Jedinstvena Bosna i Hercegovina

Dobrodošli na moj blog

13.10.2012.

MILOŠ KOSTIĆ O OBUČAVANjU MLADIĆEVIH SNAJPERISTA

Miloš Kostić, kapitalac Večernjih novosti o obučavanju Mladićevih snajperista

Pažljivo nišanite u Sarajlije

 
Čim sam popričao sa Atanasijem, odmah sam pojurio u Bosnu da obučavam Mladićeve snajperiste: Miloš Kostić, iskren
Čim sam popričao sa Atanasijem, odmah sam pojurio u Bosnu da obučavam Mladićeve snajperiste: Miloš Kostić, iskren
Photo: www.novosti.rs

Ravnogorac, korejski i vijetnamski veteran, krupna figura republikanske administracije, nakon detalja o nežnom četničkom klanju ratnih zarobljenika – u slavu rehabilitacije i kama povijesničara DS provenijencije – završava svoju ratničku ispovest Manojlovim i “otkriće se već u sredu čijim” Večernjim novostima. Tvrdi da je za ubice pod komandom Ratka Mladića prošvercovao snajperske nišane i da ih je obučavao  

KAŽE MENI ČAVOŠKI

- Nisam više imao nikakvih motiva za borbu. Samo sam još čekao da komunistička kula od karata padne i u Srbiji i da nam se vrati crkva, kruna, sloboda. Umesto toga, u Srbiji se rađao novi vođa - Slobodan Milošević. U Ameriku su počeli da pristižu srpski disidenti i opozicionari tražeći pomoć.

- Nisam mogao da mirujem. Pridružio sam se Saboru srpskog ujedinjenja u Americi. Organizovali smo okrugle stolove, otvorili smo srpsko pitanje i stavili ga na dnevni red. Poluvekovne komunističke laži morale su da prekinu.

Kod Miloša su u SAD stizali profesori Kosta Čavoški, Radoslav Stojanović, Zagorka Golubović, Svetozar Stojanović, a posle njih i nacionalisti predvođeni Vojislavom Šešeljom. Krenule su velike debate u kom pravcu kreće Srbija.

Šta je dijasporno: Kosta Čavoški, propagandist
Photo: FoNet/Božidar Petrović
NE VOLIM PARE, DAJTE MI KAMU I SNAJPER

 

- Skupljali smo novac za stvaranje srpske opozicije. Svi viđeniji Srbi iz Amerike su učestvovali. Mene su terali čak da budem blagajnik i da se sav novac nalazi kod mene. To nisam mogao da prihvatim. Ne volim da se staram o tuđem novcu.

Sa profesorom Radoslavom Stojanovićem, Miloš se znao još od Drugog svetskog rata, pa je sa njim obnovio prijateljstvo.

- U stanu porodice Stojanović pevali smo četničke pesme na krsnoj slavi odmah posle rata. Krajem osamdesetih, Rade je došao kod mene u SAD pa smo ponovo pevušili iste melodije. Jedne noći, uz piće, pitao sam ga da me ugosti u Beogradu. Rešio sam da se posle pola veka vratim u Srbiju.

PREZREO ZA HAG

Amerika je Milošu Kostiću oduzela vojnu penziju. Ni to što je ratovao za SAD u Koreji i Vijetnamu nije moglo da potre savezništvo sa Ratkom Mladićem u bosanskim gudurama: - Dobro je bar da mi nisu zalepili etiketu ratnog zločinca i odveli u Hag, iako nikakve zločine nisam počinio. Ali verujem da SAD nikada ne bi dozvolile da njihov pukovnik i državljanin završi u tom sudu. Amerikanci, za razliku od Srba, vode računa o svom nacionalnom interesu.

KAD RADOSLAV POZOVE

U junu 1988. godine, zvoni telefon u domu porodice Kostić u Americi. Zove profesor Stojanović:

- Miloše, dođi sa porodicom. Bićeš moj gost u Srbiji.

- Krećem. Rezerviši mi "Metropol"!

Veliku tremu je imao Miloš. Vraćala su mu se sećanja na rat. Strah od komunističke osvete još ga nije prošao. Nije verovao da se menja politička klima u otadžbini. Ali rešio je.

Sa bolesnom suprugom i četvoro dece krenuo je avionom za Švajcarsku kod ujaka. Uzeo je renta-kar i zapucao sa porodicom za Jugoslaviju.

Granica između Italije i Jugoslavije kod Trsta, posle pola noći.

- Graničaru ništa nije jasno. Žena Kineskinja, a Svetlana Kostić. Četvoro dece, srpska imena, američka državljanstva. Pušta nas.

U Sloveniji uzimaju sobu u motelu. Kupatilo potopljeno, doručak ne služe posle deset.

- Kad su čuli ko smo i odakle stižemo, srpske kuvarice odmah su nam ispržile jaja i slaninu.

Sad nam je svaki četnik potreban: Radoslav Stojanović, domaćin čovek
Photo: Blic
NEDOZVOLJENO SKRETANJE U ZLOČIN

 

Posle doručka, pokret za Beograd, trema raste.

- Sećam se, auto-put kroz Hrvatsku, rupa do rupe. Deca neprestano pitaju: "Jel' ovo Srbija"? Pojavljuje se Novi Beograd, "Geneksove" kule. Žena Svetlana mi kaže: "Nije kod vas socijalizam tako bedan kao u Kini".

Voze se uz Kneza Miloša, pa desno u Bulevar revolucije, do "Metropola". Zaustavi ih policajac zbog nedozvoljenog skretanja.

- Odmah sam osetio strah. A moj sin Milan izleti na prozor i vikne: "Čiko, jesi li ti pravi srpski policajac"? I ovaj nas pusti.

JEBEŠ PENZIJU, VAŽNA JE SMILJKA

Tada, u "Metropolu", upoznao je i Smilju Avramov i još neke srpske intelektualce. Rađala se energija za udar na Miloševića. Pucala je srpska nacionalna misao ponovo na nekoliko delova.

- Osetio sam da nema jedinstva. Da je puno sujete i isprepletanih interesa. Tresla se jugoslovenska konstrukcija. Plašio sam se da Srbi opet neće dobro proći.

Miloš se sa nekom novom strepnjom vratio u Ameriku.

Došle su devedesete. Deveti mart, Milošević izveo tenkove na narod i studente.

- U Vašingtonu me zovu na jedan okrugli sto o Jugoslaviji. Govori Medlin Olbrajt, senatori, ambasadori, političari iz svih jugoslovenskih republika. Svi se ostrvili na Miloševića da je velikosrbin, četnik... Ja uzmem reč i kažem: Milošević je jedna obična boljševička cepanica!

ATANASIJE JEFTIĆ, VLADIKA ZADUŽEN ZA MOBILIZACIJU

Posle razgovora sa vladikom Atanasijem Jeftićem u Americi, Miloš, prekaljeni američki oficir, rešio je da krene u Bosnu. Da pomogne Srbima. Poljubio je bolesnu ženu i decu i pošao ponovo u rat.

Premaskiran u katoličkog sveštenika, sa američkim pasošem, Miloš je 1993. uspeo da iz SAD na srpske položaje prošvercuje sofisticirane sprave za daljinsko merenje meta i optiku za snajpere.

Delio je katoličke krstiće po aerodromima i domogao se Mađarske. Na granici sa Srbijom, čekali su ga vojnici iz Republike Srpske.

SNAJPER JE SRPSKA MAJKA

Prvo je bio u nevesinjskoj brigadi u Hercegovini. Sve dok nije dobio poziv od Ratka Mladića da odmah dođe u Han Pijesak.

- General Mladić dao mi je zadatak da obučavam snajperiste. Tražio sam samo ljude koji su imali iskustva u sportskom streljaštvu. Nisu smeli da puše i piju. Obučavao sam naše najbolje snajperiste u ratu u Bosni. Pa i one koji su bili iznad Sarajeva.

Mladić je Milošu odmah posle obuke snajperista namenio sledeći zadatak:

- Burazeru Kole, hajde da središ malo situaciju oko Goražda.

Photomontage: Instruktor
Dali su mu Pozderčevu vilu i Mladić je dolazio helikopterom da ga posećuje.

 

- Pomagao sam u akcijama srpske vojske. Sa Mladićem sam se sukobljavao samo oko četništva. On je u duši partizan, ali je i Srbin.

IZDAO ME SLOBA, IZDAO ME BRAT, ALI SAM BAR DOBIO ŠAJKAČU OD RADOVANA

Ostao je Miloš u ratu sve dok, kako kaže, Srbija nije okrenula leđa svojoj braći. Prisustvovao je kada su i Radovan Karadžić i Slobodan Milošević pritiskali Mladića da odustane od Bihaća.

- Preko toga nisam mogao da pređem. Kod Bihaća su nam presekli državu. To je za mene bio veliki poraz. Napustio sam ratište i vratio sam se u Ameriku. Poneo sam sa sobom samo šajkaču koju mi je poklonio Radovan Karadžić.

Milošu umire supruga 2000. godine. Deca su krenula svojim putem u život. Ostao je sam. Rešio je da proda raskošnu vikendicu na Floridi i da kupi kuću na Avali. Osećao je da se bliži čas kada će poželeti definitivno da se vrati u Srbiju.

RAZGOVOR SA SOVAMA

Na tremu svoje kuće, okružen veštačkim sovama koje rasteruje ptice, Miloš sedi i gleda Srbiju.

- Nadam se da više nikada neću ratovati!

*Svi citati preuzeti u četnolikom originalu iz državotvornih “Večernjih novosti”; međunaslovi privatno vlasništvo udruge “Kama koma”



 

Jedinstvena Bosna i Hercegovina

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
74306560

Powered by Blogger.ba