Jedinstvena Bosna i Hercegovina

Dobrodošli na moj blog

30.11.2012.

VRAČANjE SRBIJE U DEVEDESETE

Milivoje Pavlović izabran za predsednika UO Studija B

Autonomni uvlakač

 
Pavlovićeva prelazna postojbina: Megatrend hram
Pavlovićeva prelazna postojbina: Megatrend hram
Photo: spc.rs

................................................................................

Da li se Srbija sprema za novi rat i obračun sa novim svetskim poretkom? Prvi zaključak koji se nameće nakon Pavlovićevog izbora je da bi ovakvu žrtvu, imenovanje na mesto u stožeru gradske, pa makar i velegradske, radio - televizije, uprkos nekadašnjim znatno višim funkcijama, prihvatio samo odani partijski pregalac, svestan težine političkog trenutka. Možda je to i manja opasnost, nego da bude autonoman

Milivoje Pavlović, dekan Fakulteta za kulturu i medije Megatrend univerziteta, izabran je ovih dana, odlukom Skupštine Beograda za predsednika Upravnog odbora RTV Studio B. Svi mediji su, bez komentara, preneli kratku biografiju bivšeg Miloševićevog ministra informisanja i direktora Radio Beograda u vreme kada je ova kuća dotakla dno, valjajući se po ratnohuškačkom blatu, braneći snažnije od drugih - a uvlakačka konkurencija je bila snažna - režim Slobodana Miloševića.  Ipak, i interpretacija agencijske vesti nije mogla da prođe bez izvesnih vrednosnih sudova, pa su se neki mediji odlučili da ne zaobiđu imecilno zvanje Milivoja Pavlovića, preuzeto, valjda, iz CV-ja, dugogodišnji delatnik u kulturi i informisanju.

Umesto slike iz izloga: Milivoje, devedestih
Photo: Stock

........................................................................

I na tragično malom prostoru za impozantnu biografiju, Politika i Dragan Bujošević otišli su korak dalje, objavljujući u rubrici Spektar da je Pavlović izuzetni novinar . U gomili priznanja koja je zavredeo bivši ministar, izdvajaju se najlogičnija, dve godišnje nagrade Udruženja novinara Srbije. Dnevnik Danas, pak, konstatuje da Pavlovićev izbor "deo javnosti automatski tumači u ključu 'mračnih devedesetih'", a bez "automatskog" tumačenja, tumačio bi ga, valjda, kao zrak svetla u dubokom mraku, ili "avangardu devedesetih", kako se sugeriše u naslovu.

Još jednom, za svaki slučaj: Milivoje Pavlović je avangarda devdesetih! Zvuči jezivo.

Da odmah otklonimo sumnje u to čiji je Milivoje Pavlović u sadašnjoj podeli vlasti. Logično, Dačićev, ali, 5. oktobra je bio spreman da bude i Đinđićev. On svojim delom premašuje prizemne politikantske okvire, naprosto, sa tolikom količine avangarde, nadasve originalnosti koja seže do nadrealizma, jednostavno ne može da bude nečiji:

„Evropa se ujedinjuje interesno, a ne duhovno; zato lije krokodilske suze za Dubrovnikom koji nije ozbiljnije oštećen, a ne primećuje da je manastir Žitomislići sravnjen sa zemljom, niti da je kosturnica u Pribilovcima - sagrađena posle pola veka kolektivne anamneze - dignuta u vazduh! Tvorci 'novog poretka' posegli su za starim sredstvima; ucenama, ultimatumima i dvostrukim aršinima. Sami su podstakli postojeće međunacionalne i verske suprotnosti do razmera surovog rata, potom secesionizam nagradili međunarodnim priznanjem, a onda svu odgovornost prebacili na srpsku stranu, dodatno je kaznivši sankcijama“.

Ko bi ovde bilo šta izmenio, osim "anamneze" koja bi 'ladno mogla da bude i "amnezija".

Nema lepih reči Pavlović za kolege ministre, pogotovu zapadne: „Golim okom je vidljivo da su u ovoj prljavoj raboti učestvovala i sredstva informisanja. Štaviše, u mnogim svetskim centrima osnovana su prava ministarstva za dezinformacije, čiji je zadatak da raznim metodama podupiru ideje i praksu 'novog poretka' i neutrališu efekte naših napora“ (...) „Istina o Srbiji nije jednoznačna jer se i Srbija sama gleda iz različitih uglova, a često i pred različitim ogledalima. Zato nije uvek lako izraziti tu mnogolikost Srbije“ (Večernje novosti, jul 1992).

Nakon ove haiku sage o vrljavosti (razrokosti) Srbije, dolazi i ambivalentnost u kori velikog mozga:

„U ovom ratu u kome Srbija i ne učestvuje, Srbi su neretko bili dvostruko ubijani: jednom fizički, drugi put duhovno. Veoma često žrtve su prikazane kao ubice; našim snimcima i fotografijama, čak i kad su imale precizne legende, grubo je izvrtan tekst. Ono čuveno davljenje vojnika u Splitu prdstavljeno je kao srpski zločin nad pitomim hrvatskim oslobodiocima, na Romaniji muslimanska deca nose šajkače, a Dubrovnik je toliko puta bombardovan da više ne bi trebalo da postoji. Informativna blokada, koja nas je zadesila pre ekonomske, stavila je čitav naš informativni sistem pred velika iskušenja. Kakve su naše šanse da se probijemo medijskom istinom o Srbiji u uslovima kad se i nalazi generalnog sekretara Ujedinjenih nacija skrivaju ili prećutkuju? Nasuprot našem Ministarstvu za informacije, u kojem se radi od jutra do ponoći, uključujući vikend i praznike, dejstvuju - takođe danonoćno - brojna ministarstva za dezinformacije. Jednoj našoj informaciji koja bi htela, na primer, da afirmiše elan vital ovog naroda i njegovu spremnost da preživi uprkos neizbežnim restrikcijama, suprotstavlja se i po pet priloga koji uvećevaju pometnju i seju strah. Uostalom, zar nisu minula već tri-četiri termina u kojima je trebalo da budemo bombardovani? Osim stranih činilaca, čije ambicije razumem, neretko pripomažu i domaći. Neki od njih su privremeno u inostranstvu, u diplomatskoj službi ili na deviznim dnevnicama...“

Laku noć, Beograde

Teško, baš. Ali, Srbija pod sankcijama 1993. uzvraća udarce i vikendom i praznikom: "Zahvaljujući satelitskom prenosu tona i slike program RTS-a danas je planetarna činjenica od sudbinskog značaja za ishod bitaka koje sad bije srpski narod (...) „Zahvaljujući prednosti elektronskih medija sistem RTS-a obezbeđuje dragoceni stepen duhovnog jedinstva svih Srba sveta u jednom vremenu koje, kao što znate, ne počiva ni na pravdi ni na istini, već je dobrano kontaminirano srbofobijom i drugim produktima kuhinja tvoraca novog svetskog poretka", kazao je ministar Pavlović poslanicima u Skupštini Srbije.

Tako je ministar širio istinu za svog mandata, a docnije i kao direktor Radio Beograda, punih sedam godina, do 5. oktobra kada je, mudro pretek'o, stavljajući sva svoja znanja na raspolaganje novoj uređivačkoj garnituri.

Kada se podvuče crta ispod Pavlovićevog angažmana devedesetih, ova bi izjava bila ilustrativna u pogledu učinka na utemeljenju neosvovojivog informativnog bastiona, logističkog centra agresorskih postrojbi: „Ne braneći pogreške bez kojih se u ovom poslu ne može, i priznavajući mnoge trapavosti na našoj strani, ipak mogu odgovorno da kažem da je - uprkos velikim iskušenjima - naš informativni sistem izdržao proveru i da većih lomova u njemu nije bilo. Poslednjih dana imamo čak i golim okom vidljive rezultate u ovoj oblasti u kojoj se greške odmah uoče a pozitivni učinak podrazumeva. Zahvaljujući boljoj povezanosti niza ustanova u čijem delovanju ima elemenata inostranosti (vladina ministarstva - RTS - Tanjug - Radio-Jugoslavija - uticajni dnevni listovi - naučne ustanove, itd.), uspešnije se probijamo kroz iglene uši blokade. Balon laži je probušen i istina polako curi. Znam da neće tako brzo doći do željene ravnoteže, i ne očekujem nikakve spektakularne obrte; nužan je uporan, višemesečni rad. U ovom trenutku je najvažnije da smo odoleli prvom talasu i da se nismo ogrešili o istinu kao najmoćnije sredstvo koje nam je preostalo“.

Prvi zaključak koji se nameće nakon Pavlovićevog izbora je da bi ovakvu žrtvu, imenovanje na mesto u stožeru gradske, pa makar i velegradske, radio - televizije, uprkos nekadašnjim znatno višim funkcijama, prihvatio samo odani partijski pregalac, svestan težine političkog trenutka. Možda je to i manja opasnost, nego da bude autonoman.

 

Jedinstvena Bosna i Hercegovina

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
74219175

Powered by Blogger.ba