JELENA KARLEUŠA, ANTIFAŠISTA: SARAJLIJE SU VELIKI LjUDI
Povodom svog koncerta u glavnom gradu jedinstvene Bosne i Hercegovine, sa novinarima sarajevskog portala "Azra" razgovarala je Jelena Karleuša. U iskrenoj ispovesti dotakla se mnogih tema od kojih beže njene kolege: govorila je o nacionalizmu u Srbiji, bombardovanju Sarajeva, o Srebrenici, malograđanštini i svojim političkim stavovima. Prenosimo najzanimljivije delove ovog intervjua O SARAJEVU: Veoma volim svoj grad Beograd i svoju zemlju Srbiju, i svako treba da voli svoj grad i svoju domovinu, ali da objasnim ovo za Bosnu i Sarajevo. Tu sam, večeras će na mom nastupu biti mnogo onih koji će pevati moje pesme, i pokazati mi koliko me vole. Samo veliki, kvalitetni i dobri ljudi mogu da pređu preko strašnih stvari u životu. To ne samo da cenim, već mi je to i pokazatelj koliko ste posebni. O BOMBARDOVANJU: Jer, da je neko moj grad bombardovao, ne znam tri, četiri godine, da je meni poubijao sve, ja ne bih mogla… Ne znam… To je meni… Morala bih da budem mnogo, mnogo velika, mnogo velikog srca, širokih shvatanja… Evo, to se upravo dešava, čim sam ja ovde. O SRBIJI: U mojoj zemlji ima mnogo dobrog sveta, ali ima mnogo i onih koji taj dobri svet gura u tišinu. Bila sam jako mala kada su se strašne stvari dešavale na ovim prostorima i sigurna sam, da sam bila odrasla osoba, da bih učinila sve da povučem mlade ljude u totalno suprotnom pravcu od onoga što se dešavalo tada. U svakom slučaju bih bila “glasnogovornik” protiv. O NARODU: Kada u ime jednog naroda mnogo loših ljudi radi, to je jedna stvar, a kada taj narod ne osudi to na pravi način, e onda je to druga stvar, onda je to već naš unutrašnji problem, problem s nama samima. O UZORIMA: Šta su to nama uzori, šta je dobro, šta je loše, šta smo to mi? To više nema veze s tim da li smo mi Srbi, Hrvati, Bosanci, Albanci ili da li smo iz Uzbekistana. Ima veze s tim kakvi smo mi ljudi. Odakle god dolaziš, ti si za mene, pre svega, čovek. O LICEMERIMA: U mom slučaju se to ne zove beskompromisnost već neustrašivost i odbijanje da budem dijelom licemjerstva i sveopšte malograđanštine. Ne mogu ja reći: “Bavim se ovim, a ovo drugo me ne interesuje”, kada to dotiče i mene i moju djecu, moju porodicu, moju publiku, kao i sve narode na ovim prostorima. O ISTINI: Svi ćute i svi se prave ludi i nešto se zgražavaju i šokiraju kada neko kaže istinu. Ali se zato tapšu oni koji prešućuju ili pričaju bajke. Bilo bi krajnje licemjerno da kao javna osoba ne iskažem stav o nečemu što mi smeta i što je nepravda. O STRAHU: Šta znači plašiti se? Dokle više ti strahovi i ti malograđanski stavovi? Šta, treba da ćutim i jedem govna? Radila bih nešto protiv sebe kada bih bila lažna i folirala se. Govorim ono što osjećam. Znam da je to pogubno za mene, znam i da mi je oduzelo publike, pogotovo u Srbiji. O SRPSKOM USUDU: Ne govori mnogo ljudi ovo što ja govorim, u svojim stavovima sam radikalna, kritikujem jedan grozan nacionalizam koji je na vlasti u Srbiji, neke ljude koji su za naš narod mnogo loši, jer našem narodu su uvijek najgori bili najveći uzori i najveći idoli i najveći heroji. I svi to znaju i svi ćute. To je usud ovih prostora, da svi znamo sve i svi se pravimo ludi. Ja se izvinjavam, ako ste vi svi normalni, onda sam ja u tom slučaju luda. O GENOCIDU U SREBRENICI: Na svom Twitter profilu 11. jula napisala sam: “Godišnjica masakra u Srebrenici. Zašto smo dopustili da se to desi? Bezumlje, mržnja, ljudi zvijeri. Žrtve nemaju nacionalnost. Ne ponovilo se”. Ne znam šta treba da objasnim u tom gestu, šta im je čudno, koji dio im tu nije jasan? Osudiš zločin, normalno. Uvijek! Kada si skot, svi te kapiraju na pravi način, a kada si čovjek i kada imaš ispravne stavove, stalno nešto moraš da objašnjavaš. To je problem ovih prostora. Jelena Karleuša, antifašista
Sarajlije su veliki ljudi
