Jedinstvena Bosna i Hercegovina

Dobrodošli na moj blog

19.03.2017.

DRAŠKO AĆIMOVIĆ: STATUS KANDIDATA BiH ZA ČLANSTVO U EU - CILj SVIH CILjEVA

Aćimović: Status kandidata BiH za članstvo u EU - cilj svih ciljeva


Draško Aćimović: Kandidatski status otvara sasvim drugi prostor za povlačenje sredstava.

Draško Aćimović: Kandidatski status otvara sasvim drugi prostor za povlačenje sredstava.


//////////////////////////////

Ambasador BiH za Belgiju i Luksemburg, sa sjedištem u Briselu, Draško Aćimović govori o jubileju Evropske unije - 60 godina od utemeljenja, o novoj inicijativi za grupisanje zemalja članica prema njihovom doprinosu evropskoj zajednici naroda te o izgledima BiH da dobije kandidatski status.

RSE: BiH je prije više od godinu dana predala zahtjev za članstvo u Evropskoj uniji, zatim je stigao Upitnik sa preko 3.000 pitanja a bh. lideri su obećali da će zemlja kandidatski status dobiti do kraja 2017. godine. Kako vidite prelazak preko te prve stepenice, a to su odgovori na Upitnik, posebno s obzirom na to da će 25. marta EU će obilježiti jubilej – na taj datum 1957. godine Rimskim sporazumom postavljeni su temelji EU?

Aćimović: Tehnički, trenutno – sad govorim neoficijelno, to su pozicije drugih ljudi koji bi trebali izlaziti oficijelno – mislim da zbog ovog kašnjenja, zbog odnosa, mi smo kandidatski status već mogli imati daleko prije. Mislim da i ovaj put jako kasnimo i tehnički su vrlo male šanse da se to završi do kraja ove godine. Promijenjeni sistem unutar Evropske unije, znači, izvještaji se više neće raditi u oktobru, kao što je prije bilo, sad će se raditi krajem februara, početkom marta, tako da samim tim već će biti pomjereno, ali mi imamo jednu veliku, veliku šansu da do 25. marta, kada Evropa želi da prenese poruke, vrlo važne poruke, cijelom svijetu, Bosna i Hercegovina ima šansu da završi ta pitanja, da odgovorimo, da ih pošaljemo i da zaista krenemo s jednim ozbiljnim radom. U tom slučaju imamo velike šanse, jer po mom mišljenju, kandidatski status nam je najvažniji, a o samom ulasku u Evropsku uniju, to je već jedno drugo pitanje. Ali, kandidatski status nam donosi daleko, daleko više mogućnosti, otvara nam jedan sasvim drugi prostor za povlačenje sredstava, otvara nam jednu sasvim drugu dimenziju odnosa investitora prema Bosni i Hercegovini. Čim ulazimo u taj proces, otvara se jedna mogućnost da zaista ozbiljni investitori, ne špekulativni, krenu da dolaze u BiH, da investiraju, da zaposle naše ljude, da pokrenemo to sve. Kandidatski status treba da nam bude cilj svih ciljeva.

RSE: Ovih dana se govori o 'briselskoj' inicijativi koja bi stimulisala zemlje koje rade za napredak Unije, odnosno, članice bi bile podijeljenje u više grupa ili u više 'brzina'. Šta se pod tim konkretno misli?

Draško Aćimović: Briselska inicijativa u više brzina je aktualizirana tematika reorganizacije same Evropske unije.

Draško Aćimović: Briselska inicijativa u više brzina je aktualizirana tematika reorganizacije same Evropske unije.

Aćimović: Briselska inicijativa u više brzina, o kojoj se trenutno dosta govori, inicirana je od gospođe Merkel, od Njemačke. Dobila je odmah podršku Španije, Italije, Francuske, Belgije, Luksemburga, odnosno zemalja koje bi i bile u 'najvišoj brzini'. To je jedna, ne nova već aktualizirana tematika reorganizacije same Evropske unije, koja je u zadnjih šezdeset godina i doživjela već nekoliko izmjena. U tom novom formatu bi trebale biti podijeljene zemlje, znači, zemlje koje zaista rade ubrzano na svim ciljevima kojima teži Evropska unija, a sa druge strane zemlje, uglavnom bivšeg istočnog bloka, koje su ušle u EU, koje na neki način idu sporije. Treće bi faktički bila grupa kandidata za Evropsku uniju. Toj inicijativi, naravno, oštro su se suprotstavile zemlje poput Poljske, Bugarske, Rumunije. Ako gledamo to sa druge strane, te zemlje su najviše sredstava i povukle iz Evropske unije, imaju jedan jako, jako pozitivan bilans u odnosu na to što su dali Evropskoj uniji, tako da njima, naravno, ni u kom slučaju ne bi odgovaralo tako nešto. Vidjeli ste da Poljska nije saglasna da se pridruži idejama Mari Le Pen za razgradnju Evropske unije, tako da mislim da je to jedan jako dobar signal pred rimsku konferenciju da se Evropa želi vraćati.

RSE: Kako uz ovaj jubilej Evropske unije vidite njenu budućnost?

Aćimović: Iskreno govoreći, vidim jako pozitivno. Ja smatram da je Zapadna Evropa, kao što mi svi znamo, da su to vrlo dobro organizovane zemlje, sa visokim standardom, sa definisanim pravnim statusom, sa dobrim obrazovnim sistemom, ne možemo porediti zemlje Evropske unije sa nekim drugim zemljama po prihodu, po kvaliteti života i svega ostalog. Da vam iskreno kažem, ja sam optimista, bez obzira što je jako puno evroskeptika poslije Brexita itd. Ja mislim da Evropska unija nije jedan projekat koji je impulsivan, koji je oslonjen na nečije improvizacije i zavisi od volje nekakavih političara u par zemalja. Mislim da je to puno, puno veći projekat i da je ovo iskorišteno, po mom mišljenju, da se napravi jedna reorganizacija Evropske unije i da se zajedno ide prema višim standardima.

RSE: Koje prednosti života u Evropskoj uniji možete takođe izdvojiti?

Aćimović: Sve zemlje kojima mi težimo po kvaliteti života, od Njemačke, skandinavskih zemalja, od Belgije, Luksemburga, Francuske, mislim – svi smo svjesni načina života i kvalitete života u tim zemljama. Zemlje koje su iz tzv. bivšeg istočnog bloka, koje su ušle u Evropsku uniju, zaista su doživjele veliku transformaciju. Uzeću za primjer Bugarsku koja ima hiljadu izgrađenih kilometara autoputa, potpuno modernizovanu privredu, ogromne novce su povukli iz sredstava za poljoprivredu iz programa Evropske unije, zaduženi su samo 27 posto, s obzirom na tako ogromne investicije koje su napravili, tako da vam je dovoljno pogledati sve te zemlje, od Poljske, Češke, Slovačke, kako žive od momenta kad su zaista krenuli jednim ozbiljnim pristupom ka Evropskoj uniji, da shvatimo da se kvaliteta života drastično mijenja.

RSE: Osim što ste diplomata, gospodine Aćimoviću, Vi ste ekonomski, odnosno finansijski stručnjak. Kako iz te perspektive vidite situaciju u Bosni i Hercegovini, posebno ako imamo u vidu da odlaze mladi, školovani i sposobni ljudi?

Aćimović: Jednostavno je vrlo tragično ako pogledamo zvaničnu statistiku. Po zvaničnoj statistici, Bosna i Hercegovina je po nezaposlenosti treća država na svijetu. Imamo najveću nezaposlenost, od 41 posto, u Evropi. Evropska unija trenutno ima tendenciju pada ispod osam posto. Ako pogledamo da po zvaničnoj statistici mi imamo najveću stopu kriminaliteta i korupcije u Evropi, vrlo je teško govoriti o nekim uspjesima naše, bh. ekonomije. Mislim da moramo početi raditi puno ozbiljnije na svemu tome. Međutim, ja mislim da treba redefinisati politike unutar Bosne i Hercegovine – jednostavno smo u toj matrici koja smatra da samo tim nacionalističkim, negativnim politikama mogu ostajati na vlasti određene političke strukture. Ja mislim da se to mora mijenjati – u prvom redu promjena politika. Politike moraju biti prilagođene ljudima. Dovoljno je da pogledate vijesti u našem okruženju, uzmite samo Srbiju, Hrvatsku, pa ćete vidjeti: od trideset minuta imate dvadeset i pet minuta o ekonomskom razvoju zemlje, onda imate par minuta o nekakvim temama manje važnim. Kod nas tih dvadeset i pet minuta o nekim temama koje zaista za život čovjeka – za što bi politika trebala da se pobrine, a to je jedan kvalitetan život – mi nemamo, tako da mislim da moramo mijenjati politike. Naši političari moraju shvatiti da to nisu teme na kojima oni trebaju da dominiraju. To je osnova. A što se tiče naše omladine – s obzirom na to da sam ja radio u jedanaest država i prolazio sam kroz te procese, na neki način i aktivno učestvovao u nekim državama u ulasku u Evropsku uniju, mislim najiskrenije da u nijednoj državi od svih nije omladina bila manje zainteresovana da se bori za svoja prava. U Bosni i Hercegovini zaista se ne primjećuje ni u jednom slučaju da se ta omladina zaista bori za svoja prava. Ako se u svim državama svijeta studenti, omladina, bore za svoja prava, mislim da je linija manjeg otpora isto jedan od razloga koji dovodi do toga da ljudi odlaze. Na stranu svi drugi problemi koje svi znamo, ali mislim da je to još jedan od problema koji su vrlo, vrlo važni

/////////////////////////////

Bosna i Hercegovina

Nedjelja/nedelja, 19. mart/ožujak 2017.

Jedinstvena Bosna i Hercegovina

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

Brojač posjeta
45060786

Powered by Blogger.ba