Most: Da li je Vučić postao glavna prepreka na putu Srbije u EU?

Krivnju za neotvaranje poglavlja na putu ka EU predsednik Srbije Aleksandar Vučić (na fotografiji) prebacuje na Evropsku uniju (4. jul 2021.)

Krivnju za neotvaranje poglavlja na putu ka EU predsednik Srbije Aleksandar Vučić (na fotografiji) prebacuje na Evropsku uniju (4. jul 2021.)Podijelite

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li Srbija sve više zaostaje na putu u Evropsku uniju. Sagovornici su bili Rodoljub Šabić, advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja u Srbiji, i Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans.

Bilo je reči o tome zašto je danas Srbija mnogo dalje od Evropske unije nego što je bila pre tri godine, da li Brisel, koji je ranije Vučiću gledao kroz prste, sada više ne zatvara oči pred autoritarnim karakterom vlasti u Srbiji, kako Komunistička partija Kine, za koju Vučić kaže da je za poslednjih sto godina donela najveće promene u istoriji čovečanstva, sve više postaje uzor za Srpsku naprednu stranku.

Razgovaralo se i o tome zašto se Vučić, koji se nekada hvalio podrškom nemačke kanelarke Angele Merkel, sada hvali prijateljstvom sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, ima li Beograd koristi od toga što se Orban stalno zalaže da Srbija što pre bude primljena u Evropsku uniju, da li se Vučić sve više vezuje za evropsku desnicu zato što računa da bi u slučaju njene pobede Srbija bila primljena u Evropsku uniju bez neophodnih demokratskih reformi, kao i o tome da li bi nespremnost vlasti da obezbedi fer uslove za izbore, koji su planirani na proleće iduće godine, još više udaljila Srbiju od Evropske unije.

Šabić i Burazer o putu Srbije u EU

Šabić i Burazer o putu Srbije u EU

Omer Karabeg: Početkom 2018. Evropska komisija je u svojoj Strategiji za proširenje pomenula mogućnost da Srbija bude primljena u Evropsku uniju 2025. godine ukoliko ispuni sve uslove za prijem. Danas to više niko ne pominje. Zašto?

Nikola Burazer: Čini mi se da je to sada puka fantazija. Jer da bismo uspeli da do kraja 2025. pristupimo Evropskoj uniji, morali bismo ceo reformski proces da završimo do kraja 2023. što je nemoguće imajući u vidu da smo od 2018. godine pa do danas umesto ubrzanja procesa evropskih integracija bili svedoci njegovog usporavanja, pa čak i zaustavljanja.PROČITAJTE I OVO:Most: Da li je EU više stalo do Srbije nego Srbiji do EU?

Rodoljub Šabić: Za šest godina Srbija nije zatvorila nijedno poglavlje, osim dva gde Evropska unija nema ozbiljnih pretenzija da interveniše. Kad to poredimo sa činjenicom da je svojevremeno Hrvatska u sličnom vremenskom razdolju otvorila i zatvorila sva poglavlja, sprovela reforme i potpisala Sporazum o pridruživanju, onda je potpuno jasno da je reč o ozbiljnom neuspehu.

Omer Karabeg: Za poslednjih godinu i po dana Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, a pre toga je otvarala dva poglavlja godišnje. Krivnju za to Aleksandar Vučić prebacuje na Evropsku uniju.

On kaže: “Evropska unija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o prijemu Srbije jer ima svojih problema, dok Srbija bolje napreduje od evropskih zemalja”.

Nikola Burazer: Vučić je 2016. najavio da će do 2019. sva poglavlja biti zatvorena, da će napraviti sve potrebne reforme i da će Srbija biti spremna za članstvo u Evropskoj uniju već 2021. godine. Vidimo da smo od toga vrlo daleko. To je jedan deo priče.

Drugi deo je vladavina prava i urušavanje demokratije. To je glavni razlog zbog koga Srbija u poslednjih godinu i po dana nije otvorila nijedno poglavlje. Članice Evropske unije ne žele da nagrade zemlju koja, dok govori o evropskim integracijama, sve manje liči na demokratsku državu.

Predsednik Vučić i drugi predstavnici vlasti krivicu prebacuju na Brisel ističući da je glavni problem što u Evropskoj uniji nema političke volje za proširenje. To je do neke mere tačno, ali to pre svega pogađa zemlje koje su poslednjih godina napravile određeni napredak, a nisu bile nagrađene. Međutim, kad je u pitanju Srbija, odgovornost je pre svega na Beogradu.

Severna Koreja

Rodoljub Šabić: Ne možemo da prenebregnemo činjenicu da je Crna Gora 2020. otvarala poglavlja kada mi nismo. Crna Gora je praktično otvorila sva poglavlja, a mi smo daleko od toga. Rekli ste da je Srbija do 2018. otvarala dva poglavlja godišnje. Sve i da smo nastavili tim tempom nama bi trebalo dve decenije da stignemo do cilja.

Mislim da se taj veliki zastoj na putu u Evropsku uniju mora pre svega objašnjavati neuspehom u realizaciji ciljeva koji se moraju ostvariti da bi aspiracija za članstvo u Uniji bila realna. Mi smo, međutim, suočeni s devastacijom institucija, pravosuđe nam je očajnom stanju, a parlament više liči na parlament Severne Koreje nego na bilo koji evropski.

Suočeni smo s devastacijom institucija, pravosuđe nam je u očajnom stanju, a parlament više liči na parlament Severne Koreje: Rodoljub Šabić
Suočeni smo s devastacijom institucija, pravosuđe nam je u očajnom stanju, a parlament više liči na parlament Severne Koreje: Rodoljub Šabić

To su činjenice koje su sve očiglednije i koje postaju notorne. Zato priča da nas neko u Evropskoj uniji ne voli, a da mi postižemo izvanredne rezultate deluje groteskno.Crna Gora je praktično otvorila sva poglavlja, a mi smo daleko od toga. Rekli ste da je Srbija do 2018. otvarala dva poglavlja godišnje. Sve i da smo nastavili tim tempom nama bi trebalo dve decenije da stignemo do cilja.Rodoljub Šabić

Omer Karabeg: Brisel je dosta dugo zatvarao oči pred autoritarnim karakterom režima u Srbiji. Mislite li da Brisel sada više ne oprašta nedostak demokatije, slobode medija i vladavine prava?

Nikola Burazer: Tačno je da je vlastima u Srbiji dugo vremena dolazila deklarativna podrška i pored vrlo evidentnog urušavanja institucija i vladavine prava. Međutim, izveštaji Evropske komisije o Srbiji po pravilu su bili dosta oštri.

Oni su gotovo uvek ukazivali na probleme – tako da nije Evropska unija u potpunosti zatvarala oči pred stanjem u Srbiji, ali je izostajala jasna poruka vlastima da se stvari moraju menjati ako Srbija želi evropsku perspektivu. U međuvremenu se situacija u Srbiji pogoršala, pa sada sve češće stižu oštre izjave od evropskih zvaničnika.

One su blaže kad dolaze od komesara za proširenje Olivera Varheljija koji je u neku ruku politički saveznik vladajuće stranke u Srbiji. Ali ako pogledamo kakve izjave dolaze od poslanika socijalista, liberala i zelenih u Evropskom parlamentu, videćemo da je sve više glasova koji govore da je sa takvom državom, kao što je Srbija, nemoguće nastaviti proces proširenja. Vidimo da de facto Srbija dobija šamare od država članica.

Omer Karabeg: Da li bi nespremnost vlasti da obezbedi fer uslove za izbore, koji treba da se održe na proleće iduće godine, još više udaljila Srbiju od Evropske unije?

Nikola Burazer: Verujem da bi. Uspeh u dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima nikada nije postavljan kao formalni uslov za nastavak evropskog puta Srbije, ali čini se da je poslata manje-više jasna poruka da bez povratka u elementarne demokratske okvire i održavanje koliko-toliko fer i slobodnih izbora neće moći da bude nikakve priče o evropskim integracijama Srbije.PROČITAJTE I OVO:EU o pregovorima po novoj metodologiji: U Srbiji i Crnoj Gori akcenat na vladavini prava

Rodoljub Šabić: Moguće je da vlast u poslednjem trenutku učini neki ustupak koji se neće moći implementirati u vremenu koje ostaje do izbora. Vučić je uveren da kontroliše situaciju. Uostalom, sastav delegacije koju je poslao na razgovore sa predstavnicima Evropske unije pokazuje da vlast nema volje da se bilo šta znatnije menja.

KP Kine kao uzor

Omer Karabeg: Smeta li Briselu što se Srbija ne samo ekonomski nego i politički sve više vezuje za Kinu? Jačaju veze između Srpske napredne stranke i Komunističke partije Kine. Vučić upućuje članove svoje stranke da uče od kineskih komunista, a na nedavnoj proslavi stote godišnjice osnivanja Komunističke partije Kine izjavjuje da je “vek postojanja Komunističke partije Kine vek najvećih promena u istoriji čovečanstva”. Kako ova izjava zvuči u ušima evropskih zvaničnika?

Rodoljub Šabić: Ne samo ta. Nije reč samo o komunikaciji koja je gotovo bratska sa režimom kakav je režim Si Đinpinga. Mi imamo jako dobre odnose sa čitavim nizom režima koji sasvim sigurno teško korespondiraju sa idejama koje su u fundamentu Evropske unije.

Sem Si Đinpinga naš saveznik je i Erdogan, da ne govorim o Orbanu koji u Evropskoj uniji sve više postaje ozbiljan problem. To otvara pitanje koliko je iskreno opredeljenje vladajuće nomenklature za Evropsku unijuNa svim svetskim relevantnim listama – od Freedom Hausa, preko Reportera bez granica, do Indeksa percepcije korupcije – Srbija ozbiljno nazaduje. I to bukvalno u poslednjih osam godina.

To je u direktnoj diskrepanci s onim što ova vlast proklamuje. Istovremeno, pored vladajuće političke elite mi imamo i novostvorenu biznis elitu koja se fantastično bogati, a koja je u tesnoj, vrlo često sasvim očiglednoj, vezi sa vladajućom strukturom. Tako da više uopšte nisam siguran koliko je približavanje Evropskoj uniji interes naše političke i biznis elite.

Infografika:Kineske investicije u Srbiji od 2010 do 2019.

Nikola Burazer: Mislim da Evropskoj uniji apsolutno smeta što se Srbija sve više vezuje za Kinu. Kina je ozbiljan geopolitički rival Evropske unije i Brisel ne gleda blagonaklono na kineski uticaj na Zapadnom Balkanu. Pri tome se mora reći da postoje dve Evropske unije – liberalna i iliberalna.

Prva, u kojoj je većina članica, počiva na fundamentalnim principima Unije, dok su u drugoj države koje imaju drugačije viđenje vladavine prava, demokratije i slobode govora, pa do neke mere i spoljne politike Evropske unije.

Mislim da vlastima u Srbiji ne bi odgovaralo da pristupe Evropskoj uniji, kakva je ona sada, jer bi to značilo da se moraju napraviti reforme, da se država mora demokratizovati, da se mora obezbediti vladavina prava. U poslednjih nekoliko godina vlast u Srbiji vodi konstantnu propagandu protiv Evropske unije koja je posebno eskalirala izbijanjem pandemije.Mislim da Evropskoj uniji apsolutno smeta što se Srbija sve više vezuje za Kinu. Kina je ozbiljan geopolitički rival Evropske unije i Brisel ne gleda blagonaklono na kineski uticaj na Zapadnom Balkanu. Pri tome se mora reći da postoje dve Evropske unije – liberalna i iliberalnaNikola Burazer

Od početka pandemije slane su poruke o nesposobnosti Evropske unije da se suoči s tom krizom. Nekako je delovalo kao da vlast u Srbiji jedva čeka povod da može da negativno govori o Uniji. Kasnije je ta kampanja eskalirala u provladinim medijima koji su otvoreno vodili antievropsku i prokinesku kampanju. Naravno, to nije ostalo nezabeleženo u Briselu.

Mnoge zemlje su se zapitale zbog čega bi podržavale članstvo države koja očigledno ne deli vrednosti na kojima počiva Evropska unija, koja radi kontinuirano na tome da podrška njenih građana članstvu u Evropskoj uniji bude što manja i čeka svaku priliku da ojača svoje odnose sa geopolitičkim rivalima Unije.

Orban umesto Merkel

Omer Karabeg: Vučić je odavno izgubio podršku nemačke kancelarke Angele Merkel kojom se često hvalio, ali stiče nove prijatelje pre svega na krajnjoj desnici Evropske unije. Vučić se sada hvali svojim velikim prijateljstvom sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom koji se zalaže da Srbija što pre bude primljena u Evropsku uniju. Kakav je značaj te Orbanove podrške?PROČITAJTE I OVO:Udruživanje krajnjih desničara i budućnost evropske demokratije

Rodoljub Šabić: Taman toliki koliki je njegov uticaj u Evropskoj uniji. Mislim da od te podrške možemo imati samo štetu. Orbanova Mađarska je danas izložena ozbiljnim kritikama najvećeg dela članica Evropske unije. Nije uopšte isključeno da to može da rezultira sankcijama mada je to prilično teško izvesti u komplikovanom mehanizmu odlučivanja u Uniji s obzirom da Orban ima nekoliko saveznika poput Janše u Sloveniji i ultrakonzervativne ekipe u Poljskoj.

Orban je, uostalom, morao napustiti grupu evropskih narodnjačkih partija u Evropskom parlamentu jer mu je pretilo isključenje. Tako da uopšte ne vidim na koji način mi možemo profitirati od saveza sa Orbanom. Na kraju krajeva, Orbanova stranka sarađuje sa nekim partijama koje se smatraju profašističkim. Slično je i sa Kinom.

Nije nelegitimno da mi tražimo strane partnere i strane investicije. One su dobrodošle. Ali kineski standardi i standardi Evropske unije su u ozbiljnoj diskrepanci u čitavom nizu stvari koje bi trebalo da su nam bitne. Zbog nas – ne samo zbog pristupa Evropskoj uniji. Kineski standardi su apsolutno suprotni evropskim kriterijumima transparentnosti, konkurentnosti, radničkih prava, zaštite životne sredine.

Produbljivanje saradnje sa Kinom objektivno nas udaljava od Evropske unije.Sve to na dužu stazu može samo da stvara probleme. Loše društvo nikada nikome nije bilo dobra preporuka.

Rampa za Srbiju

Omer Karabeg: Vučić najavljuje čvršću saradnju sa Višegradskom grupom u kojoj dominiraju Mađarska i Poljska. Kako će to biti primljeno u Briselu?

Nikola Burazer: To je malo kompleksnije pitanje. Podrška proširenju Evropske unije, koja dolazi od Višegradske grupe, nije nužno loša stvar ni za Srbiju, ni za ceo Zapadni Balkan. Taj blok zemalja ima uticajan glas u Evropskoj uniji.

Za proširenje Evroske unije ne zalažu se samo Mađarska i Poljska, koje su često navođene kao primeri urušavanja demokratije, nego i Češka i Slovačka.

Problem za Srbiju nastaje onog trenutka kada Orban u paketu u kome zagovara drugačiju Evropsku uniju, potpuno neprihvatljivu većini članica, govori o potrebi prijema Srbije – i to samo SrbijeTako da Višegradska grupa sama po sebi može biti saveznik Srbiji, ali vezivanje za Orbanov režim i iliberalnu struju u Evropskoj uniji nije dobro za Srbiju.

Poslednja stvar koja je potrebna državama, koje žele da pristupe Evropskoj uniji, je da budu percipirane kao zemlje čijim bi ulaskom ojačao iliberalni blok. A to je ono što se dešava. Vidimo da u poslednjih nekoliko godina države, kojima je najviše stalo do vladavine prava i ljudskih sloboda, udaraju rampu Srbiji.

Omer Karabeg: Znači, mainstream države, pre svega Nemačka, ne žele da ojačaju desni blok time što bi primili Srbiju. Šta će im još jedna zemlja kao Mađarska i Poljska s kojima ne znaju šta će?

Ukoliko države u regionu pokažu da zaista imaju ambiciju da se demokratizuju i sprovedu neophodne reforme, onda će i politička volja u Evropskoj uniji biti drugačija: Nikola Burazer
Ukoliko države u regionu pokažu da zaista imaju ambiciju da se demokratizuju i sprovedu neophodne reforme, onda će i politička volja u Evropskoj uniji biti drugačija: Nikola Burazer

Nikola Burazer: Apsolutno. Severne i severozapadne članice Evropske unije, kojima je stalo do vladavine prava i demokratije, već imaju ozbiljan problem sa Mađarskom i Poljskom. One ne žele da u Evropsku uniju uđu države koje će taj blok ojačati. Tim državama je neprihvatljivo ono što vide u Srbiji – autoritarni model kod kuće i spoljna politika koja apsolutno nije utemeljena ni na kakvim evropskim vrednostima.

EU po meri Vučića

Omer Karabeg: Da li se Vučić sve više vezuje za evropsku desnicu zbog toga što računa da bi u slučaju da Evropskom unijom zavlada desnica Srbija vrlo brzo bila primljena u Uniju?

Vučiću odgovara Evropska unija kako je zamišljaju lideri Mađarske i Poljske – Viktor Orban i Jaroslav Kačinjski – koji se zalažu da Unija bude samo ekonomska zajednica bez zajedničkih principa koji se tiču demokatije, ljudskih prava i vladavine prava. U takvoj zajednici nikome ne bi smetali autoritarni režimi.

Rodoljub Šabić: Ne bih se bavio Vučićevom računicom. Radije bih se bavio objektivnim stvarima. Poljska je relativno velika država u odnosu na Srbiju, pa i Mađarska je mnogo ekonomski jača, ali su te dve zemlje, koje su promoteridesničarskog koncepta Evropske unijedaleko slabije od mainstream članica Evropske unije. To je realnost.

Bilo bi, naravno, sjajno da smo u poziciji neke bogate zemlje, poput Norveške i Švajcarske, pa da možemo da razmišljamo o tome da možda i ne budemo članovi Evropske unije. Ali i tada bi nam bilo korisno implementirati sve ono što postoji u toj zajednici. Ona ima sistem vrednosti koje su nama i te kako potrebne, a koje mi prihvatamo samo deklarativno.PROČITAJTE I OVO:Vakcine kao argument protiv izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji

Uzmimo, recimo, javne nabavke. To je poglavlje koje je otvoreno među prvima. Mi smo tada praktično prepisali evropske standarde o nabavkama i inkorporirali ih u naš pravni poredak. To je trebalo da donese rezultate. Međutim, ti standardi se uopšte ne poštuju. Kad analiziramo 100 najvećih javnih nabavki, vidimo da u 75 odsto slučajeva imamo samo jednog učesnika, a u 18 posto slučajeva dva.

Ne možete izbeći pomisao o postojanju političko-ekonomskog kartela.Prošlegodine jeratifikovano 17 međudržavnih bilateralnih sporazuma kojima se mimo bilo kakvih važećih pravila o transparentnosti ugovaraju poslovi pre svega s Kinom, ali ne samo s Kinom, u vrednosti od oko dve milijarde.

Čemu onda prepisivanje evropskih zakona?Evo još jednog primera. Na čelu Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca je ministrar koji je imao ozbiljne probleme s pranjem novca. Bio je sumnjičen s dosta razloga, ali u našem sistemu nije za to odgovarao. Nije onda slučajano što se je Srbija jedina u Evropi našla na crnoj listi FATF-a, Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca.

Omer Karabeg: Da li su Vučić i njegov autoritarni način vladanja, koji sve više jača, glavna prepreka na putu Srbije u Evropsku uniju?

Rodoljub Šabić: Vučić je svakako jako krupna prepreka, ali ne jedina. Problemi o kojima govorimo vuku korene bar dvadesetak godina unazad.

U trenutku kad je srušen Miloševićev autoritarni režim – umesto da pokrene istinski proces izgradnje institucija, razvoja demokratije, afirmacije zakonisti – Srbija je krenula pravcem koji je bio surogat toga – i to loš surogat. Partokratija je stalno rasla i trenutno imamo nešto što liči na metastazu.

Nikola Burazer: Vučić je svakako jedna od najvećih prepreka jer iz načina na koji funkcioniše režim u Srbiji proizilaze mnogi problemi koji se direktno tiču evropskih integracija.

Naravno, postoje i drugi krupni problemi kao što je dijalog sa Prištinom koji nije lak za bilo koju vlast.

Ipak, u ovom momentu veću prepreku predstavlja način vladavine Aleksandra Vučića. Jer da je Srbija u poslednjih nekoliko godina napredovala u reformama, da je danas nedvosmisleno demokratska država bilo bi lakše rešavati probleme kao što je dijalog sa Prištinom, a Evropska uniji bi više bila naklonjena prijemu Srbije.

Mi često govorimo o političkoj volji za proširenjem kao da je to nešto statično, kao da to ne zavisi od toga kakve su države na Balkanu koje žele da pristupe Evropskoj uniji.

Ako su te države nedemokratske, autoritarne, nespremne na reforme, naravno da u Evropskoj uniji neće biti spremnosti da se prime takve države. Ukoliko države u regionu pokažu da zaista imaju ambiciju da se demokratizuju i sprovedu neophodne reforme, onda će i politička volja u Evropskoj uniji biti drugačija.

Komentariši