Jedinstvena Bosna i Hercegovina

Dobrodošli na moj blog

24.10.2012.

ŠUMSKI DANI NA SAJMU KNjIGA

Druga strana književne fešte

Šumski dani na Sajmu knjiga

 
Photo: Paulina Janusz

Umesto da sedam dana beogradskog Sajma knjiga iskoriste za prijatnu šetnju među štandovima, kupovinu po sniženim cenama i druženje sa, na primer, Damirom Avdićem, reporteri e-Novina podlegli su mazohističkom porivu te su odlučili da zavire na mračni deo pratećeg programa. Tako ćete, umesto top liste najboljih naslova koje možete pazariti, na vašem omiljenom portalu saznati šta traži metla na tribini na kojoj se, po receptu Koste Čavoškog, otkriva „druga strana o srebreničkom genocidu“; Emir Kusturica ekskluzivno objašnjava  zašto je plakala višegradska devojčica, Rajko Vasić kontemplira o deficitu mentalnih proteza, a biograf Milorada Dodika otkriva šta je radio tokom dugih noći sa prvim čovekom Republike Srpske...

PONEDELJAK: Vest da manji bh. entitet učestvuje kao gostujući izlagač na najvećem festivalu knjiga u Beogradu nije nova. Među štandovima zemalja sveta, od susedne Hrvatske, preko Irana, do Rusije, ugnjezdila se tako i Karadžićeva tvorevina koja je metastazirala u nekoliko izlagačkih prostora izdavača iz Srpske. Prvi nas je dočekao već u Hali 2, u predvorju glavnog sajamskog prostora. Štand Udruženih izdavača RS nudi obilje literature za pošteno srpsko čeljade: duhovne poruke vladike Grigorija, geopolitičke teorije zavere, slikovnice za najmlađe i, konačno, istorijske fantazmagorija sa otužnim mirisom Jovana Deretića („Serbi, narod i rasa“). U prvom redu pulta, blizu ruke, a još bliže srcu, kočoperi se potencijalni bestseler „Dodik, guardian of Srpska“ Milana Ljepojevića. Autor je, čitamo na koricama, „vrlo rečito, argumentovano, bez mržnje i pristrasnosti” dokumentovao neistine koje su pratile put The Presidenta (zar ga, put, ne Predsednika, više ne prate ili je Milan britkim sečivom Istine posekao Himeru Obmana?). Tu je i još jedan dragulj od istog pisca: “Oslobađajuća preSUDa za Dodika”, cena literarne odbrene je prava sitnica, oko 400 RSD (blizu četiri evra), ali uspevamo da se odupremo iskušenju i zadržimo novac u buđelarima, neki drugi dan, sutra možda, kada će i sam autor doći na sajam da predstavi svoje pisano čedo.

Metla sa drškom od genocidnog drveta

Pomenusmo već metastaze šumske misli. Jedna od njih je i “Istorijski projekat Srebrenica”. Reč je o tribini na kojoj ćemo, uz još šestoro prisutnih (tu je nekoliko penzionera, očigledno redovnih posetilaca ovakvih događaja, stariji gospodin koji neodoljivo podseća na Luku, Karadžićevog brata, na koncu utvrdismo da je sve ostalo samo na fizičkoj sličnosti, i jedna monahinja) čuti još jedno izlaganje o lažnom genocidu nad Bošnjacima u Srebrenici, zapadnim silama koje koriste događaj iz '95. da bi ostvarile svoje kolonijalističke težnje, a sve ćemo to zaprašiti teorijom o mlaznim avionima koji nas besomučno truju iz zraka…

Photo: Paulina Janusz

Razgovor će upotpuniti i bizarni mizanscen u sali "Beogradski sajam":  jedno mesto je namenjeno i Nataši Kandić, a u njenom odsustvu ("Uredno  smo je pozvali", vele organizatori) ostavljena je tabla sa njenom  fotografijom i porukom: “Želite li da vam ova žena piše istoriju?” Na  njenom mestu je i metla (nije bez drške),a na pitanje jedne gospođe iz  publike, čemu to, izvesni Stefan Karganović, organizator ovog cirkusa  odgovara: “Znate čije je prevozno sredstvo metla”, nakon čega sledi  obostrani smeh.

- Vas dvoje ste zajedno?, pita oniži, proćelavi čovečuljak na tečnom srpskom sa blagim američkim naglaskom i rukama punim nekakvih knjiga. Nekoliko minuta kasnije saznaćemo da se zove Stefan Karganović i da je predsednik udruženja "Istorijski projekat Srebrenica".

Odgovaramo potvrdno.

- A, je l' čitate zajedno?, kaže i jezovito se nasmeje, pružajući nam publikaciju "Srebrenica, falsifikovanje istorije”, u kojoj je, između ostalih, svoj  doprinos dala vedeta beogradskog Filološkog fakulteta i javni simpatizer Dveri  srpskih, Milo Lompar. Saznajemo da je publikacija izašla u saradnji sa  "Pečatom" Milorada Vučelića, najvećeg levičara među misliocima fašizma,  da je zabranjena na sarajevskom Sajmu knjiga, ali da je stigla do ruku  desetina hiljada ljudi (?!). Ne znamo koliko je ruku došlo u posed drugog bisera pitoresknog imena "Srpske žrtve Srebrenice", koja je, veli nam Karganović, "za razliku od žrtava one druge strane, koje mi ne negiramo uopšte, bazirana na dokumentima".

Srebrenica je, čujemo od Aleksandra Pavića, nekakvog politikologa i odojčeta "Novog standarda", "bila instrument za ovladavanje prostorom bivše Jugoslavije radi kontrole najbitnijeg i najsnažnijeg faktora - a to je Srbija i srpski narod". Na Pavićeve geopolitičke konstrukcije o povezanosti Srebrenice, Libije, Sirije i naftnih bušotina, nadovezao se zaboravljeni Nikola Vrzić, nekadašnji novinar NIN-a i teoretičar "trećeg metka" u slučaju ubistva Zorana Đinđića. Kako je metak u međuvremenu postao ono što je sve vreme i bio - ćorak, Vrzić se prekvalifikovao u stručnjaka za Wikileaks i - Rekom, koji nam je na Sajmu predstavio kao neku vrstu distopijskog naddržavnog organa koji će zavirivati u arhive tajnih službi i saurosnkim okom upravljati medijskim prostorom.

Nejasno je, međutim, čemu potreba za ovim potonjim, pošto je, objašnjava nam Biljana Đorović, autorka radio emisije "Atlantis" (na kojoj se, kako kaže, pričalo često o drugoj strani Srebrenice; koliko strana i hipotenuza ima likvidacija osam hiljada ljudi, ostalo je nerazjašnjeno, slušajte "Atlantis"), "istina iz medija proterana":

"Ja mislim da su ljudi hipnotisani, da žive u nekom zombiziranom izdanju i da ne znaju šta se dešava. Da li im je tako lakše, dok gledaju sve to što nam sramno serviraju televizije širom sveta, dok se oduzima ljudima pravo na život - dovoljno je pogledati u nebo, jer nas svakodnevno zaprašuju avionima iz kojih izbacuju tone teškoh metala i otrova."

Ustadosmo zombizirani čim je Biljana okončala besedu, ni ne usudivši se da pitamo zašto nema bloka "Pitanja i odgovori". Nisu teški metali, ali loše pada na želudac.

Priča sa srećnim krajem

Sledeći trag naših malopređašnjih domaćina, Stefana K. i Biljane Đ., pohitasmo ka konferencijskoj sali Hale 4, gde je u podne zakazano svečano otvaranje nastupa Republike Srpske na Sajmu knjiga, a otvoriće ga prva glava manjeg entiteta lično uz "našeg svetskog režisera sa Mokre Gore". Sala je dobro popunjena, prazna su tek mesta u dnu sale. Već je pristigla delegacija u mantijama, za njih sedišta u prvim redovima, u kutu nekoliko devojaka svečano odevenih, ispred svake mikrofon, jedna sa akustičnom gitarom, biće svirke, šta li je prikladno u ovom svečanom trenutku, tu je i čika Ršum, nenametljivo posmatra sa strane, dva su mesta u prvom redu obeležena ceduljicama "rezervisano", naslućuje se za koga. Dvojac kasni desetak minuta, taman da se blago podigne tenzija među novinarima BN, Srne i RTRS, pretpostavljamo da je tu i "Glas Srpske". Kad se ocvala teta iz protokola, u brodo haljini sa dubokim prorezom na leđima, uskomeša, znamo da je klimaks blizu.

"Stiže predsjednik", razabiremo kroz žamor. I doista, ulaze Predsednik i Neimar. Prvi u svečanom odelu, sa kravatom, nema opuštanja, stilom se brani entitet i identitet, Srpska pre svega, a ovaj drugi veran svom ležernom stajlingu - karirana košulja, braon sako, takve cipele. Neki ustaju da pozdrave Vođu koji se šeretski osmehuje.

Guardian na zadatku: Dodik i konjak
Photo: Dušan Komarčević

Nakon prigodne zdravicu koju je održao direktor Predstavništva RS u Srbiji (uzgred, za razliku od vojvođanske kacelarije u Briselu, o ovoj DSS glas nije digao, svem legalizmu uprkos), a potom je mikrofon preuzeo Kusturica - "svetski, a naš", kako ga je voditeljka najavila - te nas je udostojio informacija o gradnji Andrićgrada. Saznali smo da se radi punom parom, "uprkos kontinuiranoj, tihoj opstrukciji koja je postojala i koja je išla do oga da smo mi otimali nekom kamen, a nije bilo tako".

Nije, dakako, jer kamen se, citirao je kasnije predsednik Srpske nacionalnog barda Matiju, "dosađivao". Emir ga je samo hteo probuditi iz vekovnog sna da bi od njega, običnog kamena, napravio, kako je rekao, "prvi renesansni trg na Balkanu". Je li od nekog takvog kamena napravio i prvi biskop u Višegradu, nije poznato, ali nam je Graditelj ispričao anegdotu o devojčici koja je, susrevši se prvi put sa velikim platnom, pet puta prekidala gledanje crtaća sa nekakvom ajkulom iz straha, valjda, da će je morska neman pojesti. Taman kad pomislismo da je vreme da pustimo suzu, stiže preokret - priča ima srećan kraj, jer je dete na koncu odgledalo crtać do odjavne špice. Život je katkad, ipak, bajka.

No, ne žive svi Diznijev fairy tale. Ko će nam to bolje objasniti od Milorada Dodika:

"Ja želim samo da kažem da Republika Srpska, i pored izazova koje ima i koji su, čini mi se, uvijek isti, godine i vekovi prolaze, a kod nas su izazovi kako opstati, kako očuvati svoj identitet, kako očuvati teritorijalnu i političku strukturu, kako ih dodatno legalizovati kod onih koji nas ne žele i tako dalje... Podrška nam je zato važna, naročito podrška odavde, ali i preko Drine i preko drugih rijeka, tamo daleko, gdje su naši ljudi... Zato Republika Srpska ne staje, ona gradi svoj identitet i dalje."

Nadahnut vekovima koje je, valjda, negde i nekad odsanjao, Dodik se nije upuštao u objašnjavanje benignih nelogičnosti, poput one da je Republika Srpska nastala devedesetih godina prošlog veka, dakle, pre cirka dve decenije. Vekovi, decenije, ko će oko toga glavu lomiti kad je u pitanju identitet i opstanak, a izazovi se ređaju jedan za drugim kao kamene ploče na prvom renesansnom trgu na Balkanu.

Intermezzo: Kupuje se na sajmu, a nisu knjige

- Sve ti je to danas i sutra na popustu, kaže prodavac na štandu "Dveri srpskih", na kojem su izloženi stari i novi brojevi ovog desničarskog glasila i naslovi kao što su "Globalno zagejavanje", "Mali vodič srpskog opstanka u 21. veku" ili "ND Hrvatska".

Photo: Paulina Janusz

- Koji je  povod za sniženje?

- Porodični dani, to je danas i sutra.

- Je l' to znači da moram da povedem i porodicu ili da priložim dokaz da je planiram u skorijoj budućnosti?

- Ma ne, nema potrebe. To je više onako...

Dverjanski štand je, u poređenju sa okolnim, krajnje monoton, s obzirom na to da im se ponuda svodi isključivo na knjige i časopise. Jedan od crkvenih izlagača, s druge strane, nudi širok izbor domaće rakije (oko tri evra flašica od 0,25 l) i kompakt diskova duhovnih beseda; drugi, pored tamjana, krstića i krstača te ikona, u ponudi ima i patriotske majice u muškim i ženskim veličinama: "Otadžbina", "Srbija", "Treći srpski ustanak" neki su od ponuđenih printova.

Majice su vanknjiževni hit ove godine, pa ih zatičemo i na još jednom štandu posvećenom prvenstveno ravnogorcima: među knjigama o Draži Mihailoviću, Kalabiću i drugim koljačima - koji su mesto našli i na uramljenim slikama - srećemo se i sa vučjom glavom pod crvenom beretkom koja nam se (glava, ne beretka) kezi sa crne muške majice.

- Košta hiljadu dinara, objašnjava momak s druge strane pulta. Nešto je skuplja od ostalih, jer je rađen vez, a ne običan print.

Jadi mladog Vasića

Da nešto nije u redu na relaciji Milorad Dodik - Rajko Vasić, posumnjali smo onog trenutka kada smo primetili glasno odsustvo najpoznatijeg blogera iz Srpske sa centralne svečanosti u ponedeljak. Rajko V. izostao je i sa koktela koji je na štandu RS bio priređen nakon otvaranja. Ženski deo reporterskog dvojca konstatuje da su, nakon izbornog poraza SNSD-a na lokalnim izborima, strelice Dodikovog gneva bile mahom uperene prema genseku njegove stranke, što u svetlu beogradskog sajma može imati smisla. Naravno, niko nije očekivao da će Mile od Laktaša prisustvovati promociji novog Vasićevog romana "Tomanova igra sjenki" koja je upriličena na štandu u 15 sati.

Najbolju preporuku Vasićevog dela dao je upravo njegov izdavač u liku i telu Nenada Novakovića, direktora izdavačke kuće Besjeda, koji se, kako kaže, smatra prosečnim čitaocem:

"Tu imam dvostruko razmišljenje: prvo, bilo bi mi mnogo nlakše čitati ovu knjigu da ne znam Rajka Vasića. A, druga stvar, kad sam je pričitao, nisam  baš mogao da je skontam i da vidim da je to baš Rajkov rukopis."

Problema da skonta šta se dešava među koricama knjige u početku je, priznaje, imao i prof. Luka Kecmanović koji je, kako je rekao, već smislio šta će da kaže, pa je suptilno poput slona u staklorezačkoj radnji ignorisao moderatorkino pitanje. "Prvih 10-15 stranica zaista imate problem da uhvatite nit", analizira Kecmanović, "a onda shvatite da se Rajko poigrava sa svim i svačim."

Ko je skont'o, skont'o je: Novaković (levo), Vasić i Kecmanović
Photo: Dušan Komarčević

Kada kažem novine, mislim - "Politika"; kada kažem Rajko, mislim - poigravanje. Kako se to Vasić igra? Kecmanović to imenuje "konceptualnim romanom toka svesti" i daje primer udvaranja glavnog junaka devojci koja se zove Neca, a da pri tom pisac "ne prelazi prag pristojnosti":

"Neco, srećico, srednjico, Neco, jedinico, nevernico, ledenico, ..." Očekivali smo i rimu "Neco - trudnico", no to bi, naslućujemo, značilo da je pisac prešao prag pristojnosti.

U kratkom obraćanju, Vasić nam objašnjava da je kao temu romana uzeo PTSP, pokušavši da pokaže "šta se događa u svjesti ljudi koja je trajno oštećena":

"Imamo proteze za noge, za ruke itd, čak i za lice, ali protezu za svijest još niko nije izmislio i neće nikad izmisliti", objasnio nam je kratko Rajko V.

I ponovo elokventni Nenad Novaković: "Mislim da je ovo kvalitetno romaneskno štivo koje nikoga neće ostaviti ravnodušnim, iz razloga što je radnja tako brza i istovremeno toliko vuče nit po nit da nemamo vremena da zastanemo, mami nas da idemo dalje. Moja preporuka je da niko ko ima preča posla ne uzima ovaj roman, jer će posao da mu strada."

Strahujući za svest za koju, kako reče Dodikov gensek, proteze nema, e-tandem se neprimetno udaljio sa štanda Srpske. Nakon genocidnog projekta i šumske književnosti, ona crkvena rakija deluje kao sasvim prihvatljiv izbor za kasno oktobarsko popodne.

Photo: Paulina Janusz

UTORAK: Slavljenje Srpske nije moglo proći bez slavljenja njenog lidera, jedinog i neponovljivog, Milorada Dodika. Centralnim događajem drugog dana sajma na dobro nam već poznatom štandu Republike Srpske bila je promocija Miletovog životopisa, čiji je autor njegov „drug iz fakultetskih dana“, Milan Ljepojević. Kako nas je na početku informisala moderatorka, knjiga „Dodik, čuvar Srpske“ bila je pravim bestselerom sajma pre dve godine, a nama je danas predstavljen njen prevod na engleski jezik, poznat kao „Dodik, guardian of Srpska“.

Izgubljeni u prevodu

Na samom početku predavanje na omiljenu temu šumskog vođe „Zašto je Bosna i Hercegovina neodrživa“ iz izgužvane kartice pročitao je izvesni „gospodin Franc“, kojeg ne nalazim u programu, a čijeg punog imena, izgleda, ne može da se seti ni voditeljka prezentacije.

Europa živi danas, kako nas obaveštava tajanstveni gost, u zabludi izazvanoj „orientalnim mirisom Baščarsije“, nesvesna kako u stvari izgleda BiH nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma. „Danas u toj knjizi mi europskoj javnosti pokazujemo kako izgleda Bosna i Hercegovina u biti.“ Slede obilni Dodikovi citati o nestabilnoj državi, trajnoj političkoj krizi (koju ni slučajno ne izaziva on sam), nasilnim ustavnim reformama i, naravno, Republici Srpskoj kao garantu mira i srećnog zajedničkog suživota.

„Gospodin Franc“ svoj pomalo dosadan govor čita u maniru genseka komunističke partije, za razliku od njega sledeća govornica, Dragana Lukić, prevoditeljica knjige, časti nas pravim emotivnim spektaklom, ispunjenim ljubavlju prema junaku prezentiranog štiva.

Kako nam objašnjava, kao prevodilac imala je veliku privilegiju da upozna Milorada Dodika na jedan poseban način. „Vi [kad prevodite, prim aut.] morate da prodrete u suštinu njegovog razmišljanja, njegovog djelovanja“, kaže nam Lukićeva i otkriva šta je tim „prodiranjem“ saznala: „Kad on danas napravi neki korak, to je samo uvod u treći, deveti, dvanaesti. Dubina njegovog uma se prosto vidi kad radite na prevodu.“

Taj prevod je bio  pun nedoumica, ali tu je sam Mile da nadahne kada treba. Uzbuđena govornica za primer uzima naslov: „Moguć je prevod na više načina. Međutim, s obzirom na sadržaj ove knjige, naslov mora da bude takav. ’Guardian’ često se prevodi sa engleskog jezika kao ’anđeo čuvar’, a knjiga u nekom trenutku predstavlja gospodina Dodika kao anđela čuvara Republike Srpske.“

Prodirači u suštinu: Dodikov biograf (desno), prevoditeljica i tajanstveni gospodin Franc
Photo: Paulina Janusz

Svu tu radost koju je iz prevođenja postigla gospođa Lukić, brutalno je prekratio sam autor knjige već u odgovoru na prvo, i pri tom izuzetno glupo, pitanje moderatorke: „Kad ste bili srećniji, kad je knjiga izašla na srpskom ili engleskom jeziku?“. „Na srpskom, naravno“, odgovorio je bez trunka sumnje Milan Ljepojević, inače autor i ništa manje značajnog dela o Miloradu Dodiku „Oslobadjajuća preSUDa za Dodika“.

O prevodu na engleski, bitnom da „istinu“ sazna celi svet Ljepojević govori kao o velikom naporu. „Bilo šta što se stvara to je jedno veliko odricanje. Danonoćno pisanje. Razgovori. Ali bilo sam svestan koliko je to važno“, kaže nam o svom herojskom radu u čast Srpske. „Stvarnost je takva da sve što je prevedeno na engleski postaje dostupno celoj planeti zemlji“, nastavlja otužno pa dodaje, „iako mi Srbi volimo da kažemo ’govori srpski’“. Autor je najavio i prevod na ruski jezik, kojem će, kako kaže, morati da posveti manje posla: „Mi se s Rusima u svemu bolje razumjemo“.

Sa važnosti tačnog prevoda Ljepojević prelazi na važnost samog junaka knjige: „Milorad Dodik je personifikacija Republike Srpske, čovjek, koji je i u ovako turbulentnom vremenu obilježio Republiku Srpsku.“ Dalje padaju reči „regionalni lider“, „ličnost“, „čovjek koji je Republiku Srpsku vodio 10 godina“: sudeći po govornicima na ovoj prezentaciji, prosto je nemoguće obuzdati emocije govoreći o ereseovskom vladaru.

I na kraju, nekako usput, Dodikov biograf je najavio nastavak sage. „Imam još puno pitanja da postavim gospodinu Dodiku“, rekao je.

Organizatori sajma mogu dakle spavati mirno: šumska (ne) pismenost i narednih godina imaće jaku reprezentaciju u Beogradu.

 

Jedinstvena Bosna i Hercegovina

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
74145955

Powered by Blogger.ba