Jedinstvena Bosna i Hercegovina

Dobrodošli na moj blog

08.05.2013.

DOSIJE: JELENKO MIĆEVIĆ, BIZNISMEN U MANTIJI

Dosije: Jelenko Mićević, biznismen u mantiji

Filaret glavni finansijer Dveri

 
Photo: blic.rs

Pored finansijske i logističke podrške ekstremno desničarskoj skupini, Filaret je izvšio čitav niz malverzacija sa humanitarnom pomoći, a pojedine izbeglice iz Hrvatske svedoče da je lično prisustvovao zločinima koje su Arkanove paravojne trupe vršile nad hrvatskim stanovništvom u Erdutu 1991. godine

Pod mantijom je najlepše: Boško Obradović, dverjanin
Photo: www.dverisrpske.com

Jelenko Mićević, javnosti poznatiji pod kodnim imenom episkop mileševski Filaret, jedan je od glavnih finansijera i savetnika klerofašističkog pokreta Dveri Srpske, piše beogradski Blic pozivajući se na tajni dosije koji su o Filaretu poslednjih godina vodile bezbednosne službe Srbije. Pokret koji se ističe svojim homofobnim angažmanom i takozvanim Porodičnim šetnjama uoči svake Parade ponosa, dobijao je logističku i finansijsku podršku od visoko pozicioniranog crkvenog službenika.

Prema pisanju beogradskog lista, Filaret je uoči održavanja Prajda 2011. savetovao jednog od čelnih dverjanskih funkcionera Boška Obradovića da sačini proglas koji će finansirati Srpska pravoslavna crkva, a koji će biti besplatno distribuiran tokom okupljanja na proslavi u Mileševi 6. i 7. oktobra. U tom proglasu Filaret je savetovao da se Dveri u proglasu predstave kao nova stranka koja uživa poverenje SPC, da nije učestvovala ni u kakvoj krađi Srbije te da je reč o mladim, fakultetski obrazovanim ljudima koji sa svojim porodicama ostaju u Srbiji. Oktobra iste godine, Obradović je, zajedno sa grupom “dverjana” iz Leposavića, boravio u manastiru Mileševa gde je razgovarao sa ondašnjim ambasadorom Ruske Federacije u Srbiji Aleksandrom Konuzinom.

“Istog dana Filaret je obavestio Obradovića da sa Slavenkom Terzićem, aktuelnim ambasadorom Srbije u Moskvi, planira kako da podrže Dveri na predstojećim izborima. Vladika je posredovao i u obezbeđivanju finansijske podrške ovoj stranci, povezujući Obradovića sa službenicima Srpske banke kao 'najblagonaklonije i poprilično zainteresovane za aktivnosti Dveri”, navodi se u dokumentu.

Vladika je, kako dalje piše, tražio da Dveri hitno organizuju odbore u Novoj Varoši i Priboju. Filaret je pričao da su ga januara 2012. posetili predstavnik Ambasade SAD u Srbiji i članovi izvesne nevladine organizacije iz Novog Pazara te da su se raspitivali o njegovoj podršci na majskim izborima. Navodno su čuli “da podržava određene strukture, misleći pre svega na Dveri”.

Photo: Stock

Zamantijani apologeta Mladića, Kararadžića i drugih srpskih zločinaca je, prema podacima iz dosijea, svoju naklonost ka nesrpskoj krvi stekao izbliza. Prema tvrdnjama  srpskih izbeglica iz Hrvatske, Filaret je, zajedno sa bivšim komandantom Srpske dobrovoljačke garde Željkom Ražnatovićem Arkanom te sa preduzetnicima Boškom Vukomanovićem i  Dimitrijem Ivanovićem, prisustvovao likvidaciji hrvatskog stanovništva 1991. godine u Erdutu.

Bliskim susretima vladike i zločinaca ovde nije kraj. Prema ovim navodima, Milorad Ulemek Legija je zajedno sa Slobodanom Milivojevićem, advokatom vođe zemunskog klana Dušana Spasojevića, više puta posetio Filareta koji je nakon jednog susreta tražio njihove biografije kako bi ih “odlikovao Ordenom Svetog Save”.

Pored ljubavi prema krvi i oružju (antologijska fotografija na kojoj Filaret pozira ispred tenka sa puškomitraljezom postala je udžbenički primer bogougodnog stapanja mantije i municije), vladika je pokazao i izraženu filantropsku crtu, naročito prema sebi. Prema navodima iz dosijea, iznose se i optužbe na račun vladike Filareta o malverzacijama sa humanitarnom pomoći u organizaciji SPC "Čovekolublje". Dok ga predstavnici dijaspore optužuju da njihove donacije “prodaje muslimanima i Hrvatima”, pojedini sveštenici spekulišu da “zajedno sa mitropolitom dobrosanskim Nikolajem pomoć šalje u bogosloviju, a ne izbeglicama kojima je pomoć bila namenjena”.

Filareta je marta 1999. takođe optužio i ondašnji direktor “Čovekoljublja” Dragan Makojević koji je najviše organe SPC obavestio o brojnim nepravilnostima prethodnog direktora ove institucije, zbog čega je episkop mileševski i smenjen s ovog mesta.

************************************

Pod imenom Pablo

Kačavenda radio za DB

 
Pogledom traži kolege Filareta i Pahomija: Kačavenda
Pogledom traži kolege Filareta i Pahomija: Kačavenda
Photo: www.flickr.com

Ljubomir Kačavenda je više od 50 godina bio saradnik domaćih i inostranih obaveštajnih službi koje su ga vrbovale kompromitujućim fotografijama i materijalima o njegovim homoseksualnim nastupima. On je važio za pouzdanog saradnika Državne bezbednosti (DB) i nosio je ime "Pablo", piše u tajnom dosijeu o visokom funkcioneru kleropolitičke organizacije Srpska pravoslavna crkva (SPC)

U tajnom dosijeu navodi se da je Kačavenda 60-tih godina prošlog veka bio "vrbovan" od tadašnje jugoslovenske službe bezbednosti, dok je od 70-tih pod operativnim delovanjem DB BiH "zbog delovanja sa kleronacionalističkih pozicija", piše tabloid Blic.

Tokom rata za njega su, zbog političkog delovanja, za njega zaintresovale pojedine bezbednosne strukture u BiH, ali i deo međunarodne policijskih i multinacionalnih snaga, posebno američkih, stacioniranih u Tuzli.

Prema podacima iz 2010, Ljubomir Kačavenda je u Odeljenju ratnih zločina u Centru OSA u Brčkom tretiran operativno kao pomagač optuženima za ratne zločine, konstatovane su njegove bliske veze sa političarima BiH, a registrovano je da ostvaruje kontakte sa Nebojšom Lazićem Zengom, pripadnikom MUP RS, stoji u dosijeu.

Hot: Ljubomir ljubi
Photo: kurir-info.rs

Funkcioner SPC se navodi kao "nosioc homoseksualnih aktivnosti unutar SPC", a pominju se još i vladika mileševski Fileret i vladika Pahomije, kome je već suđeno za seksualno zlostavljanje dečaka u Vranju.

Objašnjava se da je sve izraženijim homoseksualnih sklonosti vladika SPC doprineo sve tolerantniji stav stav Grčke pravoslavne crkve prema ovom pitanju.

Kačavenda je 93. godine bio u homoseksualnoj vezi sa izvesnim B.K. iz SAD. Bivši đakon Bojan Jovanović, posle optužbi za seksualno uznemiravanje, podneo je krivičnu prijavu tužilaštvu u Bijeljini u kojoj Kačavendu optužuje za učešće u ubistvu đakona Milića Blažanovića s kojim je vladika navodno održavao seksualnu vezu, a koji se pod nerazjašnjenim okolnostima ubio u manastiru Papraća BiH.

Rade Marković, tužilac Kantonalnog tužilaštva u Tuzli krajem 2012. godine najavio je pokretanje postupka protiv Kačavende zbog ubistva njegove supruge 1994. godine.

Ljubomir Kačavenda je u žižu javnosti ponovo dospeo u aprilu ove godine, kada su objavljeni snimci njegovih bludnih radnji sa mladićima.

 

*********************************************

Polip 2013

Literature podeljenih svetova

 
Autor: Driton Selmani

U Prištini se od 10. do 12. maja održava Međunarodni književni festival Polip u organizaciji Qendra Multimedia (Priština) i KPZ BETON (Beograd). Tema ovogodišnjeg festivala je “Literature podeljenih svetova”. Nastupaju autori i autorke iz regiona, ali i iz Izraela, Kipra, Albanije,  Mađarske, Španije i Nemačke. Pored čitanja, organizovane su i panel diskusije, kao i bogat muzički program. U okviru Festivala, objavljeno je i specijalno izdanje časopisa Beton na engleskom jeziku, koje obuhvata tekstove učesnika Festivala

Literature koje nastaju u srećnim zemljama liče jedne na drugu, literature koje se pišu u zemljama u kojima vlada permanentna kriza imaju svoju posebnost koja se ne da uporediti ni sa čim drugim.

Podeljene zajednice, među kojima je prekinuta komunikacija usled rata, međunacionalnih sukoba, političkih tenzija koje traju decenijama, uz povremene eskalacije nasilja, neguju dve vrste literature. Jedna je nacionalno osvešćena i upregnuta u državotvornu misiju odbrane nacionalnih interesa i teritorija, dok je druga, manjinska i rubna, ona literatura koja pokušava da razume jednu i drugu stranu. Festival polip 2013, budući da ga organizuju dve organizacije iz takvih miljea, predstaviće ove godine one autore i autorke sa iskustvom takvog života i pisanja, gde bavljenje književnošću nije nimalo jednostavna niti lagodna stvar. Nedavno se pronela vest širom sveta o reakciji vlasti u Azerbejdžanu zbog romana njihovog uglednog pisca Akrama Ajlislija, koji se «usudio» da napiše roman o prijateljstvu sa Jermenima i nasilju nad njima u Bakuu 1990. godine. Pisac je ekskomuniciran iz zajednice i otvorena je «sezona lova» na njega. Ovakve stvari nisu nepoznate piscima iz Srbije i sa Kosova. Stoga su organizatori polipa 2013. odlučili da ovu temu lične autorske hrabrosti i odgovornosti učine fokusom ovogodišnjeg Festivala u Prištini.

Festival će okupiti autore i autorke iz regiona, ali i iz Izraela, Kipra, Albanije, Mađarske, Španije i Nemačke.  

Organizovaće se javna čitanja, diskusije na teme statusa literature u podeljenim zajednicama ili u uslovima trajne političke krize. U okviru Festivala, objavljeno je i specijalno izdanje časopisa Beton na engleskom jeziku, koje obuhvata tekstove učesnika Festivala.

Festival će trajati tri dana.

Program festivala možete pogledati na ovom LINKU.

 

 

60 minuta - Kako je Vladika Kacavenda slavio pad Srebrenice ...
08.05.2013.

OBILjEŽENA 21. GODIŠNjICA OD OTVARANjA ZLOGLASNOG LOGORA U BRČKOM

Obeležena 21. godišnjica od otvaranja zloglasnog stratišta u Brčkom

Logor je bio bolji

 
Photo: www.rtvhit.com

Izgleda da su ratni monstrumi postigli uspeh veći nego što su ikad mogli da sanjaju. Svoje žrtve uspeli su da obesprave toliko efikasno da ni nakon dugih 18 godina od završetka rata ništa ne nagoveštava poboljšanje njihovog položaja. Jer, za razliku od vremena zatočeništva, logoraši nisu više „u modi“. Lišeni medijske pažnje u rešavanju svog statusa i svojih svakodnevnih problema potpuno su usamljeni

Photo: radio-brcko.co.ba

Spomen-soba u bivšem logoru Luka puna je slika ubijenih, isečaka iz novina i drugih ratnih uspomena.

– Sad niko neće moći da nam kaže da smo nešto izmislili. Sve smo dokumentirali – kaže mi Fadil Redžić, predsednik Udruženja logoraša Brčko distrikta.

U ovoj prostoriji brčanske Luke srećemo se prilikom njenog zvaničnog otvaranja na 21. godišnjicu osnovanja poprišta jednih od najmonstruoznijih zločina minulog rata. Ovo je inače u Bosni i Hercegovini prvi memorijal ovog tipa. Osim spomen-sobe koja se nalazi u sklopu Memorijalnog centra u Potočarima, do sada nijedno od bosanskih stratišta nije dobilo ništa više od memerne ploče koje su po pravilu politički korektne i ne upiru prstom direktno u počinitelje zločina.

Brčko se dakle, ne po prvi put, proslavilo kao avangarda mira i suživota. „Tolerancija ovdje ima najdublje korenje“, reči će tokom ceremonije u Luci bivši brčanski gradonačlenik Mirsad Đapo.

Ipak, život brčanskih logoraša daleko je od idile, a borba za činjenice, koju simbolizuje ova spomen-soba, je samo jedna u nizu njihovih bitaka.

Vrednost preživljavanja

„Mi tražimo da se prizna da je bilo logora u BiH, da su logoraši u tim logorima ubijani, mučeni i silovani“, kaže mi Jasmin Mešković, predsednik Saveza logoraša Bosne i Hercegovine, jedan od govornika na komemoraciji u Luci. Savez već godinama pokušava da izdejstvuje Zakon o žrtvama torture koji bi populaciju koja broji oko 200.000 bivših logoraša svih nacionalnosti dao osnovna prava.

„Radi se ovdje o zdravstvenoj zaštiti, besplatnoj pravnoj pomoći tim ljudima, utvrđivanju invalidnosti, fondu za reparaciju koji bi omogućavao obeštećenje logoraša“, objašnjava Mešković. „Bez tog zakona ne možemo ni utvrditi status logoraša, odnosno ne možemo tačno utvrditi koliko ih ima.“

U nedostatku odgovarajućeg zakona nekadašnji zatočenici počeli su tražiti svoja prava individualno. I dali su još jednu priliku sudovima BiH da dokažu svoju indolentnost.

Savez logoraša je 2011. povukao oko 2.500 tužbi u Republici Srpskoj, jer nadležni sud od 2006. godine nije iskazao interes da ih stavi u postupak. Iste godine su logoraši iz Prijedora podneli 418 tužbi sudu u Banjaluci: one se do dan-danas  nalaze na dnu ladice sudije Dejana Petričića.

Nakon prve sudske pobede Zijahudina Smajlagića, koji je 2005. godine dobio obeštećenje u visini devet maraka za dan proveden u banjalučkom logoru „Mali kamp“, činilo se da stvari kreću pravim putem. Ipak, preokreta u radu sudova nije bilo. Danas su logoraši zabrinuti jer je Osnovni sud u Banjaluci počeo da deli odbijenice zbog zastare, ne bi li se rešio problema. Bijeljinski sud ih je, s druge strane, ohrabrio nekolicinom pozitivnih rešenja.

„Ali, njih dijeli samo bošnjački sudija“, kaže Mešković, „ostali daju odbijenice.“

Nešto bolje izgleda situacija u sudovima Federacije, gde, prema rečima predsednika Saveza logoraša, bivši zatočenici dobijaju obeštećenja u dostojanstvenom iznosu, u proseku od 800 do 1000 KM po danu. Mešković, koji je skromniji što se iznosa reparacija tiče (smatra da je 300 KM po danu pravedna nadoknada), računa da će sličan proces biti uskoro pokrenut i u RS-u.

Ubistvo pred kamerama: Goran Jelisić Adolf širi teror u Brčkom
Photo: Stock

„Mi smo spremni da idemo do kraja“, naglašava, „pripremljeni smo za negativne odluke svih sudova do Vrhovnog suda RS. Tada ćemo otići u Strasbourg i tu ćemo sigurno pobjediti. Tako da se entitetima puno više isplati da se dogovore oko državnog zakona, nego da ide do kraja.“

Savez logoraša prikupio je već oko 40.000 potpisa za Zakona o žrtvama torture. Kako dodaje Fadil Redžić projekt je multietničan: „Tu su i Srbi i Hrvati i Bošnjaci“.

Uprkos dobrim namerama, i uvek dobrodošlom anacionalnom opredeljenju, bosanski političari još uvek nemaju sluha za ovaj projekt i “izvlače se” na pomalo već dosadnu priču o „braku političke volje“, odnosno braku novca za realizaciju ovog zakona.

Zakon šutnje i verbalna podrška

Na dan godišnjice otvaranja logora Luka Brčko ni po čemu ne liči na ostale bosanske gradove tokom obeleživanja ratnih događaja.

– Gde su neki Srbi koji obeleživaju svoja stradanja? – pitam jednog od okupljenih u Luci logoraša.

– Pa, Brčko je malo normalnije – odgovara mi kroz smeh.

„Normalnije“, ipak, ne znači „normlano“, jer se upravo u Brčkom kao na dlanu vidi sve ostale, pored zakonske nevidljivosti, probleme bivših zatočenika.

Na redovne manifestacije nacionalizma u svom emotivnom nastupu tokom otvaranja spomen-sobe prisutnima skreće pažnju Brčanka Nada Strepački. Osim primjera redovnih izliva srpstva, ona navodi prezimena nekoliko ljudi, kojima se stavlja na teret umešanost u određene zločine. U svom govoru pominje, između ostalog, ime ministra rada i boračko-invalidske zaštite Petra Đokića. Odmah reaguje lokalna televizija HIT, čija novinarka javno protestuje protiv „spominjanja nekih imena“.

Logoraši do dan-danas nisu uvršteni u budžet Brčkog: Fadil Redžić
Photo: www.dw.de

Ali, „zakon šutnje“ nije u Brčkom ništa novo. Nije tajna da gradom sobodno šetaju neki od lučkih mučitelja, a broj onih osuđenih za zločine u gradu sramotno je nizak.

„Mi smo krivi što su oni na slobodi“, kaže jedan od bivših zatočenika, Džafer Deronjić. „Ovdje, naprimjer, niko ne želi svjedočiti.“ Sam Deronjić svedočio je u Hagu protiv Gorana Jelisića, te pred lokalnim sudom u postupku protiv Kole Simuenovića. Obraća ipak pažnju da svedočenje u Bosni i Hercegovini izuzetno je teško. „Kod nas nema zaštite svjedoka. I svjedoci i tuženi ulaze na ista vrata, šetaju istim hodnikom. To nigdje na svijetu nema.“

Svetski fenomen to verovatno i pristup lokalnih političara problemu ratnih zločina.

Mada je otvaranju spomen-sobe prisutvovao bošnjački politički vrh distrikta: zamenik gradonačelnika Esed Kadrić, potpredsednik skupštine Brčko distrikta Adem Ribić i bivši gradonačelnik te viđeniji brčanski političar Mirsad Đapo, njihova verbalna podrška ne izaziva ničiji entuzijazm.

„Dan-danas nismo uvršteni u budžet Brčkog“, kaže mi Fadil Redžić. „Dobili smo neki novac, ali ja sam zadovoljan što su danas ovdje došli i još jednom obećali pomoć. Ja sam to sve snimio i tu dokumentaciju ću da držim.“

U nedostatku novca, političke volje i elementarne pravde, logorašima ostaje dakle samo nematerijalna satisfakcija. „Ta soba je naše bogatstvo“, kaže Redžić, vidljivo dirnut. „Svaki dan, u svako doba dana i noći mi imamo pristup Luci.“ Kako bi mi  pokazao koliko zapravo Brčaci imaju sreće, priča mi o poseti Batkoviću, gde su nakon zatvaranja Luke 20. juna 1992. prebačeni oni koji su preživeli ratni užas u ovom logoru, a gde danas nećemo naći nikakve informacije o tome šta se u ovom hangaru kod Bijeljine događalo tokom rata.

Izgleda da su ratni monstrumi postigli uspeh veći nego što su ikad mogli da sanjaju. Svoje žrtve uspeli su da obesprave toliko efikasno da ni nakon dugih 18 godina od završetka rata ništa ne nagoveštava poboljšanje njihovog položaja. Jer, za razliku od vremena zatočeništva, logoraši nisu više „u modi“. Lišeni medijske pažnje u rešavanju svog statusa i svojih svakodnevnih problema potpuno su usamljeni.

****************************

Zločini na Grbavici

Silovanje u zgradi "Digitron"

 
Prvo slika, onda zločin. Četnici na Grbavici
Prvo slika, onda zločin. Četnici na Grbavici
PHOTO: Stock

U nastavku suđenja za zločin u Sarajevu, svjedokinja Tužilaštva BiH izjavila je kako joj je zaštićena svjedokinja A-1 rekla da ju je silovao optuženi Zoran Dragičević zvani Krompir

Zaštićena svjedokinja A-4 kazala je Sudskom vijeću da je tokom rata bila angažovana u radnom vodu zajedno sa A-1 i drugih deset žena iz sarajevskog naselja Grbavica.

“Došla je naredba da se javim u štab u zgradi ‘Digitron Buje’. Tako sam angažovana u kuhinji i na čišćenju prostorija ‘Digitrona’”, rekla je svjedokinja.

Prema njenim riječima, u tim prostorijama ona je dva ili tri puta srela optuženog Zorana Dragičevića zvanog Krompir: “Kada su ušli Krompir, Batko i još jedan vojnik, sve žene su se razbježale. Ostala sam sama. Pitali su me kako ide i mogu li sve sama? Ja sam odgovorila da ide nekako.“

Kako je navela svjedokinja A-4, prema njoj se optuženi “ponašao normalno”. Kada je prešla u dio Sarajeva pod kontrolom Armije BiH (ABiH), svjedokinja je kazala da je srela zaštićenu svjedokinju A-1, koja joj je rekla da ju je Dragičević silovao.

“Rekla mi je da je jedan dan došao Krompir i odveo je u ‘Digitron’, gdje ju je silovao”, kazala je svjedokinja.

Na suđenju se trebao pojaviti i vještak Senadin Ljubović, koji je prošle sedmice preminuo. Tužilac Behaija Krnjić predložio je da se na narednom ročištu pročita njegov nalaz, te ulože materijalni dokazi. Nastavak suđenja zakazan je za 15.maj.

Tužilaštvo BiH tereti Zorana Dragičevića zvanog Krompir da je, kao  bivši pripadnik Vojske Republike Srpske (VRS), počinio ratni zločin nad  civilima u sarajevskim naseljima Grbavica, Kovačići i Vraca, uključujući  silovanje i seksualno zlostavljanje žrtava, mučenje, pljačkanje i  premlaćivanje civila.

Veselin Vlahović zvani Batko je u martu ove godine  nepravosnažnom presudom osuđen na 45 godina zatvora zbog zločina u  naseljima Grbavica, Vraca i Kovačići.

 

 

08.05.2013.

MOSKVA: KERI SA PUTINOM O RJEŠAVANjU KRIZE U SIRIJI

Moskva

Keri sa Putinom o rešavanju krize u Siriji

 
PHOTO: EPA/MAXIM SHIPENKOV

Američki državni sekretar Džon Keri izjavio je u ponedeljak prilikom susreta s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom da SAD i Rusija dele zajedničke interese u Siriji, uključujući promovisanje regionalne stabilnosti i sprečavanje širenja ekstremizma.

Keri je na početku razgovora u Kremlju rekao Putinu da su napori za okončanje dvogodišnjeg konflikta u Siriji, u kojem je do sada život izgubilo više od 70.000 ljudi, među pitanjima na čijem rešavanju mogu da rade zajedno, prenela je agencija Reuters.

"SAD veruju da delimo neke veoma značajne zajedničke interese, vezane za Siriju - stabilnost u tom regionu i sprečavanje da ekstremisti stvaraju probleme širom tog regiona i drugde", rekao je Keri. On je dodao da se nada da će dve zemlje biti u stanju da nađu "zajedničku osnovu" po pitanju Sirije.

Putin i Keri su prošlog juna odobrili jedan plan za političko rešavanje sirijskog konflikta, ali su imali različite stavove o načinu za sprovođenje tog plana, podseća Reuters.

Putin i Keri su razgovarali u Kremlju više od tri sata nego što je bilo planirano. Bivši senator Masačusetsa je zahvalio Putinu na saradnji Rusije u istrazi o bombaškom napadu na učesnike maratona u Bostonu.

Keri je takođe rekao da američki predsednik Barak Obama veruje da Rusija i SAD mogu sarađivati i na rešavanju drugih "značajnih" pitanja, uključujući Severnu Koreju, Iran i ekonomske veze koje, kako smatraju obe strane, nisu u skladu s njihovim potencijalom.

Kerijeva poseta Rusiji je deo američkih napora za unapređenje odnosa sa Moskvom koje od povratka Putina u Kremlj pre godinu dana narušavaju neslaganja oko nekih pitanja, uključujući ljudska prava u Rusiji i građanski rat u Siriji.

Američki zvaničnici ističu da se Keri nada da će uspeti da promeni stav Moskve prema Siriji sa dva nova aspekta: reč je o američkim pretnjama naoružanjem sirijskih pobunjenika i dokazima o napadima sirijskog režima hemijskim oružjem, prenosi agencija AP.

Američki državni sekretar, koji boravi u prvoj zvaničnoj poseti Rusiji otkako je stupio na dužnost u februaru, pokušaće da ubedi najmoćnijeg saveznika režima sirijskog predsednika Bašara al-Asada da zauzme oštriji stav prema Siriji u trenutku kada su vazdušni napadi Izraela na ovu bliskoistočnu zemlju proteklog vikenda iskomplikovali unutrašnju debatu američke administracije o tome šta raditi po pitanju Sirije.

Vašington odavno poziva Moskvu da iskoristi svoj uticaj i zaustavi 26-mesečno krvoproliće u Siriji, optužujući ruske lidere da nastavljaju da naoružavaju Asadov režim, navodi AFP.

Iako insistira na potrebi za iznalaženjem političkog rešenja za sukobe u Siriji, Moskva je sve uznemirenija tamošnjom situacijom, a rusko ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je "naročitu" zabrinutost zbog napada Izraela na sirijske mete, uz upozorenje da nasilje preti i susednom Libanu.

Među spornijim pitanjima biće američka raketna odbrana i razilaženja povodom zabrane da Amerikanci usvajaju rusku decu koju je Moskva nametnula, kao i stav ruskih vlasti prema nevladinim organizacijama.

Susret Kerija s ruskim predsednikom ocenjen je u Stejt departmentu kao "fantastična mogućnost" za razgovore o bilateralnim odnosima dve zemlje, a posle sastanka sa Putinom Keri će razgovarati i sa ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.

*********************************

Velika Britanija

Hoking podržao akademski bojkot Izraela

 
Photo: EPA/STEFAN ZAKLIN

Profesor Stiven Hoking je podržao akademski bojkot Izraela povlačenjem sa konferencije čiji je domaćin izraelski predsednik Šimon Peres u Jerusalimu u znak protesta zbog načina na koji država Izrael tretira Palestince

Hoking (71), svetski poznati teorijski fizičar i počasni profesor matematike na Univerzitetu Kembridž, je prethodno prihvatio pozivnicu da predvodi petu godišnju predsedničku konferenciju, pod nazivom "Suočavanje sa sutrašnjicom" u junu ove godine, piše Guardian.

Prestižnim naučnim događajem ove godine se takođe obeležavanje 90. rođendana predsednika Izraela uz mnoge istaknute svetske ličnosti koje su potvrdile dolazak.

Iako lošeg zdravlja, Hoking je prošle nedelje napisao kratko pismo izraelskom predsedniku kako bi mu rekao da se predomislio.

On ovu odluku nije saopštio javno, ali se u izjavi Britanskog komiteta za Univerzitet u Palestini, uz Hokingovo odobrenje,  navodi “da je njegova lična volja da poštuje bojkot, baziran na njegovom poznavanju Palestine, i nakon jednoglasnih saveta njegovih akademskih kolega”. Hokingova odluka predstavlja još jednu pobedu onih koji zagovaraju bojkot i sankcionisanje izraelskih akademskih institucija zbog odnosa izraelske države prema Palestincima.

U aprilu je Učiteljski sindikat Irske postao prvo predavačko udruženje u Evropi koje je pozvalo na akademski bojkot Izraela, dok su u Sjedinjenim Državama članovi Asocijacije azijsko-američkih studenata glasali u korist bojkota, što je prva nacionalna akademska grupa koja je to učinila. 

U četiri nedelje nakon što je Hokingovo učešće u jerusalimskom događaju objavljeno, on je bio “bombardovan” porukama iz Britanije i širom sveta u sklopu kampanje zagovornika bojkota koji su na taj način pokušali da promene njegovo mišljenje.

Na kraju, Hoking je rekao prijatelju da je odlučio da prati savet palestinskih kolega koji su se jednoglasno složili da on ne bi trebao da učestvuje, prenosi Guardian.

Podržavanjem bojkota, Hoking se pridružio maloj ali sve većoj listi britanskih ličnosti koje su odbile pozivnicu da posete Izrael, među njima Elvis Kostelo, Rodžer Voters, Brajan Eno, Eni Lenoks i Majk Lejt.

Međutim, mnogi umetnici, pisci i akademici su odbili to i čak osudili pozive na bojkot, nazivajući taktiku neefikasnom i selektivnom.

Jan MekEvan, koji je nagrađen Jerusalimskom nagradom 2011., odgovorio je kritičarima rečima: “Da sam išao samo u zemlje koje odobravam, verovatno nikada ne bi izašao iz kreveta. Nije dobro ako svi prestanemo da govorimo”.

Hoking je posećivao Izrael četiri puta u prošlosti. Poslednji put je bio 2006. kada je održao javno predavanje na izraelskom i palestinskom univerzitetu kao gost britanske ambasade u Tel Avivu.

U to vreme on je govorio “da se raduje dolasku na izraelske i palestinske teritorije i da je uzbuđen zbog susreta za izraelskim i palestinskim naučnicima”.

Od tada, njegov odnos prema Izraelu se pooštrio. Tokom 2009, Hoking je osudio tronedeljnu izraelsku ofanzivu na Gazu, rekavši za televizijsku mrežu Al-Jazeera da je “izraelski odgovor na raketiranje iz Gaze nesrazmeran” dodavši:  “Situacija  je kao u Južnoj Africi pre 1990. i ne sme se nastaviti”.

Hoking i Peres zvanično nisu komentarisali ovu odluku dok je na sajtu događaja u Jerusalimu povučeno ime britanskog naučnika sa liste gostiju i predavača.

 

 

08.05.2013.

KOSOVO, NAJSKUPLjA ŠVERCERSKA RIJEČ

Duševno-balvanska bol Željka Cvijanovića

Kosovo, najskuplja švercerska reč

 
Pravoslavna art-instalacija: Srpska erotska opsesija gumama i balvanima
Pravoslavna art-instalacija: Srpska erotska opsesija gumama i balvanima
Photo: Stock

Glavni urednik patriotsko-crkveno-ruskog sajta „Novi standard“ koji u petak organizuje cirkuske demonstracije na Trgu republike protiv Sporazuma o Kosovu – dotakao je dno ljigave domoljubne emocije, pozivajući se na dečje suze, srpsku švercersku braću i kriminalce sa severa nezavisnog Kosova, uzgred prebacujući tragediju na svakog građanina koji u petak ima pametnijeg posla nego da bude okružen budalama sa nepismenim transparetima i divljačkim urlicima. Ovu patologiju od teksta prenosimo u drvenom originalu, sa testerastim e-međunaslovima

Šumska se brani Kosovom: Cvijanović, duboko zabrinut
Photo: Stock
HISTORIJSKA ČITANKA ŽELJKA CVIJANOVIĆA
: Srbi sa Kosova i Metohije jedna su od najvećih grešaka novije istorije, koju na našim teritorijama ispisuju zapadne sile. Plan je bio da, posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, Srbi sa Kosova budu očišćeni, povlačeći se zajedno sa tadašnjom jugoslovenskom vojskom, koja na Kosovu nije bila vojno poražena. Velikim čudom i junaštvom tih ljudi, uspeli su da se samoorganizuju i pokvare plan velikih sila, koje su, gde god su se na Balkanu umešale 90-tih godina, iza sebe ostavljale pustoš etničkog čišćenja, gde su, po pravilu, bili čišćeni Srbi.

 

ŽELJKU CVIJANOVIĆU SE JAVILO: Danas je došao trenutak da zapadne sile isprave svoju grešku i da Briselskim sporazumom Srbi sa Kosova najpre ostanu bez instituciuonalne zaštite svoje zemlje, potom da budu pokoreni a na kraju i očišćeni.

ŠVERCERI I PROFITERI SU NAJVEĆI JUNACI SRPSTVA: Na tom poslu zapadne sile su najpre naterale na kapitulaciju dve srpske vlade i, zajedno sa srpskim petokolanškim ološ-elitama, potčinile celu srpsku javnost. Danas u toj srpskoj javnosti možemo čuti da su Srbi sa Kosova – najveći junaci našeg naroda i našeg doba – obični ratni profiteri i da ostatak Srbije drže kao taoca, sprečavajući ga da se domogne svetle evropske budućnosti. Naravno, sve su to laži.

Delim autograme i potpisujem facebook: Cvijanović Željko, Šumnjak u Beogradu
Photo: standardmagazin.com
CVIJANOVIĆEVA SUZA SAMO ŠTO KRENULA NIJE
: U petak 10. maja u 12.44 Srbi sa Kosova nas pozivaju na svoj miting pod nazivom „Ostajemo u Srbiji“. Ne moramo znati reči Kosovskog zaveta, ne moramo znati čak ni toliko da oni danas, braneći svoje kuće, brane i našu zajedničku državu, sve do naših kuća i naše dece. Moramo, međutim, znati bar toliko da, ako nas na tom mitingu ne bude u dovoljnom broju, ogrešićemo se i o njih, i o sebe, i o sopstvenu decu.

 

JECAM I KUKAM I PREKLINJEM: Ako nas ne bude dovoljno, niko neće moći da kaže drugačije nego da smo ih, posle srpske vlasti, napustili i mi – građani Srbije. Ako nas ne bude dovoljno, ta praznina na Trgu Republike biće najbolji argument svih njihovih i naših neprijatelja. Ako nas ne bude tamo, njih više niko neće hteti da sasluša, sva njihova snaga biće još samo među njihovim prstima („malo rukah, malena i snaga“).

NEPRIJATELJ ŽELI DA NAM SE RAZMILI PO SPAVAĆIM SOBAMA: Ako nas bude dovoljno, biće to naš referendum za Kosovo i Metohiju. Ako nas bude koliko treba, pokazaćemo empatiju za bol naše braće, bez koje sutra nećemo moći da imamo empatiju ni za bol naše dece. Ako nas bude dovoljno, moći ćemo da zaustavimo neprijatelja na našim kosovskim vratima; ako nas pak ne bude, teško ćemo ga zaustaviti kada nam se razmili po sobama. U petak, na kraju, vraćamo dug našoj braći koja ta vrata u nemogućim uslovima čuvaju 14 godina, i koja nas pozivaju da ih na toj straži zamenimo na svega nekoliko sati u uslovoma koji su sve samo ne nemogući.

Kolo, kolo, naokolo: Srbi proslavljaju Sporazum iz Brisela
Photo: Beta
BALVANI SU NAŠA BRAĆA
: Od nas se u petak očekuje da svako od sebe uradi malo – da dođe i podrži našu braću – da bismo svi skupa – i oni i mi – uradili veoma mnogo. Ako to ne možemo u petak za njih, teško da ćemo moći sutra bilo šta za sebe. Upitajmo se hoćemo li posle toga imati ikakvo moralno pravo da od bilo koga u budućnosti tražimo pomoć za sebe ako u petak ne pomognemo.

 

ŽELJKO CVIJANOVIĆ U DRAMATIČNOJ TRAGEDIJI VENECUELANSKE TV SERIJE: Nikoga od nas u petak neće moći na Trgu da zameni niko drugi, svako će morati da se godinama kasnije suočava s tim – da li je bio da pomogne tog dana kad je bilo potrebno, kad je bio lako i kad je bio poslednji trenutak da ne bude kasno. Toliko smo puta za poslednih 20 godina napunili taj trg, i bilo je džaba. Ovaj put ne može biti džaba, jer ovo nije podrška nikakvoj političkoj opciji, samo ljudima koji pate i bore se za svoj a, na kraju, i za naše živote.

I GEBELS BI MI POZAVIDEO NA OVOJ PATETICI: Važno je da svi to razumemo, i da budemo tamo. Šta god da imamo da radimo tog dana, u to vreme, laž je da će biti važnije od onoga što nas tamo čeka.

* Ovu primitivno-balvansku propagandu protiv Sporazuma o Kosovu, prenosimo u ruralnom originalu sa sajta Novi standard (koji, btw, organizuje pomenuti cirkuski skup)

******************************

Muškarci znaju zašto: Miroslav Lazanski sa mornaricom Šumske

Kako sam sisao Emirovo veslo

 
Šumska ima more, ja da vam kažem: Lazanski Miroslav, razvodnik JNA
Šumska ima more, ja da vam kažem: Lazanski Miroslav, razvodnik JNA
Photo: Stock

Turistički EPP-tekst razvodnika Miroslava Lazanskog prenosimo iz „Politike“ u plaćeničkoj, šumskoj formi, sa elementima muškolike zaljubljenosti glede neimara Nemanje; trijumf novinarstva „Politike“ koje odbija da pomene najstrašnije masakre, likvidacije i zločine u zloglasnom Višegradu tokom rata devedesetih godina kad je genocid bio u punoj formi – uniformisana je slika Miroslava Lazanskog kojeg lako možete angažovati ako mu obezbedite malu crkvu s krstom, janjetinu, vino i brod sa zastavom Milorada Dodika. Još ako se rukuje s predsednikom Veslačkog saveza Šumske, napisaće sve što poželite. Baš kao u ovom gebelsovskom uratku. Sieg Heil, Miroslave!  

Promocija: Nije više predsednik Skijaškog saveza Srbije, sad je predsednik Veslačkog saveza Šumske
Photo: Stock

ŠUMSKI MANEVAR KROZ DOGLASNU CEV: Bilo je tačno 10 časova kada se motorni brod Rečne flotile Republike Srpske „Sonja” elegantnim manevrom, zahvaljujući specijalnim bočnim stabilizatorima, odvojio od pristanišnog gata luke Višegrad. Pod komandom kapetana bojnog broda Jugoslovenske ratne mornarice Nenada Radovića Šilje, koji je kroz doglasnu cev naredio kurs 15 kormilo ulevo, brod je uzvodno zasekao mirnu površinu Drine pravo ka čuvenom Višegradskom mostu.

OMILJENI MOST MILANA LUKIĆA: Znatiželjnike sa obale i s mosta „Sonja” je pozdravila sirenom, a preko brodskog klaksona kapetan je upoznao putnike s osnovnom istorijom najčuvenijeg mosta na Balkanu. S vode ta kamena građevina izgleda još impresivnije, zapravo skoro nestvarno ako se ima u vidu tehnika i tehnologija mostogradnje u ona davna vremena. Sagrađena 1571. godine, na 11 lukova „na Drini ćuprija” je godinama bila gažena stotinama hiljada kamiona i automobila, sada je zatvorena za sve vrste motornih vozila i predstoji joj temeljna rekonstrukcija.

KUSTURICA, PREDSEDNIK ZA VESLA: Okrenuli smo se nazad i zaplovili nizvodno. Drina je ovde široka kao Sava u Beogradu, zelenkastoplavo čista i prosečne dubine od 20 do 30 metara. Upravo zbog gustine vode i njene temperature naprosto je idealna za veslačke regate, pa su se predsednik Veslačkog saveza Republike Srpske Emir Kusturica i generalni sekretar tog saveza Nebojša Marković na brodu „Sonja” dogovorili o saradnji s gospodom iz Veslačkog saveza Srbije, potpredsednikom Zoranom Jeftićem i selektorima Nebojšom Ilićem i Dejanom Guslovom. Naime, Višegrad će biti domaćin Balkanskog prvenstva u veslanju 2014. godine.

Čovek-amfibija: Miroslav Lazanski, vodena neman Politike
Photo: Stock

ZAMIŠLJENO, S LULOM, ZAGLEDAN U VRLETI GENOCIDA: S desne strane broda promiču nam prekrasna zdanja Andrić grada, blistav vremeplov istorije majstorski utkan u prašnjavu bosansku kasabu. Na komandnom mostu „Sonje” kapetan Šilja s kapom Ratne mornarice SFRJ puši lulu, zamišljeno zagledan u vrleti Republike Srpske. Šilja je rodom iz Goražda, završio je Mornaričku vojnu akademiju u Lori, u Splitu, službovao je na raketnim čamcima i raketnim topovnjačama JRM, bio je komandant raketnog čamca „Franc Rozman Stane-309”, te komandant 18. brigade raketnih čamaca i topovnjača. Posle je u Beogradu završio i Komandno-štabnu vojnu akademiju.

ŠUMSKA NEMA MORE, ALI IMA POMORSKU ZASTAVU: S nestankom zajedničke države Srbije i Crne Gore, pa tako i raketnih brodova, Šilja se vratio u Republiku Srpsku da komanduje ipak nekakvim brodom. Sada vozi turiste. Na „Sonji” mu još nedostaje radar da osmatra strme obale u kanjonu Drine, drugom po visini u svetu odmah posle kanjona reke Kolorado u SAD, i podmukle panjeve što plutaju rekom. Nema ni vojnopomorsku zastavu Republike Srpske. Obećao sam mu da ću je lično kreirati i pokloniti. Za glavni jarbol broda.

Zaboravni Lazanski: Ovo je Milan Lukić, koljačka legenda Višegrada
Photo: www.sense-agency.com

LAZANSKI OTKRIO USTAŠKI ZLOČIN: Na 17. kilometru Drine od luke Višegrad, na levoj obali prelepa je crkva s velikim krstom na malom pristaništu. Izgradili su je Šilja i njegovi drugovi, sav materijal, desetine tona kamena i betona dovezen je brodom „Sonja”. Crkva i spomenik podignuti su u spomen 6.000 ubijenih Srba, većinom žena, dece i staraca. Naime, ustaše su u proleće 1942. godine pokrenule veliku ofanzivu iz Sarajeva, da se Srbi s prostora Sarajeva, Pala, Olova, Han Pijeska, Rogatice i Višegrada pobiju ili proteraju u Srbiju. Zbegovi naroda krenuli su ka Drini, ali u Višegradu italijanska komanda, to je tada bila italijanska okupaciona zona, nije dozvolila narodu da pređe preko mosta. Ljudi su onda krenuli duž obale nizvodno, bežeći pred ustašama i tražeći mesto prelaza. Između sela Miloševići i Stari brod bila je skela i tu se okupljao narod da se prebacuje na drugu obalu. No, ustaše su ubrzo pristigle i na pravoslavni praznik Mladence 22. marta 1942. napravili su masakr nedužnih ljudi.

NEĆEMO DA NAS KOLJU, HOĆEMO MI DA KOLJEMO: Neko je, ipak, iz Višegrada javio Nemcima u Bajinoj Bašti šta se događa i oni su stigli gumenim čamcima, te prekinuli pokolj naroda uzvicima: „Ustaše, curik”. Stare žene iz tog kraja zapamtile su samo te nemačke reči. Na spomeniku pored crkve stoje danas uklesani stihovi: „Zaustavljen život na obali rečnoj, šest hiljada Srba u tišini večnoj, neka ovaj znamen na ratna vremena, bude ljudskom rodu večna opomena, i neka Drina teče anđeoski plava, a ne reka suza, mutna i krvava!” Socijalistička Jugoslavija ćutala je o tom zločinu, ćutalo se zbog bratstva i jedinstva. Ćutalo se i posle, punih 66 godina...

I Matija zna gde je sklisko: Bećković u Andrićgradu, zagledan u Lazanskog
Photo: TANJUG

A LEŠEVI BOŠNJAKA PLUTAJU DRINOM: Na pristaništu kampa „Stari brod”, dva kilometra nizvodno od spomen-crkve, dočekuju nas domaćini. Predivna priroda, pravo odmorište, ambijent netaknute prirode. Jagnjetina, riba, hercegovačka vina, posebno najbolja vina iz vinarije „Anđelić” iz Trebinja. Uveče, Višegrad je osvetljen tek škiljavim svetlima. Čuvenu ćupriju poluosvetljavaju samo dva reflektora, na mostu grupe mladih oslonjenih o kamenu ogradu, ili sede na proširenjima mosta. U mraku i tišini. S jedne strane momci, s druge strane devojke. Kao pre 50 godina.

TESANO I UGLAČANO DA LAZANSKI BRŽE UKLIZA U NEMANJU: Pravi kontrast je Andrić grad, remek-delo Emira Kusturice. Sve od kamena, grubo tesanog ili uglačanog, umetnički složenog. Kapija grada kao ulaz u staru tvrđavu, glatkim kamenim pločama obložena glavna ulica ispod koje je tunel za dostavu svega potrebnog za rad i život u gradu, kafići, restorani, banka, bioskop, radnjice, hostel, predivne zgrade Opštine, Andrićevog instituta, Fakulteta lepih umetnosti i Pozorišta, sa zgradama hotela i upravne zgrade hidroelektrana koje će biti otvorene za Vidovdan, Andrić grad je dragulj istočnog dela Republike Srpske. Dragulj koji zapošljava i 200 mladih ljudi, koji svi moraju da znaju engleski jezik.

TKO TO BEŠE MILAN LUKIĆ, VAISTINU: Kao što je putniku namerniku ćuprija na Drini sa svojih 11 lukova i danas nešto kao fatamorgana sletela sa neba i direktno iz istorije utisnuta u ova brda, tako je i Andrić grad svojom arhitekturom, na ušću Rzava u Drinu, svojevrsna živa i ogromna istorijska freska, čiji mi značaj za budućnost sada još ne možemo ni da naslutimo...

* Tekst Miroslava Lazanskog prenosimo iz „Politike“ u vojnom originalu Republike Šumske. Međunaslove dosolio Vladimir Kecmanović. 

 

 

08.05.2013.

SUĐENjE RATKU MLADIĆU I RADOVANU KARADžIĆU

Suđenje Ratku Mladiću

Lagano umirati ili otići iz Srebrenice

 
Photo: Stock

Na suđenju Ratku Mladiću, bivši pomoćnik komandanta Holandskog bataljona UNPROFOR-a u Srebrenici Robert Franken kazao je da srebrenički Muslimani "nisu imali drugog izbora" nego da prihvate evakuaciju koju je Vojska Republike Srpske (VRS) organizovala nakon 11. jula 1995.

Franken, u to vrijeme major, izjavio je da mu je pukovnik Radislav Janković iz Glavnog štaba VRS-a, nedugo poslije pada Srebrenice, rekao da je zarobljeno 6.000 bošnjačkih muškaraca, u vrijeme kada ih je još oko 1.000 bilo oko baze Ujedinjenih nacija (UN) u Potočarima.

Mladić, kao komandant VRS-a, optužen je za genocid nad više od 7.000 bošnjačkih muškaraca i dječaka, kao i za progon njihovih porodica iz Srebrenice.

Opisujući "izbor" s kojim su se suočile desetine hiljada izbjeglica iz Srebrenice, koje su poslije pada enklave utočište potražile oko baze UN-a u Potočarima, Franken je rekao da su oni mogli "ostati tako u gomili, bez hrane i vode", na velikoj vrućini i "lagano umirati" ili "otići".

Photo: EPA/FEHIM DEMIR

 

Prema riječima svjedoka, holandski oficiri pratili su prva dva konvoja sa izbjeglicama 12. jula 1995, ali su im to zatim onemogućili pripadnici VRS-a.

Franken je izjavio da je bio očevidac razdvajanja muslimanskih muškaraca od žena i djece. Pripadnici VRS-a, kako je kazao svjedok, te su muškarce zatvarali u "bijelu kuću" u Potočarima, a potom ih prebacivali u Bratunac. Njihove torbe i lične predmete, rekao je svjedok, srpski vojnici su spalili.

"VRS je 'plave šljemove' prethodno onemogućila da zaštite izdvojene muškarce", kazao je svjedok, dodavši da je sačinio spisak sa imenima 251 muškarca zatvorenog u "bijelu kuću", koji je dostavio višoj komandi UNPROFOR-a sa zahtjevom da bude objavljen.

Zbog sprečavanja pripadnika UNPROFOR-a da prate konvoje i istraže zlostavljanje zarobljenih muškaraca, Franken se više puta žalio pukovniku Jankoviću, ali bez rezultata.

Svjedok je izjavio i da je 12. i 13. jula "dobio izvještaje o pogubljenjima" muslimanskih muškaraca, preciziravši da su njegovi vojnici pronašli devet tijela, kao i da je jedan od njih bio očevidac jednog ubistva.

Potvrđujući da je na zahtjev pukovnika Jankovića 17. jula 1995. potpisao izjavu da je evakuacija Bošnjaka bila sprovedena u skladu sa međunarodnim propisima, Franken je rekao da je to učinio da bi VRS dozvolila evakuaciju 59 ranjenika iz Srebrenice. Tu izjavu nazvao je "glupošću, zato što izbjeglice nisu imale izbora".

"Uoči napada na Srebrenicu, a naročito u ljeto 1995. godine, VRS je terorisala konvoje sa humanitarnom pomoći za civile, gorivom i opremom za UNPROFOR, zbog čega je sposobnost holandskih vojnika da obave zadatak bila znatno umanjena", posvjedočio je Franken.

Dok ga je unakrsno ispitivao Mladićev branilac Miodrag Stojanović, Franken je potvrdio da Srebrenica nije bila demilitarizovana, suprotno sporazumu zaraćenih strana iz 1993. godine.

Svjedok je precizirao da je 28. divizija Armije BiH (ABiH) imala "4.000-4.500" komada pješadijskog naoružanja, kao i da su njeni pripadnici u maju 1995. dobili nove automatske puške i opremu. Na sabirnom punktu UNPROFOR-a bilo je oko 200 pušaka, kao i dva tenka ABiH.

Upitan kako je oružje ulazilo u enklavu, Franken je kazao da su njegovi vojnici noću "čuli helikoptere", ali da "nisu mogli ustanoviti" i "nisu imali dokaze" da je tim letjelicama dopremljeno oružje. Istovremeno, svjedok je, kako je rekao, imao informacije, ali "ne i dokaze" o isporukama vojne opreme "američkog tipa" na aerodrom u Tuzli.

Holandski oficir je kazao i da su napadi ABiH iz Srebrenice na VRS i srpska sela u okolini "apsolutno" predstavljali kršenje sporazuma o demilitarizaciji enklave.

Mladić je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim artiljerijskim i snajperskim napadima, kao i za uzimanje međunarodnih pripadnika za taoce.

Nastavak suđenja Mladiću zakazan je za 8. maj.

*****************************

/////////////////////////////////////////////////////

Suđenje Radovanu Karadžiću

"Usputne" civilne žrtve u Sarajevu

 
Photo: Stock

Bivši komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske (SRK VRS) Stanislav Galić tvrdio je na suđenju Radovanu Karadžiću da nije imao dovoljno informacija o civilnim žrtvama u Sarajevu, prihvatajući da je moglo biti "usputnih civilnih žrtava"

Odgovarajući na pitanja tužiteljice Caroline Edgerton, general Galić, kao svjedok Karadžićeve Odbrane, ostao je pri iskazu da korpus pod njegovom komandom nikada nije napadao civile, nego samo vojne mete u Sarajevu.

Generala Galića Haški tribunal je 2006. godine pravosnažno osudio na doživotni zatvor zbog terorisanja stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada.

Karadžića, koji je tokom rata u BiH bio predsjednik Republike Srpske (RS) i vrhovni komandant njene vojske, optužnica tereti za teror nad civilima u Sarajevu.

Tokom unakrsnog ispitivanja, tužiteljica Edgerton predočila je Galiću niz protesta koje mu je UNPROFOR ulagao zbog minobacačkih i snajperskih napada u kojima su civili u Sarajevu bili ubijani i ranjavani.

Photo: EPA

 

Galić je odgovarao da je takve informacije provjeravao kod podređenih komandi koje su ga izvještavale da su "uzvraćale na vatru" Armije BiH (AbiH) ili da uopšte nisu pucale.

Svjedok je negirao da su njegove snage sprovodile odmazdu nad civilima zbog napada ABiH na drugim prostorima, rekavši da je "vatra bila usmjerena na izvore vatre" u gradu.

Kako je kazao, protesti "plavih šljemova" nisu pružali dovoljno precizne informacije o incidentima i da je bilo "teško ispitati šta se sve događa" u gradu iz kojeg se njegovom korpusu suprotstavljalo "do 45.000" pripadnika ABiH.

"Prilikom dejstava na vojni cilj, računali smo da može doći do usputnih civilnih žrtava. Moguće je da je bilo civilnih žrtava", dozvolio je Galić.

Rekavši da je bilo "dosta tačnih izvještaja da je vatra bila prekomjerna" sa položaja SRK, svjedok je tvrdio da je zbog toga pokrenuo postupak za smjenjivanje dvojice podređenih oficira.

Osvrćući se na Galićevu tvrdnju da je na Čengić Vili u Sarajevu, gdje je u julu 1994. ranjen jedan 13-godišnji dječak, bilo jedinica ABiH, zastupnica Optužbe suočila je svjedoka sa iskazom njegovog oficira Blagoja Kovačevića, koji je, ranije svjedočeći u Karadžićevu odbranu, rekao da u toj četvrti nije bilo neprijateljske vojske, niti sukoba.

"Sve je ovo naknadna pamet, ja tada nisam imao te informacije. Meni je žao tog momka, to je dijete... Ponavljam, žao mi je svakog stradalog", odgovorio je Galić, sugerišući, međutim, da je na Čengić Vili bilo "komandno mjesto" ABiH, te postavljajući pitanje: "Ko je i odakle gađao?"

Unatoč tvrdnji da SRK nije imao snajperskih jedinica, Galić je ipak kazao da je "moguće" da su pojedinačni snajperisti okupljani u grupe radi posebnih zadataka.

Svjedok je potvrdio da su snajperisti SRK bili raspoređeni u visokim zgradama na Grbavici, poput "Metalke", ali je tvrdio da im je zadatak bilo "odbijanje napada snajperista" ABiH.

"Sva dejstva bila su usmjerena na vojne ciljeve", rekao je svjedok, dodajući da je takva naređenja i dobijao i davao.

Što se tiče podataka eksperta za demografiju, prema kojima je od snajperske vatre u Sarajevu u toku dvije godine ubijeno 253 civila, a ranjeno 1.296, Galić je rekao da to "niko nije verifikovao".

Ocijenio je, ipak, da je, po tim podacima, "gubitaka civila" u Sarajevu bilo "mnogo", ali se i upitao zašto niko nije prebrojao koliko je civilnih žrtava bilo na srpskoj strani.

Upitan o eksploziji granate koja je na sarajevskoj pijaci Markale, 5. februara 1994. godine, ubila 66, a ranila 75 građana, Galić je ostao pri iskazu da njegov korpus nije ispalio projektil. Pogoditi pijacu, kako je rekao, "samo jednom granatom gotovo je nemoguće".

U odgovoru na izvještaje UNPROFOR-a da je SRK "namjerno" otvarao vatru na punktove "plavih šljemova", Galić je rekao da "garantuje" da to nije tačno, ali nije odbacio mogućnost da je pucano na bošnjačke snage u blizini tih punktova.

Optužnica Karadžića  tereti i za genocid u Srebrenici, progon Bošnjaka i Hrvata širom BiH i uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce.

Nastavak suđenja zakazan je za 8. maj.

Glavni tužilac Haškog tribunala u Beogradu

Bramerc dobio i jaje

 
Čije je tvrđe: Bramerc kod Vukčevića
Čije je tvrđe: Bramerc kod Vukčevića
Photo: Tanjug

Šta je sve ovoga puta iz Vukčević - Vekarićevske prodavnice izmišljotina, uz jaje, pristao da proguta poslovično naivni Bramerc, saznaćemo kada se odvaži da napiše i preda šefovima u UN periodični izveštaj

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc sastao se u utorak Beogradu sa srpskim tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem i, kao i dosad, dobio šarenu lažu, ovoga puta u vidu ljubičastog uskršnjeg jajeta. Detalji performansa upriličenog iza zatvorenih vrata nisu saopšteni, te nismo saznali kako stoji naša stvar, robijanje haških monstruma u Zabeli, na primer.

Šta je sve ovoga puta iz Vukčević - Vekarićevske prodavnice izmišljotina, uz jaje, pristao da proguta poslovično naivni Bramerc, saznaćemo kada se odvaži da napiše i preda šefovima u UN periodični izveštaj.

Za sredu je najavljen susret Bramerca sa premijerom Ivicom Dačićem, sa kojim će razgovarati o odnosima Tužilaštva za ratne zločine Srbije i Kancelarije glavnog tužioca.

 

 

Jedinstvena Bosna i Hercegovina
<< 05/2013 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
262728293031

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
76396946

Powered by Blogger.ba