Jedinstvena Bosna i Hercegovina

Dobrodošli na moj blog

22.03.2017.

FRANC LOTAR ALTMAN: ZA EVROPSKU UNIJU VAŽNIJA GEOPOLITIČKA STABILNOST BALKANA NEGO DEMOKRATIJA

Altman: Za EU važnija geopolitička stabilnost Balkana nego demokratija


Premijeri Zapadnog Balkana na samitu u Sarajevu: Aleksandar Vučić (Srbija), Duško Marković (Crna Gora), Edi Rama (Albanija), Denis Zvizdić (BiH), Johannes Hahn (EU), Emil Dimitriev (Makedonija), Isa Mustafa (Kosovo) i Angelino Alfano (Italija), 16. mart 2017.

Premijeri Zapadnog Balkana na samitu u Sarajevu: Aleksandar Vučić (Srbija), Duško Marković (Crna Gora), Edi Rama (Albanija), Denis Zvizdić (BiH), Johannes Hahn (EU), Emil Dimitriev (Makedonija), Isa Mustafa (Kosovo) i Angelino Alfano (Italija), 16. mart 2017.

/////////////////////////////

Nemačka doživljava Vučića kao garanta proevropskog puta Srbije i ne vidi razlog da se od njega previše distancira – kaže za RSE nekadašnji direktor balkanskog ogranka Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja iz Berlina Franc Lotar Altman (Franz Lothar Altmann) povodom nedavnog susreta kancelarke Angele Merkel sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem a što je kritikovala opozicija u Beogradu s obzirom na skorašnje predsedničke izbore.

"Naravno, mnogi u Nemačkoj nisu previše zadovoljni Vučićevom politikom koji autokratski vodi partiju i državu. Međutim, zvanični Berlin doživljava njegovu politiku kao racionalnu iako se ne može verovati svemu što kaže", navodi on.

Prema njegovim rečima, opravdane su kritike da su evropski lideri više zainteresovani za etničku i geopolitičku ravnotežu na Balkanu nego za demokratski razvoj.

"Čini se da je EU važnija geopolitička stabilnost nego demokratski razvoj. Zato smatram da je Merkelova (tokom susreta sa Vučićem) trebalo više da naglasi značaj otvorenog društva i demokratizacije", ističe Altman.

Albanci znaju da bi "Velika Albanija" bila pogubna po njih

RSE: Politički ćorsokak u Makedoniji može lako da izmakne kontroli i uzdrma ceo region.

Altman: Jasno je da Nikola Gruevski želi da ostane na vlasti jer se pribojava sudskih procesa po optužbi za korupciju. Zbog toga je uticao na predsednika Đorđa Ivanova (Gjorgje) da ne poveri mandat Zoranu Zaevu i albanskim partijama za formiranje vlade iako imaju većinu u parlamentu.

RSE: Kako komentarišete tvrdnju Ivanova da ne želi da poveri mandat "snagama koje žele da unište zemlju" što, prema njegovom mišljenju, pokazuje i činjenica da je platforma albanskih stranaka usvojena u Tirani.

Altman: To je besmislica. Nema nikakvog osnova da se Makedonija raspadne. Tačno je da su neki zahtevi albanskih partija preterani, ali zašto da se ne prihvati upotreba njihovog jezika u celoj zemlji.

Uostalom, u onim mestima gde ne žive Albanci niko neće ni tražiti da se koristi njihov jezik. Takođe, prethodnu Vladu je formirala koalicija Gruevskog i DUI, kao najveće albanske partije, i tada se niko nije pribojavao raspada Makedonije. Dakle, to je neutemeljen argument.

Altman: Nema osnova da se Makedonija raspadne

Altman: Nema osnova da se Makedonija raspadne


RSE: Kako komentarišete izjavu Ivanova, saopštenje Kremlja, kao i tvrdnje u pojedinim krugovima u Srbiji da sama činjenica da je platforma dogovorena u Tirani – da je to još jedan od pokazatelja nastojanja da se stvori "Velika Albanija"?

Altman: Znam za taj argument. Međutim, prava je istina je da čelnici albanskih partija Besa i DUI nisu hteli da razgovaraju u Skoplju o zajedničkom nastupu. Tada je reagovao Edi Rama i pozvao predstavnike svih albanskih partija da se sastanu. Tako je došlo do susreta lidera DUI i Besa-e.

Ako razgovarate sa Albancima, videćete da su itekako svesni činjenica da je za njih same kontraproduktivna bilo kakva priča o Velikoj Albaniji. Mogli bi da zaborave na ulazak u EU ukoliko bi maštali o stvaranju "Velike Albanije". Takođe, Albanci u Makedoniji i na Kosovu nisu previše oduševljeni idejom da budu pod patronatom Tirane.

Nije mi jasan potez Izetbegovića

RSE: I u Bosni i Hercegovini je prilično haotična situacija. Dodatne tenzije je izazvao pokušaj pokretanja revizije tužbe protiv Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde.

Altman: Moram da kažem da nisam baš shvatio zašto je Bakir Izetbegović pokrenuo ovu inicijativu. Haški tribunal je prethodno presudio da je u Srebrenici počinjen genocid. Međutim, ponovo pokretanje slučaja protiv Srbije samo izaziva nepotrebne tenzije između Beograda i Sarajeva.

Istovremeno, jasno je da Milorad Dodik želi da odvoji Republiku Srpsku (RS) od BiH i priključi je Srbiji. To je njegov krajnji cilj koji bi doveo do kraja Bosne i Hercegovine jer ni nakon takvog poteza i Hrvati želeli da se otcepe. Na taj način bi ostali samo Bošnjaci kao "džep", enklava u sredini, čime bi se krahirali napori da BiH profunkcioniše kao multietnička država.

Altman: Nisam shvatio zašto je Izetbegović pokrenuo inicijativu o reviziji presude (na fotografiji: Bakir Izetbegović)

Altman: Nisam shvatio zašto je Izetbegović pokrenuo inicijativu o reviziji presude (na fotografiji: Bakir Izetbegović)


RSE: Kako sačuvati BiH i pronaći izlaz iz začaranog kruga etničkih blokada i podvojenosti? Mnogi smatraju da stanje nikada nije bilo gore od rata i da umnogome podseća na vreme uoči početka sukoba

Altman: Ne bi trebalo očekivati rat u bliskoj budućnosti, ali su mogući lokalni sukobi, naročito ako se pojačaju tendencije ka separatizmu. Zasada ne vidim izlaz kada je reč o ponašanju domaćih aktera. Jedino bi mogao da pomogne snažan pritisak međunarodne zajednice ne samo na Dodika, već i na vlasti u Srbiji da definitivno shvate da nije moguće odvajanje Republike Srpske.

Beograd i Priština bez želje za kompromisom

RSE: Jačaju i tenzije između Srbije i Kosova. Prekinuti su razgovori u Briselu. Osim formiranja Asocijacije srpskih opština, strasti je razbuktala i namera kosovskih vlasti da formiraju armiju.

Altman: Nijedna strana ne pokazuje želju da doprinese sprovođenju sporazuma (sporazum iz Brisela), razumevanje da je neophodna normalizacija odnosa jer žive jedni pored drugih. Umesto toga potenciraju razlike.

RSE: Na Balkanu je mnogo problema, uključujući i zategnute odnose između Srbije i Hrvatske a odugovlači se i prijem Crne Gore u NATO. Zbog toga je slovački ministar inostranih poslova Miroslav Lajčak izjavio da su zbog pasivnosti EU dve balkanske zemlje pred raspadom a tri u veoma teškoj situaciji. U kojoj meri je Brisel odgovoran za ovakvu situaciju s obzirom da je veoma nejasna perspektiva članstva balkasnkih zemalja u evropskom klubu?

Altman: EU je u ovom trenutku sama po sebi veoma slaba. Ona se suočava sa problemom Bregzita, teškom situacijom u Mađarskoj, Poljskoj, zatim predstoje izbori u Francuskoj i Nemačkoj. Zbog toga se Unija više fokusira na unutrašnja pitanja nego na zbivanja u svom okruženju. To svakako dodatno opterećuje stanje na Balkanu.

Iluzorna očekivanja o reviziji rešenja iz 1990-ih zbog Trampa

RSE: Na Balkanu jačaju antievropske i nacionalističke snage, jer sve više ljudi uviđa da njihove zemlje neće ući u EU u narednih 10-15 pa možda i više godina. To otvara prostor za mešanje Rusije. Istovremeno, pojedine snage, pre svega u Srbiji, računaju da bi sa dolaskom Donalda Trampa (Trump) na vlast mogli da se revidiraju neki politički aranžmani nakon ratova 1990-ih.

Altman: Kada je reč o Trampu, za sada nije jasno kakvu će politiku njegova administracija voditi prema Balkanu. Pojedine zemlje regije se pribojavaju da bi SAD mogla dodatno da se pasiviziraju. U tom slučaju proširio bi se prostor za Rusiju koja nastoji da preko Srbije, a sada i Makedonije, ojača svoj uticaj na Balkanu. Jedna od poluga za to je snabdevanje energijom, zatim izvoz oružja u Srbiju po veoma povoljnim cenama.

Altman: Još nije jasno kakvu će politiku Trump da vodi prema Balkanu (na fotografiji: plakat sa slikom Donalda Trampa i Vladimira Putina u Danilovgradu, Crna Gora)

Altman: Još nije jasno kakvu će politiku Trump da vodi prema Balkanu (na fotografiji: plakat sa slikom Donalda Trampa i Vladimira Putina u Danilovgradu, Crna Gora)


RSE: Pomenuli ste strahovanja u pojedinim balkanskim zemljama od povlačenja SAD-a. Reč je pre svega o BiH i Kosovu. Istovremeno, pojedini krugovi u Srbiji kalkulišu da je sada prilika da se promene pojedina politička rešenja, pre svega kada je reč o Republici Srpskoj i Kosovu.

Altman: To su iluzorna očekivanja. Najpre, Tramp veoma malo zna o Balkanu. Brine to što je okružen saradnicima koji takođe nisu mnogo upućeni u zbivanja u ovoj regiji što politiku nove američke administracije čini prilično nepredvidivom.

U EU ne veruju Srbiji zbog ruskih veza

RSE: Da se vratimo na ulogu Brisela. Paradoksalno je da iako se većina balkanskih zemalja kreće ka EU, njen uticaj u regiji zapravo slabi zbog odlaganja njihovog prijema.

Altman: To je tačno. Međutim, kada govorimo o EU trebalo bi razlikovati pristup Evropske komisije, koja je i dalje veoma privržena proširenju. Istovremeno, pojedine članice nisu previše voljne da to podrže jer su zaokupljene unutrašnjim problemima. Samo nekoliko zemalja, kao što su Nemačka i Austrija, i dalje je zainteresovano za prilike na Balkanu.

Dakle, jača zamor od proširenja na Starom kontinentu zbog populizma, političke situacije u Mađarskoj i Poljskoj, kao i u Turskoj. Naročito je problem stanje u Turskoj, jer mnogi u Evropi to navode kao razlog da zemlje na jugoistoku Starog kontinenta nisu pouzdani partneri. Iako je Srbija uz Crnu Goru otišla najdalje u pregovorima o članstvu, ni na nju se ne gleda sasvim pozitivno, naročito kada Tomislav Nikolić ode u Moskvu i izjavi da je Rusija njen najbolji prijatelj, te da treba zaboraviti na EU. Takvi postupci iritiraju mnoge u evropskim prestonicama.

Geopolitička stabilnost Balkana važnija od demokratije

RSE: Pominjete aktivnu ulogu Nemačke. Nedavno se kancelarka Angela Merkel srela u Berlinu sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem. S obzirom da se za desetak dana održavaju predsednički izbori u Srbiji, ovdašnja opozicija je kritikovala njen potez kao podršku Vučiću i mešanje u demokratski proces.

Altman: Merkel je veoma oprezna političarka i bila je više neutralna nego što je podržala Vučića. Nemačka je veoma zainteresovana za stanje na Balkanu. Stoga, ako bi situacija u Srbiji postala neizvesnija, što bi se desilo u slučaju pobede, recimo Vojislava Šešelja ili Vuka Jeremića, onda ni zvanični Berlin ne bi podržao njeno članstvo u EU.

Zbog toga Nemačka doživljava Vučića kao garanta proevropskog puta Srbije i ne vidi razlog da se od njega previše distancira.

Naravno, mnogi u Nemačkoj nisu previše zadovoljni Vučićevom politikom koji autokratski vodi partiju i državu. Međutim, zvanični Berlin doživljava njegovu politiku kao racionalnu, iako se ne može verovati svemu što kaže.

RSE: Da li to znači da su Merkelova i ostali evropski lideri više zainteresovani za etničku i geopolitičku ravnotežu na Balkanu nego za demokratski razvoj? To je kratkovidni pristup jer bez istinske demokratizacije bilo koji geopolitički sporazum i ravnoteža ne mogu dugo trajati.

Altman: To je tačno i jedna od glavnih kritika politike EU jer se čini da joj je važnija stabilnost nego demokratski razvoj. Zato smatram da je Merkelova trebalo više da naglasi značaj otvorenog društva i demokratizacije.

Altman: Zvanični Berlin doživljava Vučićevu politiku kao racionalnu (na fotografiji: Aleksandar Vučić i Angela Merkel, Nemačka)

Altman: Zvanični Berlin doživljava Vučićevu politiku kao racionalnu (na fotografiji: Aleksandar Vučić i Angela Merkel, Nemačka)


RSE: Da li je njen susret sa Vučićem bio regularni ili je upriličen da podrži njegovu kandidaturu?

Altman: Taj susret je svakako bio u Vučićevom interesu kako bi pokazao da može da se sretne sa Merkelovom i znao je da ona neće biti previše kritična prema njemu, već prijateljski nastrojena.

RSE: Jasno je da je susret bio u Vučićevom interesu. Međutim, šta je bio motiv nemačke kancelarke da se sretne sa njim uoči izbora?

Altman: Da li je ona mogla da odbije njegov zahtev da se sretnu? Verovatno ne. Ne verujem da je sastanak upriličen da bi Merkelova podržala Vučićevu kandidaturu za predsednika Srbije. Ona je veoma realistična političarka.

Crna Gora će biti primljena u NATO

RSE: Kada je reč o balkanskim problemima, prijem Crne Gore u NATO se odlaže zbog rasprave u američkom Senatu. Neki smatraju da je to posledica drugačijeg stava Trampove administracije prema Severnoatlantskoj alijansi, kao i delovanja Rusije koja se protivi ulasku Crne Gore.

Altman: Prijem Crne Gore je važno za Alijansu i to će se na kraju i desiti, odnosno Trampova administracija će to prihvatiti. Trampov tim je pod velikim pritiskom američke javnosti zbog optužbi da uplitanje Rusije u izbore tako da se neće previše obazirati na argumente Kremlja da Crnu Goru ne treba primiti u NATO.

EU u više brzina – najbolje rešenje

RSE: Kao što sam pomenuo, stanje na Balkanu nije nikada bilo gore od rata. Sva pitanja su otvorena. Koliko je tome doprinela i sve komplikovanija međunarodna situacija?

Altman: Mnogo toga je u igri. Pre svega slab ekonomski rast, sve teža socijalna situacija na celom Balkanu. Ljudi su očekivali bolji život sa približavanjem njihovih zemalja EU. Međutim, Brisel se nije pokazao previše odlučnim da ponudi jasniju perspektivu ovoj regiji. EU je načelno za proširenje ali ne pokazuje preveliki entuzijazam da to i na delu ostvari. To svakako daje povoda nacionalistima koji igraju na antievropsku kartu.

RSE: Ima li izlaza iz ovog ćorsokaka, naročito ako se nakon samita u Rimu sledeće sedmice EU transformiše u blok sa više brzina, što se pominje kao jedna od opcija?

Altman: Ja sam se zalagao još pre 15-ak godina za reformu EU sa različitim brzinama. Time bi se olakšao prijem novih članica ali i poziicja onih država koje nisu u stanju da prate ubrzani ritam ostalih. Dakle, smatram da je najbolje rešenje EU u nekoliko koncentričnih krugova i sa različitim brzinama.

RSE: Šta bi takav model značio za balkanske zemlje?

Altman: Ne punopravno članstvo, odnosno redukovane obaveze ali i prava. To bi značilo da, na primer, gospodin Milo Đukanović, koji doduše sada nije na vlasti, ne bi sedeo za istim stolom sa Merkelovom i Fransoa Olandom (Francois Hollande), odnosno ne bi imao isti uticaj na evropsku politiku.

Dakle, u tom slučaju ove zemlje mogle bi da računaju na benefite od pripadnosti evropskom bloku, imaju osećaj da su njegov deo a ne da su ostavljene izvan.

RSE: Takav pristup bi obeshrabrio istinske evropske snage na Balkanu ako bi njihove zemlje postale drugorazredne članice EU.

Altman: Zapravo, bile bi ohrabrene jer bi se time pokazalo da je EU stalo da pronađe izlaz iz ovog ćorsok

/////////////////////////////

Bosna i Hercegovina

Srijeda/sreda, 22. mart/ožujak 2017.

///////////////////////

/////////////


MINISTAR ŠAROVIĆ PROZVAO PREMIJERKU CVIJANOVIĆ: 'Još nismo dobili stav Vlade RS o povećanju akciza na naftu'

MINISTAR ŠAROVIĆ PROZVAO PREMIJERKU CVIJANOVIĆ: 'Još ...

/////////////////////////

POLITIČKI ZAOKRET: Nedeljko Čubrilović izjavio da se interesi Republike Srpske brane u institucijama BiH

POLITIČKI ZAOKRET: Nedeljko Čubrilović izjavio da se interesi ...

///////////////////////

///////////////////////

Jedinstvena Bosna i Hercegovina

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

Brojač posjeta
45073648

Powered by Blogger.ba