beats by dre cheap

PREDIZBORNA REPORTAŽA IZ PRIJEDORA

Predizborna reportaža iz Prijedora

Priče iz prestonice Paradoksistana

 
Photo: www.opstinaprijedor.org

Danas apatični Prijedor nije uvek bio takav. Pre samo nekoliko godina mogao se pohvaliti najvećim brojem povratnika i slovio je za primjer mirnog suživota. To je trajalo do 2004. godine, kada iz grada odlaze predstavnici međunarodne zajednice. Njihovo povlačenje dalo je lokalnim političarima prostora za samostalnu delatnost. „Tada su shvatili da više koristi imaju kad su narodi posvađani“, komentira  Esmuda Mujagić iz nevladine organizacije "Srcem do mira"

Turbo zvezda za turbo glasače: Seka Aleksić, trash poklon Marka Pavića
Photo: www.gradprijedor.com

Sveprisutnu apatiju u Prijedoru nakratko prekidaju samo predizborni skupovi. Nisu za to, ipak, zaslužni političari, nego zvezde koje dolaze u njihovoj pratnji. Demokratski narodni savez  počastio je Prijedorčane (za, kako se šuška u gradu, 30 hiljada eura) Sekom Aleksić; Savez nezavisnih socijaldemokrata se, pak, odlučio za provereni Dodikov back-upMiroslava Ilića. Ko će biti gost Srpske demokratske stranke još uvek nije poznato, po kafićima se nagađa da će to biti neka folk grupa.

„Nemaju para“, s razočaranjem mi kaže konobar u jednom od njih.

Ipak, ukoliko narodno veselje uspeva, barem na kratko, da oraspoloži srpsku većinu građana Prijedora, nije u stanju da umiri sve veću nelagodu koju u svom gradu osećaju ne-Srbi.

Naime, oni će na glasačkom listiću morati da zaokruže jednog od tri kandidata za mesto gradonačelnika: Marka Pavića, sadašnjeg načelnika opštine i šefa Demokrakog narodnog saveza, koji je utemeljila Biljana Plavšić; Dragu Tadića, kandidata koji negira sve što ne prija srpskom uhu SNSD-a ili Borislava Bojića, ispred SDS-a, stranke zahvaljajući kojoj čak 27 odsto osudjenih za ratne zločine tokom proteklog rata potiče iz ove opštine.

Negator genocida najbolja alternativa

„Ako je Bosna i Herecegovina Paradoksistan, onda je Prijedor njen glavni grad“, kaže mi predsednik udruženja logoraša 'Prijedor ’92', Sudbin Musić. On, naime, potvrđuje mišljenje koje sam čula više puta od mog dolaska u grad – da je upravo Marko Pavić nosilac zvučne titule „bošnjačkog kandidata“.

Isti taj Pavić je izazvao skandal u maju ove godine, kada je zabranio obeleživanje zločina počinjenih na ovom području. 266 kesa za ekshumaciju i isto toliko ruža u znak sećanja na ubijene žene i devojčice 1992. godine, Pavić je okarakterisao kao „neukusnu“ akciju, a posebno ga je naljutila reč „genocid“ korištena u nazivu manifestacije.

„Genocid u Prijedoru nije dokazan“, rekao još jedan legalist kod Srba. Ovde moramo priznati načelnikovu doslednost, pošto još 2005, kada je u Prijedoru organiziran međunarodni skup, Pavić izjavio da genocida nije bilo „jer smo na vreme stali“.

„Njima se Pavić, bez obzira na to što kaže, može činiti kao najbolja alternativa“, kaže mi Igor Sovilj, prijedorski umetnik i aktivist, jedan od trojice Srba koji su u avgustu pristustvovali obeleživanju dvadesete godišnjice od zatvaranja logora Omarska. „SDS je omražen zato što je ovde bio '92. na vlasti, a SNSD je omražen generalno na nacionalnom nivou zbog Dodika, tako da je Pavić stvarno jedina alternativa.“

A on čini šta god može da se dodvori bošnjackim glasačima. Uporno obilazi muslimanska sela u opštini, rukuje se s meštanima, obećava, a poneki rezultat njegovog rada, u vidu izgrađenih sporednih puteva, Bošnjaci već mogu videti sopstvenim očima. Ovih je dana Pavić čak zaradio i direknu podršku lokalnog SDP-a.

„To ide samo u prilog mojoj tezi da su te stranke postale filjale DNS-a“, komentira Musić. „One imaju bosanski predznak, ali u stvari su filjale srpskih stranaka.“

Dokle je ta stvar došla svedoči i rasprostranjeno mišljenje u Prijedoru da Pavić zapostavlja Srbe i da „nije više naš“.

Nacionalne stranke i nadnacionalni problemi

Lišeni svog autentičnog kandidata građani nesrpske nacionalnosti ne mogu se pronaći ni u stranačkim programima. Glavne teme ove kampanje najbolje je sažeo Milorad Dodik na završnom skupu SNSD-a u četvrtak.

Osoba A: Ja sam Milorad Dodik. Osoba B: Ja sam Milorad Dodik
Photo: Stock

„Mi nismo bosanski Srbi, mi smo Srbi“, vikao je nekolicini simpatizera koji su odlučili da vide srpskog vođu uživo. „Volimo Srbiju i nećemo tamo gdje nema Srbije.“

Usledilo je nekoliko parola dana: „Dosta je stranaca“, „Tražimo da se ukine Vojska Bosne i Hercegovine“ i „Republika Srpska neće bankrotirati“. Ukratko, vrlo bitne teme za lokalnu zajednicu.

„Izbori kao da su parlamentarni“, kaze Igor Sovilj, „svi odreda pričaju o tome kako će povećati broj zaposlenih, da će dovesti invesititore, da će unaprediti ekonomiju. Niko ne priča o konkretnim problemima koji mene kao građanina može zanimati i koje oni mogu rešiti sa tih funkcija. Ne može on rešiti nezaposlenost, niti može dovesti neke investitore.“

„Da ne govorimo o opsednutosti Srpskom“, nastavja. „Svi imaju iste slogane: ’Srpska, kuća do kuće’, ’Jak Prijedor, jaka Srpska’, kakve to ima veze s problemima opštine?“

A problema bez nacionalnih predznaka ima napretek. Nekoliko od njih nabraja mi Sovilj.

„Vode ponekad ima, ponekad nema. Iskljčenja se događaju jednom sedmično, ali je to u svakom slučaju nezgodno. Imao sam goste iz Italije, na primjer, kad se to dogodilo i oni su se vratili s utiskom da su u Afganistanu.“

U Prijedoru postoji čitaonica, međutim, mogućnost korištenja njenih prostorija imaju samo politički podobni građani. Da ne govorimo o čuvenom asfaltu, kojim se tako rado hvališe načelnik opstine, a koji je na puteve postavila tvrtka „Prijedorputevi“ bliska DNS-u i redovni pobednik svih opštinskih tendera.

Ponosan na svoju stranku, Pavić je istakao na završnom skupu da „DNS kao jedina stranka bilježi stalni rast članstva“. To mog sagovornika uopšte ne čudi:

„Ako hoćes posao u opštini moraš biti član partije. Često se tako dobijaju i privatni poslovi. Generalno, kad ovdje čovjek završi fakultet i ode na biro, prvo što mu se preoručuje ja da postane član stranke.“

Ratni zločinci u policijskim redovima

Ipak, danas apatični Prijedor nije uvek bio takav. Pre samo nekoliko godina mogao se pohvaliti najvećim brojem povratnika i slovio je za primjer mirnog suživota.

„To je trajalo negdje do 2004. godine“, kaže mi Esmuda Mujagić, predsednica nevladine organizacije „Srcem do mira“ iz Kozarca. „Sve do tada sve stranke su bile mnogo kooperativnije. Međunardone organizacije su bile tu, nevladin sektor nije ovisio o opštinskoj pomoći.“

Povlačenje međunarodne zajednice dalo je lokalnim političarima prostora za samostalnu delatnost. „Tada su shvatili da više koristi imaju kad su narodi posvađani“, komentira Mujagićeva.

O današnjim problemima Bošnjaka na teritoriji opštine govori mi Sudbin Musić: „Mi smo morali prije nekoliko mjeseci promjeniti kancelariju, naći neki prostor koji je sigurniji, jer su meni upućene prijetnje smrću. Jednom sam došao na vrata i našao poruke neke navijačke skupine, 'Patriot Boysa'. Policija je konstatovala da su to djeca.“

Ipak, mlaka rekacija ne čudi Musića. „To je policja u je nedavno uhapšen jedan pripadnik osumnjčen za ratne zločine.“ Musić govori o Saši Zečeviću, uhapšenom 2009. godine i osuđenom za streljanje više od 200 civila bosnjacke i hrvatske nacionalnosti na Korićanskim stijenama. Za zločin na toj lokaciji osuđen je i njegov kolega, Radoslav Knežević, koji je, pak, sve do 2003. radio kao aktivni policajac.

„Postoji x primjera“, nastavlja Musić. „U Prijedoru se desilo toliko zla da su naprosto svi bili involvirani na nekakav način u to što se nama desilo. Postoje informacije i o onima koji su čak i u timu gradonačelnika.“ Iz bezbednosnih razloga Musić ne želi da ih imenuje.

Esmuda Mujagić govori o preprekama na koje su nakon 2004. naišli povratnici.

„Ti ljudi vratili su se o svom trošku, potpomognuti porodicama iz inostranstva. Međutim, kad su se već vratili, treba im posao. Vlada velika diskriminacija na nacionalnoj osnovi. Bošnjacima je teže otvoriti firmu, a čak i ako neko uspije, imaće probleme sa poreznom upravom i raznim inspekcijama.“

„Vidićemo nakon izbora, ali mislim da za mene i za takve kao ja više nema mjesta u ovom gradu“, rezignirano mi kaže Musić.

Njegove sumnje deli većina ne-Srba s kojima sam imala priliku razgovarati. Sudeći prema njihvim rečima, vrlo je verovatno da će se istorija ponoviti. Nakon 20 godina Prijedor opet staje licem u lice s, ovaj put mirnim, etničkim čišćenjem.

Jedinstvena Bosna i Hercegovina
http://haler.blogger.ba
05/10/2012 23:20