Iljir Bitići posle odlikovanja Guriju: Srbija sprečava pravdu

Goran Radosavljević Guri (levo), bivši srpski komandant Žandarmerije Srbije 2001. – 2004. godine, prima plaketu od komandanta Žandarmerije Dejana Lukovića na manifestaciji povodom obeležavanja Dana žandarmerije u Novom Sadu (30. jun 2021.)Podijelite

Pogledajte komentare

 Odštampaj

Problem našeg i mnogih drugih slučajeva je u tome što Srbija veliča i štiti ratne zločince, Iljir Bitići (Ilir Bytyqi), brat trojice ubijenih američkih državljana Ilija (Ylli), Agrona i Mehmeta Bitićija, za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Komentar Iljira Bitićija usledila je nakon što je specijalna jedinica iz Srbije Žandarmerija dodelila plaketu svom prvom komandantu Goranu Radosavljeviću Guriju.

Američki državljani albanskog porekla Ili, Agron i Mehmet Bitići, ubijeni su 1999. godine u Srbiji, nakon rata na Kosovu. Njihovo ubistvo do danas nije rasvetljeno, a na čelu kampa gde su 2001. godine pronađeni posmrtni ostaci braće Bitići bio je Radosavljević.

Građani Kosova odaju poslednju poštu braći Bitići, čija tela su pronađena u masovnoj grobnici 2001. godine (Priština 27. februar 2002.)
Građani Kosova odaju poslednju poštu braći Bitići, čija tela su pronađena u masovnoj grobnici 2001. godine (Priština 27. februar 2002.)

Iljir Bitići je u pisanom odgovoru za RSE naveo da je “sramotna prisnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegove vlade sa ratnim zločincima”, kao i da to “sprečava pravdu i žrtvama uskraćuje mir”.

“Predsednik Vučić je 2016. godine obećao tadašnjem potpredsedniku Bajdenu (Džou, sadašnjem predsedniku Sjedinjenih Američkih Država) da će se lično angažovati oko razrešenja ubistva moje braće. Vučić je tada mojoj porodici i američkim zvaničnicima rekao da je (za ubistvo) odgovoran Goran Radosavljević. Jasni i dovoljni dokazi veoma dugo postoje”, napisao je Iljir Bitići u odgovoru za RSE.

[RSE/Video, mart 2018.]

Bitići: Vučić imenovao Gurija kao odgovornog za ubistvo moje braće

Bitići: Vučić imenovao Gurija kao odgovornog za ubistvo moje braće

Iz Predsedništva Srbije nije odgovoreno na upit RSE da li je Vučić pred američkim zvaničnicima govorio o odgovornosti Radosavljevića za ubistvo braće Bitići i kakva saznanja o slučaju ima predsednik Srbije.

Te navode Iljira Bitićija, koji su i ranije saopšteni medijima, zvaničnici Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem nijednom do sada nisu potvrdili.

Tužilaštvo Srbije za ratne zločine nije odgovorilo na pitanja RSE u kojoj je fazi slučaj ubistva braće Bitići i koliko se odmaklo u rasvetljavanju zločina koji je počinjen pre više od 20 godina.

Zbog plakete reagovala američka ambasada

Nakon što je Radio Slobodna Evropa 30. juna objavio da je Žandarmerija, u znak zahvalnosti za uspešnu saradnju, dodelila plaketu Radosavljeviću kao prvom komandantu te specijalne jedinice, oglasila se ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu.

Uz podsećanje da je Radosavljević bio na čelu kampa gde su pronađeni posmrtni ostaci trojice američkih državljana Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija, ambasada je 3. jula saopštila da bi Radosavljević “trebalo da bude suočen sa pravdom, a ne da prima počasti”.

U objavi na Tviteru Ambasada je podsetila i da su SAD uvele sankcije Radosavljeviću zbog njegove umešanosti u ubistvo braće Bitići.PODSETITE SEAmbasada SAD: Radosavljević da bude suočen sa pravdom, a ne da prima počasti

Guriju zabranjen ulazak u SAD

Stejt department je Radosavljeviću u decembru 2018. zabranio ulazak u Sjedinjene Američke Države zbog umešanosti u grubo kršenje ljudskih prava.

U saopštenju Stejt departmenta navedeno je tada da postoje kredibilni dokazi da je Radosavljević umešan u ubistvo braće Bitići.

Tela ubijene braće Bitići pronađena u masovnoj grobnici

Agron, Mehmet i Ili Bitići, državljani SAD koji su se u sastavu “Atlantske brigade” borili na strani Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) tokom rata na Kosovu, uhapšeni su po završetku NATO bombardovanja 1999. godine na granici sa Kosovom zbog ilegalnog prelaska u Srbiju.

Nakon odležane prekršajne kazne od 15 dana pušteni su iz zatvora, ali ih srpska policija odvodi u bazu Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije u Petrovom Selu, koja je bila pod komandom Gorana Radosavljevića Gurija.PROČITAJTE I OVO:Srbija dronom traži masovne grobnice

Njihova tela, sa vezanim rukama i ranama od ispaljenih metaka na potiljcima, otkrivena su u julu 2001. godine u masovnoj grobnici u Petrovom Selu, u istočnoj Srbiji, zajedno sa drugim telima kosovskih Albanaca.

Radosavljević odbacio krivicu

Radosavljević je odbacio bilo kakvu odgovornost za smrt braće Bitići.

“Dao sam izjave istražnim organima, hiljadu puta sam o tome pričao, tako da je nonsens da govorim o tome uopšte”, izjavio je Radosavljević za RSE u decembru 2018. godine.PROČITAJTE I OVO:Radosavljević za RSE: Ne interesuje me odluka američkih vlasti o zabrani

On je tada rekao da ga odluka Stejt departmenta o zabrani ulaska u SAD “niti interesuje niti pogađa”.

Radosavljević je godinu dana kasnije, 2019. godine, za RSE izjavio da je “uvek spreman da se odazove na poziv pravosudnih organa u Srbiji”. On je tada rekao i da je “samo član” vladajuće Srpske napredne stranke predsednika Srbije Aleksandra Vučića i da ne namerava da napusti stranku.PROČITAJTE I OVO:Predstavnički dom traži od Srbije rešavanje ubistva braće Bitići

Srbiji date informacije o navodnoj umešanosti Radosavljevića

Iz nevladine organizacije Fond za humanitarno pravo su više puta ukazali da je Goran Radosavljević bio upravnik kampa u Petrovom selu, gde su braća Bitići ubijeni, te da se bez njegovog znanja ništa tamo nije moglo desiti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u februaru 2019. godine izjavio da je ubistvo braće Bitići bilo težak zločin i da Srbija radi sve što treba da ispita slučaj, kao i da sigurno neće štiti nikoga ko je počinio zločin.

Vučić je tom prilikom novinarima potvrdio da na sastanku sa američkim kongresmenima u Minhenu, održanom u februaru 2019. godine, ime nekadašnjeg policijskog rukovodioca Gorana Radosavljevića Gurija spomenuto dva puta.

“Oni su ga u dva navrata spomenuli. Ja sam pitao imate li određenih dokaza, ali dokaze nisam dobio”, rekao je tada Vučić novinarima.IZ ARHIVE RSEFatos Bitići: Odgovorni za ubistvo moje braće, bliski vlasti Srbije

Fatos Bitići, brat Ilija, Argona i Mehmeta, izjavio je za RSE u junu 2016. godine da se od 2013. godine u Vašingtonu više puta susreo sa Aleksandrom Vučićem i Ivicom Dačićem, sadašnjim predsednikom Skupštine Srbije čija je Socijalistička partija Srbije koalicioni partner sa Vučićevim SNS-om.

Fatos Bitići je tada rekao da je Vučiću i Daćiću predao dokaze da je Goran Radosaljević dao naredbu da se njegova braća ubiju.

“Kad sam im dao te dokumente, oni su se šokirali. Rekao sam: ‘Evo vam, neka i MUP Srbije ima ove dokumente'… I obojica su bili šokirani dokazom da je Guri izdao naređenje za egzekuciju moje braće”, rekao je Bitići.

I UN traži rasvetljavanje ubistva

Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija (UN) za vansudska pogubljenja Agnes Kalamard (Callamard) je u pismu nadležnima u Srbiji u avgustu 2020. godine istakla da Srbija ima obavezu prema međunarodnom pravu da istraži odgovornost zapovednika i drugih nadređenih u slučaju ubistva trojice braće Bitići 1999. godine.

Izvestiteljka UN-a je u pismu osporila tvrdnje nadležnih u Srbiji da se u slučaju likvidacije Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija, ne može primeniti princip komandne odgovornosti.

Kalamard je naglasila komandna odgovornost ključni princip međunarodnog humanitarnog i običajnog prava koji se primenjuje i na Srbiju.PROČITAJTE I OVO:Izvestiteljka UN: Srbija da istraži komandnu odgovornost za ubistvo braće Bitići

To je bilo drugo pismo izvestiteljke UN vlastima u Srbiji u slučaju ubistva braće Bitići. Prvo je poslato 23. jula 2019. godine i u njemu se, između ostalog, traže detaljne informacije o sprovedenoj istrazi, obezbeđivanju dokaza i zaštiti svedoka u ovom slučaju, kao i o naporima da se lociraju druge masovne grobnice na području Srbije.

Srpske vlasti su u odgovoru na prvo pismo navele da je izdat zahtev za pokretanje istrage protiv devet osumnjičenih u slučaju “Bitići”, te da su svi osumnjičeni “u to vreme bili visokorangirani oficiri Ministarstva unutrašnjih poslova”.

“Prema tada važećem Krivičnom zakoniku, komandna odgovornost nije uvedena u Krivični zakon Republike Srbije pre 2006. godine. Jedno od osnovnih načela Krivičnog zakona je primena zakona koji je bio važeći u vreme izvršenja krivične dela krivičnog dela, a ne retroaktivno ili retrospektivno. Ona se može primeniti retroaktivno samo u slučaju kada su njene odredbe blaže za počinioca”, pisalo je u odgovoru nadležnih u Srbiji.

Ubistvo braće Bitići prepreka u odnosima Srbije i SAD

Rasvetljavanje ubistva braće Bitići do danas je važna tema u odnosima Srbije i SAD.

Predstavnički dom Kongresa SAD je u oktobru 2019. usvojio rezoluciju kojom se zahteva od Srbije da reši slučaj ubistva trojice braće Bitići – Ilija, Agrona i Mehmeta.

U dokumentu se navodi da od napretka u rešavanju tog slučaja treba da zavisi razvitak odnosa Sjedinjenih Država i Srbije.

“Neprihvatljivo je da nijedna osoba nikada nije proglašena krivom za ubistvo braće Bitići ili bilo kojih drugih zločina povezanih sa njihovom smrću i da se niko ne suočava sa optužbama za te zločine”, navodi se, između ostalog, u rezoluciji.MOŽDA VAS ZANIMALišanin: Slučaj Bitići talac političkih igara

Na ubistvo braće Bitići skrenuo je pažnju i Stejt department u svom izveštaju 2020. godine.

U dokumentu je zaključeno da Vlada Srbije nije postigla značajan napredak u obezbeđivanju pravde za žrtve, kao i da je nejasno do koje mere su vlasti Srbije aktivno istraživale slučaj.

Šta je do sad utvrđeno u Srbiji?

Bivši specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je krajem 2013. godine izjavio da se pretpostavlja da je naredbu za ubistvo braće Bitići izdao tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stoiljković, koji je izvršio samoubistvo 2002. godine.

Pretpostavka je, kako je rekao Vukčević, bila i da je ta naredba išla preko generala tadašnje službe javne bezbednosti Vlastimira Đorđevića, haškog osuđenika koji trenutno služi kaznu za ratne zločine, do tadašnjeg zamenika komandanta za obuku specijalnih jedinica policije Gorana Radosavljevića zvanog Guri.VREDNO ČITANJAVladimir Vukčević: Zašto sam ‘nedostojan’

Vukčevića je na funkciji tužioca nasledila tužiteljka Snežana Stanojković. Ona je marta 2018. najavila nastavak rada na rasvetljavanju tog slučaja.

Iz Tužilaštvu za ratne zločine Srbije su 2019. godine za RSE saopštili da ta institucija vodi istragu protiv nepoznatih izvršilaca ubistva braće Bitići.

Tada je saopšteno da tužilaštvo “prikuplja dokaze i podatke koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica”, da se prikupljaju i dokazi “koji su potrebni da se utvrdi identitet učinioca, kao i dokazi za koje postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano, shodno odredbama Zakonika o krivičnom postupku”.

Jedini sudski proces vezan za ubistvo braće Bitići u Srbiji vodio se protiv dvojice policajaca. Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je 2012. godine oslobodilo Sretena Popovića i Miloša Stojanovića, optužene za pomaganje u ubistvu braće Bitići, jer nije dokazano da su izvršili krivična dela za koje se terete.

Komentariši