Jedinstvena Bosna i Hercegovina

Dobrodošli na moj blog

05.10.2012.

PATRIJARH IRINEJ POD OPSADOM

Na Kosovu Arnauti, u Crnoj Gori Vatikanci, u Beogradu homoseksualci

Patrijarh Irinej pod opsadom

 
Da popijemo po jednu za propast Parade: Patrijarh Irinej, alkoholičar
Da popijemo po jednu za propast Parade: Patrijarh Irinej, alkoholičar
Photo: Beta

..........................................................

Patrijarh nevladine organizacije SPC Žbirinej odazvao se vapaju Nebojše Spaića, glavnog urednika NIN-a, i dao iscrpan intervju za ovaj nedeljnik gde je izložio svoje originalne homofobne, rasističke i srodne diskriminatorne stavove prema manjinama, drugim narodima i svima koji su trn u njegovom ratotočivom oku. Prvi deo ovog osveštanog štiva prenosimo u jeretičkom, ozabavljenom obliku, sa satanističkim međunaslovima

KOSOVO JE KUK SRBIJE: Ne znam šta je predsednik Nikolić pod referendumom mislio, ali po mom mišljenju referendum o Kosovu je sasvim izlišna stvar. Kosovo nije samo naš geografski prostor i jedan deo Srbije, ono je suština istorije, kulture i duhovnosti našega naroda. Srbija bez Kosova je kao čovek bez vida ili bez srca. Svako pominjanje referenduma, pa čak i podele, meni je strano i neprihvatljivo. Što se tiče podele, pitanje je: šta da delimo? To vam je isto kao kad pitate čoveka da li hoće da mu odseku nogu do kolena ili do kuka. Severni deo Kosova sa Mitrovicom i drugim čisto srpskim krajevima se poklanjaju Kosovu i Metohiji. Znamo ko je to učinio u svoje doba, poput Kominterne koja je htela da Kosovo sa Metohijom daruje Albaniji. Već od tada se govori o odvajanju Kosova i Metohije od Srbije, što nažalost danas Šiptari pokušavaju.

MLADIĆ O TURCIMA, IRINEJ O OSMANLIJAMA: Odvojiti severni deo Kosova značilo bi ostatak srpskog naroda prepustiti na milost i nemilost, a mi znamo kakva je politika Osmanlija i kakva je sudbina bila grčke Male Azije, koja je bila jedna od kolevki hrišćanstva. Isto bi sutra čekalo i Kosovo. Od nas se traži da se dragovoljno odreknemo Kosova i Metohije i damo 15 odsto teritorije i najsvetiju srpsku zemlju, što nijedan normalan narod i nijedna pametna politika ne bi učinili.

ZAŠTO KAŽEŠ ŠIPTARI, A MISLIŠ NA ARNAUTE: Ako je to način da se dođe do nekog prihvatljivog rešenja, treba pokušati. Nije lako Tačija imati za sagovornika, imajući u vidu njegov udeo u zločinima nad našim narodom. Nažalost, izgleda da tok vodi prema priznanju Kosova pod pritiscima moćnika. Tom i takvom pritisku mi se moramo odupreti. Mi smo mali narod i, nažalost, EU i moćne sile našeg vremena su pomogle Arnautima da ostvare ono što su oni zamislili još od vremena takozvane Prizrenske lige 1878, kada su zacrtane granice Velike Albanije. Na toj osnovi su progonili srpski narod još od vremena velikih istorijskih seoba. Vršeni su svi mogući pritisci. To dobro znam jer sam proveo u Prizrenu 15 godina i znam patnju srpskog naroda. Mnogi ljudi govore o Kosovu a da nikada tamo nisu ni kročili.

Nole, ti nisi peder, zar ne: Patrijarh & teniser, sveže osveštani
Photo: Stock
........................................................
SRPSTVO U MENI TUGUJE, ZAŠTO SANJAM HLADNJAČE:

 

NEMA POPUŠTANJA, NEMA PREDAJE: Na Kosovu i Metohiji je već ugrožen život Srba i svega što je srpsko. Ugroženo je do krajnjih granica. Kakva je to sloboda kad vidite naše manastire okružene bodljikavom žicom? Ili kada idem na Kosovo i kada me prate oklopna kola i vojnici koji me obezbeđuju da dođem do Pećke patrijaršije. Kakva je to sloboda? Pri takvom stanju je teško govoriti o nekom tvrdom stavu. Takav odlučan stav trebalo je zastupati od početka. Ne znam detalje o sadržini ranijih pregovora. Mislim da stalno popuštanje nije način na koji treba da se brani Kosovo i Metohija.

JEBEŠ EVROPU, ČUVAJ KOLEVKU: Za nas je ta politika jedino prihvatljiva, ali nikada i nikako Kosovo ili Evropa. Prevelika je cena dati Kosovo.

A ŠTO SE TA EVROPA NE UČLANI U SRPSKU UNIJU: Kada govorimo o Evropi, mi smatramo da je naše mesto u Evropi. Mi smo bili Evropa i pre današnje Evrope. Ja često navodim primer kada je Stefan Nemanja u Nišu sa Fridrihom Barbarosom sklapao ugovor. Srpski vladar se tada potpisao, a Barbarosa je otiskom prsta potvrdio taj ugovor. U to vreme, dva Nemanjina sina pišu književna dela kojima se i danas divimo. Mi smo, dakle, bili u Evropi i ko zna dokle bismo stigli da nije došlo do tragičnog ropstva pod Osmanlijama, koje je trajalo 500 godina. Prema tome, mi smo tu. Nama treba Evropa, kao i mi Evropi, da nam omogući učešće u njenim dometima nauke i kulture, ali ako je cena toga odricanje dela svoje države, svoje teritorije, svojih svetinja i svoga naroda radi članstva u Evropi, ja bih se srdačno zahvalio na tom dobru pod tim uslovima.

KUD GOD DA POGLEDAM, VIDIM RUSKU STEPU: Pametan čovek i pametna politika se okreće prema svima. Za nas je bliskost sa Rusijom i normalna i prirodna. Naravno da se ne odričemo ni Evrope. Ideal je da budemo sa svima u korektnim odnosima. Danas se svi trude da vode takvu politiku, pa zašto ne bismo i mi? Zašto bismo se nekoga odricali da bismo bili veći prijatelj sa nekim drugim? Srbija je uvek vodila miroljubivu međunarodnu politiku i bila na strani pravde i istine i često stradala zbog toga. Očekivati od nje da danas gleda samo na jednu stranu a ne na drugu, bilo bi za nas štetno i mislim da niko nema prava od nas to da očekuje.

KANCELARIJA ZA VERU I VEČERU: Kada je odlučeno da se smanji broj ministarstava, Ministarstvo vera je prvo bilo na udaru. Prilikom susreta sa premijerom Dačićem i sa predsednikom Nikolićem, dotakli smo se i pitanja Ministarstva vera. Ja sam im izrazio mišljenje da bi, zbog ugleda Srbije u svetu i činjenice da smo mi država koja ima više religija i nacija, bilo dobro da ostane Ministarstvo vera zajedno sa dijasporom, budući da je naša dijaspora vezana za Crkvu. Crkva je okupljala dijasporu čak i u vremenima komunizma. Stekao sam utisak da predsednik i premijer dele moje mišljenje i očekivao sam da će tako biti rešeno. Kasnije je došlo do razgovora na kome su uzeli učešća i predstavnici SPC, drugih crkava, kao i predstavnici verskih zajednica, na kome je navodno došlo do saglasnosti da se ukine Ministarstvo vera. O tome mi nismo bili pitani. Postojanje tog ministarstva u suštini nije presudno. Mnogo je važnije čime će se baviti ta vladina Kancelarija za vere. Ako ta kancelarija bude nastavila da radi ono što je radilo Ministarstvo vera, njeno ime je manje važno.

Gde ima dima, ima i vatre: Patrijarh sa dimnom bombom za antihomoseksualna dejstva
Photo: Beta
.......................................................
SIMFONIJA CRKVE I DRŽAVE PO UGLEDU NA VIZANTIJU, IDEALNO REŠENJE:

 

CRKVA I DRŽAVA NA TAJNOM ZADATKU: To su bile uglavnom kurtoazne posete, koje su se odnosile na probleme našeg naroda. Najviše se razgovaralo o Kosovu i Metohiji i stanju u kome se nalaze naše svetinje i narod. Naša mišljenja su se u mnogim pitanjima podudarala. Crkva ne treba da nameće svoje stavove državi niti obratno, ali ukoliko se ti pogledi i mišljenja tiču naroda, mislim da nam je tu put i cilj u rešavanju problema manje-više isti. Naša crkva je i u dobru i u nevoljama bila vezana za narod, narod ima poverenja u Crkvu, a ona se trudi koliko da brine o sebi, svojoj misiji, svojoj ulozi, toliko da brine i o narodu i vrednostima koje taj narod treba da neguje.

RETKO VIĐAM TADIĆA, TO VIŠE NIJE U MODI: Naši susreti i razgovori za vreme dok je g. Tadić bio predsednik Srbije, uvek su imali za povod nekakve probleme koji su bili od značaja za Crkvu, kao i za pitanja od opšteg interesa. Gospodin Tadić je imao vrlo korektan lični odnos prema Crkvi. Posebno je uvažavao patrijarha Pavla. Posle odlaska sa vlasti, nismo se sretali, sem na prijemima u ambasadama.

Crna trojka: Patrijarh, otac nacije i pokojni Tadić
Photo: BETA/Vladimir Milovanović
....................................................................
TITO JE KRIV ZA SVE:

 

ARTEMIJE, ZA SRCE SI ME UJEO: Nažalost, to je jedan od događaja koji se desio posle mog dolaska na tron patrijarha. Taj događaj nije neočekivan. Bivši vladika Artemije je vrlo obrazovan čovek i dosta je uradio za SPC na Kosovu i Metohiji. Niko nije toliko monaštva sabrao, ali nažalost, on je odavno počeo da iskače iz poretka i reda i u mnogim pitanjima sa kojima se Crkva suočavala. Ono što je bila njegova osnovna greška, jeste što je probleme Kosova i svoje eparhije shvatio kao lične probleme, a ne probleme cele Crkve i celog srpskog naroda. Bilo je tu i mnogo nesporazuma oko obnove razrušenih svetinja na Kosovu i Metohiji i drugih krupnih problema u vezi sa upravljanjem eparhijom i zloupotrebama materijalne prirode. Kada je Sveti arhijerejski sinod pokušao da ispita materijalno poslovanje u eparhiji, tada još uvek episkop Artemije to nije dozvolio. Ovaj pokušaj ponovljen je dva puta, oba puta bez uspeha. Ovo je prisililo članove Svetog arhijerejskog sinoda i Sabora, da ga liše najpre privremeno, a potom i trajno upravljanja eparhijom. Kasnije, kada je odrekao poslušnost Saboru, bio je lišen svešteničkog i episkopskog čina. Sada kao raščinjeni episkop predvodi grupu svojih sledbenika, bivših monaha i monahinja, i jednog broja bivših prijatelja, svestan da je stvorio raskol u Crkvi, na veliku žalost Crkve i neoprostivi greh prema Crkvi, sebi i zavedenom narodu. Crkva čeka njegovo pokajanje sa spremnošću da mu povrati izgubljeno.

ARTEMIJE, POKAJ SE, PLATI REKET, PA DA NASTAVIMO POSAO: Pokajanje ima čudesnu moć. Crkva je neretko primenjivala ovu blagodatnu silu, imajući u vidu da nema greha koji prevazilazi milosrđe Božije. Naravno, tamo gde je iskreno pokajanje.

VRATI SE, ARTI, VRATI, NE DAJ DA SRCE PATI: Crkva to ne želi i nerado čini. Velika radost je Crkve kada se grešnik kaje. Artemije bi sve nas obradovao kada bi došao k sebi i prestao sa onim što čini. U protivnom, kraj je blizu.

JEDINSTVENI SMO, JER NAM SE NE ISPLATI DA SE DELIMO: Te podele, koje su poticale uglavnom iz pera novinara, i širile se kroz štampu, uistinu nisu postojale. Možda je i bilo različitih mišljenja u pogledu ličnosti budućeg patrijarha, ali oštrih podela nije bilo. To se pokazalo u samom činu izbora patrijarha i protokola u Crkvi nakon izbora.

JEDNA ZEMLJA, JEDAN NAROD, JEDNA CRKVA: I episkopi su ljudi sa pravom na svoje mišljenje. Iako potičemo i pripadamo različitim krajevima srpskih zemalja, ideja o jedinstvu Crkve i njenoj jedinstvenoj misiji u našem narodu, dolikuje svima nama. Ima različitih mišljenja i različitih pristupa problemima života ali suštinskih razmimoilaženja nije bilo niti ih sada ima. Bilo je ekstremnih istupanja i stavova, ali su to uvek bili pojedinačni slučajevi. Mi svake godine održavamo sabor arhijereja da sagledamo čitave poslove kojima se Crkva bavi i trudimo se da ih rešavamo na najcelishodniji način. Ako čovek kaže nešto što misli, to ne znači da on sad predstavlja neku grupu. Suštinskih, bitnih podela i grupa u Srpskoj pravoslavnoj crkvi nikada nije bilo.

Dance me to the end of love: Prljavi pravoslavni ples
Photomontage: E Che

 

SVI HOMOSEKSUALCI KOD PAHOMIJA NA LEČENJE: Ja te ljude ne osuđujem nego ih duboko sažaljevam. Verovatno je to nešto što je jače od njih. To je devijacija ljudske prirode kakvu ne vidimo nigde u prirodi. Ja mislim da je to bolest i da tim osobama treba pomoći da prevaziđu ovu neprirodnu anomaliju. Veliko je pitanje, da li se s tom anomalijom čovek rađa, ili, zavisno od uslova života, to postaje porok. U Bibliji, koja je prihvaćena od mnogih religija sveta, kaže se da ko je takav, on je „gad pred Gospodom”.

NI JA SE NE MNOŽIM, ALI BAR APSTINIRAM OD SEKSA: Crkva ne osuđuje grešnika, nego greh. Ovaj greh Crkva osuđuje kao greh protiv prve zapovesti Božije date našim praroditeljima, koja glasi: „Rađajte se i množite se i napunite zemlju“. Šta bi bilo sa čovečanskim rodom kada bi greh postao masovna pojava?

MOJ DOPRINOS NATALITETU NIJE UPITAN: Danas, kada je natalitet u strahovitom padu, treba da podržavamo pokret greha??? Ove parade vređaju moral apsolutne većine, ne samo hrišćana, već predstavnika drugih velikih religija i ne treba ih dozvoliti. Poštujem slobodu svakoga, ali slobodu koja ne vodi u anarhiju.

NE ODOBRAVAM NASILJE, ALI GA PODRŽAVAM: Nikakvo nasilje, ma od koga dolazilo, ne može se odobriti. Ako se želi nečemu suprotstaviti, neka to bude bez nasilja. Nisam pristalica nikakvog nasilja u ovom slučaju. Ako su u tome učestvovali neki sveštenici, za to nisu imali blagoslov Crkve. Prema tome, Crkva ne odobrava nasilje. Svakom čoveku data je sloboda i mogućnost da od svoga bića izgradi hram Božiji ili radionicu satane. Po meni, jedan od metoda kojim se može suprotstaviti i to dosta efikasan bio bi da narod toga dana mimoiđe ulicu u kojoj se ta manifestacija održava, ukoliko bude održana. Znate šta, ima stvari koje nisu moralne, koje se ne čine na suncu. Za te stvari je mrak i tamo se rade. Ne mogu očekivati da dobiju aplauze za takve neke poglede koji nisu normalni. Sasvim je dovoljno što ih niko ne progoni. Mislim da je to jedan veliki akt društva i države. To nije od juče ali je uvek sklanjano od očiju ljudi i radilo se ali da se ne vidi. Bilo je prisutno u staroj Grčkoj i gde je čak bilo jedan poseban način života.

KAD SE NAŠMRČEM TAMJANA, ODMAH MI JE SVE JASNO: Crna Gora je krenula nekim svojim putem. Videćemo kuda će otići i dokle će stići. Trenutni odnos između vlasti i Mitropolije crnogorsko-primorske nije dobar i ne služi dobru. Ne vidimo razloge za sukob. Srpska crkva u sadašnjoj Crnoj Gori postoji, skoro će, 800 godina. Dakle, pre nego što je postojala sadašnja Crna Gora, i najviše je zaslužna što sada i postoji Crna Gora. Otuda zahtev da se sada registruje Mitropolija kod vlasti, kao da je nastala ovih dana, više je nego apsurdan. Ima tu i drugih ozbiljnih problema za koje se nadamo da će se rešiti na obostrano zadovoljstvo. Crna Gora ide svojim putem, a videćemo gde će otići i da li će postati Italijani, Vatikanci, možda i Albanci.

Red suede shoes: Čekajući Pahomija
Photomontage: Anonimni genije
IZDALO NAS OKO U GLAVI: Neka se prvo raščisti ko je ko u Crnoj Gori, ko su Crnogorci, ko su Srbi. Da nije bilo Mitropolije crnogorsko-primorske ne bi bilo ni Crne Gore. Ja sam predsedniku Crne Gore Filipu Vujanoviću rekao da ako hoće da se odreknu bilo kakve veze sa srpstvom moraju iz svog nasleđa da izbrišu Svetog Petra Cetinjskog, Njegoša i kralja Nikolu koji su govorili da su Srbi, a ako njih izbrišu pitanje je šta je ostalo, šta je onda Crna Gora. Ja razumem potrebu Crne Gore da bude samostalna država, ona je to kroz istoriju i bila, ali zašto praviti tolike jazove u narodu?

 

SVAKA EPARHIJA IMA SVOJU KASU: Mitropolit Amfilohije već ima titulu arhiepiskopa cetinjskog. Svaka eparhija u našoj crkvi je u izvesnom smislu autonomna, na čelu sa episkopom, sveštenstvom i narodom i ima blagodatnu punoću kao organ u duhovnom telu, koje se naziva crkvom.

OTKAD NISMO SPALILI NEKOG UMETNIKA, BAŠ SAM SE UŽELEO: Čekam da država odradi svoje, da nadležni reaguju. Ovo je sramota, ovo je strašno, ovo je skandal!, izjavio je patrijarh Irinej za list Alo! povodom najave izložbe Ecce homo Elizabete Olson Valin u Beogradu. Među provokativnim fotografijama su i parodije scena Tajne večere na kojoj je Isus u štiklama a apostoli su zamenjeni transseksualcima, i Besede na gori, gde je Isus okružen homoseksualcima u kožnim odelima. „Ne znam zaista šta bih još mogao da kažem. Nemamo mi ništa protiv da bilo ko iskazuje svoje stavove, ali da neko na ovaj način blati svoj grad, državu, veru – to je jednostavno sramota. Šta još treba da nam se desi pa da nadležni reaguju?!“, dodao je patrijarh. Na pitanje hoće li Crkva tražiti reakciju nadležnih organa, patrijarh Irinej je odgovorio da će ipak prvo sačekati da država sama pokrene ovaj slučaj i nešto preduzme.

RADUJEM SE MOŠTIMA POTPISNIKA SVETOTROJNOG PAKTA: Nadamo se da su neke nesuglasice između članova dinastije Karađorđević, vezane za prenos zemnih ostataka kneza Pavla, njegove supruge i sina, na zadovoljavajući način rešene. Hram na Oplencu podigao je kralj Petar Prvi, a završio kralj Aleksandar Prvi. Shodno pravilima ktitorskog prava, zna se ko u njemu može biti sahranjen. Uz dobru volju NjKV prestolonaslednika Aleksandra, došlo je do najboljeg rešenja. Sahrana zemnih ostataka kneza Pavla, njegove supruge i sina obaviće se uz dužne državne počasti. Crkva će takođe sa dužnom počašću obaviti svoj deo posla, vezan za ovo sveto i časno nacionalno delo.
Žitelji u našim manastirima nemaju poverenja u sigurnu zaštitu „kosovske policije“. Bili su sigurniji da su ih štitili predstavnici Kfora i Euleksa. Koliko nam je poznato do sada nije bilo slučajeva nekih većih ekscesa. Na našu sreću, manastir Dečani je bogatiji monasima nego ikada. Zadovoljni smo u toliko što smo u tim žicama i zidinama sigurniji nego na ulici. Nijedan od zločina koji su počinjeni nad Srbima na Kosovu nije do sada razotkriven i u takvom stanju možete misliti koliko smo zadovoljni. I za vreme SFRJ naši manastiri su napadani i uništavana im letina, a kada se igumanija mati Paraskeva svojevremeno žalila na to Titu, on joj je rekao da otuda treba da idemo jer nas Albanci tamo neće.
Srpska pravoslavna crkva je u svojoj istoriji i istoriji našega naroda imala veliku ulogu. Na svim poljima istorije i kulture svoga naroda, kako u doba Nemanjića, tako i pod Turcima, u bližoj i daljoj prošlosti, kao i danas. Polje njenoga rada i danas je veoma važno i čini nam se da nikada nije bilo veće. Ona to čini koliko je u mogućnosti i koliko joj se prostora da, pa i u verskoj nastavi. Već se oseća blagotvoran uticaj verske nastave i možda bi se moglo i više učiniti da bi njen vaspitni uticaj bio ostvareniji. Radovao bih se kada bi se verska nastava bila obavezan predmet kao što je to slučaj u Republici Srpskoj i u školama Evrope. Nekada je porodica bila prva škola verskog i moralnog vaspitanja. Nažalost, danas je sve manje. Naše savremene škole se više bave obrazovanjem a manje vaspitanjem, tako da je ovaj važan sektor predmet Crkve. Naravno, Crkva treba da radi svoj posao a država svoj i ako bude harmonije, kao što je nekada bilo, onda nikada neće doći do problema u odnosima crkve i države nego će svako raditi svoj posao.
Još za vreme Drugog svetskog rata sa Kosova je prognano 200.000 Srba, a da ne govorimo o onome što se događa u današnje vreme. Gde su ta demokratija i pravda da se narodu koji je prognan i pobegao od nasilja i straha za goli život pomogne da se vrati svojim domovima? Pitanje je zaista kompleksno, a kako naš narod kaže, „sila otme zemlju i gradove“, ali ako je u pitanju sila onda znamo da je to urađeno silom i bez našeg pitanja, a ne treba pristajati ni na kakvo otcepljenje i priznavanje Kosova od strane Srbije. Svaka autonomija je prihvatljiva, pa čak i republika, ali priznavanje državnosti i samostalnosti nije.

 

Jedinstvena Bosna i Hercegovina

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

Brojač posjeta
59808438

Powered by Blogger.ba