RASPRAVA NA OKRUGLOM STOLU "ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE"
General Mirković: Bili smo za Jugoslaviju, jer smo znali da će taj višepartijski sistem biti zasnovan na nacionalnoj osnovi. To je ono što je i dovelo do onog najgoreg * Miroslav Hadžić: Pucanje mita o moći vojne sile, međutim, ne znači da su se žitelji današnje Srbije oslobodili mita o moći vojne sile *Vesna Pešić: Na skupovima Antibirokratske revolucije pojavili i četnici, videli smo ljude sa šubarama, kokardama. Mislim da je to radila Služba bezbednosti, taj maskembal u Srbiji je bio evidentan *Drago Kovačević: Vojska je, umesto da u tom trenutku ostane politički neutralna, osnivala svoju partiju SK – PJ koja je naoružavala ljude po Krajini * Ljubodrag Stojadinović: Pred sam početak raspada u krvi, Vojska je imala ambiciju da sačuva državu. Mislim da to nije bio njen posao, jer, ona to, naprosto, ne ume da radi * Miloš Vasić: Ne bih mistifikovao Službu previše, njihovi su dometi ograničeni, oni ne mogu da vladaju državom Učesnici u raspravi na okruglom stolu “Uloga JNA u raspadu Jugoslavije”, održanom u okviru projekta “Nazovimo TO ratom”, pod pokroviteljstvom EU (Centar za kulturnu dekontaminaciju, 1. novembra) dotakli su gotovo sve aspekte funkcionisanja JNA, pogotovu uloga važnijih, kakve su obaveštajne službe, politizacija Vojske, kadrovi, odgovornost Vrhovne komande. Oštro neslaganje neki od njih iskazali su u vezi sa stavovima Miroslava Hadžića, moderatora diskusije, profesora Fakulteta političkih nauka i jednog od osnivača Centra za civilno vojne odnose. Krivica Miroslav Hadžić: JNA nije mogla da izbegne sudbinu Jugoslavije - ukidanje države nužno je vodilo ukidanju i njene vojske. Mit o JNA je u ratu definitivno razbijen, a da o njenoj pravoj prirodi danas ne znamo mnogo više nego juče. Pucanje mita o moći vojne sile, međutim, ne znači da su se žitelji današnje Srbije oslobodili mita o moći vojne sile. Danas većinu veteranskih udruženja vode nekada aktivna vojna lica, koja još uvek hoće da očuvaju mitsku sliku o vojsci, štiteći tako svoje privilegije. Oni bi da budu zatupnici svih veterana, iako nisu svi veterani naslednici iste vojiske, kao što od JNA nisu nasledili ista boračka prava i privilegije, iako su svi veterani. Stevan Mirković: Šta da radi jedna vojska, ako su se sve republike odrekle Armije, pa čak i Srbija na neki način. Ona je htela JNA, ali da bude srpska. Slažem se sa svim što je rekao Jović, samo je jedno ispustio - da je prvo srpska skupština narušila ustavni poredak. Ona je donela odluku o ukidanju autonomije Kosova i Vojvodine. Onda je slovenačka skupština rekla “naše odluke su, po značaju, iznad odluka Skupštine SFRJ”. Pa onda Hrvatska. To je složeno i komplikovano, da ne verujem da će da se raščisti, zato sam više da govorimo o postupcima aktera toga rata, da vidimo ko je šta skrivio, ko je odgovoran, ko nije. Mislim da je Jugoslavija razbijena na 14. kongresu (SKJ, prim. red.), to je bio prvi korak. To je pokazalo kuda će ko. U stvari, sve republike su odlučile da budu samostalne. Jedino je JNA ostala. I zadržala Organizaciju Saveza komunista u JNA koja je nama koji smo obnovili SKJ materijalne uslove da to učinimo. To govori da smo bili zainteresovani za Jugoslaviju. Nismo mi govorili o socijalizmu, ovome, onome, bili smo za Jugoslaviju. Jer smo znali da će taj višepartijski sistem biti zasnovan na nacionalnoj osnovi. To je ono što je i dovelo do onog najgoreg. Prema tome, to oružje kojim je razbijena Jugoslavija, nije bilo u vojnim magacima. To oružje, nacionalna mržnja, religijska zanesenost, glupost, bilo je u rukama republika. I oni su to iskoristili da razbiju Jugoslaviju. Kritikujte ustavopisce I još nešto, ovde niko ne govori o stranom faktoru. Pomenuti su Rusi, nije to ništa ozbiljno, razgovori u Moskvi; biop sam načelnik Generalštaba kad je Jazov dolazio, video sam da tu nema nečega što bi nama pomoglo da rešimo svoje probleme. Sve smo mi zakuvali i mi smo odgovorni. Ja nisam u to vreme bio aktivan, ali osećam odgovornost, možda smo krivi što nismo na vreme neke stvari rešili. Znam sigurno, u godinama rata glavni cilj JNA su bile granice, vazdušni prostor i more. Ona je o tome vodila računa. A ovo što se događalo unutar, velika odgovornost leži na republičkim rukovodstvima što su Teritorijalnu odbranu, koja je bila dobro organizovana vojska svuda, naročito u Sloveniji, koja je bila dobro naoružana (imali smo i avijaciju) napravili ne narodnom vojskom koja treba na svakom delu teritorije da se tuče sa stranim agresorom, nego nacifašističku vojsku koja je počela klanje ljudi drugih nacionalnosti. I to je njen glavni zadatak bio. Nema nigde u ovom ratu da su se sukobljavale vojne jedinice, one su kasnije napravljene, nego su se obrušavale na stanovništvo, spaljuju i pljačkaju sela, tako se vodio taj rat. Zato je Jović u pravu kada kaže građanski rat. Da, ali nacionalnog tipa. Kad isterate sve Hrvate iz sela, oterate stoku, spalite selo - to je etničko čišćenje. Vesna Pešić: Zanemareno je, u dosadašnjoj diskusiji, to da se u Srbiji desila nacionalna revolucija, ukidanje autonomija, dolazak na vlasti Miloševića koji je bio faktor uznemiravanja nekakve ravnoteže u Jugoslaviji. Pa su se na skupovima Antibirokratske revolucije pojavili i četnici, videli smo ljude sa šubarama, kokardama. Mislim da je to radila Služba bezbednosti, taj maskembal u Srbiji je bio evidentan. Pošto je tema da se nešto nazove ratom, moram da podsetim da smo, kada su počeli sukobi, još na proleće 1991, kao antiratni pokret, postavljali pitanje zašto je bilo mobilizacije u Srbiji. Imali smo akciju koju je pokrenula Nataša Kandić, prikupili smo sto hiljada potpisa za to da ljudi koji su iz Srbije ne treba da idu u rat. Zašto da ljudi iz Srbije idu u Hrvatsku da tamo ratuju, pitali smo. Imali smo veliki otpor mobilizaciji, samo je 15 odsto bio odziv u Beogradu. Crnogorci su se pobunili, kako to “beogradska deca neće da idu u rat”, a mi smo pozivali na dezerterstvo. Jer Srbija nije napadnuta i nema razloga da sprovodi mobilizacija. Na to ne dajete nikakav odgovor. Eskalacija je došla nakon sukoba u Borovu Selu, general Vasiljević je izmišljao koještarije oko Pakraca, oko unbistava nekakvih beba. To je sve radila tajna služba JNA koja je potpirivala sukobe. Možemo govoriti o sukobima u Hrvatskoj, tamo u Krajini, gde je došlo do sukoba MUP Hrvatske, ali, zašto smo vodili rat u Vukovaru koji je rušen, a tenkovi su kretali iz Beograda I na njih je bacano cveće. Na kraju te 1991. napadnut je Dubrovnik. Hajde, sad, objasnite kakva je to bila odbrana Srba, da ste se stavili između nekih ljudi, kad je reč o Vukovaru? A najmanje je reč o tome u Dubrovniku. Hoću da kažem da je napravljen drugi plan, da su od JNA pravljene druge vojske. General Simović je počeo da pravi srpsku vojsku, onda je Milošević odjednom rekao da nećemo imati srpsku vojsku, nego ćemo zadržati JNA kao simulakrum, da iza njega krijemo drugu ideju, drugi rat. Vraćeni su ljudi iz Bosne i preko JNA je osnovana Vojska Republike Srpske od bosanskih Srba, mastodont se pretvorio u dve vojske i vi to nazivate građanskim ratom. Drago Kovačević: Došli smo u situaciju devedesetih, na izborima u Hrvatskoj, gde se tipovalo da će dobiti komunisti, a dobio je Franjo Tuđman koji je u Hrvatskom proljeću bio pedeseti lik. Nisu dobili levičari, poput izvornog levičara Mike Tripala, ni Savka Dabčević, ni Račan. Dobila je HDZ, a tvrdim da ona ne bi bila ozbiljan politički faktor da nije bilo ABR I Slobodana Miloševića. Počinje ostvarivanje politike iz pesme koju sam citirao. Sećam se ostavke Borisava Jovića I njegove ostavke, kada je Slobodan Milošević, marta 1991. rekao da Jugoslavije više nema. Srpska DB počinje mapiranje nepodobnih oficira, bez obzira na nacionalnost. Ako bi oni nekoga proglasili nepoželljnim, taj nije mogao dugo trajati. Na terenu je borba službi. A druga okolnost je da Vojska, umesto da u tom trenutku ostane politički neutralna, osniva svoju partiju SK – PJ koja je naoružavala ljude po Krajini. Dakle, JNA nije mogla ništa uraditi, osim toga da njen vrh kaže “mi ovaj posao ne možemo uraditi”. Ljubodrag Stojadinović: Ključni problemi nastaju kada se ruši čitav vrednosni sistem na kojem je JNA postojala, bratsvo – jedinstvo, Vojska se raspada po šavovima kao i država. Država generiše raspad sopstvene vojske, vojska ima ambiciju da sačuva državu, a to ne može I ne ume I u stvari potencira raspad države. To je međusobno dejstvo akcije i reakcije koje je po suštini i po ishodu destruktivno. Na nivou rukovodstva Vojske koja je uvek bila nekakvo kolektivni um bili su ljudi koji nisu personalizovali duh koji je mogao da proizađe iz jedne takve snage. Mislim i na savezne sekretare, načelnike Generalštaba i druge ljude koji su radili odgovorne funkcije u GŠ poslednjih deset godina pred raspad. Pred sam početak raspada u krvi, Vojska je imala ambiciju da sačuva državu. Više puta je portparol Vojske izlazio i govorio da JNA neće dozvoliti raspad Jugoslavije. Ja mislim da to nije bio njen posao, jer, ona to, naprosto, ne ume da radi. JNA se raspala, praktično na vojske država koje su nastajale. Milošević i njegova grupa su mislili o načinu na koji da se organizuje militarizam u Srbiji. Postoji tu jedna militaristička inverzija: mnogi oficiri su bili mirovnjaci - pacifisti i mnogi političari bili su militaristi. Između njih dolazi do jedne reakcije koja vodi raspadu. Onda smo iz vojno – policijskog rukovodstva čuli idiotsku ideju, floskulu “JNA će biti tamo gde je narod bude želeo kao svoju”. Izgledalo je da se ta ideja ostvaruje na nivou tampon – zone između zaraćenih strana. Onda, da bi to mogla da bude vojska na granicama neke apstraktne, utopističke države, koju bi JNA predstavljala kao vojska te države. Odatle potiče utopistička ideja, pomalo suluda, da vojska može da nadživi svoju državu. A bilo je jasno da sve manje ljudi želi JNA kao svoju, a ostaci JNA se nude kao supstitucija za ono što je tokom sukoba nastalo. Građanski rat je vođen pre svega snagom i kadrovima JNA. Potekli su iz JNA i postali ratni protivnici. JNA je bila generator toga rata i u tom trenutku njena se uloga završava. Mistifikacija službi je doprinela i tome da ne znamo celu istinu, jer smo precenili moć koja dolazi iz slućbi bezbednosti. I danas one imaju staljinističku strukturu, ali to je priča koja se mora razrešiti u našem društvu, od koje će zavisiti sva naša saznanja o tome šta se zaista događalo u istorijskom vremenu u kojem se JNA raspala na takav način. Još jednom želim da kažem da postoje još neki razlozi da odnos prema JNA ne bude pottpuno odiozan. To je, takođe, krajnost iz koje ne mogu da proizađu dobri zaključci. Miloš Vasić: Služba koja počne da dostavlja poželjne umesto istinitih podataka je osuđena na propast, kao i režim kojem služi, čemu smo posvedočili u međuvremenu. Danas će svi iz Službe reći da nisu imali nikakve veze sa civilima, a videli smo da su imali gomilu saradničkih mreža u civilu i da su pokrivali civile vrlo dobro. Ali su to radili na svoj način. Milošević nikada nije verovao Vojsci, pa ni vojnoj službi, zaključno sa Acom Dimitrijevićem, zaključno sa danom kada je smenjen 1999. Ne bih mistifikovao Službu previše, njihovi su dometi ograničeni, oni ne mogu da vladaju državom. Drugo, general Mirković i gospodin Jović su govorili o JNA kao o monolitu koji je do kraja isti To nije tačno, nije ista i istomisleća grupa ljudi. Generalski vrh je sebi dozvolio da ga Slobodan Milošević navuče na najjeftiniju podvalu na svetu i baci ih.
Srđa Popović: Postavio sam pitanje kada je Jugoslavija prestala da postoji. Po mojim I analizama profesora Vladimira Vodinelića, koji to posmatra iz ugla privatnog prava, može se zaključiti da je taj datum odrediv, mada Badinterova komisija uvek govorila o 'procesu raspada'. Ali je ustanovljeno da je 8. oktobra 1991, pravo savezne države i pravo drugih republika smatrano za strano pravo. *** Stevan Mirković: Slažem se sa svim što je rekao Jović, samo je jedno ispustio - da je prvo srpska skupština narušila ustavni poredak. Ona je donela odluku o ukidanju autonomije Kosova i Vojvodine... Borisav Jović: To nije istina, pa, i dan - danas postoje autonomije. (glasan smeh u publici) (...) Da preciziram, ustavne promene u Srbiji 1989. donete su uz saglasnost skupština autonomnih pokrajina, radi se o normalnim ustavnim promenama, a sada se time manipuliše. Vesna Pešić: Uz tenkove... Lazar Stojanović: Uz malo jogurta, ali, bilo je i mrtvih. *** Svađa Rasprava na okruglom stolu “Uloga JNA u raspadu Jugoslavije”
Mirovnjakinje i dezerteri su sprečili invaziju
Lazar Stojanović: Ta vojska nije završila pred sudom samo zato što ni danas me možemo da dođemo do njenih dokumenata. Ne samo mi, nego ni Međunarodni sud u Hagu da dođe do zapisnika sa ratnih saveta kojima ste Vi, gospodine Joviću, predsedavali.
JNA je u Jugoslaviji imala vojnu i političku ulogu. Zahvaljući količini politike moći koju je bila osvojila, ona je tokom vremena bila stigla do pozicije “sedme republike SFRJ”. To joj je pak dozoljavalo da pre svega štiti samu sebe i svoj poseban položaj u društvu. Vojna uloga i legitimitet zasnovan na partizanskoj borbi, nalagali su joj da se štiti dokazujući se ratnim uspesima. Iako njeni kadrovi očigledno nisu bili pripremljeni za vođenje unutrašnjeg rata, još uvek opstaje javna slika o vojnim licima kao “narodnim herojima”. Deo razloga za to ističe iz činjenice da se o njima ne sudi na osnovu stvarnog stanja, već na osnovu istorijske i mitiloške matrice o JNA. Odvajanje retorike od stvarnosti i od političkih procesa, te dugoročna represija nad govorom doveli su do depolitizacije društva, što je olakšalo zamagljivanje pravih uzroka i ciljeva rata. U takvoj atmosferi, deo građana Srbije se dobrovoljno odazivao vojinim pozivima, ili je ne mali broj njih pod prinudom odaslat u rat. Držeći u zabludi veliki broj ondašnjih građana Jugoslavije tvrdnjom da JNA garantuje mirno razrešenje krize i da će sprečiti unutrašnji rat, generalski vrh je olakšao i pospešio pojedinačno i grupno koketovanje sa nacionalizmom i ratom. Time su čelni generali pristali na ratnu alternativu i, u sadejstvu sa ostalim gospodarima rata, građane Jugoslavije ostavili bez domovine, te ih priveli u jednonacionalne države i izložili ratnom teroru.
U pozivu na diskusiju JNA se optužuje za to da je glavni, ili jedan od izazivača rata. To me pogodilo, kao i stav da je JNA ovakva i onakva, da je raspolagala najvećim sredstvima za uništenje, bila dužna da spase zemlju, a nije imala planove.
Da li JNA zaslužuje da je tako kvalifikujemo? Jer, ne zaboravite da još oko 60.000 oficira sa svojim porodicama živi u Srbiji, ljudi na njih gledaju kao na neke krivce, pitaju ih šta su radili, Vojsci se pripisuju i neke stvari koje nije radila, čak i kada je bila u sukobima. A sukobljavala se u tom ratu samo kada su njene jedinice bile napadane. Ili kada je, u nekim situacijama štitila stanovništvo. To nije bio njen rat, niti je ona u njemu učestvovala. A i to što je učestvovala, uvek se držala časti, poštenja i zakona o ratu. Nema nijednog jedinog oficira kome je suđeno za zločine. Imam kontakte sa stotinama oficira koji govore o tome sa setom i sa tugom da su kao jugoslovenska armija bili žigosani u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni, pa i ovde u Srbiji.
Borisav Jović: Zašto ne kritikujete onoga ko je Ustav napisao, nego onoga ko je bio plaćen da taj ustav brani? To je bio temelj problema u koji je upao i Kadijević, i svi drugi. I Partija. Nije bila volja Kadijevića, nego državnog vrha, da ta partija postoji. Ne branim Kadijevića, ali stvari treba resalno da postavimo na svoje mesto.
Gospodin Mirković je dolazio na neke naše mirovnjačke skupove, tada je postojao i ideološki sukob zbog formiranja Saveza komunista - Pokreta za Jugoslaviju i JNA je upotrebljena u političke svrhe. Kadijević je to otvoreno govorio, ima toga i u njegovoj knjizi, on je osuđivao Antu Markovića zbog toga što hoće da uvede kapitalizam i zapadni sistem u Jugoslaviju. To je, u stvari, bio sukob između vojske i civilne vlasti koju je personifikovao Ante Marković.
Proces razbijanja JNA počeo je Titovom smrću. Na katolički Božić 1986. u Splitu se pevalo “Srpska vojsko iz Srbije seli/Hrvatska se od Srbije deli!”. Nije to bio usamljen slučaj. Vojska nije mogla sačuvati Jugoslaviju, to je bila iluzija. Sećamo se Osme sednice, preuzimanja vlasti od strane Slobodana Miloševića, te antibirokratske revolucije, kada smo se raznih čuda nagledali.Sećamo se kada se pojavljuje prvi čovek Organizacije SKJ u Armiji Petar Šimić i kaže “Jugoslavija se neće raspadati bez JNA”.
Problemi u JNA počinju kada je podobnost oficira u mnogim jedinicama bila vrhunski kvalitet oficira. Posle toga dolazi nacionalni ključ, kao još jedan faktor razaranja. I treći, Vojna služba bezbednosti koja je bila metastaza raspada JNA. Ona snaga koja je svakog oficira koji je imao svoj stav, mišljenje, proglašavala neprijateljem Službe. Njegovu skepsu je lako proglašavala kao sumnju u osnovne vrednosti u JNA, tako da su najbolji ljudi jedno vreme bili ekskomunicirani, višak. I pored toga bilo je beskonačno mnogo kreativnih ljudi, ali su bili na marginama. Kao rezultat negovanja proseka došla je negativna kadrovska selekcija.
Službe bezbednosti su državni organi i u untrašnjepolitičkim pričama, pošto spoljnopolitički obaveštajni rad nikad nisu uspele da savladaju kako treba, sve od 1991. su na delu amaterske, spletkaroške kombinacije, gde jedni drugima prodaju ciglu. Svodi se na priču “dobro je da smo mi tu, da nas nema, tebe bi ubili” itd. U trenutku kada je ta služba trebalo da postupi, a to je kraj 1990. početak 1991. bavila se švrcom naoružanja i kojekakvim stvarima za koje znamo. Proizvela je jedan čudan film u kojem su osnovne zapovesti bezbednosno - operativnog rada bile narušene. Jer u tom filmu su iskompromitovali dve svoje saradničke veze koje su kasnije loše završile. Služba koja tako nešto uradi pogrešno računa da će imati neke buduće saradnike.
(oiskazu saveznog sekretara za narodnu odbranu Veljka Kadijevića na saslušanju): Prvo je potrebno osloboditi sve srpske krajeve iz tadašnje Republike Hrvatske, a zatim izvući jedinice JNA na granice jedne buduće jugoslovenske države. Kao protivnike JNA u tom vremenu imenovao je hrvatsku ustašku vojsku i većinu indoktriniranog hrvatskog naroda, međunarodnu zajednicu. Treći najopasniji i najjači protivnik bila je vrlo organizovana i sinhronizovana aktivnost na onemogućavanju mobilizacije te podsticanje na dezerterstvo od strane raznih organizacija, majki i žena. Takođe je rekao da je za ostvarenje zadataka JNA bilo potrebno još 15 do 18 brigada da bi se operacija konačno završila za 10 do 15 dana. Te brigade nisu uspeli da dobiju jer je mobilizacija propala.
Nakon pravne analize raspada bivše Jugoslavije konstatovao sam da je, kao što to navodi Borislav Jović u svojoj knjizi Poslednji dani SFRJ, svesno menjan multinacionalni sastav JNA i da su na tome insistirali Slobodan Milošević i on, kao i da su takve zadatke davali generalu Veljku Kadijeviću. On je to činio, ali su mu zamerali da ne čini dovoljno brzo. U jednom trenutku najmanje dve hiljade oficira je trebalo da bude “očišćeno”.
Jovićeva autonomija
Miloš Vasić je postavio pitanje šta bi se dogodilo da je JNA imala još 15 do 18 brigada kojima bi, po oceni generala Veljka Kadijevića, "okončala posao" u Hrvatskoj, držala je pod vojnom upravom.
"Zašto ste opsedali Vukovar, umesto da ga obiđete i pođete dalje. Ne, niste imali kud dalje. Zašto niste ušli u Dubrovnik? Ne biste znali šta s njim. Izmislili ste problem, izgubili ste rat..."
Borisav Jović: Vi niste spremni da čujete odgovor...
Miloš Vasić: Preko glave mi je da slušam one koji su izgubili rat i nemojte nas gnjaviti više...
Borisav Jović: Vi ste postavili konkretno pitanje, a niste spremni da slušate...
Miloš Vasić: Naravno da nisam spreman da vas slušam, uzeli ste mi 20 godina života!
