Jedinstvena Bosna i Hercegovina

Dobrodošli na moj blog

05.10.2012.

BUDUĆNOST U SJENCI STARIH ZABLUDA

Kosovska politika novih srbijanskih vlasti

Budućnost u senci starih zabluda

 
Oprobani recept za neuspeh: Srpska balvan-diplomatija
Oprobani recept za neuspeh: Srpska balvan-diplomatija
Photo: Stock

...............................................

Puna tri meseca nakon što je Tomislav Nikolić preuzeo dužnost predsednika Srbije koje je, prema svedočenju njegovih savetnika, potrošio na prikupljanje svih relevantnih informacija, novi režim u Beogradu počeo je da pokazuje prve znake ozbiljnog zaoštravanja svog stava prema budućim pregovorima sa Kosovom. Uprkos slatkorečivim porukama tokom izborne kampanje, intenzivnoj komunikaciji sa ključnim evropskim prestonicama i Vašingtonom, pa čak i nekim ohrabrujućim koracima u pogledu primene ranije postignutih dogovora, srbijanski predsednik je, u naglo zaoštrenoj kosovskoj retorici, obznanio da će zauzeti čvršći stav u pregovorima, čiji nastavak, zbog oporih poruka iz Beograda, više i nije tako izvestan.

Ratnici podzemlja: SPC garda
Photo: Stock

..........................................................

Iako se svih ovih meseci posmatračima moglo učiniti da u Beogradu postoji potpuno odsustvo ideja i vizije po pitanju budućih odnosa sa Kosovom, potezi koji su usledili nakon ustoličenja nove vladajuće garniture, naznačili su jasne konture buduće strategije. Ono što se, međutim, iz tih kontura može nazreti jeste potpuno odsustvo dodira sa realnošću onoga što su srbijanski državnistratezi sebi postavili kao cilj koji bi trebalo postići tokom najavljenih pregovora na najvišem nivou.

U tom smislu trebalo bi podsetiti na nekoliko puta ponovljenu izjavu Aleksandra Vučića, koja u javnosti nije imala odgovarajućeg odjeka, da je cilj kosovske politike novih vlasti da se “dobije maksimum mogućeg, a da se pri tome da minimum onoga što mora”. Tu izjavu najbližeg Nikolićevog saradnika praćenu najavom donošenja nekih bolnih, ali neophodnih odluka po pitanju Kosova,ključni međunarodni faktori, ali i dobar deo domaće javnosti, shvatili su kao nagoveštaj jasnog otklona od politike prethodnog režima i otvorenog suočavanja sa neprijatnom istinom da je Srbiji kao jedina opcija preostala normalizacija odnosa sa Kosovom, uz eventualno odsustvo međusobnog formalnog priznanja . Sam početak Nikolićeve vladavine i umerene izjave novog predsednika izgovorene tokom prvih susreta za zapadnim zvaničnicima, dali su takvim očekivanjima dodatni vetar u jedra. Novi predsednik Srbije je tokom svoje prve posete Briselu i sastanka sa evropskom komesarkom za spoljnu politiku Ketrin Ešton, iskoračio sa predlogom da se postojeći tehnički pregovori podignu na viši politički nivo, što je shvaćeno kao izraz spremnosti da se budući odnosi urede na jedan trajan i celovit način.

Nikolić je istovremeno najavio početak unutarsrpskog dijaloga koji je trebalo da rezultira novom kosovskom politikom čiji bi ciljevi bili prilagođeni realnosti na terenu i iza koje bi konsenzusom stali ključni politički akteri kako iz redova vladajući stranaka tako i onih opozicionih. Takvim nadanjima znatno je doprineo i upadljiv izostanak kosovske teme tokom predizborne kampanje, što je bio jasan signal da je među političkim akterima napokon sazrela svest o neodložnoj potrebi skidanja tog pitanja sa dnevnog reda.

Ta očekivanja, međutim, počela su da se razvejavaju počev od onog trenutka kada su se glasnogovornici novog režima ponovo vratili na priču o teritorijama. U tom pogledu posebno ilustrativna bila je primopredaja dužnosti u Ministarstvu spoljnih poslova kada je novoustoličeni šef diplomatije Ivan Mrkić obznanio da će ključni prioritet spoljne politike Srbije ostati očuvanje teritorijalnog integriteta na Kosovu. Umesto da prioritet Srbije postane normalizacija budućih odnosa sa Kosovom, novoustoličeni predsednik i njegova vlada su kao svoj ključni prioritet promovisali odbranu takozvanog teritorijalnog integriteta i to na prostoru sa koga su srpske državne strukture, odlukom Saveta bezbednosti UN, trajno proterane još krajem prošlog milenijuma. Usvajanjem takve strategije, nove srbijanske vlasti su sebi vezale ruke teškim jeremićevskim okovima, a Srbiju osudile na tumaranje u mraku svojih zabluda i nastavak propadanja pod teretom propale Tadićeve politike.

Noćni rad: Naše Zveri na braniku otadžbine
Photo: Stock

................................................................
Neposredno nakon tog događaja, gostujući na Olimpijskim igrama u Londonu, predsednik Nikolić je iskoristio priliku da u intervjuu za londonski Guardian optuži kosovske institucije, sa kojima bi uskoro trebalo da sedne za pregovarački sto, za politiku genocida prema kosovskim Srbima, nagovestivši pritom zauzimanje dosta čvršćeg stava u predstojećim pregovorima od onog koji je zastupala prethodna vlast.

Po dolasku u zemlju Nikolić je, na pitanje novinara o tome šta će kao predsednik Srbije u predstojećim pregovorima ponuditi kosovskim Albancima, lakonski odgovorio da je ponuda “Rezolucija 1244 SB UN-a - suštinska autonomija". Tome je dodao “ponudu” kosovskim Albancima da žive kao Nemci u Italiji ili Nemci u Belgiji, upućujući im misteriozno pitanje “zašto žele da budu država kada je to toliko besmisleno”. Tragikomičnim spletom paradoksa, predsednik države koja svojim građanima nije u stanju da ponudi standard bolji od afričkog proseka, usudio se da građanima Kosova ponudi da se u Srbiji osećaju kao Nemci u Belgiji!

Postkosovski junak: NN fanatik
Photo: EPA

..............................................................................

Priča o imaginarnoj autonomiji možda bi i imala nekog smisla u jednom unutarsrpskom dijalogu, čiji bi cilj bilo zaokruživanje pravnog okvira u kome zvanična Srbija vidi status Kosova. Jedan takav dokument formalno bi koegzistirao sa kosovskom Deklaracijom o nezavisnosti, dok bi u praksi, svojom širokom definicijom nadležnosti te “autonomije” omogućio praktičnu normalizaciju odnosa prepuštanjem kosovskim institucijama širokog polja nadležnosti koje je Beograd do sada osporavao. Jedna takva platforma bi u krajnjem ishodu dovela do normalizacije odnosa bez formalnog međusobnog priznanja. Iako bi takav pristup bio sasvim na liniji onoga što su evropske i američke diplomate nedvosmisleno poručile Nikoliću i njegovim najbližim saradnicima, iz poslednjih izjava srbijanskih zvaničnika više je nego očigledno postalo da ta poruka nije shvaćena na adekvatan način. Pri tome iz izjava srbijanskog predsednika nije vidljiv način na koji bi on rešio probleme pravnog okvira različitih pogleda na status Kosova, statuse manjins
kih zajednica i oblika buduće saradnje, a čini se i da Beograd u narednu rundu pregovora ne ulazi samo s pozicija pukog formalnog osporavanja kosovske nezavisnosti već da je taj stav metastazirao u potpuno osporavanje bilo kakve realne samouprave i prava građana Kosova da bez tutorstva Beograda odlučuju o svojoj budućnosti.

Postavljajući nerealno visoko prag onoga što se smatra “maksimalno mogućim dobitkom”, zvanični Beograd se potrudio i da do nerealnih granica snizi prag “minimuma koji se mora dati”. Vođena tom strategijom Vlada je nedavno napravila iskorak u pogledu primene do sada postignutih dogovora, što je Evropski savet definisao kao jedan od ključnih uslova za dobijanje datuma početka pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Okolnost da su ti dogovori postignuti za vreme prethodne vlasti, nova Vlada je iskoristila kako bi njihovo sprovođenje javnosti predstavila kao, zaslugom prethodnog režima, nasleđenu obaveza zbog koje se “noćima ne spava”, ali koja se mora ispuniti kako bi se očuvao kredibilitet države.

Početkom ispunjavanja postignutih dogovora je, međutim, prema najavama predsednika Nikolića, okončan proces ustupaka koje je Srbija do sada činila pod pritiscima međunarodne zajednice. Srbijanski predsednik je tokom gostovanja u Njujorku povodom zasedanja Generalne skupštine UN, kao i po povratku u Beograd, više puta javno ponovio da Srbija u budućim pregovorima više neće načiniti ni najmanji ustupak koji bi direktno ili indirektno vodio priznavanju nezavisnosti Kosova. Nikolić je tome dodao da Srbija više neće “juriti datume u procesu evropskih integracija” najavljujući da će ubuduće u razgovorima sa EU Beogradi imati i svoje uslove.

Iza načina na koji je novi beogradski režim operacionalizovao Vučićevu formulu “maksimum dobiti uz minimum davanja”, krije se očigledna namera da najavljeni pregovori već na samom startu zapadnu u ćorsokak što bi, prema procenama beogradskih stratega, neminovno vodilo daljem održavanju statusa quo sa krajnjim ciljem da se međunarodna zajednica umori od rešavanja kosovskog pitanja i nevoljno pristane na realizaciju ideje o podeli Kosova. U prilog takvoj nameri jasno govore i zagonetna izjava Nikolića da je nerealno očekivati da će on ikada više “biti prihvaćen kao predsednik u Prištini, kao što je nerealno da prištinske institucije budu prihvaćene u severnoj Mitrovici”, kao i probni balon u formi izjave premijera Dačića o podeli Kosova kao “jedinom realnom rešenju”, što je međunarodna zajednica odlučno odbacila.

Zločinačko desničarsko udruživanje: Paljenje graničnih prelaza kao diplomatija drugim sredstvima
Photo: Beta

......................................................
U očiglednom nedostatku vizije budućih odnosa Srbije i Kosova, a nastavljajući služenje uveliko odbačenoj ideji o podeli Kosova, Nikolić kao da je u potpunosti prevideo dominantno raspoloženje ključnih međunarodnih činilaca koji, umesto nastavka nacionalističke retorike, od novih vlasti u Beogradu očekuju jasna rešenja koja prethodni režim nije umeo da ponudi. Ključni problem u tako zamišljenoj strategiji, koji su srbijanski vlastodršci prevideli, jeste potpuno odsustvo realnosti prilikom njenog osmišljavanja. Koliko god da se to previđa iz žablje perspektive zvaničnog Beograda, teško je poverovati da će Srbija u toj igri iznurivanja duže izdržati od ključnih zapadnih zemalja koji su u punom kapacitetu priznale kosovsku državnost. Pri tome, ceh koji će Srbija platiti zbog svojehazarderske politika prema Kosovu, biće jako brzo ispostaljven, a u saldu će se neizostavno naći gubitak perspektive članstva u EU, samoizolacija Srbije u donosu na ključne trgovinske partnere, kao i posledično dugoročno zaostajanje jedne, u osnovi, već bankrotirane države. Tome u prilog govore iposebno upozoravajuće reči američkog diplomate Fillipa Gordona, izgovorene tokom njegove nedavne posete regionu, da će lideri balkanskih zemalja morati prilično da zapnu “kako čitav region ne bi nestao s evropskog političkog radara”. Posledice ignorisanja takvih upozorenja lako je naslutiti.

*Autor je politički analitičar iz Beograda. Tekst je deo razmene u okviru Hartefakt fonda i projekta “Rekonekcija”, uz podršku Ambasade Velike Britanije u Prištini i Beogradu. Mišljenja data u ovom članku su stavovi autora

 

Jedinstvena Bosna i Hercegovina

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

Brojač posjeta
56264873

Powered by Blogger.ba