beats by dre cheap

ČEDOMIR PETROVIĆ: KAKO JE IZNEVJERENA MOJA VJERA U ALEKSANDRA VUČIĆA

Kako je izneverena moja vera u Vučića


Autor

.....................
Image result for cedomir petrovic fotos
......................

Da li smo u vremenima zla, koja smo činili na Kosovu, brisali razliku i bili oni, koji su nas za vreme Drugog svetskog rata ubijali, 50 naših za jednog ranjenog nemačkog vojnika i 100 ubijenih za ubijenog okupatora?

Razlika je u tome što se Nemačka odmah posle završetka rata ograđivala od svih svojih zločina, priznavala ih, plaćala odštetu, izvinjavala, dok smo mi posle raspada Jugoslavije krenuli u očajničke ratove za zadržavanjem nemogućeg.

Krenuli u zločine koji su nas doveli do toga da danas više nemamo nikog oko sebe, ni uz sebe. I sami se napuštamo. Veliki lomovi i čišćenja moraju da se dogode u našim glavama. Moramo ispričati strašnu priču o nama. Ona je neuporedivo važnija od briselskih pogubljenih godina i od svih propalih posredovanja.

Uporno smo se trudili da sve ono dobro, što su naši preci ostavili nama u amanet, uništimo i umesto voljenog i cenjenog naroda u svetu, postanemo sinonim za uništavanje i ubijanje.

Više nije važno da li narod ne razume ili ne želi da razume istinu o sebi. Sada je najvažnije ispričati priču o tom manjem delu narodu, koji ima još veoma malo vremena da je promeni i da se ispovedi, ne crkvi, jer je njena krivica u ovoj priči velika, već pred samim sobom i onima nad kojima smo činili užasne zločine i genocid.

Večito smo bili u potrazi za izgubljenim posedima, u vremenima kada vladaju roboti i sleću mašine na Mars, mi prizivamo neka davna vremena i stavljamo vojne šajkače naših časnih srpskih vojvoda, na glave zlikovaca koji postaju heroji naroda i države i počinje pamet da nam se muti i brkamo san i javu i bude se u nama neki geni koji su trebali biti davno mrtvi ili potisnuti negde duboko u podsvesti i čekao se samo jedan glas i povik: Svi Srbi u jednoj državi… Pa, da krene ludilo i da postanemo zveri.

Vas gospodine Vučiću, na nekim sledećim izborima, ova današnja opozicija ne može da pobedi, ali postoji mogućnost da vi sami sebe porazite, što je neoprostivo teže.

Narod je izabrao vas, ali ne i one oko vas, koje ste sami birali i koji mogu dosta uticati na vaš poraz. Uporno ih držite na mestima sa kojih sve uništavaju, postali su omraženi i iritantni tipovi. Glavni glumac, ako hoće da predstava bude dobra, mora oko sebe imati glumce koji su najmanje ravni njemu. Vi ste se toga plašili i imali statiste u velikim ulogama i zato je i predstava ispala loša.

Vi ste grčevito, protiv svoje volje i uverenja, pokušavali da se promenite i niste uspeli. Rascep u vama, između onog što znate šta je dobro učiniti za svoj narod i onog da vi to nikada nećete moći uraditi, je nespojiv i zato što se kosi s vašim ubeđenjima i idejama, dovodi vas u situaciju da ne možete ispravno da funkcionišete.

Nikada niste rekli da ste pogrešili, a to narod ne voli. Voli one koji su mu bliski, a oni često greše. Ponašate se prepotentno prema određenim novinarima koji nisu za vas i koji vam postavljaju teška i vama neodgovarajuća pitanja. To je čist profesionalizam i ne sme biti razlike između predstavnika medija. Ja sam znao glumce koji nisu govorili trideset godina, ali su u predstavama vodili dijaloge i bili sjajni u tim scenama.

Isuviše ste prisutni u javnosti. Narod više voli da pita: Gde je Vučić? Šta je s njim? Nema ga dugo, nego da kaže: Dokle bre ovaj Vučić?! Dosadi i bogu i ljudima.

Ne postoji tema u društvu o kojoj vi nemate svoje mišljenje. Trošite snagu na nepotrebne sadržaje i na svakodnevne obračune s opozicijom i predstavnicima medija.

Postajete, što bi rekli naši: U svakoj čorbi, mirođija.

U vašim govorima prisutno je mnogo procenata, brojeva, imena sela i gradova, dužina puteva, sabiranja, oduzimanja, obećanja, upoređivanja sa drugima… Narod više voli onaj običan, njemu razumljiv govor.

Došavši na vlast, ništa dobrog niste zatekli. Nasledili ste velike zločine koje su vršili pripadnici našeg naroda, a koje nikako niste hteli da prihvatite i zatražite oprost.

Strašne zločine u balkanskim ratovima i pre i posle Drugog svetskog rata činili smo prema albanskom narodu.

Srpske policijske i vojne snage izvršile su tokom 1998. i 1999. godine velika razaranja, masakre, paljenja, trovanja bunara, silovanja, pljačke, ubistva civila…

Vojska i policija tadašnje SRJ, pod kontrolom državnog vrha, proterali su sa Kosova preko 700.000 kosovskih Albanaca.

Milošević je naredio da svi leševi na Kosovu, koji bi mogli biti od interesa za Haški tribunal, treba da bude uklonjeni.

Spaljeno je u pećima Trepče 1.500 leševa.

Isplivavale su iz hladnog Dunava hladnjače sa ubijenim albanskim ženama i decom. Masovne grobnice na policijskim poligonima širom Srbije.

Na policijskom strelištu u Batajnici kraj Beograda pronađeno je 980 ubijenih Albanki i Albanaca.

Do 2008. je oko 800 posmrtnih ostataka Albanaca pobijenih i pokopanih u masovne grobnice po Srbiji, ekshumirano i vraćeno porodicama.

Grobnica u Rudnici kod Raške, sa oko 250 tela kosovskih Albanaca.

Godine 1998. u Prekazu, u oblasti Drenice, velike vojno policijske srpske snage, naoružane tenkovima, samohotkama i artiljerijom, opkolile su kuću porodice Jašari i tri dana i tri noći pucale su bez razlike i na žene, decu i ostale civile. Helikopteri i vojna vozila zasipali su seoske krovove rafalima, a onda su policijske snage ušle u selo, pucajući na kuće.

Jedinstvena Bosna i Hercegovina
http://haler.blogger.ba
21/12/2018 04:55