Jedinstvena Bosna i Hercegovina

Dobrodošli na moj blog

01.03.2017.

ŠVEDSKI EUROPARLAMENTARAC JASENKO SELIMOVIĆ: OČIT PREZIR PREMA SVIM POLITIČARIMA U BiH

Švedski europarlamentarac Jasenko Selimović : Očit prezir prema svim političarima u BiH

Mart 01. 2017.



Svima je jasno da bi, ako počne neka rasprava o Dejtonskom ustavu, to moglo imati katastrofalne posljedice za BiH, tvrdi švedski europarlamentarac Jasenko Selimović.

Ovaj zastupnik grupe Saveza liberala i demokrata Evrope (ALDE) u Evropskom parlamentu i inicijator osnivanja Grupe prijatelja BiH, rođen je 1968. godine u Sarajevu gdje je završio Akademiju scenskih umjetnosti, a zatim je obrazovanje nastavio u Štokholmu gdje je dobio diplomu Instituta za dramu. Zbog ratnih dešavanja, Selimović je iz Bosne i Hercegovine u Švedsku otišao 1992. godine, a prije nego što je postao europarlamentarac, obavljao je dužnost zamjenika ministra za integracije i rada Švedske Erika Ullenhaga.

Selimović smatra da Evropa više neće trpiti da neke strane u BiH opstruiraju evropski put.

Govoreći o odnosima u regiji , Selimović ističe da svaki proces pomirenja u nekoj zemlji podrazumijeva da se sve to što se desilo iznese na svijetlo dana.

  • Hrvatski zastupnici u Evropskom parlamentu ne odustaju od ideje federalizacije Bosne i Hercegovine, dok je evropski komesar za proširenje Johannes Hahn kazao kako EU ne može određivati unutrašnju organizaciju države, ali da diskriminacija na etničkoj osnovi nije dopuštena. Da li je po Vašem mišljenju federalizacija, kakvu je vidi dio Evropskog parlamenta, dobro rješenje za BiH?

– Federalizacija je potpuno marginalno pitanje u toj rezoluciji. Ta rezolucija najvećim dijelom traži jednu unitarnu državu, koja govori jednim glasom, koja jednim glasom odgovara na Upitnik Evropske komisije. Rezolucija podstiče funkcionalnost i efikasnost BiH. Bili su konkretni amandmani koji su tražili federalizaciju, ali oni su svi propali. Nema nikakve podrške nekom drastičnom preuređenju BiH i njenog ustava dok ona ne uđe u EU. Svima je jasno da bi to moglo da ima katastrofalne posljedice i niko ne želi da se igra s tim. Prošla je jedna jedina rečenica u kojoj se spominje federalizacija, ali samo zbog toga što je toliko apstraktna. Toliko je bila stavljena u apstraktan kontekst, da niko nije shvatio o čemu se radi. Od nas Evropa traži da budemo funkcionalna i pravna država i to je osnovni zahtjev.

Svima je jasno da bi, ako počne neka rasprava o Dejtonskom ustavu, to moglo imati katastrofalne posljedice za zemlju. Evropa je odlučila da se više ne diskutuje o stvarima kao što je ustav u BiH, nego da se spusti na jedan nivo na kojem se može razgovarati o gradnji pravne države i boljim ekonomskim šansama za građane te države. Time se može postići jedan konsenzus kojeg podržavaju sve tri strane koje žele da grade pravnu državu, neke deklerativno, a neke iskreno. Cilj toga je da se izjednače šanse za ljude. Da vam dam primjer: ako su u šanse da dobijem neku tužbu na sudu zavisne od nacionalnosti ili da me policajac gnjavi na ulici ako nisam te i te nacionalnosti, onda je meni vrlo bitno koje su nacionalnosti sudija i policajac.

Ako postoji pravna država u kojoj će policajac uvijek pošteno postupiti prema meni, bez obzira na nacionalnost, onda mi je potpuno nevažno ko je on. Time se  važnost tog pitanja konstitutivnosti smanjuje. Kada se dođe do takve države, onda će pitanje tih nekih preuređenja biti manje važno. Dat ću vam još jedan primjer. Ako su u Šveđanima neke šanse smanjene zbog toga što ih predstavlja jedan Jasenko Selimović u Evropskom parlamentu, onda mene niko neće izabrati. Mene Šveđani biraju zato što znaju da će im šanse biti iste sa mnom i s Šveđaninom na toj poziciji. Moja nacionalnost u pravnoj državi postaje nevažna stvar. E to je ono šta se želi ovom rezolucijom za BiH – “fundamentals first“.

  • Prije nego što ste postali europarlamentarac, kazali ste da će Vam jedan od osnovnih ciljeva ako budete izabrani biti pomoć zemljama Zapadnog Balkana. Šta ste do sada uspjeli uraditi po tom pitanju i koji su konkretni načini da pomognete zemljama u Evropskom parlamentu?

– Mi smo za ovo vrijeme otkad sam europarlamentarac, godinu i po, poslali ogroman novac u zemlje Zapadnog Balkana. Uspjeli smo napraviti dvije rezolucije za BiH i one su puno bolje od onih prije. Uspjeli smo organizovati neke ljude i napraviti grupu unutar parlamenta (Prijatelji BiH), koju vodim i koja radi na tome da se pomogne BiH na njenom evropskom putu. S ovom zadnjom rezolucijom o BiH smo uspjeli da definišemo neke stvari koje nisu dobre za evropski razvoj zemlje i koje su podsticale na neko etničko dijeljenje. Sve te stvari su se desile u ovih godinu i po. E sada, zamislite samo kako bi to tek bilo da imamo 50 takvih ljudi u različitim zemljama, u raznim parlamentima.

Ja pored toga što radim za regiju, radim i za Švedsku isto toliko. Ja sam švedski parlamentarac i također činim sve da pomognem toj zemlji.

  • Bosanskohercegovački pravni tim na čelu sa Sakibom Softićem u Hagu je predao zahtjev za reviziju presude Međunarodnog suda pravde po tužbi BiH protiv Srbije za genocid. Bošnjački član Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović je kazao da je to historijska obaveza prema žrtvama, dok političari iz RS-a, pa i dio bh. javnosti, tvrde da će taj potez odvesti BiH u nezapamćenu krizu. Smatrate li da je zahtjev za reviziju presude opravdan?

– Jedan proces pomirenja podrazumijeva tri stvari: prva stvar je da se sve to što se desilo iznese na svijetlo dana. Ako postoje ljudi koji će živjeti svoj život, vjerujući da je neki komšija nešto uradio, a nikada nije bio kažnjen za to, onda tu nema pomirenja. Prvi uslov pomirenja je da se otkriju sve stvari koje je neko uradio, na kojoj god strani on bio. Drugi uslov pomirenja je da ima neka zajednička vizija budućnosti. Treći uslov pomirenja je da žrtve rata dobiju kompenzaciju. Ako nema kompenzacije za to što sam ja preživio, ja nikada neću moći da se pomirim s mojim komšijom koji se na meni obogatio. Bez tog procesa pomirenja nema budućnosti BiH.

  • Vlasti BiH nisu ispoštovale okvirni rok za popunjavanje odgovara na Upitnik Evropske komisije, koji je istekao 30. januara, a krajnji je maj ove godine. Potvrđeno je da do okvirnog roka u informacioni sistem sadržaj nisu unijele institucije RS-a. Koje posljedice bi imalo neunošenje odgovora na Upitnik EK do krajnjeg roka?

– Vrlo je važno da se ispoštuju ti rokovi, iako niko u Evropi ne vjeruje da će taj rok biti zadnja stvar koja će se desiti. Naravno, nakon toga dolazi nova runda pitanja itd. Od nas se očekuje da govorimo jednim glasom. Ja nisam siguran da će taj neki pokušaj da se to opstruira dobro završiti. Evropi je malo dosta gledanja na te neke pokušaje opstruiranja. Može se desiti da Evropa s vremenom počne kažnjavati one koji nešto ne ispunjavaju i opstruiraju, a da nagrađuje one koji to ispunjavaju. To vam je ono kao kada imate dvoje djece. Ako je jedno od to dvoje neposlušno, onda se ne može reći nijedno od vas dvoje neće dobiti džeparac. Ima načina da se to kazni. Mislim da pokušaji opstrukcije neće dobro završiti. Ja mislim da Evropa više ne želi gledati kako se zbog internih politika opstruira evropski put neke zemlje. Čini mi se da im je prekipilo.

  • Da li od toga zavisi dobijanje kandidatskog statusa?

– Od toga će zavisiti dobijanje kandidatskog statusa. Taj Upitnik se mora završiti. Ali do tada se može desiti da Evropa promijeni svoju politiku.

  • Međunarodna zajednica konstantno napominje da se ne želi miješati u unutrašnje stvari BiH i zemalja regije, pa svaki negativni korak neke političke strane u tim zemljama biva osuđen, a ne i sankcioniran. Da li međunarodna zajednica čini dovoljno kada su u pitanju Bosna i Hercegovina i regija?

– Mislim da podrška za BiH na evropskom putu postoji. Uvijek mislim da ta podrška treba da bude veća, iz razloga što je BiH komplikovanija zemlja nego neke evropske. Ne polazimo s iste polazne tačke. Mi smo preživjeli jedan rat i imamo jednu jako komplikovanu strukturu koja je BiH nametnuta. Tako da ti ljudi koji su nametnuli tu strukturu moraju da pomognu da se to napravi da funkcioniše. Dakle, uvijek može više podrške, ali ne mogu da kažem da je nema.

Do sada se zemlja kažnjavala kolektivno i nagrađivala kolektivno, ali to očito ne daje rezultate. Čini mi se da je Evropska unija svjesna koliko je zapravo BiH ovisna od ekonomske pomoći koja dolazi iz MMF-a i ostalih institucija i čini mi se da razmišljaju o tome da uskrate pomoć onima koji opstruiraju. Ako neko neće radi, onda mu ne treba pomoći, a ako hoće, onda mu treba duplo pomoći.

  • Brojni su Šveđani bh. korijena koji su posljednjih dana i mjeseci dobili nagrade kao najuspješniji u područjima kojima se bave, bilo da je riječ o bankarstvu, filmskoj umjetnosti, novinarstvu, kulinarstvu, sportu… Koliko to po, Vašem misljenju, doprinosi promociji i BiH i koliko je jaka dijaspora općenito važna za zemlje u regiji?

– Dijaspora je strašno važna za regiju. BiH u dijaspori treba da ima podršku i jako mi je drago kada vidim da su naši ljudi uspjeli i da su nagrađeni. Ali čini mi se da dijaspora nije dovoljno organizovana. Broj ljudi koji rade na tome da promovišu BiH i da zemlji pomognu na njenom evropskom putu nije dovoljan, da bi taj put bio za nas kraći.

Kada uporedim našu dijasporu s onom nekih drugih zemalja, primijetim razlike u organizaciji. Oni su bolje organizovani kada je u pitanju promocija interesa.

Dat ću vam konkretan primjer:  kada je Nizozemska donijela odluka da neće prihvatiti našu prijavu za članstvo u Evropskoj uniji, niko nije napisao nijedan jedini članak u toj zemlji kojim bi se poslala poruka:“Ako nastavite voditi ovu politiku, mi nećemo glasati za vas“. Tako da je tim nizozemskim političarima to bilo vrlo lako da urade, jer niko se nije bunio, a tamo ima bh. dijaspore. Da su se naši ljudi organizovali, neka bi se politička partija sjetila toga i rekla – pa slušajte, mi ćemo to da uradimo, mi ćemo da predložimo da se prihvati ta aplikacija BiH.

  • Da li zemlje iz regije dovoljno iskorištavaju potencijal svoje dijaspore i obrnuto, da li dijaspora iskorištava sve mogućnosti koje im se nude da pomognu zemljama svog porijekla?

– Žao mi je što nemamo te organizacije. Sve čekamo da nam neko drugi pomogne i nešto uradi za nas. Niko nam neće pomoći, ako sami sebi ne pomognemo. Ima puno ljudi koji su uspjeli kao pojedinci, ima ih svuda, ali organizacija jednostavno nije dovoljno dobra da se pomogne zemlji i zato, između ostalog, ta zemlja ne pravi napredak tempom kojim bi mogla. Moramo da naučimo da sami sebi pomažemo.

Mislim da je u BiH presudan taj neki prezir prema svim političarima. Ali, ako nam niko ne valja, pa Bože moj, ko će nam pomoći. Moramo naći nekoga ko je dobar. Mora biti jedan koji valja. Ne kažem da treba očekivati da će se sve desiti sutra, to  kod nas vi očekivaju, ali stvari se dešavaju mic po mic, korak po korak. Ja znam ljudi koji su radili jako puno za BiH, ali oni su odustali, jer na kraju nisu uspjeli da organizuju našu dijasporu da u tome učestvuje i da im pomognu.

Harun Cero (Aljazeera)


///////////////////////////////////
Jedinstvena Bosna i Hercegovina

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

Brojač posjeta
48925612

Powered by Blogger.ba