Milošević i danas deli Srbiju
Na Miloševićevom grobu, 11. mart 2009.godina
Socijalistička partija Srbije obeležila je u Požarevcu, rodnom gradu Slobodana Miloševića, tri godine od njegove smrti. Ono što ovu godišnjicu razlikuje od prethodnih je to što su na grobu bivšeg predsednika SRJ i haškog optuženika bila trojica ministara Vlade Srbije.
Iako dele vlast sa Demokratama, socijalistički funkcioneri do danas, ne samo da se nisu distancirali od Miloševićeve pogubne politike 90- ih, već ga povremeno veličaju, a sadašnje probleme Srbije porede sa onima sa kojima se suočavao i njihov lider.
Autori: Iva Martinović i Uroš Urošević
Milošević i danas, tri godine nakon smrti, i skoro devet od pada sa vlasti, deli Srbiju. Bar ako je suditi po izjavama u njegovom rodnom Požarevcu:
“Veliki je čovek bio, i branio svoj narod. I volim ga, do kraja života!”
“Da mu se zahvalim za Srebrenicu, za Vukovar, za Knin, za onu prolivenu krv, da bi se neki mogli sada ovde širiti na grobovima onih koji su izginuli.”
U dvorištu Miloševićeve porodične kuće u Požarevcu ista slika kao i pošle godine. Bile su tamo njegove nekadašnje partijske kolege Žarko Obradović, Petar Škundrić i Milutin Mrkonjić. Do prošle godine funkcioneri poražene Socijalističke partije Srbije, a danas ministri u Vladi. Bez obzira na to što su deo vlasti koja je 2000. godine na ulicama rušila Miloševićev režim, ovaj trojac nije se distancirao od uloge i politike svog nekadašnjeg lidera. Ne čini to ni četvrti ministar, uz to i potpredsednik Vlade Ivica Dačić, čiji je dolazak u Požarevac ipak izostao. Slučajno ili ne, nove obaveze odvele su ga u Bugarsku. Prošle godine izjavio je kako u Srbiji još uvek žive Miloševićeve ideje, a ove stiže poruka da su pred zemljom isti oni izazovi kakavi su bili i tokom njegove vladavine. Ministar Žarko Obradović:
“Srbija se ponovo suočava sa potrebom da sačuva svoju samostalnost, da reši ekonomska pitanja i da se bori da Kosovo i Metohija bude deo Srbije.”
Jedna od najoštrijih boraca protiv Miloševićevog režima, Vesna Pešić odgovara, i ako je reč o ekonomskim problemima, ukazuje na značajne razlike:
“Onda je ekonomija svesno destruisana. Kada su svi gradili, kada su druge postkomunističke zemlje krenule u reforme, u izgradnju tržišta i institucija, mi smo destruisali našu ekonomiju, išli u inflaciju, potpali pod sankcije zbog toga što smo vodili ratove za Veliku Srbiju.”
Iako ističe da se povratak socijalista na vlast ne može posmatrati i kao povratak Miloševićevih ideja jer je 2009. godina, Žarko Obradović ne ogradjuje se od pogubne politike 90-ih i kaže da će rezultate njegove vladavine vrednovati istorija. Uz ovo, Miloševićevi naslednici u SPS-u, kao članovi Vlade, često koriste i priliku da promovišu svog nekadašnjeg lidera. Jedna od poslednjih u nizu je nedavna izjava ministra Milutina Mrkonjića:
"Heroj nad herojima, Slobodan Milošević, pokazao je kako se brani čast svoje zemlje i svog naroda".
Iako ističe da je ovakve poruke, i činjenica da se socijalisti ne ogradjuju od Miloševića, duboko vredja, profesorka sociologije Zagorka Golubović ipak smatra da se ponašanje ministara iz SPS-a razlikuje od njihove retorike:
“Nešto što se mora objektivno primetiti, naročito kada je ponašanje ministra policije Ivice Dačića u pitanju, dosad nisam primetila da je on istupao nasuprot onome kako bi trebalo da postupa vladajuća koalicija u poslovima kojima se on bavi. Mrkonjić radi svoj posao, čini mi se, dosta odgovorno. Dakle, pitanje je da li da verujemo retorici ili ponašanju.”
Ponašanje svakako ne menjaju srpski Radikali, koji povodom godišnjice Miloševićeve smrti, poručuju vlastima da “prekinu sa ponižavanjem zemlje, pokažu makar malo dostojanstva pred ucenama Brisela i Haga, i prekinu saradnju sa tom zločinačkom institucijom”. Ovakve stavove danas deli i deo gradjana u Srbiji. Zagorka Golubović:
“Srbija je i dalje jedno kontradiktorno društvo. Vi možete da nađete mnogo elemenata ostatka onoga što je Srbija, neću baš reći bila devedesetih, ali tragove devedesetih godina. Ali, možete naći i neke pokušaje i trzaje da se iz toga izvuče.”
Duboke društvene podele jasne su i u Miloševićevom Požarevcu na godišnjicu njegove smrti. Dok ga jedni opisuju kao velikog državnika i čoveka, drugi ga smatraju odgovornim za krize i ratove devedesetih godina, i situaciju u kojoj se Srbija danas nalazi:
“On nije ništa kriv. Bolje se živelo onda. Bile su i sankcije, a idem sa posla i za 50 dinara kupim pet kila zejtina. A sad, koliko je sad kilo zajtina, brašna?”
“Mi smo ovde gde jesmo baš zbog njega, zbog njegove politike. Kako unutrašnje, tako i spoljne.” “Da mu se zahvalim za sve ove nove. Za nove pisce, koji pišu sada nove romane, nove knjige. Da mu se zahvalim za onu prolivenu krv, da bi se neki mogli sada ovde širiti, otvarati nove firme na grobovima nekih koji su izginuli od pet godina, dve, tri godine, deca u pelenama…”
Slobodan Milošević umro je od infarkta u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala, tokom suđenja za ratne i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj, i za genocid u Bosni i Hercegovini.
