Jedinstvena Bosna i Hercegovina

Dobrodošli na moj blog

17.10.2012.

ČETNIK KOJI JE ODBIO DA KOLjE

Potisnuta istorija: Boško Joksić, svedok monstruoznosti

Četnik koji je odbio da kolje

 
Na putu za Vranić: Beograd 2000-tih
Na putu za Vranić: Beograd 2000-tih
Photo: Stock

...........................................................

To veče su, uz blagoslov okupatora, četnici poklali čitave porodice pripadnika pokreta otpora: Pantiće, Đoriće, Iliće, Radosavljeviće, Matiće, Mitroviće, Popoviće, Saviće, Đoinčeviće, Stepanoviće, Todoroviće, skupa sa novorođenima. Nakon pokolja, monstrumi su u kućama ubijenih pravili gozbu, pili rakiju, pekli prase. Potom su na kola natovarili opljačkane stvari i otišli. Boško Joksić je sve ovo odbio da uradi. Boško je jedini ostao čovek, ostali su samo nastavili da egzistiraju u ljudskom obliku

U jesen 1943. godine, partizani su ponovo jačali u Srbiji. Italija je kapitulirala, a Saveznici su najzad prozreli Mihailovićevu šaradu, napustili četnike i krenuli da pomažu partizane. Pripadnici antifašističkog pokreta otpora krenuli su da dižu glavu, ne samo po unutrašnjosti, već i u neposrednoj blizini Beograda. Napadima, akcijama i sabotažama pretili su da naruše idiličnu okupatorsko-četničku kohabitaciju koja je vladala od krvavog gušenja ustanka 1941. godine. General Mihailović je 5. oktobra 1943. godine ljutito zapovedao čišćenje okoline Beograda od komunista i njihovih simpatizera:

Ljubomir Pantić, jedna od najmlađih žrtava četničkog pokolja u Vraniću
Photo: wikimedia.org

................................................................

“Naš avalski korpus sa srezovima Grocka, Vračar, Umka spava dubokim snom. Na svim oblastima u neposrednoj blizini Beograda, nakotili su se komunisti i njihovi simpatizeri. Naređuje se komandantima, i to: majoru Mihailu Jovanoviću, kapetanu Lazoviću, kapetanu Nikoli Kalabiću, dalje Komarčeviću i rudničkom korpusu da najenergičnije sa juga na sever… čisteći usput i sve srezove, naročito srez kosmajski, naročito je važno što pre očistiti srezove Grocka i Umka.”

U međuvremenu, partizani Kosmajskog odreda su 31. oktobra potukli četnike Avalskog korpusa, što je generala Mihailovića još više razbesnelo. On je 17. novembra ponovo naredio komandantima:

“Kosmaj mora da se očisti po svaku cenu. Radite prema situaciji da se Kosmaj, pa sve do Beograda, što pre očisti!”

Draža Mihailović je za koordinatora akcije “čišćenja” postavio pukovnika Jevrema Simića, koji je 27. novembra 1943. sa Nemcima potpisao sporazum za nesmetano ubijanje komunista koji glasi:

“U oblasti koja obuhvata gročanski, umljanski, vračarski, podunavski, kosmajski, mladenovački, oplenački, aranđelovački, lepenički, kragujevački, gružanski, kačerski i kolubarski srez, kapetan Kalabić i pukovnik Simić se obavezuju da će se svi njihovi odredi uzdržati od svakog dela sabotaže protiv nemačke vojske, njenih saveznika i mesnih odreda koji se bore na njenoj strani.

Rešenost na zajednički otpor protivu komunističkog neprijatelja. Gore navedena pokrajina se daje Kalabiću i Simiću da vode nezavisnu borbu protivu komunista.”

Iako je od Saveznika prezren kao saradnik okupatora, general Mihailović je i dalje smatrao da ima isključivo pravo da regrutuje mladiće po Srbiji za obračun sa svojim ideološkim protivnicima. Nakon prisilne regrutacije, Jugoslovenska vojska u otadžbini je sredinom decembra 1943. krenula u brutalni obračun sa simpatizerima i porodicama pokreta otpora. Nakon potpisivanja ugovora sa okupatorom, na Kosmaju je izvršena nesmetana koncentracija četničkih trupa. Avalski korpus JVuO je prikupio podatke o porodicama i simpatizerima partizana. Sve je bilo spremno.

Jedan od mobilisanih četnika, Boško Joksić, nije znao kuda idu. Rečeno mu je da se četnici bore za kralja i otadžbinu protiv Nemaca, ljotićevaca i izdajnika komunista. Bošku nije rečeno da je upravo potpisan sporazum sa Nemcima koji četnicima omogućuje nesmetano ubijanje partizanskih porodica.

Spomen soba u Vraniću
Photo: wikimedia.org

...............................................................................

Na svetog Nikolu, 20. decembra 1943. godine, sa prvim mrakom, četnici Avalskog korpusa su krenuli prema beogradskom naselju Vranić. Uz pomoć doušnika iz Vranića sastavljen je spisak partizanskih porodica. Prva na udaru bila je kuća Marka Mitrovića, čiji je brat bio u partizanima. Svi zatečeni ukućani, njih petoro, su poklani. Četnici su zatim zastali u školskom dvorištu da prime dalja uputstva.

Podnarednik Marković je izvadio spisak porodica i pomoću baterijske lampe čitao:

- Prva na spisku je kuća Stevana Pantića, ona se nalazi gore na brdu. Sada krećemo. Kada stignemo tamo, da ne bi pravili buku, svi ukućani treba da se unište hladnim oružjem. Da li je jasno?

- Jasno, odgovoriše svi.

- Gospodine, podnaredniče - javi se iz mraka Boško Joksić - meni su Pantići kumovi i ja njihovoj kući ne mogu i neću da idem.

- Ko to neće?

- Ja, gospodine Markoviću, reče Boško, i priđe.

Ono što podnarednik nije znao je da Boško ustvari Pantićima nije bio kum. On je bio samo sused koji nije hteo da ubija tuđu decu. No, morao je naći opravdanje za pokazanu samilost.

Podnarednik Dušan Marković podiže baterijsku lampu prema Bošku.

- Naravno, vojniče, da nećeš ići kod svojih kumova. Ne kaže naš narod džabe: bog na nebu pa kum na zemlji. Sada ćemo mi to po kratkom postupku rešiti. Pozovite mi Voju Kopilana!

Voja Kopilan je svojoj grupi upravo čitao spisak porodica za likvidaciju, kad mu javiše da ga zove podnarednik Marković.

- U čemu je problem, gospodine Markoviću? - upita Voja prilazeći.

- Ovaj vojnik neće da ide kod svojih kumova, a meni takvi nisu potrebni, pa sam te pozvao da ga vodiš u svoju grupu.

- Taj si problem mogao i sam da rešiš, a ne da me zoveš zbog sitnica - odbrusi Voja i naredi Bošku da pođe. Dok su izlazili iz školskog dvorišta, podrugljivo mu dobaci:

- A ti, poštenjačino, baš nećeš da kolješ svoje kumove!?

Ne sačekavši odgovor, Voja Kopilan povuče oroz, Boško Joksić napravi još koji korak i pade. Sve su ovo posmatrali okupljeni četnici i mobilisani seljaci, ali niko više nije smeo da pisne. Podnarednik Jugoslovenske vojske u otadžbini naredi pokret. Sledeća na udaru bila je kuća porodice Pantić.

Usledio je jedan od mučnijih događaja u našoj povesti. To veče su, uz blagoslov okupatora, četnici poklali čitave porodice pripadnika pokreta otpora: Pantiće, Đoriće, Iliće, Radosavljeviće, Matiće, Mitroviće, Popoviće, Saviće, Đoinčeviće, Stepanoviće, Todoroviće, skupa sa novorođenima. Nakon pokolja, monstrumi su u kućama ubijenih pravili gozbu, pili rakiju, pekli prase. Potom su na kola natovarili opljačkane stvari i otišli. Anđelija Matić iz Vranića priseća se tog jutra:

"Toga dana otišli smo kod oca i našli smo ih sve zaklane. Svekrva Marica ležala je mrtva i glave su im bile potpuno isečene kamama. Svaki je ubod bio kamom po levoj slepoočnici i po slabinama. Cele su noći prevrtali po kući i odneli sve stvari koje su im se svidele i skidali slaninu s tavana. Prvo su silovali moje dve zaove pa zatim kamom izboli."

Boško Joksić je sve ovo odbio da uradi. Boško je jedini ostao čovek, ostali su samo nastavili da egzistiraju u ljudskom obliku. Kao i svi veliki ljudi, pokazao je da postoji vrednost iznad sopstvenog života, a to je moral. Kao Srđan Aleksić decenijama kasnije, izabrao je da ne ubije - i zbog toga je ubijen.

Za uspešno obavljenu akciju “čišćenja” komunista i njihovih simpatizera, general Mihailović je unapredio majora Svetislava Trifkovića, komandanta Avalskog korpusa JVuO, u čin potpukovnika.

Do kraja rata, niko od počinilaca pokolja nije kažnjen. Nakon rata, mnogi od njih su uhvaćeni, osuđeni na smrt i streljani, uključujući i samog nalogodavca. Danas neki smatraju da je kazna četnicima bila prestroga, pa ih rehabilituju i slave kao heroje.

Mi molimo čitaoce da nam, ukoliko imaju, dostave više podataka o zaboravljenom čoveku, Bošku Joksiću.

 

Jedinstvena Bosna i Hercegovina

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
74145939

Powered by Blogger.ba