Jedinstvena Bosna i Hercegovina

Dobrodošli na moj blog

05.10.2012.

KOME PRIPADAJU LjUBAV, VJERA I NADA

Nedelja ponosa: Javne debate

Kome pripadaju ljubav, vera i nada

 
Photo: mc.rs

„Kada je izložba ’Ecce Homo’ premijerno prikazana 2008. godine u katedrali Upsala u istoimenom švedskom gradu, tamošnji nadbiskup je izjavio da se lično ne slaže sa izložbom, da je smatra nedoličnom, ali da kao poglavar crkve smatra da nema prava da isključuje bilo koga iz hrišćanske zajednice. Omogućio je izložbu koja je provokativne estetike, ali ne provocira religiju, već joj je cilj da pokaže da je Hristova ljubav velika i da prihvata odbačene. Ekvivalent izlaganju u takvoj katedrali bio bi izložiti ’Ecce Homo’ u Hramu Sv. Save u Beogradu. Međutim, ovde je bilo potrebno oko 2.000 policajaca da bi se izložba desila u četiri zida Centra za kulturnu dekontaminaciju“, rekla je Vera Vojvodić, istoričarka umetnosti i kustoskinja Queer salona, na diskusiji „LGBT i religija: Kome pripadaju ljubav, vera i nada“, 4. oktobra u Velikoj sali beogradskog „Medija centra“. Diskusija je održana u okviru manifestacije „Nedelja ponosa“

Vojvodić je naglasila da nije bilo lako pronaći prostor za izložbu, i da javne, kulturne institucije treba same da prepoznaju značaj ovakve izložbe i ustupe prostor za njeno održavanje.

„U zemlji gde već deset godina ne rade dva glavna muzeja, Narodni i Muzej savremene umetnosti, polje kulture i umetnosti je već jako suženo, pa je hrabro napraviti dobru izložbu, a još hrabrije učiniti to u kontekstu Parade ponosa i ljudskih prava. Međutim, institucije kulture su ponovo zakazale. Ako srpsko društvo ne može da prihvati ovakvu izložbu, to znači da se vraćamo u pred-prosvetiteljski period, pre Dositeja Obradovića“, rekao je Vladan Jeremić, umetnik i jedan od osnivača Queer salona.

„Zato mislim da bi trebalo svi radnici u kulturi da se zauzmu da se te institucije otvore, pre svega i za edukativne programe. Onima koji su protestovali protiv izložbe treba organizovati edukativni program da bi razumeli tešku poziciju u kojoj se nalaze. Ovo nije prvi put da se ovako nešto desi, 2008. godine je nasilno prekinuta izložba prištinskih umetnika u ’Kontekst’ galeriji. Ako će Ministarstvo kulture da podržava samo etno-sela, u sferi kulture možemo da očekujemo samo burazerske dilove onih koji će da ih grade“, smatra Jeremić.

„Anahronost Srpske pravoslavne crkve ide hiljadama godina unazad. Juče je izašao detalj intervjua gospodina Gavrilovića nedeljniku ’NIN’, u kom je pokazao koliko je žrtva dogmi i neznanja. Rekao je da homoseksualnosti nigde nema u prirodi i pokazao koliko je neobrazovan, jer ne zna da više od 500 vrsta ima homoseksualnu aktivnost. Rekao je da treba pomoći LGBT osobama da prevaziđu svoju anomaliju. To što je meni kosa crna je anomalija na genima, a to koje smo seksualnosti je urođeno, a ne pitanje izbora. Istakao je i da sad kad je natalitet u Srbiji u padu, ne može da podrži ’pokret greha’. Stvari deluju komično, a u stvari su strašne, jer taj gospodin predstavlja 90 odsto građana Srbije, koji kažu da su pravoslavne vere. I nema mnogo komentara na sve to što je izgovorio, a on zapravo svim tim ljudima govori kako da se ponašaju“, rekao je Marko Ekmedžić iz udruženja „Ateisti Srbije“.

„Nakon svega toga pojave se uglađeni predstavnici ’Dveri’, koji kažu da ne podržavaju nasilje, ali razumeju te koji ga čine. Dakle, ne nosiš bejzbol palicu, ali tapšeš sa strane. Neverovatno je da policija ne može da obezbedi da nekoliko stotina ljudi prošeta nekoliko stotina metara. Ako je mir, a niko ne šeta, to nije mir. Društvo treba edukovati, ali da se krene od vrha države, da postoji plan“, dodao je Ekmedžić.

„Nažalost, ovde imamo retrogadno poimanje i kulture i države, slično onom iz 19. veka, da kultura treba da bude nacionalistička, u službi države. Dakle, imamo državu koja radi protiv nas, naraštaje koji nemaju prilike da se obrazuju i javnost koja o tome jako retko, malo i tiho govori. Ne mogu da zamislim da u nekoj ozbiljnijoj državi, ili gradu koji ima vibrantnu scenu, poput beogradske, sve ovo prođe bez komentara. Ovde se kad radite za javnu instituciju podrazumeva da nemate mišljenje, jer radite za državu. U normalnijim zemljama vaš posao u javnoj instituciji bio bi da kritikujete, da vas država u tome podstiče. Ne vidim kako ćemo izaći iz ove situacije“, zaključila je Vojvodić.

 

Jedinstvena Bosna i Hercegovina

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

Brojač posjeta
56342071

Powered by Blogger.ba