Jedinstvena Bosna i Hercegovina

Dobrodošli na moj blog

03.02.2021.

AMERIČKI AMBASADOR ERIK NELSON PORUČIO DRAGANU ČOVIĆU: NE SMIJE BITI BLOKADA



//////////////////////


////////////////////////

Blokada proširenja EU: Makronova površna računica

///////////////////////


////////////////////////////


///////////////////////////


///////////////////////


//////////////////////


/////////////////////////


/////////////////////////////


/////////////////////////////

03.02.2021.

MURIZ MEMIĆ : DžENAN JE UBIJEN IZ LJUBOMORE

Muriz Memić: Dženan je ubijen iz ljubomore

Muriz Memić, otac stradalog Dženana, kazao je za N1 kako njegova porodica i on nisu spavali već dvije noći otkako je SIPA zajedno s Tužilaštvom BiH pokrenula akciju u ovom predmetu.

Istakao je kako su “znali da će doći do ovoga”, ali da puštaju Tužilaštvo BiH da uradi svoj posao. Vjeruje da će ovaj slučaj, upravo ova pravosudna institucija, dovesti do kraja.

“Bio sam u bolnici, vidio sam Dženana, povreda je bila brutalna. Htjeli su da ga ubiju”, rekao je Memić u Danu uživo.

Advokat porodice Memić Ifet Feraget na početku slučaja kazao je kako bi sve moglo trajati pet godina. Očekivao je to jer je, kako je rekao, “u pitanju zataškivanje ubistva”.

“I danas nisam optimističan kada je u pitanju vrijeme jer ovaj predmet obiluje opstrukcijama, podmetanjima i uništavanjem. I dalje se vrše ogromni pritisci na nosioce pravosudnih funkcija i svjedoke. Oni dolaze od politike, mi znamo ko su ti ljudi, koga smo na početku informisali o svemu, ko je vrši opstrukcije od početka i zašto dugo traje”, rekao je Feraget.

Podsjetio je kako “Alisa Mutap nikada nije saslušana u Tužilaštvu, a Alisa je jedini i ključni svjedok ubistva Dženana Memića”.

“Njeni tragovi krvi na licu mjesta pokazuju da se kretala. Oduzimanje mobitela iz unutrašnjeg džepa Dženanove jakne, znala je šta radi i predavanje mobitela njenom ocu, pokazuje da je učestvovala u zataškivanju ubistva jer je taj telefon Zijad vratio Murizu nakon nekog vremena. Dalida Burzić je rekla da je razgovarala s Alisom i prenijela da taj neko nije imao namjeru da ubije Dženana nego je bila tuča koja je eksalirala. To ide u prilog da je Dalida Burzić činom hapšenja oca Zijada i policajca Dupovca trebala biti privremeno udaljena iz Suda BiH, ali očito je da duh Milana Tegeltije još nije napustio VSTV. Postoje razlozi da Ured discplinskog tužioca pokrene postupak protiv nje, još nije nastupila zastara. Znamo i s kim je bila na Vlašiću, ali nećemo govoriti o tome zbog istrage”, kazao je Feraget.

Naglasio je kako je “montaža ovog procesa bila brutalna” te da “postoji milion i jedan dokaz zbog čega bi Dalida Burzič i ostali tužioci trebali biti procesuirani”.

Otac Muriz kazao je kako mu je Alisin otac vratio Dženanov mobitel ispred bolnice te da mu je dolazio u kuću.

“Kleo se da nemaju ništa s tim, ali je njegova supruga rekla mojoj kako su napadnuti i da je Alisa izudarana. Ja sam Ziji rekao: ‘Reci mi ime i nemaš više ništa s tim’. Nije htio. Bio sam kod Dupovca 12. maja 2016. godine i rekao mi je da je bio na obdukciji i da je zaključak dr. Žuje da je ubijen, samo da se ne bi složio s njim da je metalna šipka već neki metalni predmet i da hoće da uvuče auto kako bi mogao više naplatiti odštete”, kazao je Muriz.

Feraget je istakao kako Dupovac “nije sačinio službene zabilješke o radnjama koje je poduzimao i da je nabavljao predmete koji nemaju veze s krivični

“Predmet Dženan Memić obiluje po broju uništenih, skrivenih i krivotvorenih tragova. Pribavljati auto koje nema veze sa saobraćajnom nesrećom govori o namjerama tih lica. Renault Clio je navodno identifikovan na osnovu navodno pronađenog traga laka koji je podmetnut i kada je vještak utvrdio da odgovara tom vozilu, Tužilaštvo je taj dokaz uklonilo jer auto nije odgovaralo povredama na Dženanu. Onda su krenuli u potragu za drugim vozilom i za isti komad laka vještak je rekao da odgovora kombiju. Kada smo predložili vještačenje tog laka nismo dobili jer je ukraden u FMUP-u. Tvrdim da on ne potiče ni od kombija niti od Renault Clija”, kazao je Feraget.

Za Mutapa kazao je kako je “zajedno s Dupovcem učestvovao u istražim radnjama pribavljanja Renault Clija”.

“U to vrijeme niko nije vjerovao da će ovo poprimiti ove razmjere. Na jednom snimku se vidi i auto Zijada. Sve što Tužilaštvo BiH ima, imalo je i Tužilaštvo KS”, kazao je Feraget.

Memić je istakao kako je “fali sat vremena” odnosno da je “Dženan kasno dovezen u bolnicu jer je umirao sat vremena u Aleji, a Alisa je bila pored njega”.

“O početka sam vjerovao u tužiteljicu Gordanu Tadić, i dalje vjerujem u nju. Ako ne dovede ovo do kraja neću joj zamjeriti, dala je sve od sebe, ali mislim da hoće jer je ovo preozbiljno da bi stali na ovome”, rekao je Memić.

Feraget je istakao kako bi se zbog predmeta “Dženan Memić” trebao mijenjati Zakon o krivičnom postupku i ograničiti sudije.

“Želim vjerovati da će Vrhovni sud FBiH odbiti žalbu Tužilaštva KS i da Tužilaštvo BiH krene dalje. Uvjeren sam da će Gordana Tadić ovo dovesti do kraja jer ima hiljade dokaza da je podmetnuto. Vehbija Seferović je prema Tužilaštvu KS bio u tri auta istovremeno. Nije rađena istraga nego montaža. Nekada se desi da podignete optužnicu iz najbolje namjere, ali nakon dokaza shvatite da je pogrenša i povučete je, a ovdje se istrajava. Krvavi džemper Alise Mutap nije izuzet, 11 snimaka nadozrnih kamera s hotela je uništeno”, kazao je Feraget.

Na pitanje odakle mu sve ove godine snaga da ne odustane, Muriz je odgovorio: “Od Dženana”.

“Ubili su mi dijete, ali nisu ponos. Nemojte me napraviti budalom na kraju. Znaju i pripadnici MUP-a i vještaci i tužioci da govorim istinu. Oni koji su radili istragu sada se tresu. Dženan je ubijen iz ljubomore. Alisa Mutap je živa, bila je s njim rame uz rame. U kakvim je vodama bila, istraga će dokazati. Policajci su mi rekli da su izbrisali poruke iz Dženanovog mobitela, pa da su vratili, da se Alisa dopisuje s nekim da se nađu i potuku. Ne vjerujem ništa i danas je mobitel u MUP-u. Imam sve dokaze“, rekao je te poručio: “Borim se i za Dženana i za drugu djecu”.

(N1)

03.02.2021.

INZKO NAREDIO VLASTIMA BH. ENTITETA RS-a DA DO APRILA ODUZMU ODLIKOVANJA RADOVANU KARADžIĆU, RATKU MLADIĆU I BILJANI PLAVŠIĆ


/////////////////////////


//////////////////////////


/////////////////////////////

//////////////////////

///////////////////////////

////////////////////////////////

/////////////////////////////

/////////////////////////////



/////////////////////////

/////////////////////////////

///////////////////////

//////////////////////////


////////////////////////


//////////////////////////


////////////////////////////


////////////////////////////


///////////////////////////////


////////////////////////////////



///////////////////////


///////////////////////

03.02.2021.

SONJA BISERKO : MILORAD DODIK JE BIH DOVEO DO TAČKE RASPADA

Predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava i dugogodišnja aktivistica Sonja Biserko u razgovoru za N1 odgovarala je na pitanja potencijalnih novih dogovora na Balkanu, rješenja za BiH, kao i uloge međunarodne zajednice. Ona je komentirala i najave dolaska novog visokog predstavnika u BiH, koji bi najvjerovatnije trebao biti iz Njemačke.

N1: Novi američki predsjednik Joseph Biden u prozapadnim analitičkim i političkim krugovima predstavlja svojevrsno utjelovljenje nade za Balkan, posebno za Bosnu i Hercegovinu, uzme li se u obzir njegova dobra upućenost u dešavanja na tlu bivše Jugoslavije ratnih 90-ih godina. Vjerujete li da će Bidenova administracija s većom pozornošću posmatrati region Zapadnog Balkana?

Biserko: I pre nego što se ustoličio kao predsednik bilo je dosta nagoveštaja da će nova administracija posvetiti pažnju Zapadnom Balkanu. To se posebno očitovalo povodom 25. godišnjice od potpisivanje Dejtonskog sporazuma, kada se moglo čuti da se priprema ozbiljniji angažman i korigovanje Dejtonskog sporazuma, kako bi se Bosna i Hercegovina učlinila funkcionalnom državom. Ohrabrujuće je i to da je jedan od prioriteta na spoljnom planu nove administracije obnavljanje i jačanje savezništva sa EU i NATO, što je prethodni predsednik ne samo zanemario, nego i značajno narušio. To znači jači akcenat na bezbednost. A to neminovno uključuje i Zapadni Balkan s obzirom na njegov značaj za evropsku bezbednost.

N1: U jednom dokumentu koji tematizira Bidenovu viziju prijateljstva s Bosnom i Hercegovinom, istaknuto je kako je u aprilu 1993. godineon posjetio Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Hrvatsku, te da se tada susreo sa Slobodanom Miloševićem, optuživši ga za učešće u ratnim zločinima. Može li se očekivati veći pritisak na predvodnike relativizacijskih i, što je češće, negatorskih praksi političara kad je riječ o presudama Haškog suda za ratne zločine i genocid u BiH? Koliko su, gospođo Biserko, realna nadanja da će u njegovom mandatu biti pomaka u pogledu suočavanja s utvrđenim činjenicama o prošlosti?

Biserko: Veoma je važna činjenica Bidenovo poznavanje međunarodnih odnosa i posebno onih na Balkanu. Lično je bio angažiran na Balkanu za vreme rata i poznate su njegove veoma emotivne i moralno intonirane izjave vezane za stradanje Bošnjaka i Albanaca. Verujem da je to značajna pretpostavka za delovanje nove administracije. Osim toga, u njegovom su timu ljudi koji poznaju Balkan i koji su i sami bili angažirani 90-ih godina. S obzirom na komplikovanu situaciju kod kuće, na spoljnom planu Biden će, kao što se već vidi i kako je najvaljeno, ubrzati uključivanje SAD u međunarodne multilateralne tokove, vratiti SAD u sporazume koje je Tramp napustio, a kako je Balkan deo evropskog horizonta, očekujem da će Balkan vrlo brzo doći na red.

N1: Desetljećima aktivno pratite učešće međunarodne zajednice ovdje, hajde da se osvrnemo i na najavu da će na mjesto Valentina Inzka u OHR doći njemački kandidat Christian Schmidt. Iako još ništa nije zvanično, mislite li da će ići bez većih poteškoća taj “blagoslov” Schmidtovog imenovanja od članica Vijeća za implementaciju mira, dakle i SAD-a, ali i Ruske Federacije?

BiserkoMnogo je reakcija na imenovanje novog visokog predstavnika i mnogi misle da je to ishitrena odluka Nemačke. Koliko razumem, oko njegove kandidature vodile su se konsultacije mada nije obelodanjeno s kim. U svakom slučaju, njegove šanse da postane novi visoki predstavnik su realne, a njegov zamenik, kao i do sada verovatno će biti Amerikanac. Christian Smidt slovi za sposobnog profesionalca. Delovanje SAD na Balkanu biće u saradnji sa Nemačkom, koja je najzainteresovanija za Balkan i očigledno je u okviru EU najmoćnija. Nemački stil se bitno razlikuje od američkog, ali za očekivati je da će SAD vršiti pritisak na Nemačku da se snažnije angažuje, i, ne samo to, nego da i preuzme vodeću ulogu.

N1: Za Schmidta je hrvatski premijer Andrej Plenković rekao kako se radi o čovjeku koji je u svom političkom putu pomogao Republiku Hrvatsku, a poznato je i njegovo odlikovanje Redom Ante Starčevića. Da li, gospođo Biserko, to otvara prostor za sumnju da bi Schmidt mogao s visokom blagonaklonošću da gleda na stavove zvaničnog Zagreba prema Bosni i Hercegovini i njezinom unutarnjem uređenju?

Biserko: Ne znam šta je sporno u njegovoj pomoći Hrvatskoj. Vidim da se o tome dosta špekulše u bosanskoj javnosti. Koliko sam ja shvatila iz raznih izjava, ići će se na federalno rešenje s tim što nisu poznati detalji. Smatram da bi bosansskohercegovačka javnost i politička elita trebalo da se pripreme, kako bi aktivno učetsvovali u formulisanju najboljeg rešenja za Bosnu. Mislim da će veliki akcenat u tom pogledu biti stavljen na građane odnosno da će se u velikoj meri oslanjati i na bazu. Poslednji izbori u BiH su pokazali da se raspoloženje građana menja i da su mogući obrti koji mogu dovesti do značajnog iskoraka.

N1: Dio ove teme, gospođo Biserko, su i navodi o rusko-njemačkom rješenja za Bosnu i Hercegovinu. To nas sad možda vraća ponovo na ono maločas, ali hajde da to demistificiramo. Je li realno da bi Njemačka bilo šta mogla raditi suprotno dosadašnjim dobrim praksama suradnje s BiH?

Biserko: Mislim da je to spekulacija koja nema utemeljenje, bar kada je reč o Balkanu. Uostalom, u prvom telefonskom razgovoru Bajden-Merkel govoreno je o šest prioriteta, a jedan se odnosi na Zapdni Balkan. Nemačka svakako ima svoje posebne interese sa Rusijom. Oni su istorijski i ekonomski. Reč je pre svega u ovom slučaju, o Severnom toku. Mislim da se u našoj javnosti suviše pojednostavljuju neke stvari, stiče se utisak da će se sve rešavati upravo preko Balkana. Balkan jeste važan za Rusiju, ali odnosi sa Nemačkom su mnogo važniji. U perspektivi je za očekivati da se odnosi na liniji SAD-EU-Rusija normalizuju. Strateški to bi bilo važno za Zapad.

N1: Čini mi se sasvim legitimnim polemizirati o bilo kojem interesu i utjecaju, radilo se o ruskom, kineskom, turskom ili američkom, ali gdje Vi pronalazite neku “razumnu granicu” između pogubnog i prihivatljivog stranog utjecaja na Balkanu? Jasne su pozicije Rusije, ali jasna je i orijentacija Bosne i Hercegovine, barem deklarativna.

Biserko: Balkan spada u evropsku interesnu sferu i to je očito iz svega onog što je do sada urađeno. Podsećanja radi, nakon 2000., odosno 2003., doneta je odluka na samitu EU u Solunu da se otvori mogućnost članstva svim zemaljama Balkana koje to žele. Sve su izrazile želju i u međuvremenu neke su i postale članice EU. Od tada se gradi tzv. balkanska arhitektura koja podrazumeva članstvo u EU, NATO i Savetu Evrope. Taj proces ide sporo, ali je sasvim usporen nakon finansijske krize 2008., i posebno nakon migranstke krize. Dezangažovanje Zapada na Balkanu od 2008., otvorilo je prostor drugim akterima. U tom periodu došlo je do razgradjivanje svih dostignuća koja su išla ka funkcionalnosti BiH. Dodik je takoreći Bosnu i Hercegovinu doveo do tačke raspada, a Beograd je nastavio sa svojom politikom zaokruživanja svog projekta. Za vreme Trampovog mandata, koji nije imao poseban interes za Balkan, taj trend je uznapredovao, Tek nakon što je penetracija Rusije, i posebno Kine, otišla predaleko, Zapad se trgnuo i krenuo sa raznim inicijativama, poput Berlinskog procesa, kako bi povratio Balkan u svoju orbitu. U međuvremenu došlo je do dubinskih promena koje je kristalizirao COVID 19, a pre toga Tramp. A, koje su nametnule Balkan kao prioritetno bezbednosno pitanje. Nedavne izjave nove administracije, kao i EU i posebno Nemačke, najavljuju novi odnos i značajniji angažman na Balkanu. Srbija je važna opstrukcija u konsolidaciji Balkana, jer igra i na Kinu, Rusiju, EU i SAD. Beograd smatra da je u međuvremenu popravio svoj međunarodni položaj uspostavljanjem bliskije saradnje sa Rusijom i Kinom i računa da su njegove pregovaračke pozicoije ojačale. Pre svega u smislu rešavanja statusa Kosova, jer se još uvek nada da je moguća podela Kosova. Za takav stav ih je ohrabrio i Izveštaj međunarodne krizne grupe koja je vratila u opticaj razmenu teritorija. Potpisnici izveštaja pripadaju međunarodnom lobiju koji se zalagao za podelu Kosova. ICG je nekada bila uticajna i njeni izveštaji su bili relevantni. Međutim, ovaj izveštaj nije u duhu najavljenih promena.

N1: Šta s NATO putem?

Biserko: Jugoslavija je bila važan bezbednosni okvir koji je, uz to, obezbedio emancipaciju zemlje u svakom pogledu. NATO je istio tako važan bezbednosni okvir, ali okvir koji bi obezbedio normalizaciju odnosa u regionu kao što je nekada to uradio i sa Evropom. Osim toga držao bi region pod jednim kišobranom i sprečio cepanje Balkana na različite ineteresne sfere koje bi u tom slučaju predstavljalo kontinuiranu tenziju u regionu. Beograd upravo to radi nadajući se promeni međunarodnog konteksta koji bi išao na ruku realizaciji tzv. srpskog sveta.

N1: Nedavno je u Pressingu bivši visoki predstavnik Christian Schwartz-Schilling rekao da “moramo imati ‘win-win’ situaciju s Rusijom”. Šta bi, po Vama, bilo ‘win-win’ s Rusijom na Balkanu?

Biserko: Istorijski gledano, Rusija je uvek imala interes za Balkan, veoma često to se izražavalo i protiv Balkana. Rusija sad koristi Balkan kao priliku da pokaže da je značajna i sve vreme se nameće kao faktor rešenja. Neki ruski analitičari smatraju da se balkansko pitanje ne može rešiti bez Rusije, a neki smatraju da granice nisu završena stvar. Tu se posebno ističe Aleksandar Dugin koji zagovara pravoslavnu federaciju. Međutim, Rusija nema mogućnosti da pomogne razvoj Balkana već koristi da testira koheziju EU, NATO i SAD. To joj je polazilo za rukom, jer je Srbija dozvolila prodor Rusije koji je sad problem. ‘Win win’ situacija sa Rusijom, kada je reč o Zapadu, može značiti ustupak Rusiji na nekoj drugoj strani.

N1: Na kojoj strani, na primjer?

Biserko: Recimo, popuštanje sankcija, Severni tok i prepuštanje bliskog susedstva interesnoj sferi Rusije.

N1: Trebaju li se konačno, gospođo Biserko, na papir staviti zajednički ciljevi oko kojih će se okupiti demokratske snage? Šta blokira takve aktivnosti; znamo da su vizije, promatrano u dnevno-političkom metežu, različite – ali moraju valjda biti artikulisani neki državni ciljevi i programi.

Biserko: Tokom devedesetih zapadna međunarodna zajednica je prihvatila etničko razdvajanje kao rešenje za Balkan. Umesto da porazi ideologiju etničkih projekata ona ih je nagradila. Danas se pokazuje da je takvo rešenje devastirajuće za region. Političke elite su u međuvremenu etnički princip dovele do apsurda, ali su sebi obezbedile opstanak na vlasti i korupciju nevidjenih razmera. Zato kada je reč o Bosni nema naprateka. BiH je uvek bila pluralna i multietnička. Ratovi devedestih uništili su društveno tkivo zemlje, a Dejtonski sporazum je onemogućio njen oporavak. Zapad je uložio ogroman novac u region, ali funkcionalna Bosna i Hercegovina još nije na vidiku. Region klizi u regresiju i preti destabilizaciji. Crna Gora koja je krenula napred sada je dovedena u situaciju koja može završiti njenim raspolućivanjem, ukoliko se NATO i EU ne pokrenu i zaustave taj proces urušavanja Crne Gore. Angažman EU i SAD bi trebalo više da uzimaju u obzir iskustvo i vrednosti Bosne i u tom smislu potreban je aktivniji odnos i svih građana. Iluzorno je očekivati da će međunarodna zajednica sama naći najbolje rešenje. Poslednji izbori, kao što sam već napomenula, pokazali su da postoji energija koja ide ka promenama.

Nikola Vučić (N1)

03.02.2021.

FARUK VELE : BOSNE ĆE BITI KOLIKO BUDE PRAVDE ZA PORODICU MEMIĆ

03.02.2021.

SUDIJA SUDA BiH NENAD ŠELEDA RAZOTKRIO POSLJEDICE "RADA" GORDANE TADIĆ: "Tužilaštvo je najslabija karika u sistemu"

SUDIJA SUDA BiH NENAD ŠELEDA RAZOTKRIO POSLJEDICE "RADA" GORDANE TADIĆ: "Tužilaštvo je najslabija karika u sistemu"

Nenad Šeleda, sudija Suda BiH, svjedočio je danas pred Privremenom istražnom komisijom Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH za utvrđivanje stanja u pravosudnim institucijama BiH. Sudija Šeleda iza kojeg je četrdesetogodišnje radno iskustvo u pravosudnim institucijama kako u bivšem, tako i ovom sistemu, govorio je o svom viđenju glavnih nedostataka i problema u bh. pravosuđu.


SUDIJA SUDA BiH NENAD ŠELEDA RAZOTKRIO POSLJEDICE 'RADA' GORDANE TADIĆ: 'Tužilaštvo je najslabija karika u sistemu'

Šeleda je naveo i da se trenutno pred Sudom BiH čeka zakazivanje glavnog pretresa u jednom predmetu skoro godinu dana, što je po njegovoj ocjeni nedopustivo iako se kao razlozi za to navodi situacija zbog COVID-19.

NEISKUSNI TUŽIOCI

On je naglasio kako je potrebno poboljšati efikasnost rada Suda i intenzitet sudskih postupaka kako bi se ispoštovao princip suđenja u razumnom roku, što je, kako je rekao, pravo zagarantirano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Sudija Šeleda ukazao je i na potrebu zakonskog ograničavanja tužilačke odluke, jer dosadašnja praksa pokazuje da tužilac može koliko hoće odugovlačiti s donošnjem odluke u nekom predmetu bez da za to snosi bilo kakvu odgovornost.

Na prijedlogu rješenja ovog problema posebno je insistirao član Komisije Branislav Borenović (PDP) koji je kazao da je neophodno zakonom utvrditi vremenska ograničenja u razumnom roku tužiocima za donošenje odluke u predmetima, a sve kako ne bi mogli unedogled izbjegavati da postupe u nekom predmetu.

Odgovarajući na pitanje članice Komisije Alme Čolo (SDA) da li je po njegovoj ocjeni Tužilaštvo BiH efikasno i da li su optužnice koje stižu u Sud BiH iz Državnog tužilaštva kvalitetne, sudija Šeleda je kazao da smatra da je glavni problem u radu Tužilaštva BiH loša organizacija, postupak prikupljanja i izvođenja dokaza i sporo podizanje optužnica, te, kako je istaknuo, izbor mladih i neiskusnih državnih tužilaca.

- Mislim lično da je Tužilaštvo najslabija karika, druga karika je advokatura. Ne bi bilo fer i korektno da se spominju imena, ja ih ne spominjem niti ću, ali možda bi bilo najbolje dovesti sudiju i tužitelja da uzmemo jedan presuđeni predmet i da ga analiziramo i da na konkretnom primjeru pokažemo gdje su greške. Nisam spreman da dalje kritikujem tužilaštvo, ne samo Tužilaštvo BiH, nego bilo koje tužilaštvo, ali je evidentno da su relativno neiskusni. Čast izuzecima. Pri tome moram reći da nisu ni sve sudije dobre i idealne, ima i nas koji smo ovakvi i onakvi. Ima i sudija koji su nečasni – kazao je Šeleda.

O Sudu BiH sudija Šeleda je kazao da je ova pravosudna institucija bolje organizirana, pogotovo, kako je naglasio, kada je riječ o krivičnim referatima i referatima za ratne zločine.

Govoreći o radu Visokog sudskog i tužilačkog vijeća (VSTV) BiH, sudija Šeleda je ukazao na potrebu formiranja Visokog sudskog i Visokog tužilačkog vijeća, te ukazao na problem različitih odredbi i kriterija kada je riječ o izboru sudija i tužilaca, što je, kako je rekao, potrebno promijeniti u Zakonu o VSTV-u.

NEKI SU TRAŽILI DA BUDEM UBIJEN

Zukan Helez (SDP) uz konstataciju da podaci pokazuju da je BiH druga država u Evropi po korupciji i kriminalu, pitao je sudiju Šeledu gdje on vidi rješenje i ko je najodgovorniji za to. Sudija Šeleda je kazao da rad Suda BiH zavisi od rada Tužilaštva BiH.

- Da bi sud sudio treba doći optužni akt, znači Sud radi ono što mu Tužilaštvo dostavi. Nedopustivo je da neki predmet u Tužilaštvu stoji koliko god hoćete da stoji ali nije do Suda nego do Tužilaštva, koji pokreću postupak da bi Sud sudio – odgovorio je Šeleda.

Tokom rasprave sudija Šeleda je govoreći o kompleksnosti pravosudnog sistema spomenuo da prije i poslije donošenja presude “valja zaspati i prohodati ovim gradom”.

Na ove opaske član Komisije Zukan Helez, pitao je sudiju Šeledu „je li Vas strah“, na što je sudija odgovorio:

-Ja znam i Ćelu i Cacu i „macu“ i svi su moji „pacijenti“ bili. Samo Vam želim reći sa čim sam se susretao. Neki su tražili i da budem ubijen zato što sam sudija – kazao je Šeleda, ne obrazlažući detaljnije ove riječi.

U izjavi za Fokus po okončanju svjedočenja sudija Šeleda je odgovorio na naš upit na što je mislio kada je govorio o situacijama zbog kojih ga je Helez pitao “da li ga je strah”.

- Ja nemam strah i ne bojim se, nemam ni policijsku pratnju, nikad je nisam imao, jer to ne želim. I ja hodam mojim gradom slobodno i normalno i to je tako. Ali vidite, ja sam imao situacija i neću da govorim o konkretnim predmetima jer sam imao različitih problema u karijeri kao sudija, od psovanja majke i od različitih situacija i kombinacija, ali sam sve izdurao i prošao i kažem vam ne bojim se – naglasio je sudija Šeleda.

Kao jedan od problema s kojim se susreće u svom radu sudija Šeleda ukazao je na problem zamjene advokata po službenoj dužnosti, a nakon što osumnjičeni ili optuženi već odabere pravnog zastupnika.

On je kazao da postoji sumnja da optuženom ili osumnjičenom nakon što je već odabrao pravnog zastupnika po službenoj dužnosti u njegovoj kasnijoj komunikaciji s ili drugim osuđenicima ili optuženicima, a možda čak i sa službenim licima neko sugeriše da promijeni advokata. Sudija Šeleda kazao je da on ne pristaje na takvu praksu, ali da je evidentno da se u ulozi branitelja po službenoj dužnosti pojavljuju ista imena, odnosno isti advokati.

Članovi Komisije ovaj problem su prepoznali kao sumnju na korupciju u oblasti odabira advokata po službenoj dužnosti.

S tim u vezi, na prijedlog Branislava Borenovića članovi Komisije usvojili su zaključak kojim od Vijeća ministara BiH, te drugih nadležnih institucija traže spisak advokata po službenoj dužnosti, sa njihovim primanjima koja su ostvarili po tom osnovu u periodu od 2015. do 2020. godine, uključujući i tačne podatke o visini primanja kada su prisustvovali suđenju i visini primanja u slučaju kada je odgođeno ročište.

Damir Arnaut, predsjedavajući Komisije kazao je da će se Komisija pozabaviti ovim problemom.

- Sudija Šeleda je definitivno ukazao da postoje indicije o koruptivnom djelovanju kada je u pitanju odabir, odnosno određivanje advokata po službenoj dužnosti što je samo po sebi zabrinjavajuće. Međutim ono što je jako bitno da je prvi put otvoreno ovo pitanje o čemu su istraživački novinari opsežno izvještavali. I to je nešto što samo po sebi predstavlja problem i nešto što će se definitivno naći u izvještaju Komisije i nešto na čemu ćemo insistirati i na idućim sjednicama da dobijemo dodatne informacije i dodatne odgovore o ovom kako ga je sam sudija Šeleda nazvao problem – istakao je Arnaut.

Tokom rasprave na sjednici sudija Šeleda, ali i članovi Komisije više puta su spomenuli “načelo materijalne istine”, princip koji je u nekadašnjem sistemu postojao u zakonu, ali ga u današnjem zakonodavstvu koje je pretrpjelo izmjene nema.

Naime, nekada su sud i sudije bez obzira na tužilaštvo i odbranu u predmetima provodili dokaze da bi utvrdili materijalnu istinu, a toga danas nema. Faktički to znači da je po aktuelnom sistemu sudija nezavisni arbitar činjenica, a nekada je bio aktivni učesnik sudskog postupka.

Na upit Fokusa treba li to načelo vratiti i da li bi se njime postigla veća pravda kod donošenja sudskih odluka, odnosno da li bi one bile kvalitetnije sudija Šeleda je kazao da bi svakako trebalo izvršiti određene izmjene i dopune zakona.

Komisija je danas usvojila zaključak kojim se od Tužilaštva BiH traži tačan broj podignutih optužnica, poredanih tabelarno po mjesecima, u proteklih pet godina.

Ovaj zaključak usvojen na prijedlog predsjedavajućeg Arnauta proizašao je iz kako je rečeno medijskih navoda da se broj optužnica u Državnom tužilaštvu godinama poveća tek u decembru.

Komisija se želi uvjeriti hoće li podaci koje očekuje da će dobiti dokazati ili opovrgnuti ove tvrdnje.

Podsjećamo, Komisija je danas ustanovila i da je Josip Grubeša, ministar pravde BiH, a nakon što se odbio pojaviti dva puta pred ovim tijelom iako je oba puta najavio svoj dolazak, odbio saradnju s Komisijom. S tim u vezi, a o čemu je Fokus već pisao usvojen je prijedlog Zlatana Begića (DF) člana Komisije da se pokrene inicijativa za smjenu ministra Grubeše.

03.02.2021.

ETNIČKE TENZIJE PUT U ANARHIJU U CRNOJ GORI

Jedinstvena Bosna i Hercegovina

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
88949718

Powered by Blogger.ba