Posle priznanja Lazareviću Brisel podseća Beograd da prestane sa veličanjem zločinaca

Mural osuđeniku za ratne zločine u BiH, bivšem generalu VRS Ratku Mladiću u širem centru Beograda, naslikan nekoliko nedelja nakon izricanja presude u Hagu, jul 2021.

Mural osuđeniku za ratne zločine u BiH, bivšem generalu VRS Ratku Mladiću u širem centru Beograda, naslikan nekoliko nedelja nakon izricanja presude u Hagu, jul 2021.Podijelite

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik podsetio je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) da njegov poslednji izveštaj o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji poziva na priznavanje i sprovođenje presuda za ratne zločine, te prestanak veličanja ratnih zločinaca.

Bilčik je tako odgovorio na vest da je haški osuđenik Vladimir Lazarević proglašen za počasnog građanina jedne od opština u Nišu, gradu na jugu Srbije.

Izvestilac za Srbiju je dodao da je u svom izveštaju, koji je u martu usvojio Evropski parlament, “jasno naveo da su pomirenje i regionalna saradnja ključni za buduće članstvo Srbije u Evropskoj uniji”.

“Evropski parlament ohrabruje Srbiju da na svim nivoima nastavi napore usmerene na pomirenje i jačanje dobrosusedskih odnosa, uključujući i pitanja vezana za pomirenje iz prošlosti Jugoslavije”, rekao Bilčik.

On je pozvao predstavnike vlasti “koji su posvećeni evropskom putu Srbije da rade na pomirenju, pravdi i suočavanju sa tragedijama iz prošlosti”.PROČITAJTE I OVO:Uzor za Srbiju, zločinac za ostale

Haškom osuđeniku Vladimiru Lazareviću bi 9. avgusta trebalo da bude uručeno najveće priznanje niške opštine Pantelej, nakon što su odbornici odlučili da ga proglase za počasnog građanina.

Odbornici su jednoglasno prihvatili predlog niškog Gradskog veća, gde je na vlasti Srpska napredna stranka (SNS) predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Za šta je Lazarević nagrađen?

Predsednica opštine Pantelej Nataša Stanković izjavila je za RSE da je Lazareviću zvanje počasnog građanina dodeljeno jer je “ceo život posvetio odbrani boja zastave Srbije”.

“To je jedan čovek koji je skroman, pošten, častan, koji je neizmerno odan porodici, zavičaju i otadžbini, koji je hrabar i požrtvovan vojskovođa”, rekla je Stanković.

Za koje zločine je osuđen?

Nekadašnji komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije Vladimir Lazarević osuđen je pred Haškim tribunalom na 14 godina zatvora zbog ratnih zločina nad albanskim civilima na Kosovu.

Hagu se dobrovoljno predao u februaru 2005, a Tribunal ga je 2009. proglasio krivim po komandnoj odgovornosti za pomaganje i podržavanje zločina protiv čovečnosti, koji su obuhvatali deportacije i prisilno premeštanje albanskih civila sa Kosova.PROČITAJTE I OVO:Da li je i za Vučića general Lazarević heroj?

Kazna od 15 godina zatvora mu je 2014. smanjena na 14 godina. Na slobodu je pušten godinu dana kasnije pošto je odslužio dve trećine kazne.

“Apsolutno nije bilo nikakvih dilema oko toga, čovek je odslužio to za šta je bio optužen i celog svog života je dosledno sledio svoja visoko profesionalna vojnička i patriotska uverenja”, rekla je predsednica niške opštine Pantelej.

SNS u ovoj opštini ima 16 od ukupno 23 odbornika. Na vlasti je sa Socijalističkom partijom Srbije Ivice Dačića i strankom SPAS Aleksandra Šapića, koja se utopila u SNS.

Opoziciju predstavljaju četiri odbornika.

Bez reakcija na dodelu priznanja

Povodom dodele najvišeg priznanja Vladimiru Lazareviću javno se nisu oglašavale ni stranke vlasti, ni opozicije.

Lazarević od izlaska iz zatvora 2015. godine živi u Nišu, ali ne na teritoriji opštine koja mu dodeljuje zvanje.

“Moja porodica živi u Nišu 49 godina, ja sam svakako manje proveo jer sam bio kojekuda po našoj tada većoj i sadašnjoj državi. Koliko sam razumeo, video sam deo teksta samo, oni prosto gledaju doprinos za vreme odbrane zemlje od NATO agresije gde sam bio komandant Prištinskog korpusa. Ja tu ne vidim neku moju ličnu zaslugu, to je zasluga svih boraca iz svih krajeva zemlje”, rekao je Lazarević 4. avgusta za portal Južne vesti.

Vladimir Lazarević, nekadašnji general jugoslovenske vojske, prilikom prvog pojavljivanja na suđenju za ratne zločine pred Haškim sudom 7. februara 2005.
Vladimir Lazarević, nekadašnji general jugoslovenske vojske, prilikom prvog pojavljivanja na suđenju za ratne zločine pred Haškim sudom 7. februara 2005.

Mnogobrojne počasti za Lazarevića

Pre ovog priznanja, Grad Niš je Lazareviću odao priznanje i 2019. godine, kada je na Dan pobede nad fašizmom 9. maja, tokom zvanične gradske proslave, predvodio šetnju “Besmrtnog puka“, manifestacije tokom koje marširaju potomci boraca antifašista noseći njihove fotografije.

Kada se 2015. godine vraćao sa odsluženja kazne za ratne zločine, po njega je poslat avion Vlade Srbije, a na aerodromu u Nišu su ga dočekali tadašnji ministri pravde, odbrane i rada Nikola Selaković, Bratislav Gašić i Aleksandar Vulin, kao i zvaničnici Vojske, Srpske pravoslavne crkve i Grada Niša.

Selaković je danas ministar spoljnih poslova, Vulin je na funkciji ministra unutrašnjih poslova, a Gašić je prvi čovek Bezbednosno-informativne agencije (BIA).

Komentarišući Lazarevićev povratak, Selaković je tada izrazio očekivanje da će Lazarevićevi postupci biti “uzor budućim generacijama”.

“Uveren sam da će i ovaj čin, ali i njegova ličnost i njegova karijera pokazati mnogim naraštajima u Srbiji šta znači do kraja i na svakom mestu i u svakom trenutku boriti se za svoju otadžbinu. To je najsvetliji primer”, rekao je Selaković tokom dočeka Lazarevića u decembru 2015. godine.PROČITAJTE I OVO:Patriotizacija ratnih zločina


Dve godine po povratku iz Haga, Lazarević je postao i predavač na Vojnoj akademiji.

“Prošlo je vreme kada su nas terali da ih se stidimo”, izjavio je tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin oktobra 2017. godine, na manifestaciji “Da se ne zaboravi”, na kojoj su se okupile bivše starešine Treće armije Vojske Jugoslavije. Među njima je bio i Vladimir Lazarević.

Prema podacima nevladinog Fonda za humanitarno pravo, na Kosovu je tokom rata 1998. i 1999. godine stradalo oko 13.500 ljudi, od toga je oko 8.500 albanskih civila.

Od 2001. godine do danas u Srbiji je otkriveno pet masovnih grobnica sa telima Albanaca ubijenih tokom rata na Kosovu.

Šta kaže Zakon?

U Zakonu o Vojsci Srbije navodi se da profesionalno vojno lice gubi čin ukoliko je osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od jedne godine.

Kako se dalje navodi u Zakonu, profesionalno vojno lice može biti udaljeno sa dužnosti ako je protiv njega pokrenut krivični postupak za delo “čija je priroda takva da bi bilo štetno po interes službe da i dalje ostane na dužnosti”.

“Podsećam da bi Vladimir Lazarević trebalo da izgubi sve činove, pa čak i penziju s obzirom na to da je osuđen pred legitimnim sudom. Mislim da je sve manje prostora za laži i prevare da je Srbija na evropskom putu i na putu pomirenja”, rekao je za RSE Ivan Đurić iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava.

Đurić je dodao da ovakvi potezi pokazuju da institucije u Srbiji ne priznaju presude Haškog tribunala.

Hag nakon kraja

Šljivančanin – od Haga do javnih tribina

Veselin Šljivančanin, koji je kao oficir Jugoslovenske narodne armije (JNA) osuđen pred Haškim tribunalom na deset godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja mučenja hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara 1991. godine, po povratku u Srbiju je govorio na više javnih tribina, a neke od njih organizovala je vladajuća SNS.

Jedna od njih održana je januara 2017. godine u mestu Beška, u Vojvodini.
Aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava su te večeri na kratko prekinuli događaj, uz transparent sa porukom “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama”.

U incidentu je fizički napadnuto nekoliko nevladinih aktivistkinja i aktivista, a sud je oktobra 2018. osudio osam članova Inicijative mladih na novčanu kaznu od 50.000 dinara (oko 400 evra) zbog remećenja javnog reda i mira.PROČITAJTE I OVO:Zarad Šljivančanina, vlast proglasila aktiviste za naciste

SNS je za prekid tribine optužio “grupu huligana” koja je “brutalno uznemirlila učesnike tribune”.

Šljivančanin je marta 2020. govorio i na tribini “Vukovar nije jedna priča” u Novom Sadu.

Događaju su prisustvovali malobrojni građani i pripadnici ultradesničarske stranke Srpska desnica, koju vodi Miša Vacić, nekadašnji lider desničarskog pokreta Naši 1389.

Predsednički prijem za Krajišnika

Proteste antiratnih nevladinih organizacija i dela javnosti izazvao je i potez bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića koji je januara 2017. godine na prijemu ugostio haškog osuđenika Momčila Krajišnika.

Nikolić je primio Krajišnika u svojstvu predsednika asocijacije “Stvaraoci Republike Srpske”, koju su osvnovali ljudi koji su bili u vlasti u vreme uspostavljanja bh. entiteta Republika Srpska 1992. godine.

Krajišnik je pred Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju osuđen na 20 godina zatvora zbog deportacije, prisilnog preseljenja i progona nesrpskog stanovništva tokom rata u BiH. Iz zatvora je izašao 2013. godine. Umro je u septembru prošle godine u Banjaluci od posledica zaraze korona virusom.

Ratni zločinac u poslaničkoj klupi

Tomislav Nikolić jedan je od osnivača vladajuće SNS. Kao i drugi osnivač SNS-a i aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bio je višedecenijski član desničarske Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja.

Šešelj je u Hagu 2018. godine osuđen na 10 godina za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje, prisilno premeštanje Hrvata u vojvođanskom mestu Hrtkovci.

Nakon izricanja presude, za RSE je izjavio da je “ponosan na sve zločine” koji su mu, kako se izrazio, “pripisani”, te dodao da bi ih i ponovio.

Krajem 2014. je, zbog lošeg zdravstvenog stanja, nakon 11 godina pušten da na slobodi dočeka izricanje presude, a vreme koje je proveo u pritvoru mu je uračunato u kaznu, tako da je Šešelj pravosnažnu presudu dočekao kao poslanik u Skupštini Srbije (od 2016. do 2020. godine).PROČITAJTE I OVO:Zašto je Šešelj još poslanik u Skupštini Srbije?

Iako Zakon o izboru narodnih poslanika kaže da poslaniku prestaje mandat ukoliko je, između ostalog, osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci, Šešelj je ostao u poslaničkoj klupi sve dok na parlamentarnim izborima 2020. godine njegova stranka nije uspela da pređe cenzus.

Podrška Mladiću i negiranje genocida

Uoči i nakon izricanja pravosnažne presude Ratku Mladiću, bivšem generalnu Vojske Republike Srpske, koji je osuđen na doživotnu robiju za genocid i ratne zločine u BiH, pojedini parlamentarci vladajuće stranke su mu pružili podršku.

Poslanik SNS-a Vladimir Đukanović je na društvenim mrežama u junu ocenio da je presuda “generalova pobeda”, te da će “večno ognjište velikog generala biti u srcima njegovog naroda”.

Đukanović je dve godine ranije čestitao, kako se izrazio “srpskom narodu dan oslobođenja Srebrenice”.

Zvaničnici Srbije odbijaju da prizanju da su srpske snage jula 1995. godine izvršile genocid na bošnjačkim stanovništvom u enklavi Srebrenica, i tom prilikom ubile više od 8.000 mahom muškaraca i mladića.PROČITAJTE I OVO:Dve rezolucije o Srebrenici u Skupštini Srbije

Za vlast u Srbiji reč je o “užasnom zločinu”, kako je to predsednik Aleksandar Vučić formulisao na izlaganju u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) 8. juna.

Zvanične institucije u Srbiji negiraju da su snage pod kontrolom Srba počinile i druge zločine tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

Tako je Ministarstvo odbrane novembra 2019. ustupilo svoje prostorije za promociju knjige “Tuzlanska kapija – režirana tragedija”, koja osporava činjenice o masakru u kom je 1995. godine ubijena 71 osoba, a 180 ih ranjeno.

Za taj zločin je Sud Bosne i Hercegovine osudio 2014. generala Vojske Republike Srpske Novaka Đukića na 20 godina zatvora.

***Saradnja na tekstu Dragana Cvetković

Komentariši