Kako da smanjimo zavisnost od društvenih mreža?

Zavisnost od korištenja društvenih mreža te opsesivno skrolovanje sadržaja na smartfonima postaje sve evidentnija širom planete.

Čak 83 posto ispitanika u istraživanju koje je proveo Kalifornijski univerzitet kaže da je prva stvar koju vide kada se probude - smartfon (EPA)
Čak 83 posto ispitanika u istraživanju koje je proveo Kalifornijski univerzitet kaže da je prva stvar koju vide kada se probude – smartfon (EPA)

Ivan Trajković 08 Aug 2021

Prošle godine je širom sveta prodato gotovo 820 miliona novih smartfona, a kada se na to dodaju i stariji modeli (proizvedeni 2018 ili 2019) te razne vrste drugih pametnih uređaja sa pristupom aplikacijama i Internetu, dolazimo do cifre od preko milijardu novih povezanih uređaja.

U vrhu po prodaji su proizvođači dobro poznati i na ovim prostorima – Samsung, Apple, Huawei, Xiaomi kao i ‘novi igrači’ poput Oppo i Vivo. Zanimljivo je i da se, sem Samsunga, svi ostali proizvode u Kini. Tako Kina ima globalni uticaj ne samo kada su u pitanju gotovi uređaji već i brojne komponente za smartfone, računare i elektroniku: čipove memorije, uređaje za skladištenje podataka, panele za ekrane i razne vrste uređaja za unos podataka.

Kad se probudimo – uzimamo smartfon

Jedan od najbogatijih ljudi na svetu, tehnološki pionir i osnivač kompanije Microsoft Bill Gates svojevremeno je šokirao svetsku javnost priznanjem da ‘njegova deca relativno malo koriste telefone’ :

“Kada obedujemo ne koristimo telefone za stolom, a ja i supruga često ograničimo vreme koje deca provedu ispred telefona. Znate, oni nisu imali smartfone pre 14 godine, i stalno su se žalili kako ih sva druga deca imaju” rekao je tada Gates.

Još jedan od tehnološki pionira, Mark Cuban, milijarder i vlasnik sportskih klubova u SAD, takođe priznaje da je njegovo deci ograničeno vreme provedeno u aplikacijama i na društvenim mrežama:

“Preko aplikacije za pametne kuće mogu da kontrolišem i pristup internetu, tako da znam koliko vremena provedu onlajn, a mnogi sadržaji na internetu im nisu dostupni” kaže Cuban.

Ujedinjene nacije procenjuju da je ukupan broj mobilnih korisnika u svetu 4,8 milijardi, a u ovu brojku spadaju svi korisnici smartfona, kao i oni koji koriste jednostavnije uređaje sa pristupom internetu (feature phone). A upravo je ovo tržište jeftinih i dostupnih ‘osnovnih telefona’ zabeležilo ogroman rast poslednjih godina. Zemlje u razvoju u Africi, Južnoj Americi i Aziji žele da što veći broj građana dobije pristup osnovnim internet uslugama – vestima, vremenskoj prognozi, kao i ponekoj zabavno aplikaciji poput igrica ili muzike. Za standard ovih građana čak i najjeftiniji smartfoni od 100 dolara predstavljaju veliki izdatak, pa je rešenje nađeno u – povratku ‘otpisane’ tehnologije.

Feature phone (telefon sa korisnim opcijama) je najsličniji starim mobilnim telefonima, kakve su nekada proizvodili Nokia ili Sony Ericsson. Zapravo, Nokia je i dalje jedan od najvećih igrača na ovom tržištu (iako sada u vlasništvu kompanije HMD Global iz Hong Konga). Ovi telefoni su za kratko vreme postali izuzetno popularni u Aziji i Indiji, a dobro se prodaju i na američkom tržištu, za korišćenje kao rezervni telefon (backup phone).

Novi operativni sistem

Da bi se omogućile moderne internet usluge na uređajima sa malo memorije i sporijim procesorom (a većina nema ni ekran osetljiv na dodir) razvijen je novi operativni sistem pod imenom Kai OS. Iza njega stoji istoimena kompanija iz Hong Konga, a sistem je baziran na Linuxu, koji je sam besplatan i otvoren operativni sistem. Kai OS pokreće aplikacije pisane u Html i JavaScript programskim jezicima, a podržava i novi standard HTML5 onlajn aplikacija, koje se pokreću u samom pretraživaču, bez potrebe za njihovim instaliranjem na sam uređaj. Kai OS tako omogućava da se na jeftinim (od 30 do 60 dolara) telefonima pokreće YouTube, Facebook, Twitter, pa čak i mape i navigacija. Ovi uređaji internetu pristupaju preko 4G ili 3G mobilne podatkovne veze, a bolji modeli imaju i ugrađeni WiFi.

Čak 83 odsto ispitanika u istraživanju koje je sproveo Kalifornijski univerzitet kaže da je prva stvar koju vide kada se probude – smartfon. Većina ljudi koristi smartfon kako bi se probudilo za posao ili nastavu, a gotovo polovina ispitanika priznaje da u krevetu igra igrice ili gleda video klipove i pred spavanje i kada se probude, neretko i duže od 45 minuta.

Više od 18 odsto je takođe navelo da aplikacije za dopisivanje (poput iMessage i Whats App) koristi čak i dok su u automobilu, za volanom.

Zavisnost od korišćenja društvenih mreža te opsesivno skrolovanje sadržaja na smartfonima postaje sve evidentnija i širom planete. Čak 53 odsto svetske populacije koristi društvene mreže (aktivno ili povremeno), dok 62,5 odsto populacije ima pristup globalnoj mreži. U SAD-u se na društvenim mrežama provodi u proseku dva sata i 45 minuta dnevno, dok je u Evropi to nešto manje – dva sata i 25 minuta. U ovo vreme ne ulazi igranje igrica, gledanje online medijskih sadržaja, poput Netflixa, te samo pretraživanje interneta. Kada se sve ove aktivnosti saberu, dolazimo do zaključka da, zapravo, većinu našeg slobodnog vremena provodimo u online prostoru. Mnogi i na poslu dosta vremena provode uz računar, tako da naš prosečan dan provodimo ispred nekog ekrana, a često i više njih.

Sa gotovo milijardu korisnika mesečno, i oko 650 miliona korisnika dnevno, Instagram ima veći protok informacija (data density and data distribution) i audio-vizuelnih sadržaja od gotovo svih medija u svetu. Stotrideset miliona građana SAD svakog dana objavi na Instagramu barem jednu fotografiju, komentar ili video klip. Sa pojavom opcije Instagram TV, koja omogućava postavljanje video klipova dužine do jednog sata, ova društvena mreža postaje konkurent i glavnom igraču na ovom polju – YouTube. Instagram je u vlasništvu Facebooka, a YouTube kompanije Google, pa na taj način naši podaci ‘putuju’ ka samo nekoliko velikih tehnoloških giganata.

Život bez društvenih mreža

Akademska slikarka Zorana Jovanović smatra da mladi danas ne mogu zamisliti život bez društvenih mreža i onlajn zajednica:

“Život bez društvenih mreža se danas teško moze zamisliti, dok tokom ranijih vremena, ljudi nisu mogli zamisliti zivot bez konstantnog druženja uživo, što je danas sve manje prisutno. Život pre društvenih mreža je ‘istiskivao’ iz ljudi veću kreativnost, negovao je i veću potrebu za druženjem. Takav život je bio i pun raznih hobija. Smatram da je potrebno da svako ponešto novo nauči svakog dana o sebi, da se bavi hobijima koji odgovaranju njegovom interesovanju, i da treba da više vremena provodimo sa porodicom, sa prijateljima, te da veći deo našeg vremena bude kvalitetno ispunjen pričom sa svojim najbližima, druženjem sa najboljim prijateljem,  i upoznavanjem sveta koji nas okružuje” kaže Jovanović.

Dejan Tomić, IT stručnjak, kaže da je teško ‘pobeći’ od interneta i aplikacija:

“Na poslu ste gotovo sigurno vezani za računar, bilo da radite u kancelariji, maloprodaji – a čak su i lekari dobar deo vremena ispred računara. Takođe, aplikacije su postale deo naših svakodnevih života – prijatelji ili porodica vam često šalju poruke koristeći Viber ili Messenger, uglavnom jer im je to najbrže i najjeftiniji način komunikacije. I ako vi ne koristite smartfon ili želite da ga koristite što manje, jednostavno ispadate iz pojedinih društvenih krugova. Tu je takođe i uticaj sredine – da li si video ovu objavu na Instagramu, taj i taj je objavio na Twitteru, i slično” objašnjava Tomić.

Lijek za globalnu online pandemiju

Psiholozi, psiho-terapeuti i tehnološki eksperti se slažu u jednom: dugo korišćenje smartfona, računara pa i konzola za video igre može imati niz negativnih posledica, u svim uzrastima. Pitanje je – kako smanjiti ovu digitalnu zavisnost?

Stručnjaci savetuju da je jedan od najboljih koraka – isključivanje notifikacija raznih aplikacija. Kada nas aplikacije ‘ne zasipaju’ svojim notifikacijama, mnogo je manja šansa da ćemo posegnuti za smartfonom. Takođe, na početnom ekranu (Home screen) treba držati samo najbitnije aplikacije poput poruka u poziva, a društvene mreže treba da ostanu u pod-meniju. Takođe, veoma je bitno ne koristiti smartfon prvih trideset minuta do sat vremena kada se probudimo ujutru. Na taj način štitimo oči, ali i smanjujemo stepen anksioznosti, naročito ako treba da odjednom odgovorimo na više poruka ili emaila.

Roditelji mogu na telefone svoje dece instalirati neku od brojnih opcija za kontrolu korišćenja (Parental Apps). Uz pomoć njih, može se ograničiti vreme provedeno u nekoj ili svim aplikacijama, zabraniti instaliranje novih igrica, i onemogućiti rad smartfon u određenom vremenskom periodu.IZVOR: AL JAZEERA


POVEZANE

Digitalna opsesija: da li previše koristimo društvene mreže?

Danas mnoge specijalizirane klinike u SAD-u i Evropi nude tretmane liječenja od bolesti zavisnosti nove generacije: zavisnosti od kocke, video igara i – društvenih mreža.10 Apr 2021

Trebaju li nam društvene mreže za djecu?

Kompanija Facebook, javljaju mediji, planira lansiranje Instagrama za djecu mlađu od 13 godina.25 Apr 2021

Objave kreriraju poseban svijet u našim glavama: Društvene mreže su – sugestija

Facebook, kao najveća društvena mreža, ali i one druge Instagram, Twitter, YouTube, TikTok… toliko utječu na živote ljudi širom svijeta da su i same postale svijet za sebe.26 Jul 2021

Komentariši