beats by dre cheap

FALSIFIKOVANA KATARZA - ORUŽJE I RUSIJA VRAĆAJU SRCE SRBIJI

Amnezija i amnestija

Falsifikovana katarza

 
Photo: EPA

Haški je tribunal novembarskim presudama u Srbiji podstakao autoamnestijsko tumačenje bliske prošlosti u kojem ima mesta jedino za nepravdu prema Srbima. Žrtvama to ne donosi ništa, ali one su u ovoj nakaznoj Kalimero - državotvornosti nužne jedino kao dokaz nacionalne veličine u stradanju; njihove sudbine bile su nevažne svim vladajućim garniturama u Beogradu, jednako kao i činjenica da su zločinci iz srpskog naroda na slobodi, štaviše, u centrima istinske moći

Sve se apsolutno uklapa u novo regionalno čitanje poslednjih ratova, naročito u srbijansko oficijelno poimanje tranzicione pravde koje se temelji na dobitnoj kombinaciji falsifikata i zaborava: nakon oslobađanja hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača, Haški tribunal izrekao je 29. novembra oslobađajuće presude u ponovljenom postupku protiv bivšeg premijera Kosova i bivšeg zapovednika Oslobodilačke vojske Kosova Ramuša Haradinaja, te visokih oficira OVK Idriza Balaja i Lahija Brahimaja. Tužilaštvo ih je teretilo za zločine na području Dukađina na zapadnom Kosovu 1998, kada je tom zonom upravljao Haradinaj; Balaj bio komandant jedinice Crni orlovi, a Brahimaj njen pripadnik.

U talasu prvih reagovanja koja su, kao i trinaest dana ranije, odavale duboku frustriranost i povređenost, izdvojila se izjava potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, znakovita izmišljotina čija specifična težina nagoveštava čak i to da njen autor istinski veruje u to što govori: "Mi Srbi smo nekako uspeli da kažemo da osuđujemo zločince koji pripadaju našem narodu. Jedino što tražimo je da budu osuđeni zločinci koji su to činili protiv pripadnika našeg naroda. Ovo prvo mi smo uradili, svoju obavezu ispunili, a ovo drugo nekako nam pokazuje da svi nisu imali ni iste mere ni iste aršine koje smo imali mi", izgovorio je Vučić.

Šta smo zaista ispunili: Dačić i Vučić
Photo: EPA

Ne, Srbi koje predstavlja država Srbija nisu osudili državne zločine, a nedržavni su, po broju, ali ne i po težini, bili tek statistička greška. Niti su koristili ikakve aršine koji imaju veze sa ljudskošću. Niti su nešto uradili, niti ispunili.

U svakom slučaju, Haški je tribunal novembarskim presudama u Srbiji podstakao ovakvo autoamnestijsko tumačenje bliske prošlosti u kojem ima mesta jedino za nepravdu prema Srbima. Žrtvama to ne donosi ništa, one su u ovoj nakaznoj Kalimero - državotvornosti nužne jedino kao dokaz nacionalne veličine u stradanju; njihove sudbine bile su nevažne svim vladajućim garniturama u Beogradu, jednako kao i činjenica da su zločinci iz srpskog naroda na slobodi, štaviše, u centrima istinske moći.

Ako se ovakav pristup začini tezom državotvornih istoričara po kojoj presude Tribunala protiv Gotovine i Markača obesmišljavaju presude za ratne zločine već izrečene Srbima, dolazimo do krvave dedukcije po kojoj je svaka presuda u kojoj se oslobođeni nesrbi, zapravo, dokaz o apsolutnoj nevinosti Srba. Tako je presuda Haradinaju i njegovima neoborivi dokaz da su srbijanske vojne i policijske snage imale pravo da za tri meseca intervencije NATO pobiju deset hiljada civila Albanaca i proteraju njih osamsto hiljada. Naravno, i da spale i poharaju sve na šta su naišli, stoku sa kojom aktuelni načelnik Generalštaba Vojske Srbije nije imao nikakve emotivne veze, hiljade automobila, televizora, hektare keramičkih pločica, utičnice za novu kuću izgrađenu od zlatnih dnevnica sa terena.

Evo i, unekoliko drugačijeg, ali savršeno logičnog, čedomirantićevskog tumačenja Domovinskog rata: Hrvatska je imala pravo da se ocepi, ali su svi Srbi imali pravo da žive u jednoj državi (Slobodan Milošević). Srbi su se pobunili zato što su anticipirali "Oluju", pa su već u prvoj godini rata odbrambeno prognali 550.000 Hrvata, stvarajući nakaznu, etnički čistu, državu u državi. Preventivno su, uz pomoć JNA, spalili, recimo, Kijevo, Ratko Mladić je već u Škabrnji (Hrvatska, nije greška, tu je počeo da brani Srpstvo), rušeći je tenkovima, spoznao kakva opasnost vreba od civila iz podruma (ubio ih je 48).

Još da oslobode nekog Bošnjaka, pa da Skupština Srbije povuče Deklaraciju o Srebrenici kojom su Srbi nekako (nikako) priznali genocid koji su plaćali, a nisu želeli da spreče.

Srbi, dakle, imaju čistu, neoborivu udžbeničku priču, san svakog nacionaliste, pobede uprkos dubokoj frustriranosti izazvanoj neprijateljskim seirenjem. I, kako to obično biva, rat još nije završen, šešeljevski rečeno, nadohvat ruke je ustaška pešadija; u Hrtkovcima, toponimu progona Hrvata iz Srbije, napadnut je župnik, neko će već biti sledeći. Jug Srbije krcat je poželjnim taocima koje predsednik Vlade i prvi policajac Ivica Dačić neće olako ostaviti na slobodi. Tužioci za ratne zločine, pak, ozbiljno zabrinuti za funkcije, ustravljeni krvožednim poklicima javnog mnjenja, pripremaju nove procese, vade tužbe - presude, prete, oni kažu da neko nije štitio svedoke. A tu su i džamije i ambasade (uoči početka mitinga SNP Naši još uvek netaknute).

Pravedni narod će se, sve sa navijačima, istutnjati, ubice će ostati na slobodi, izbeglice se vraćaju u zaborav. Srbija živi falsifikate suočenja sa prošlošću i katarze. Jedino su žrtve izvesne.

.......................................

Protest profašističkih udruga na Trgu Republike u Beogradu

Oružje i Rusija vraćaju srce Srbiji

 
Photo: Goran Necin

Pred stotinak mitingaša u centru Beograda, najeksponiranije profašističke snage Srbije ponudile više načina da se spere ljaga i kazne krivci za presudu Ramušu Haradinaju i tamnovanje Srba u Ševeningenu. Policija je uskoro rasterala učesnike koji su najavili novu kampanju

Nekoliko desetina mentalno poremećenih učesnika mitinga, od svih stotinak, na Trgu Republike u Beogradu skandiranjem "Oružje, oružje!" prekinulo je u jednom trenutku nadahnuti govor slobodnog čoveka Mladena Obradovića iz navodno zabranjene udruge "Obraz" koji je pozvao na paljenje patriotskog plamena u čitavoj slobodoumnoj, patriotskoj Srbiji. Miting je organizovan u znak protesta zbog oslobađajuće presude Ramušu Haradinaju i dvojici komandanata OVK. Skandiralo se "Rusija, Rusija" i "Ratko Mladić", za vreme govora njegove, kako se sama predstavila, duhovne švece Ljiljane Bulatović; upućena su ozbiljna upozorenja i pretnje smenjivanjem Ivici Dačiću, hapšenjem Borisu Tadiću, dok je pominjanje Rasima Ljajića izazivalo urlanje slično slonovskom. Na Trgu su istaknute parole "Svi su Srbi Ratkovi vojnici" i "Da branimo obraz otečestva".

Odgovaraće, zapretili su organizatori SNP "Naši" i učesnici "Obraz", "1389", Srpski sabor "Zavetnici", svi koji su izručili srpske oficire Haškom tribunalu. Ljajiću je izdaja Srba amanet od "babe Alije Izetbegovića", kriknula je Ljiljana Bulatović koja je informisala prisutne da je Marti Ahtisari "član jednog od najsnažijih homoseksualnih lobija".

Photo: Goran Necin

"Bila sam u Hagu kod najčasnijeg Srbina Ratka Mladića. Poslao je poruku i molbu da ne damo Kosovo i molio je da sve učinimo da se Srbi ujedine. A kako da se ujediniš sa zlikovcima, kad oni vladaju nama, a mi glasamo za njih. Moramo da se zaustavimo i preispitamo", zavapila je Ljiljana Bulatović.

Vidno uzbuđena, spisateljica koja se svojedobno proslavila idejom da se groblje žrtava genocida preseli iz Potočara na "njihovu" teritoriju, rekla je da je zločinac napisao knjigu o zločinima, koju imaju predstavnici nove vlasti.

Mladen Obradović napao je vlast koja "ne daje ni dinar za odbranu Ratka Mladića, doktora Radovana Karadžića i svih ostalih srpskih mučenika u nečasnom i nečovečnom, takozvanom Haškom tribunalu". On je na interesantan način rekao da se sve može osvetiti, povratiti i da se svi mogu razbiti, a da se nijedna majka ne "ucveli", da se ni mrav ne zgazi. To mogu samo Srbi:

"Moramo sve naše snage, želje, osećanja, snagu sabrati u jednu tačku koja se zove osvetiti i osloboditi ono što je vekovima bilo naše. Osvetićemo Kosovo ponovo, onako kao što su to naši slavni preci učinili 1912. Razbili su tursku vojsku, šiptarske bandite, Bugarima su pokazali gde im je mesto. Ali, pritom ničiju majku nisu ucvelili, ni mrava nisu zgazili, ništa nisu odneli, ništa nisu radili što rade šiptarski, muslimanski i hrvatski koljači koje danas Haški tribunal proglašava za nevine ljude i nove heroje", kazao je Obradović.

Igor Marinković iz SNP "Naši" siguran je u to da će se suditi onima koji su isporučili Ratka Mladića i Veselina Šljivančanina. On je imao najduži spisak potencijalnih meta pravosudnog gneva srbijanskih profašističkih udruga, odnosno potencijalnih optuženika.

"Ne bi danas bila doneta ovakva presuda da se u Haškom tribunalu ne nalaze najveći živi Srbi koji su se borili na Kosovu, u Republici Srpskoj u Republici Srpskoj Krajini da spasu srpski narod od genocida. U ovoj zemlji mora biti suđeno onima koje je Hag oslobodio, ali i onima koji su tom sudu dali legitimitet tako što su isporučivali Srbe zadnjih deset godina. Onima koji su stavljali potpise na poternice, davali naloge policajcima da hapse, policajcima koji su hapsili, onima koji su potpisivali da se šalju preko Tuzle, pilotima aviona i helikoptera koji su prevozili otete Srbe. Moramo da sudimo zbog današnje presude i presude protiv hrvatskih generala", obećao je Marinković.

 

Jedinstvena Bosna i Hercegovina
http://haler.blogger.ba
29/11/2012 23:12