ureda visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, ambasador Rusije u Sarajevu Christiana Schmidta naziva “građaninom SR Njemačke“. Zašto se Moskva protivi dolasku novog visokog predstavnika?
– Osporavanjem novog visokog predstavnika Rusija želi produžiti agoniju Balkana i osporiti njegov legitimitet. Kao što ste i sami rekli, rusko-kineska rezolucija je odbačena i novi visoki predstavnik već je preuzeo dužnost.
Savet za provođenje mira (PIC) sastoji se od 55 zemalja i organizacija koje na različite načine pružaju podršku mirovnom procesu – osiguravajući finansijska sredstva, dajući trupe u sastav EUFOR-a ili idirektno provodeći operacije u Bosni i Hercegovini. U PIC je, takođe, uključen jedan broj promatrača, koji se menja. Članice Upravnog odbora su SAD, Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan, Kanada, Njemačka, Rusija, Savet EU, Evropska komisija i Organizacija islamske konferencije (OIC), koju predstavlja Turska.
Sredstva za finansiranje OHR-a, koja dodeljuje Savet za provođenje mira (PIC), za 2020/2021. iznosi 5.327.627 eura; od toga, više od 80 procenata pokrivaju SAD (22%), EU (47,68%), Japan (10%), Velika Britanija (6.695), dok Rusija učestvuje sa svega 1,2%. Ovo je jasna ilustracija koliko Rusija realno može da dobaci i finansijski potkrepi svoje angažovanje u BiH. Njena remetilačka uloga u ovolikoj meri bila je moguća, jer se Zapad, suočen s vlastitim izazovima, bio deangažovao na Balkanu poslednjih deset godina. Čini se, a i nadam se, da će se SAD i EU držati svojih najavljenih ciljeva na Balkanu.
To znači da će novi visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt imati snage da smiri strasti u BiH?
– S obzirom na široku podršku koju uživa, novi visoki predstavnik ima sve pretpostavke da ozbiljno promeni realnost u BiH, što ne znači da neće nailaziti na opstrukcije sa raznih strana. Posebno Rusije i Srbije.
Schmidt je rekao da se neće ponašati kao diplomata nego kao političar. Šta to znači?
– Znači da će biti mnogo konkretniji i direktniji i da će stvari nazivati pravim imenom; da će sankcionisati svaku opstrukciju, što podrazumeva i korišćenje bonskih ovlašćenja. A za to već ima podršku.
Videli ste da se poslednjih nedelja dosta spekulisalo o tome da li bi se Srbija umešala u eventualni sukob u BiH.
Mislite da bi se Srbija usudila?
– S obzirom na novi politički kontekst, kao i odlučnost SAD-a i EU da zajedno deluju na Balkanu, teško je zamisliti da bi se Srbija usudila da uđe u takav sukob. Ne smemo zanemariti činjenicu da Rusija naoružava Srbiju, kao i da je retorika zvaničnog Beograda veoma ratoborna i uznemiravajuća. Ipak, eventualna odluka da ipak uđe u takav sukob i Srbiji i RS bi donela sankcije.
Srbija se, kažete, naoružala. Mađutim, vlast je u ozbiljnim problemima: predsjednik Vučić, njegova porodica, ministar Aleksandar Vulin povezuju se s kriminalnim klanom Veljka Belivuka. Koliko ova afera može uzdrmati zvanični Beograd?
– Okidač za tu aferu došao je izvana i ozbiljno je uzdrmao aktuelnu vlast u Srbiji. Pitanje je koliko toga će još biti obelodanjeno. Vučić nema veliki prostor za manevrisanje, ni način da se odbrani, izuzev novog zaoštravanja i na unutrašnjoj i na regionalnoj sceni. Bojim se da Srbija polako postaje Kolumbija, koja će, ukoliko odbije da promeni politiku, permanentno ugrožavati stabilnost suseda. Što je veoma zabrinjavajuće ne samo za Srbiju nego i za region. To bi se, kao i do sada, iskazivalo preko “zaštite“ srpskog naroda u regionu. Međutim, treba imati u vidu i činjenicu da će Amerika biti usredsređena pre svega na borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Otvaranje afere Belivuk nagoveštaj je u kom pravcu se ide. Američke agencije prate tokove novca na Balkanu i samo je pitanje trenutka kada će i kako početi da ove probleme stavljaju na dnevni red.
To se može zaključiti i iz izjava ministra vojnog Nebojše Stefanovića?
– Predsednik Vučić ruši samog sebe, jer nije sposoban da obuzda sopstvene apetite. Drugo, i njegovo najbliže i veoma korumpirano okruženje veoma je ugroženo pa nije nemoguće očekivati “izdaje“, koje Vučića mogu skupo da ga koštaju.
Moskva Vučića, takođe, ima u šaci i od njega očekuje da održi status quo u regionu. Istovremeno, Amerikanci imaju precizne podatke o novčanim tokovima, što Vučića, kao i najveći deo njegovih najbližih saradnika najviše ugrožava i kompromituje.
Znači li to da je Zapad definitivno digao ruke od predsjednika Vučića?
– Zapad je Vučića dugo podržavao, jer je od njega očekivao saradnju, pre svega kad je reč o Kosovu. Potpisivanjem Briselskog sporazuma, Vučić je stekao status “konstruktivnog političara“, koga je Zapad za to dobro nagrađivao. Ipak, reč je bila samo o iluziji, proizašloj iz nedovoljnog razumevanja Zapada da Srbija neće žrtvovati svoj državni projekat radi članstva u EU, jer bi time stavila tačku na vlastite velikodržavne aspiracije. Kada je postalo jasno da Vučić, umesto ispunjavanja obećanja, samo manipuliše, predsednik Srbije počeo je da gubi podršku Zapada. Naročito nakon pobede predsednika Bajdena.
Razlog što je Vučić tako dugo uživao podršku Zapada leži i u tome što u Srbiji nije bilo partnera na drugoj strani. Zapad ima percepciju da je ta “druga strana“…
Opozicija?
– Naravno. Zapad, dakle, shvata da je opozicija u mnogo čemu radikalnija od Vučića. Otvaranjem afere Belivuk, Krušik i Jovanjica, zapadna podrška Vučiću počela je da se topi.
U međuvremenu, u samoj Srbiji dnevno jača otpor aktuelnoj vlasti na životnim pitanjima, pore ostalog i zbog bahatosti i arogancije Vučićeve vlasti prema građanima.
Šta znači ideja “Otvoreni Balkan“? Zašto je ona prihvatljiva Albaniji i Sjevernoj Makedoniji?
– Ta ideja nije konkretizovana niti do kraja domišljena i služi kao pokriće Vučiću, koji se očito nalazi u nezavidnoj situaciji. Kada je reč o Severnoj Makedoniji i Albaniji, te dve države će, čim dobiju signal Brisela za početak otvaranja procesa pregovora za članstvo u EU, izgubiti interesovanje za pomenutu inicijativu.
Nemačka ne podržava ideju “Otvoreni Balkan“.
Zašto?
– Zato što je pokrenuta bez konsultacija sa Berlinom i Briselom, ali i zbog toga što Nemačka regionalnu saradnju podržava u okviru Berlinskog procesa.
Crna Gora, Kosovo i BiH također ne podržavaju tu ideju.
– Tri države koje ste spomenuli svesne su da je “Otvoreni Balkan“ nova verzija “srpskog sveta“, što suštinski najviše pogoduje Srbiji, koja bi time zaokružila ekonomski prostor. S obzirom na to da je Srbija pojedinačno najveća zemlja Zapadnog Balkana, skoro veća od svih zajedno, ta inicijativa je u prevashodno u srpskom interesu. Međutim, kako ona nije razrađena, a nema ni podršku Nemačke, sve ostaje samo na nivou ideje.
Jeste li iznenađeni odlukom Amerike da prihvati Sjeverni tok 2? Šta je na to utjecalo?
– Donald Trump i njegova politika “America First“ značajno je narušila odnose sa EU, ali pre svega poverenje koja je bilo ključno za taj višedecenijski savez. Trump je u suštini samo kristalizirao odnose sa svima, pa i sa EU i NATO. To je bio podstrek da se sva savezništva preispitaju i ponovo formulišu u novim međunarodnim okolnostima. Predsednik Biden, koji ima ogromno međunarodno iskustvo, odmah je najavio revitalizaciju transatlantskog savezništva, uključujući NATO i EU, kao kamen temeljac kolektivne bezbednosti i zajedničkih demokratskih vrednosti. Evropa je bila prva destinacija koju je predsednik Biden posetio.
Američki predsednik je sa Angelom Merkel definisao šest zajedničkih prioriteta, poput Avganistana, Kine, Irana, Rusije i Ukrajine, ali i Zapadnog Balkana, gde je prvi prioritet rešavanje postojećih problema i postizanje sporazuma između Kosova i Srbije.
Odnosi između ovih zemalja više nikada neće biti isti.
Zašto neće biti isti?
– Zato što je reč o različitim interesima, ali i o drugim pitanjima. Odnosi Rusije i Nemačke, na primer, imaju posebnu logiku, pa ne iznenađuje to što je Biden prihvatio Severni tok 2, uz napomenu da bi sankcije naštetile odnosima sa evropskim saveznicima, kao i da je takva odluka u nacionalnom interesu SAD.
Amerika se na Balkanu percipira kao ključni akter, što je i bila, pre svega kada je reč o miru i bezbednosti. U tom smislu je, itekako, važan njen povratak na Balkan, ne samo kao podrška EU, sa kojom se bitno razlikuje u metodologiji: EU postavlja određene uslove kao pripremu za članstvo, što je mnogo zahtevnije; istovremeno, SAD su u svom delovanju robusnije, ali to je jedini jezik koji lokalni lideri razumeju.
Kakva je u tom slučaju perspektiva projekta “srpski svet“? Dopisnik Komersanta sa Balkana, novinar Genadij Sisojev, u intervjuu “Avangardi” kaže da “pokušaj kopiranja politike Rusije u postsovjetskom prostoru može biti koban i za Vučića i za Srbiju“.
– “Srpski svet“ je i dalje dominantna politika srpskih elita. Vučićev režim do kraja je ogolio suštinu tog projekta, njegove aktere i destruktivni potencijal kako za region, tako i za samu Srbiju. S obzirom na to da su na horizontu nove zapadne politike za Balkan, Srbija će, ukoliko ne bude bila spremna da se odrekne projekta “srpski svet“, ponovo završiti u izolaciji.
Tamara Nikčević (Avangarda)
