Jedinstvena Bosna i Hercegovina

Dobrodošli na moj blog

05.10.2012.

JAVNI MEDIJI U REGIJI IZMEĐU PROFITA I POLITIKE

Javni mediji u regiji između profita i politike

Sa konferencije o javnim servisima, Zagreb, listopad 2012.

......................................................

Zabrinutost nad sve većom komercijalizacijom medija, i nad sve neizvjesnijom sudbinom javnih servisa – središnje su teme dvodnevne konferencije u organizaciji zagrebačke Kuće ljudskih prava i europske Mreže kuća ljudskih prava. Kriza nimalo ne poboljšava situaciju, a javni mediji mogi bi saveznika naći u svojim gledateljima, slušateljima i čitateljima, rečeno je na konferenciji.

„U razgovoru sa kolegama iz regije, ustanovili smo da nas sve brine put kojim su mediji krenuli“, kazala je predsjednica zagrebačke Kuće ljudskih prava Sanja Sarnavka na međunarodnoj konferenciji o medijima koja se održava u Zagrebu.

„S jedne strane oni koji su okrenuti profitu, i koje najčešće ne zanimaju situacije i životi ljudi koji su marginalizirani i diskriminirani, a sa druge strane sve veća nesigurnost funkcioniranja javnih medijskih servisa, koji bi za nas trebali ostati posljednjim utočištem u kojem bi mogli organizirati rasprave o temama koje se tiču čitavog društva“, navodi Sarnavka.

Marija Nemčić
​​.......................................
Marija Nemčić sa Hrvatske radio-televizije u izjavi za naš radio upozorava  na činjenicu koja nimalo ne tješi – u vremenu krize svugdje je više politike i biznisa, a manje javnog servisa.

„Postoji jedan opći trend u kojem su recesija i ekonomska situacija iskorišteni za umanjivanje uloge javnih medijskih servisa i njihovo stavljanje  pod veću političku pasku nego što je to bilo prije pet-šest godina. To vam je val koji samo krene i onda se prenosi, i nije samo pitanje ovog prostora i Istočne Europe. To se dešava i u zemljama članicama Europske unije  -  vi u Portugalu imate zadnji slučaj gdje je vlada odlučila prvo oduzeti jedan kanal portugalske televizije, a onda je odlučila  da će vlasnici komercijalne televizije biti najbolji za upravljanje javnom televizijom", kaže Marija Nemčić.

Hipoteka iz devedesetih

Potpredsjednica Udruženja/Udruge novinara BiH Dženana Karup Druško za naš radio o utjecaju politike i vlasničke strukture na medije u Bosni i Hercegovini kaže:

„Na kraju – to se svodi na isto! Kada postavite pitanje tko su vlasnici medija, obično preko vlasnika medija ide utjecaj na uređivačku politiku, a time i na novinare  i na ono što se objavljuje. Upravo zbog toga, mislim da su javni servisi nešto čega se građani, novinari i država ni slučajno ne smiju odreći! Kada kažem 'država', ne mislim ni pod razno na političare, nego mislim – društvo u cjelini.  Jer, javni mediji su jedina nada za budućnost neovisnog objektivnog informiranja.“

Javni mediji u Srbiji razapeti su između dva problema  - navike da se bude poslušan vlastima i galopirajuće komercijalizacije, upozorava u izjavi za naš radio direktor beogradskog Centra za praktičnu politiku Dragan Popović.

Dragan Popović
..............................
​​„Javni servis vuče strašnu hipoteku iz devedesetih, iz Miloševićevog vremena, koje nije uspeo do kraja da se oslobodi  iz prošlog razloga što nije ni pokušano da se izvrši neki radikalni rez. Samo onaj vrh je sklonjen, koji je baš suviše iritirao ljude i  - spikeri, koji ne snose toliku odgovornost kao urednici i ljudi koji su pravili program u ono vreme. Tako da imate puno ljudi koji su ostali i koji nose taj jedan duh“, ocjenjuje Popović.

Drugi je problem gubitak kvalitetnih sadržaja u korist kiča i komercijalizacije, a s obrazoloženjem da se tako mora, jer nemaju dovoljno novca, pojašnjava Popović.

Kako se svemu tome suprotstaviti? Javnost je strašno važna, objašnjava kolegica Nemčić:

„Znate, u novom sistemu svih tehnologija ono što je najvažnije je – povjerenje javnosti u novinarstvo i medije i dijalog između novinara i javnosti. Novinarstvo danas radi jednu veliku zabludu potcjenjujući svog gledatelja, slušatelja, čitatelja. Mislim da je nužno potrebna jedna nova vrsta dijaloga i uspostavljanje povjerenja. Bez toga nijedan medij neće opstati.“

Teme skupa bile su i uloga i sudbina medija u procesu digitalizacije i sloboda interneta.

 

05.10.2012.

SUĐENjE RATKU MLADIĆU: SVJEDOK RM-081: SILOVALI SU MENE I MOJU MALOLjETNU DJECU

Suđenje zločincu Ratku Mladiću
Svjedok RM-081: Silovali su mene i moju maloljetnu djecu
....................
05.10.2012.
...................
Svjedok RM-081: Silovali su mene i moju maloljetnu djecu

Svjedočeći na suđenju Ratku Mladiću pred međunarodnim sudom u Hagu (ICTY), zaštićeni svjedok RM-081 opisao je zločine nad civilima Bošnjacima iz Rogatice koje su srpske snage u ljeto 1992. godine počinile u zgradi srednje škole u tom gradu, javila je Balkanska istraživačka mreža (BIRN).               

U pisanoj izjavi, koju je Haško tužilaštvo uvelo u dokaze, RM-081 je kazao da su srpski vojnici u logoru seksualno zlostavljali njega i njegovu maloljetnu djecu – kćerku, koja je tada imala sedam i po godina i trinaestogodišnjeg sina.

Kako je izjavio, svjedok “nije imao snage” da pita suprugu da li je i ona bila silovana, nakon što su je iz logora izvodili pripadnici srpskih snaga.

Pripadnike srpskih snaga koji su izvodili žene na silovanje, RM-081 je u sudnici identifikovao sa spiska koji mu je predočilo Haško tužilaštvo.

Kao komandanta logora u srednjoj školi “Veljko Vlahović”, svjedok je označio Rajka Kušića, zapovjednika Rogatičke brigade Vojske Republike Srpske (VRS).

Prema svjedokovom iskazu, ta brigada je u proljeće 1992. Rogaticu žestoko granatirala, iako u njoj nije bilo bošnjačkih snaga, a većinu stanovništva su činile žene, djeca i nenaoružani muškarci iz okoline, koji su u gradu potražili utočište.

Nakon što su srpske snage preuzele grad 21. maja 1992. godine, RM-081 je sa oko 1.000 građana bio pritvoren u srednjoškolski centar, gdje je uslove opisao kao “neljudske”, uz manjak hrane i vode.                 Zatočenici su, kako je rekao RM-081, bili izloženi prebijanju, seksualnom zlostavljanju, a neki pritvorenici su bili i ubijeni.

RM-081 je izjavio i da je krajem juna 1992. godine Kušić došao u logor i prigovorio Bošnjacima da “ne sarađuju dovoljno, što mu stvara probleme u čišćenju Rogatice”.

Mladić, bivši komandant Glavnog štaba VRS-a, optužen je za genocid počinjen u Srebrenici i još sedam bosanskohercegovačkih opština, progon Bošnjaka i Hrvata u opštinama širom BiH, teror nad civilima u Sarajevu granatiranjem i snajperisanjem te uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce, u periodu od 1992. do 1995. godine.

Na ovom ročištu završeno je i unakrsno ispitivanje svjedoka Optužbe Huseina Abdel Razeka, bivšeg komandanta UNPROFOR-a u Sarajevu, koji je rekao da su pokretni minobacači Armije BiH (ABiH) u Sarajevu otvarali vatru iz okoline štaba UNPROFOR-a u zgradi pošte i glavne bolnice.

Abdel Razek je rekao da je zbog toga ulagao oštre proteste Predsjedništvu BiH.

Egipatski general je, međutim, naglasio da je kontraproduktivno bilo to što je VRS uzvraćala vatrom po civilnim ciljevima.

U ponedjeljak će biti nastavljeno unakrsno ispitivanje svjedoka RM-081.

 

05.10.2012.

PREDIZBORNA REPORTAŽA IZ PRIJEDORA

Predizborna reportaža iz Prijedora

Priče iz prestonice Paradoksistana

 
Photo: www.opstinaprijedor.org

Danas apatični Prijedor nije uvek bio takav. Pre samo nekoliko godina mogao se pohvaliti najvećim brojem povratnika i slovio je za primjer mirnog suživota. To je trajalo do 2004. godine, kada iz grada odlaze predstavnici međunarodne zajednice. Njihovo povlačenje dalo je lokalnim političarima prostora za samostalnu delatnost. „Tada su shvatili da više koristi imaju kad su narodi posvađani“, komentira  Esmuda Mujagić iz nevladine organizacije "Srcem do mira"

Turbo zvezda za turbo glasače: Seka Aleksić, trash poklon Marka Pavića
Photo: www.gradprijedor.com

Sveprisutnu apatiju u Prijedoru nakratko prekidaju samo predizborni skupovi. Nisu za to, ipak, zaslužni političari, nego zvezde koje dolaze u njihovoj pratnji. Demokratski narodni savez  počastio je Prijedorčane (za, kako se šuška u gradu, 30 hiljada eura) Sekom Aleksić; Savez nezavisnih socijaldemokrata se, pak, odlučio za provereni Dodikov back-upMiroslava Ilića. Ko će biti gost Srpske demokratske stranke još uvek nije poznato, po kafićima se nagađa da će to biti neka folk grupa.

„Nemaju para“, s razočaranjem mi kaže konobar u jednom od njih.

Ipak, ukoliko narodno veselje uspeva, barem na kratko, da oraspoloži srpsku većinu građana Prijedora, nije u stanju da umiri sve veću nelagodu koju u svom gradu osećaju ne-Srbi.

Naime, oni će na glasačkom listiću morati da zaokruže jednog od tri kandidata za mesto gradonačelnika: Marka Pavića, sadašnjeg načelnika opštine i šefa Demokrakog narodnog saveza, koji je utemeljila Biljana Plavšić; Dragu Tadića, kandidata koji negira sve što ne prija srpskom uhu SNSD-a ili Borislava Bojića, ispred SDS-a, stranke zahvaljajući kojoj čak 27 odsto osudjenih za ratne zločine tokom proteklog rata potiče iz ove opštine.

Negator genocida najbolja alternativa

„Ako je Bosna i Herecegovina Paradoksistan, onda je Prijedor njen glavni grad“, kaže mi predsednik udruženja logoraša 'Prijedor ’92', Sudbin Musić. On, naime, potvrđuje mišljenje koje sam čula više puta od mog dolaska u grad – da je upravo Marko Pavić nosilac zvučne titule „bošnjačkog kandidata“.

Isti taj Pavić je izazvao skandal u maju ove godine, kada je zabranio obeleživanje zločina počinjenih na ovom području. 266 kesa za ekshumaciju i isto toliko ruža u znak sećanja na ubijene žene i devojčice 1992. godine, Pavić je okarakterisao kao „neukusnu“ akciju, a posebno ga je naljutila reč „genocid“ korištena u nazivu manifestacije.

„Genocid u Prijedoru nije dokazan“, rekao još jedan legalist kod Srba. Ovde moramo priznati načelnikovu doslednost, pošto još 2005, kada je u Prijedoru organiziran međunarodni skup, Pavić izjavio da genocida nije bilo „jer smo na vreme stali“.

„Njima se Pavić, bez obzira na to što kaže, može činiti kao najbolja alternativa“, kaže mi Igor Sovilj, prijedorski umetnik i aktivist, jedan od trojice Srba koji su u avgustu pristustvovali obeleživanju dvadesete godišnjice od zatvaranja logora Omarska. „SDS je omražen zato što je ovde bio '92. na vlasti, a SNSD je omražen generalno na nacionalnom nivou zbog Dodika, tako da je Pavić stvarno jedina alternativa.“

A on čini šta god može da se dodvori bošnjackim glasačima. Uporno obilazi muslimanska sela u opštini, rukuje se s meštanima, obećava, a poneki rezultat njegovog rada, u vidu izgrađenih sporednih puteva, Bošnjaci već mogu videti sopstvenim očima. Ovih je dana Pavić čak zaradio i direknu podršku lokalnog SDP-a.

„To ide samo u prilog mojoj tezi da su te stranke postale filjale DNS-a“, komentira Musić. „One imaju bosanski predznak, ali u stvari su filjale srpskih stranaka.“

Dokle je ta stvar došla svedoči i rasprostranjeno mišljenje u Prijedoru da Pavić zapostavlja Srbe i da „nije više naš“.

Nacionalne stranke i nadnacionalni problemi

Lišeni svog autentičnog kandidata građani nesrpske nacionalnosti ne mogu se pronaći ni u stranačkim programima. Glavne teme ove kampanje najbolje je sažeo Milorad Dodik na završnom skupu SNSD-a u četvrtak.

Osoba A: Ja sam Milorad Dodik. Osoba B: Ja sam Milorad Dodik
Photo: Stock

„Mi nismo bosanski Srbi, mi smo Srbi“, vikao je nekolicini simpatizera koji su odlučili da vide srpskog vođu uživo. „Volimo Srbiju i nećemo tamo gdje nema Srbije.“

Usledilo je nekoliko parola dana: „Dosta je stranaca“, „Tražimo da se ukine Vojska Bosne i Hercegovine“ i „Republika Srpska neće bankrotirati“. Ukratko, vrlo bitne teme za lokalnu zajednicu.

„Izbori kao da su parlamentarni“, kaze Igor Sovilj, „svi odreda pričaju o tome kako će povećati broj zaposlenih, da će dovesti invesititore, da će unaprediti ekonomiju. Niko ne priča o konkretnim problemima koji mene kao građanina može zanimati i koje oni mogu rešiti sa tih funkcija. Ne može on rešiti nezaposlenost, niti može dovesti neke investitore.“

„Da ne govorimo o opsednutosti Srpskom“, nastavja. „Svi imaju iste slogane: ’Srpska, kuća do kuće’, ’Jak Prijedor, jaka Srpska’, kakve to ima veze s problemima opštine?“

A problema bez nacionalnih predznaka ima napretek. Nekoliko od njih nabraja mi Sovilj.

„Vode ponekad ima, ponekad nema. Iskljčenja se događaju jednom sedmično, ali je to u svakom slučaju nezgodno. Imao sam goste iz Italije, na primjer, kad se to dogodilo i oni su se vratili s utiskom da su u Afganistanu.“

U Prijedoru postoji čitaonica, međutim, mogućnost korištenja njenih prostorija imaju samo politički podobni građani. Da ne govorimo o čuvenom asfaltu, kojim se tako rado hvališe načelnik opstine, a koji je na puteve postavila tvrtka „Prijedorputevi“ bliska DNS-u i redovni pobednik svih opštinskih tendera.

Ponosan na svoju stranku, Pavić je istakao na završnom skupu da „DNS kao jedina stranka bilježi stalni rast članstva“. To mog sagovornika uopšte ne čudi:

„Ako hoćes posao u opštini moraš biti član partije. Često se tako dobijaju i privatni poslovi. Generalno, kad ovdje čovjek završi fakultet i ode na biro, prvo što mu se preoručuje ja da postane član stranke.“

Ratni zločinci u policijskim redovima

Ipak, danas apatični Prijedor nije uvek bio takav. Pre samo nekoliko godina mogao se pohvaliti najvećim brojem povratnika i slovio je za primjer mirnog suživota.

„To je trajalo negdje do 2004. godine“, kaže mi Esmuda Mujagić, predsednica nevladine organizacije „Srcem do mira“ iz Kozarca. „Sve do tada sve stranke su bile mnogo kooperativnije. Međunardone organizacije su bile tu, nevladin sektor nije ovisio o opštinskoj pomoći.“

Povlačenje međunarodne zajednice dalo je lokalnim političarima prostora za samostalnu delatnost. „Tada su shvatili da više koristi imaju kad su narodi posvađani“, komentira Mujagićeva.

O današnjim problemima Bošnjaka na teritoriji opštine govori mi Sudbin Musić: „Mi smo morali prije nekoliko mjeseci promjeniti kancelariju, naći neki prostor koji je sigurniji, jer su meni upućene prijetnje smrću. Jednom sam došao na vrata i našao poruke neke navijačke skupine, 'Patriot Boysa'. Policija je konstatovala da su to djeca.“

Ipak, mlaka rekacija ne čudi Musića. „To je policja u je nedavno uhapšen jedan pripadnik osumnjčen za ratne zločine.“ Musić govori o Saši Zečeviću, uhapšenom 2009. godine i osuđenom za streljanje više od 200 civila bosnjacke i hrvatske nacionalnosti na Korićanskim stijenama. Za zločin na toj lokaciji osuđen je i njegov kolega, Radoslav Knežević, koji je, pak, sve do 2003. radio kao aktivni policajac.

„Postoji x primjera“, nastavlja Musić. „U Prijedoru se desilo toliko zla da su naprosto svi bili involvirani na nekakav način u to što se nama desilo. Postoje informacije i o onima koji su čak i u timu gradonačelnika.“ Iz bezbednosnih razloga Musić ne želi da ih imenuje.

Esmuda Mujagić govori o preprekama na koje su nakon 2004. naišli povratnici.

„Ti ljudi vratili su se o svom trošku, potpomognuti porodicama iz inostranstva. Međutim, kad su se već vratili, treba im posao. Vlada velika diskriminacija na nacionalnoj osnovi. Bošnjacima je teže otvoriti firmu, a čak i ako neko uspije, imaće probleme sa poreznom upravom i raznim inspekcijama.“

„Vidićemo nakon izbora, ali mislim da za mene i za takve kao ja više nema mjesta u ovom gradu“, rezignirano mi kaže Musić.

Njegove sumnje deli većina ne-Srba s kojima sam imala priliku razgovarati. Sudeći prema njihvim rečima, vrlo je verovatno da će se istorija ponoviti. Nakon 20 godina Prijedor opet staje licem u lice s, ovaj put mirnim, etničkim čišćenjem.

05.10.2012.

BUDUĆNOST U SJENCI STARIH ZABLUDA

Kosovska politika novih srbijanskih vlasti

Budućnost u senci starih zabluda

 
Oprobani recept za neuspeh: Srpska balvan-diplomatija
Oprobani recept za neuspeh: Srpska balvan-diplomatija
Photo: Stock

...............................................

Puna tri meseca nakon što je Tomislav Nikolić preuzeo dužnost predsednika Srbije koje je, prema svedočenju njegovih savetnika, potrošio na prikupljanje svih relevantnih informacija, novi režim u Beogradu počeo je da pokazuje prve znake ozbiljnog zaoštravanja svog stava prema budućim pregovorima sa Kosovom. Uprkos slatkorečivim porukama tokom izborne kampanje, intenzivnoj komunikaciji sa ključnim evropskim prestonicama i Vašingtonom, pa čak i nekim ohrabrujućim koracima u pogledu primene ranije postignutih dogovora, srbijanski predsednik je, u naglo zaoštrenoj kosovskoj retorici, obznanio da će zauzeti čvršći stav u pregovorima, čiji nastavak, zbog oporih poruka iz Beograda, više i nije tako izvestan.

Ratnici podzemlja: SPC garda
Photo: Stock

..........................................................

Iako se svih ovih meseci posmatračima moglo učiniti da u Beogradu postoji potpuno odsustvo ideja i vizije po pitanju budućih odnosa sa Kosovom, potezi koji su usledili nakon ustoličenja nove vladajuće garniture, naznačili su jasne konture buduće strategije. Ono što se, međutim, iz tih kontura može nazreti jeste potpuno odsustvo dodira sa realnošću onoga što su srbijanski državnistratezi sebi postavili kao cilj koji bi trebalo postići tokom najavljenih pregovora na najvišem nivou.

U tom smislu trebalo bi podsetiti na nekoliko puta ponovljenu izjavu Aleksandra Vučića, koja u javnosti nije imala odgovarajućeg odjeka, da je cilj kosovske politike novih vlasti da se “dobije maksimum mogućeg, a da se pri tome da minimum onoga što mora”. Tu izjavu najbližeg Nikolićevog saradnika praćenu najavom donošenja nekih bolnih, ali neophodnih odluka po pitanju Kosova,ključni međunarodni faktori, ali i dobar deo domaće javnosti, shvatili su kao nagoveštaj jasnog otklona od politike prethodnog režima i otvorenog suočavanja sa neprijatnom istinom da je Srbiji kao jedina opcija preostala normalizacija odnosa sa Kosovom, uz eventualno odsustvo međusobnog formalnog priznanja . Sam početak Nikolićeve vladavine i umerene izjave novog predsednika izgovorene tokom prvih susreta za zapadnim zvaničnicima, dali su takvim očekivanjima dodatni vetar u jedra. Novi predsednik Srbije je tokom svoje prve posete Briselu i sastanka sa evropskom komesarkom za spoljnu politiku Ketrin Ešton, iskoračio sa predlogom da se postojeći tehnički pregovori podignu na viši politički nivo, što je shvaćeno kao izraz spremnosti da se budući odnosi urede na jedan trajan i celovit način.

Nikolić je istovremeno najavio početak unutarsrpskog dijaloga koji je trebalo da rezultira novom kosovskom politikom čiji bi ciljevi bili prilagođeni realnosti na terenu i iza koje bi konsenzusom stali ključni politički akteri kako iz redova vladajući stranaka tako i onih opozicionih. Takvim nadanjima znatno je doprineo i upadljiv izostanak kosovske teme tokom predizborne kampanje, što je bio jasan signal da je među političkim akterima napokon sazrela svest o neodložnoj potrebi skidanja tog pitanja sa dnevnog reda.

Ta očekivanja, međutim, počela su da se razvejavaju počev od onog trenutka kada su se glasnogovornici novog režima ponovo vratili na priču o teritorijama. U tom pogledu posebno ilustrativna bila je primopredaja dužnosti u Ministarstvu spoljnih poslova kada je novoustoličeni šef diplomatije Ivan Mrkić obznanio da će ključni prioritet spoljne politike Srbije ostati očuvanje teritorijalnog integriteta na Kosovu. Umesto da prioritet Srbije postane normalizacija budućih odnosa sa Kosovom, novoustoličeni predsednik i njegova vlada su kao svoj ključni prioritet promovisali odbranu takozvanog teritorijalnog integriteta i to na prostoru sa koga su srpske državne strukture, odlukom Saveta bezbednosti UN, trajno proterane još krajem prošlog milenijuma. Usvajanjem takve strategije, nove srbijanske vlasti su sebi vezale ruke teškim jeremićevskim okovima, a Srbiju osudile na tumaranje u mraku svojih zabluda i nastavak propadanja pod teretom propale Tadićeve politike.

Noćni rad: Naše Zveri na braniku otadžbine
Photo: Stock

................................................................
Neposredno nakon tog događaja, gostujući na Olimpijskim igrama u Londonu, predsednik Nikolić je iskoristio priliku da u intervjuu za londonski Guardian optuži kosovske institucije, sa kojima bi uskoro trebalo da sedne za pregovarački sto, za politiku genocida prema kosovskim Srbima, nagovestivši pritom zauzimanje dosta čvršćeg stava u predstojećim pregovorima od onog koji je zastupala prethodna vlast.

Po dolasku u zemlju Nikolić je, na pitanje novinara o tome šta će kao predsednik Srbije u predstojećim pregovorima ponuditi kosovskim Albancima, lakonski odgovorio da je ponuda “Rezolucija 1244 SB UN-a - suštinska autonomija". Tome je dodao “ponudu” kosovskim Albancima da žive kao Nemci u Italiji ili Nemci u Belgiji, upućujući im misteriozno pitanje “zašto žele da budu država kada je to toliko besmisleno”. Tragikomičnim spletom paradoksa, predsednik države koja svojim građanima nije u stanju da ponudi standard bolji od afričkog proseka, usudio se da građanima Kosova ponudi da se u Srbiji osećaju kao Nemci u Belgiji!

Postkosovski junak: NN fanatik
Photo: EPA

..............................................................................

Priča o imaginarnoj autonomiji možda bi i imala nekog smisla u jednom unutarsrpskom dijalogu, čiji bi cilj bilo zaokruživanje pravnog okvira u kome zvanična Srbija vidi status Kosova. Jedan takav dokument formalno bi koegzistirao sa kosovskom Deklaracijom o nezavisnosti, dok bi u praksi, svojom širokom definicijom nadležnosti te “autonomije” omogućio praktičnu normalizaciju odnosa prepuštanjem kosovskim institucijama širokog polja nadležnosti koje je Beograd do sada osporavao. Jedna takva platforma bi u krajnjem ishodu dovela do normalizacije odnosa bez formalnog međusobnog priznanja. Iako bi takav pristup bio sasvim na liniji onoga što su evropske i američke diplomate nedvosmisleno poručile Nikoliću i njegovim najbližim saradnicima, iz poslednjih izjava srbijanskih zvaničnika više je nego očigledno postalo da ta poruka nije shvaćena na adekvatan način. Pri tome iz izjava srbijanskog predsednika nije vidljiv način na koji bi on rešio probleme pravnog okvira različitih pogleda na status Kosova, statuse manjins
kih zajednica i oblika buduće saradnje, a čini se i da Beograd u narednu rundu pregovora ne ulazi samo s pozicija pukog formalnog osporavanja kosovske nezavisnosti već da je taj stav metastazirao u potpuno osporavanje bilo kakve realne samouprave i prava građana Kosova da bez tutorstva Beograda odlučuju o svojoj budućnosti.

Postavljajući nerealno visoko prag onoga što se smatra “maksimalno mogućim dobitkom”, zvanični Beograd se potrudio i da do nerealnih granica snizi prag “minimuma koji se mora dati”. Vođena tom strategijom Vlada je nedavno napravila iskorak u pogledu primene do sada postignutih dogovora, što je Evropski savet definisao kao jedan od ključnih uslova za dobijanje datuma početka pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Okolnost da su ti dogovori postignuti za vreme prethodne vlasti, nova Vlada je iskoristila kako bi njihovo sprovođenje javnosti predstavila kao, zaslugom prethodnog režima, nasleđenu obaveza zbog koje se “noćima ne spava”, ali koja se mora ispuniti kako bi se očuvao kredibilitet države.

Početkom ispunjavanja postignutih dogovora je, međutim, prema najavama predsednika Nikolića, okončan proces ustupaka koje je Srbija do sada činila pod pritiscima međunarodne zajednice. Srbijanski predsednik je tokom gostovanja u Njujorku povodom zasedanja Generalne skupštine UN, kao i po povratku u Beograd, više puta javno ponovio da Srbija u budućim pregovorima više neće načiniti ni najmanji ustupak koji bi direktno ili indirektno vodio priznavanju nezavisnosti Kosova. Nikolić je tome dodao da Srbija više neće “juriti datume u procesu evropskih integracija” najavljujući da će ubuduće u razgovorima sa EU Beogradi imati i svoje uslove.

Iza načina na koji je novi beogradski režim operacionalizovao Vučićevu formulu “maksimum dobiti uz minimum davanja”, krije se očigledna namera da najavljeni pregovori već na samom startu zapadnu u ćorsokak što bi, prema procenama beogradskih stratega, neminovno vodilo daljem održavanju statusa quo sa krajnjim ciljem da se međunarodna zajednica umori od rešavanja kosovskog pitanja i nevoljno pristane na realizaciju ideje o podeli Kosova. U prilog takvoj nameri jasno govore i zagonetna izjava Nikolića da je nerealno očekivati da će on ikada više “biti prihvaćen kao predsednik u Prištini, kao što je nerealno da prištinske institucije budu prihvaćene u severnoj Mitrovici”, kao i probni balon u formi izjave premijera Dačića o podeli Kosova kao “jedinom realnom rešenju”, što je međunarodna zajednica odlučno odbacila.

Zločinačko desničarsko udruživanje: Paljenje graničnih prelaza kao diplomatija drugim sredstvima
Photo: Beta

......................................................
U očiglednom nedostatku vizije budućih odnosa Srbije i Kosova, a nastavljajući služenje uveliko odbačenoj ideji o podeli Kosova, Nikolić kao da je u potpunosti prevideo dominantno raspoloženje ključnih međunarodnih činilaca koji, umesto nastavka nacionalističke retorike, od novih vlasti u Beogradu očekuju jasna rešenja koja prethodni režim nije umeo da ponudi. Ključni problem u tako zamišljenoj strategiji, koji su srbijanski vlastodršci prevideli, jeste potpuno odsustvo realnosti prilikom njenog osmišljavanja. Koliko god da se to previđa iz žablje perspektive zvaničnog Beograda, teško je poverovati da će Srbija u toj igri iznurivanja duže izdržati od ključnih zapadnih zemalja koji su u punom kapacitetu priznale kosovsku državnost. Pri tome, ceh koji će Srbija platiti zbog svojehazarderske politika prema Kosovu, biće jako brzo ispostaljven, a u saldu će se neizostavno naći gubitak perspektive članstva u EU, samoizolacija Srbije u donosu na ključne trgovinske partnere, kao i posledično dugoročno zaostajanje jedne, u osnovi, već bankrotirane države. Tome u prilog govore iposebno upozoravajuće reči američkog diplomate Fillipa Gordona, izgovorene tokom njegove nedavne posete regionu, da će lideri balkanskih zemalja morati prilično da zapnu “kako čitav region ne bi nestao s evropskog političkog radara”. Posledice ignorisanja takvih upozorenja lako je naslutiti.

*Autor je politički analitičar iz Beograda. Tekst je deo razmene u okviru Hartefakt fonda i projekta “Rekonekcija”, uz podršku Ambasade Velike Britanije u Prištini i Beogradu. Mišljenja data u ovom članku su stavovi autora

 

05.10.2012.

KOME PRIPADAJU LjUBAV, VJERA I NADA

Nedelja ponosa: Javne debate

Kome pripadaju ljubav, vera i nada

 
Photo: mc.rs

„Kada je izložba ’Ecce Homo’ premijerno prikazana 2008. godine u katedrali Upsala u istoimenom švedskom gradu, tamošnji nadbiskup je izjavio da se lično ne slaže sa izložbom, da je smatra nedoličnom, ali da kao poglavar crkve smatra da nema prava da isključuje bilo koga iz hrišćanske zajednice. Omogućio je izložbu koja je provokativne estetike, ali ne provocira religiju, već joj je cilj da pokaže da je Hristova ljubav velika i da prihvata odbačene. Ekvivalent izlaganju u takvoj katedrali bio bi izložiti ’Ecce Homo’ u Hramu Sv. Save u Beogradu. Međutim, ovde je bilo potrebno oko 2.000 policajaca da bi se izložba desila u četiri zida Centra za kulturnu dekontaminaciju“, rekla je Vera Vojvodić, istoričarka umetnosti i kustoskinja Queer salona, na diskusiji „LGBT i religija: Kome pripadaju ljubav, vera i nada“, 4. oktobra u Velikoj sali beogradskog „Medija centra“. Diskusija je održana u okviru manifestacije „Nedelja ponosa“

Vojvodić je naglasila da nije bilo lako pronaći prostor za izložbu, i da javne, kulturne institucije treba same da prepoznaju značaj ovakve izložbe i ustupe prostor za njeno održavanje.

„U zemlji gde već deset godina ne rade dva glavna muzeja, Narodni i Muzej savremene umetnosti, polje kulture i umetnosti je već jako suženo, pa je hrabro napraviti dobru izložbu, a još hrabrije učiniti to u kontekstu Parade ponosa i ljudskih prava. Međutim, institucije kulture su ponovo zakazale. Ako srpsko društvo ne može da prihvati ovakvu izložbu, to znači da se vraćamo u pred-prosvetiteljski period, pre Dositeja Obradovića“, rekao je Vladan Jeremić, umetnik i jedan od osnivača Queer salona.

„Zato mislim da bi trebalo svi radnici u kulturi da se zauzmu da se te institucije otvore, pre svega i za edukativne programe. Onima koji su protestovali protiv izložbe treba organizovati edukativni program da bi razumeli tešku poziciju u kojoj se nalaze. Ovo nije prvi put da se ovako nešto desi, 2008. godine je nasilno prekinuta izložba prištinskih umetnika u ’Kontekst’ galeriji. Ako će Ministarstvo kulture da podržava samo etno-sela, u sferi kulture možemo da očekujemo samo burazerske dilove onih koji će da ih grade“, smatra Jeremić.

„Anahronost Srpske pravoslavne crkve ide hiljadama godina unazad. Juče je izašao detalj intervjua gospodina Gavrilovića nedeljniku ’NIN’, u kom je pokazao koliko je žrtva dogmi i neznanja. Rekao je da homoseksualnosti nigde nema u prirodi i pokazao koliko je neobrazovan, jer ne zna da više od 500 vrsta ima homoseksualnu aktivnost. Rekao je da treba pomoći LGBT osobama da prevaziđu svoju anomaliju. To što je meni kosa crna je anomalija na genima, a to koje smo seksualnosti je urođeno, a ne pitanje izbora. Istakao je i da sad kad je natalitet u Srbiji u padu, ne može da podrži ’pokret greha’. Stvari deluju komično, a u stvari su strašne, jer taj gospodin predstavlja 90 odsto građana Srbije, koji kažu da su pravoslavne vere. I nema mnogo komentara na sve to što je izgovorio, a on zapravo svim tim ljudima govori kako da se ponašaju“, rekao je Marko Ekmedžić iz udruženja „Ateisti Srbije“.

„Nakon svega toga pojave se uglađeni predstavnici ’Dveri’, koji kažu da ne podržavaju nasilje, ali razumeju te koji ga čine. Dakle, ne nosiš bejzbol palicu, ali tapšeš sa strane. Neverovatno je da policija ne može da obezbedi da nekoliko stotina ljudi prošeta nekoliko stotina metara. Ako je mir, a niko ne šeta, to nije mir. Društvo treba edukovati, ali da se krene od vrha države, da postoji plan“, dodao je Ekmedžić.

„Nažalost, ovde imamo retrogadno poimanje i kulture i države, slično onom iz 19. veka, da kultura treba da bude nacionalistička, u službi države. Dakle, imamo državu koja radi protiv nas, naraštaje koji nemaju prilike da se obrazuju i javnost koja o tome jako retko, malo i tiho govori. Ne mogu da zamislim da u nekoj ozbiljnijoj državi, ili gradu koji ima vibrantnu scenu, poput beogradske, sve ovo prođe bez komentara. Ovde se kad radite za javnu instituciju podrazumeva da nemate mišljenje, jer radite za državu. U normalnijim zemljama vaš posao u javnoj instituciji bio bi da kritikujete, da vas država u tome podstiče. Ne vidim kako ćemo izaći iz ove situacije“, zaključila je Vojvodić.

 

05.10.2012.

SKC NOVI SAD: UBITI ZORANA ĐINĐIĆA

SKC Novi Sad

Ubiti Zorana Đinđića

 
Photo: Stock

U petak  5. oktobra u 20.30 časova u SKCNS Fabrici (Bulevar despota Stefana broj 5) biće izvedena premijera predstave "Ubiti Zorana Đinđića" u produkciji SKC Novi Sad

Predstava je nastala po motivima drame "Ubiti Zorana Đinđića" koju su napisali Rajko Đurić i Zlatko Paković, a adaptaciju i režiju ove drame potpisuje Zlatko Paković.

U predstavi igraju Nikola Đuričko, Emina Elor, Bojan Dimitrijević, Jovana Stipić, Igor Filipović i Milijana Makević. Scenografiju je uradio novosadski umetnik Nikola Džafo, koreografiju potpisuje Andreja Kulešević, muziku je komponovao Božidar Obradinović, a songove je napisao Tomislav Marković. Dizajn plakata Vladimir Strajnić.

Photo: Stock
REČ REDITELJA

 

Na atentat na Đinđića treba gledati đinđićevski. Istina se ne nalazi, dakle, u motivima za ubistvo premijera, nego u rezultatima tog ubistva. Dosta se govorilo o izvršiocima, vreme je da govorimo o korisnicima atentata.

Predstava „Ubiti Zorana Đinđića“ je osveta svima onima koji su priželjkivali Đinđićevo ubistvo i njime se okoristili. Njima se treba izrugivati na smrt, jer oni čine sve da građani i građanke Srbije budu nezadovoljni i sumorni. Predstava je poput sna, poput onog sna iz kojeg se budimo od sopstvenog smeha. Ali, buđenje je košmarno, jer se budimo u jalovoj stvarnosti, bez perspektive za one koje volimo.

Ovde i sada hoćemo da dostignemo ironiju koja ume osvetnički da likuje nad grozom i da razveselimo Đinđićevu sen.

 

05.10.2012.

970 KORAKA DALEKO OD SLOBODNOG DRUŠTVA

Reakcije na zabranu Parade ponosa

970 koraka daleko od slobodnog društva

 
Photo: Tanjug

..............................

Srbija će dobiti ono što je tražila, izjavio je u razgovoru za radio Slobodna Evropa izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin nakon što je u Beogradu saopštena odluka MUP-a o zabrani Parade ponosa. Odlukom o zabrani Prajda država je građanima jasno rekla da nemaju pravo da žive kao slobodni ljudi i da su prinuđeni da se plaše i sklanjaju u sopstvenom gradu i zemlji pred pretnjama, nakon što su to učinile i institucije, suspenzijom prava na slobodno okupljanje, navodi se u saopštenju Liberalno demokratske partije

"Zabrana Parade ponosa nije poraz već pobeda za Srbiju", saopštio je Ivica Dačić sa prijema u nemačkoj ambasadi. Prema njegovim rečima organizatori izložbe Ecce homo jednako su krivi za stvaranje negativne atmosfere u društvu koliko i oni koji prete i ne  dozvoljavaju da neko izrazi svoje različito seksualno opredeljenje

Socijaldemokratska unija ocenila je da su odlukom da se i ove godine zabrani Parada ponosa, Ivica Dačić i MUP Srbije ponovo pokazali nesposobnost da zaštite osnovna ljudska prava i slobode. "Argument da se još uvek nisu stekli uslovi i da nije trenutak za održavanje Parade ponosa u Beogradu nameće pitanje da li će ikada država početi da radi na stvaranju uslova za poštovanje jednog od osnovnih ljudkih prava. Država koja ne može da garantuje bezbednost svim svojim građanima/kama dovodi u pitanje svoj legitimitet. Vlast u Srbiji je i danas dokazala da nije sposobna da se obračuna sa klero-fašističkim grupama i huliganima, koji nasiljem žele da ponište Ustavom zagarantovana prava i slobode, jer se povukla pred njihovim pretnjama", navodi se u saopštenju SDU i dodaje da ukoliko oni koji su na vlasti u Srbiji nisu dovoljno sposobni, hrabri i odlučni da rade svoj posao odnosno da stvaraju uslove za demokratsku i civilizovanu državu, onda najodgovorniji među njima treba da to priznaju i podnesu ostavke.

Parada ponosa zabranjena je uz obrazloženje da može doći do "ometanja javnog saobraćaja, ugrožavanja zdravlja, javnog morala ili bezbednosti ljudi i imovine". Ovu odluku izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin ocenio je kao poruku Srbije svom građanstvu, posebno LGBT populaciji, ali i Evropskoj uniji, na koju će uslediti i adekvatan odgovor. Kacin je u razgovoru za radio Slobodna Evropa naveo da bi Beograd trebalo posebno da se zabrine zbog reakcija koje će uslediti iz Švedske i Holandije.

Kacin je napomenuo da su vlasti u Beogradu propustile "šansu da daju snagama reda mogućnost da dokažu da mogu  obezbediti svaku priredbu bilo gde u Srbiji, ne samo taj mali Prajd od  970 koraka".

Photo: Tanjug

.......................................

Ako se država boji huligana onda bi svi članovi vlade trebalo da  podnesu ostavke, ocenila je profesorka prava Vesna Rakić - Vodinelić i dodala da se ne može isključiti ni to  da ljudi koji su na vlasti zapravo smatraju da LGBT populacija i treba  da bude diskriminisana i ostane među „četiri zida“.

„Među političarima preovlađuje matrica po kojoj je tako nešto  nepotrebno, po kojoj nešto kao Parada ponosa vređa njihova lična ili  osećanja većine stanovništva i po kojoj je zapravo opravdano  diskriminisati LGBT ljude. S druge strane, moguće je zaključiti i to da  država zapravo zazire od huligana i da oni predstavljaju neku vrstu 'četvrte državne vlasti' koja njima preti“,  kaže Rakić - Vodinelić.

Ocenu da se ne radi tek o grupama ekstremista koje terorišu javnost već o nekoj vrsti parapolicijske organizacije ovih dana iznela je Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije iz Beograda. U saopštenju ove organizacije ocenjuje se da je odluka o zabrani Parade mogla biti doneta samo iz dva razloga. "Prvi je da država Srbija ne kontroliše sve delove sektora bezbednosti, pa ne može kroz lanac komandovanja da pošalje naredbu o zaštiti građana koji koriste svoje Ustavom zagarantovano pravo na okupljanje, čime Srbija postaje slaba država i regionalna bezbednosna pretnja. Drugi je da aktuelna vlast koristi usluge sa njom povezanih paravojnih formacija koje se pogrešno nazivaju ekstremistima, huliganima i navijačkim grupama, čije smo organizovano delovanje videli 2010. u Beogradu i 2011. na severu Kosova, za realizaciju svojih političkih ciljeva koje ne sme javno da artikuliše", ističe se u saopštenju CEAS.

Zabrana Parade ponosa je "pogrešan i nezreo potez, jer se tako samo potvrđuje da  država nije u stanju da garantuje poštovanje zakona. Nijedno demokratsko  društvo se ne sme povlačiti pred pretnjama nasiljem", ističe se u saopštenju Liberalno demokratske partije. Ako vlasti nisu sposobne da poštuju zakon o zabrani diskriminacija, "ako im se ne sviđa ili ga trpe  samo zbog Evrope, onda je najbolje da ga odmah ukinu i državu nastave da  vode samo po svom koalicionom sporazumu i uz sufliranje onih snaga koje  bi da budu pendrek i bejzbol palica gaženja ljudskih prava u ovoj  zemlji", navodi se u saopštenju.

"Danas je pitanje za državu šta je uradila u prethodnim godinama i  zašto ništa nije učinila da u Srbiji postane moguće da svi imaju pravo  da iskažu svoj identitet ili mišljenje, a da je država sposobna da  spreči nasilje. Vlast, premijer, cela država nedeljama su kalkulisali i pretvorili u  tužnu sapunicu pitanje sposobnosti države da obezbedi poštovanje Ustava  Srbije i odluka Ustavnog suda. Održavanje Parade nije samo borba za  pravo na slobodan život i drugačiju seksualnu orijentaciju, već je  fundamentalno pitanje poštovanja ljudskih prava i građanskih sloboda u  jednoj zemlji", zaključuje se u saopštenju LDP.

 

05.10.2012.

KOLOBORACIJA SRBIJE SA PUZAJUĆIM FAŠIZMOM

Gej parada je srce Evrope

Kolaboracija Srbije sa puzajućim fašizmom

 
Photo: Milica Jovanović

.......................................................

Da li je društvo u Srbiji u stanju da napravi „civilizacijski iskorak“ iz ovog stanja zatrovanosti mržnjom i predrasudama, iz ovog incestuoznog petinga države i crkve koji slobode i prava građana čini taocima falangističkog nasilja i policijskih zabrana? Eto domaćeg zadatka za kandidate za predsednika DS-a, za ostatke razbijene opozicije, kao i za nas, nemušte „građaniste“ koji tupo posmatramo ponovni uspon fašizma u Srbiji

Photo: Milica Jovanović
.........................................
Još jedan sramotan dan za Srbiju i još jedno razočaranje za sve koji su verovali da žive u slobodnoj zemlji. Tako bi se mogao sumirati jučerašnji dan, 3. oktobar 2012, dan kada je ministar policije zabranio Paradu ponosa i kada je 2.000 pripadnika MUP-a Srbije obezbeđivalo otvaranje izložbe „Ecce homo“ švedske umetnice Elizabete Olson Valin u CZKD-u. Ministar policije, ujedno i premijer, zadovoljan je jer nijedna glava nije razbijena, nijedan izlog polupan, nijedan pendrek isukan. Gotovo pa trijumf pacifizma preko trijumfa preventivne zabrane i privremene blokade dela Beograda. Ali, kakav je tu mir trijumfovao? I kakve veze takav mir ima sa demokratijom i pravnom državom?

 

Iz Dačićevog ugla stvari izgledaju otprilike ovako: pripadnici LGBT populacije imaju pravo na obeležavanje svog dana, kao što i njihovi neistomišljenici imaju pravo da izraze svoje neslaganje. Ali, kad se istovremeno ispolje ta dva prava, nastaje rizik po građane i njihovu imovinu. U tom slučaju, stupa na scenu treće pravo, pravo policije da iz razloga bezbednosti onemogući i jedno i drugu grupu na uživanje njihovih prava. Ministar policije i premijer je stavio znak jednakosti između učesnika Parade i huligana, između onih koji bi mirno da se prošetaju i onih koji bi da ih kamenicama, šipkama i drugim hladnim arsenalom u tome spreče. Kako se postavlja ministar policije i premijer? Tako što umesto da zaštiti elementarno ustavno pravo ugrožene grupe, on organizatore Parade ponosa smatra jednako odgovornim za „destabilizaciju odnosa“ u društvu kao i njihove batinaše, te pod krinkom brige za opštu bezbednost ukida pravo svima na javno okupljanje.

Nevinost nacije
Eto idealne formule za ukidanje svih protesta, bez obzira da li su oni politički ili socijalno motivisani. Ako radnici žele da štrajkuju, neka se poslodavci organizuju i priprete im otkazima i batinama i policija je tu da spreči njihov sukob tako što će dotičnog dana zabraniti sva javna okupljanja. Reći ćete: ali to se ne dešava i neće se desiti jer su građani, ako ne baš solidarni sa zahtevima radnika, ono tolerantni prema saobraćajnim gužvama i blokadama raskrsnica kada su prinuđeni da pešače koji kilometar do druge stanice ili do kuće. Zašto u slučaju Parade to razumevanje izostaje? Zato što je homoseksualizam bolest, kako je poentirao patrijarh SPC, odnosno zato što je takav tip seksualnih odnosa nešto što crkva žigoše kao greh i anomaliju organizma, dakle nedopustiv je iz medicinsko-religijskih i nacionalno-reproduktivnih razloga.

Ovde nije poenta otpor većine homoseksualizmu kao tipu seksualnih odnosa i emotivne veze. Ključno pitanje je zašto ljudima smeta da vide pripadnike ove stigmatizovane manjine kako šetaju glavnom gradskom ulicom. Odnosno, zašto imaju potrebu da ih u tome onemoguće umesto da ih, recimo, ignorišu ili mirno drže svoje antiprajd transparente sa druge strane ulice? Parada je različitost koja uznemirava jer destabilizuje postojeći poredak tako što predstavlja pretnju. Kakvu vrstu pretnje? (P)održavanjem Parade se javno priznaje postojanje homoseksualizma kao legitimnog izbora, koji bi time stekao pravo na društveno uvažavanje i političku moć. O homoseksualizmu bi se onda bez zazora govorilo u medijima i u školi, na ulici kao i u porodici. Brak ne bi bio više isključivo zajednica raznopolnih jedinki. Postavilo bi se pitanje o pravu istopolnih parova na usvajanje dece ili o pravu lezbijskih parova na veštačku oplodnju. Pripadnici LGBT populacije dobili bi svoje političke predstavnike, svoje poslanike, gradonačelnike i ministre, a jednog dana i predsednike i premijere. Elem, ništa više ne bi bilo isto. Sa održavanjem Parade počelo bi paranje džempera tradicije, te po svaku cenu treba zaustaviti izvlačenje početnog boda.

Topli zagrljaj države i crkve
Najpre je patrijarh pozvao predstavnike državnih vlasti da zabrane Paradu, ali i izložbu Elizabete Olson Valin u CZKD-u, ispoljavajući u tumačenju homoseksualizma za crkvu uobičajenu dozu homofobnih predrasuda i dogmatske rigidnosti. Potom je premijer sa pendrekom zabranio sva okupljanja najavljena za 6. oktobar, pa i Paradu, ali je poslao borbene bataljone policije, konjicu i pešadiju, da blokiraju ceo blok Vračara oko CZKD-a i stranih ambasada. Dan kasnije, pošto nije smeo da zabrani otvaranje izložbe švedske umetnice, najoštrije ju je osudio iako je po vlastitom priznanju nije ni video. Osudio je i organizatore izložbe kao podstrekače nasilja, čime su po njegovom mišljenju direktno isprovocirali zabranu šetnje. To će reći, da nije bilo izložbe „Ecce homo“, bilo bi Parade ponosa. Premijer sa pendrekom tu nije stao: „Kao što neki smatraju da ne smeju da se osporavaju prava kada je reč o njihovoj seksualnoj orijentaciji, tako niko ne sme i nema prava da izvrgava ruglu verska osećanja drugih“. Nije ostao dužan ni predstavnicima stranih država koje su izrazile svoje razočarenje zabranom Parade ponosa: „SAD su izrazile zabrinutost i razočaranje što je Parada ponosa otkazana, a mislim da bi trebalo da izraze protivljenje zašto je izložbom izvrgnut ruglu Isus Hristos“. Ovde je nastupio u isto vreme i kao portparol Srpske pravoslavne crkve i kao prozelotski aktivista.

Photo: EPA/Koča Sulejmanović
..........................................................
Sa te pozicije uputio je još jednu packu licemernim Amerikancima, koji su uhapsili autora filma „Nevinost muslimana“, koji je po mišljenju mnogih uvredljivo prikazao proroka Muhameda: „Kako je moguće da neko smatra da je to isto moguće sa Isusom“. Dakle, predsednik stranke socijalista, naslednice ateističke stranke srpskih komunista, zalaže se principijelno za dvosmernu saradnju u okviru savremene filmske umetnosti. Ono što važi za proroka Muhameda, mora važiti i za božjeg sina Isusa. U isti red sa „bezbednosnim rizikom“, „verskim osećanjima“ premijer sa pendrekom je smestio i umetničke slobode i slobodu mišljenja: „Srbija ne sme biti poligon sa takozvanim pravom na slobodno mišljenje kojim se izaziva nezadovoljstvo ljudi, jer u tom slučaju to nije pravo na slobodno mišljenje, već direktna provokacija koja može da destabilizuje odnose u jednoj zemlji ili čitavom regionu“.

 

Primena principa: „ako neko želi da nešto prođe bez problema mora i sam da vodi računa kako će se ophoditi prema onima koji ne misle tako“, znači da premijer sa pendrekom dopušta samo beskonfliktne društvene procese, odnosno samo one skupove i umetničke događaje koji neće povrediti ničija verska osećanja, izazvati nečije nezadovoljstvo ili destabilizovati društvo. Bezbednost je nov kredo umetničkih i intelektualnih sloboda u Srbiji. Neizazivanje nezadovoljstva je nov horizont očekivanja publike i kritike. Princip: „ono što važi za Muhameda, mora važiti i za Isusa“, postaje novi kredo teološke hermeneutike i umetnosti koja ima verski podtekst. Policijski birokrata izdaje atest dopuštenih umetničkih sloboda, a policijski konjanik pred vratima jednoznačno je upozorenje da umetnik ili kultur-treger treba da se zamisli nad onim šta i kako dela.

Rikverc na Istok
I prethodna vlast je rado ignorisala manjinska prava, bezbrižno ogolivši činjenicu da crkva predstavlja Ahilovu tetivu njenog ustrojstva. Tadić sada licemerno poziva državu da obezbedi održavanje Parade ponosa, dodajući da prošle godine država za tako nešto „nije imala kapaciteta“. Pretpostavljam da je za godinu dana srpska policija pribavila visokosofisticirano naoružanje i najsavremeniju IT opremu i značajno ojačala svoj sastav. Crno-crvena koalicija nema problema da jasnije ispolji svoju filiju prema putinovskoj Rusiji, kolevci demokratskih sloboda savremenog sveta (predsednik Nikolić na srcu uzgaja dve ljubavi, od Rusije draža mu je samo Srbija). Nema problema ni da promoviše koncept patriotske umetnosti, da se pozove na tekovine 90-ih ili na slavnu srpsku prošlost u kojoj među svecima i vitezovima, hajducima i ustanicima, soluncima i ravnogorcima, „tople braće“ nije bilo ni za lek.

Gej parada možda zaista nije ulaznica za dobijanje datuma za početak pregovora o priključivanju Srbije Evropskoj uniji. Jednostavno nije jer ima mnogo krupnijih nerešenih pitanja, od korupcije i reforme državnih organa i institucija do početka pregovora sa kosovskim vlastima. Ali, Gej parada jeste ulaznica za Evropu u smislu zaštite ljudskih prava i usvajanja evropskih standarda. Drugim rečima, ako je srpska vlast ovog puta eskivirala da obezbedi održavanje Gej parade i suoči se sa ekstremističkim falangama, to će je sačekati već sledeće godine. Ako je Kosovo srce Srbije, Gej parada je srce Evrope.

Photo: GS
.......................
Da li zabrana Parade, koja je došla posle izjave Tomislava Nikolića da Srbija ne treba da srlja u EU, znače ne samo da Srbija usporava tempo EU integracija, već i da polako reterira sa evropskog kursa? Ne mora da znači, ali sluti. Opet, iako postoje antiEU indicije, to može biti pokeraški blef novih vlasti kojim poručuje svojim „partnerima“ iz EU: ako nas budete pritiskali i tražili ono što većina građana ne želi, nećemo se ni mi truditi da vam se bacimo u zagrljaj, već ćemo ozbiljnije razmisliti o našim drugim legitimnim opcijama, recimo o Srbiji na Istoku ili o političkoj neutralnosti.

 

Da li je društvo u Srbiji u stanju da napravi „civilizacijski iskorak“ iz ovog stanja zatrovanosti mržnjom i predrasudama, iz ovog incestuoznog petinga države i crkve koji slobode i prava građana čini taocima falangističkog nasilja i policijskih zabrana? Eto domaćeg zadatka za kandidate za predsednika DS-a, za ostatke razbijene opozicije, kao i za nas, nemušte „građaniste“ koji tupo posmatramo ponovni uspon fašizma u Srbiji.

 

05.10.2012.

OSAM GODINA ZATAŠKAVANjA

Još jedna godišnjica ubistva gardista

Osam godina zataškavanja

 
Porodice i zastupnici na mestu ubistva: 5. oktobar 2012.
Porodice i zastupnici na mestu ubistva: 5. oktobar 2012.
Photo: Tanjug

..............................................................

U ubistvo i zataškavanje zločina, nema sumnje, štaviše, bili su to državni poslovi izuzetnog značaja. Svaki potez države u ovom slučaju hladnokrvan je i surov da ukazuje na zvanični rukopis

Polaganjem venaca i paljenjem sveća na stražarskom mestu kod vojnog objekta “Karaš”, u topčiderskom vojnom kompleksu, na mestu gde su 5. oktobra 2004. ubijeni vojnici Dražen Milovanović i Dragan Jakovljević, njihove porodice obeležile su osam godina od ubistva svojih najbližih. I ovog 5. oktobra članovi porodica i zastupnici podsetili su na činjenicu da nisu pronađene ubice vojnika Jakovljevića i Milovanovića, niti pokrenuti postupci protiv odgovornih starešina zbog skrivanja dokaza i fingirane istrage.

Photo: Tanjug

...........................................

Vojnici Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović su ubijeni, a sve što je država učinila da rasvetli njihovu pogibiju bilo je temeljno zataškavanje, od prvog izlaska vojnih istražitelja na lice mesta, do sumanutog javnog obilaska vojnog objekta “Karaš” u režiji tadašnjeg ministra vojnog Prvoslava Davinića. Upriličenog za novinare kako bi ministar otklonio sve sumnje da su vojnici ubijeni zbog toga što su videli haškog begunca Ratka Mladića. U nalazu Vojne istražne komisije konstatuje se  da je topčiderska tragedija ubistvo i samoubistvo, dok je državna komisija ocenila da je gardiste ubila treća osoba.

"Jedna sudska instanca je konačno utvrdila da su vojnici ubijeni. Učinio je to Ustavni sud kome smo podneli žalbu da je prekršeno pravo (porodica) na pravično suđenje (za taj zločin)", rekao je advokat Predrag Savić. On je konstatovao i to da je Ustavni sud odbacio nalaz vojne komisije da vojnike nije ubila treća osoba i da je Ustavni sud svoju odluku o prekršenom pravu porodica Jakovljević i Milovanović na pravično suđenje doneo 18. jula.

Porodice vojnika dobile su u julu ove godine anonimna pisma iste sadržine u kojima je tvrdi da su njihovi sinovi “ubijeni zbog Ratka Mladića”. Zbog sadržine pisma koje je potpisano sa “bivše obezbeđenje haškog optuženika”, advokati porodica uputili su zahtev za proširenje istrage, iako je najpre objavljena informacija iz Državnog tužilaštva da je istraga okončana, odnosno da nedostaje jedino izjava Ratka Mladića koja se čeka “zbog složenosti postupka u Haškom tribunalu”.

Ako je tačno to što su napisali “ljudi iz obezbeđenja”, Ratko Mladić je naredio da se Jakovljević i Milovanović ubiju samo zbog toga što su ga videli, a nakon zločina Mladić je prebačen u valjevsku kasarnu. U pismu se navode i imena visokih državnih zvaničnika Republike Srpske i Srbije koji znaju šta se dogodilo u “Karašu”, a autor ga je otkucao na pisaćoj mašini kakve su najčešće bile u upotrebi u vojnim ustanovama. E – novine su objavile integralnu verziju anonimnog pisma, zbog kojeg je suđenje odloženo. U slučaj Topčider uključen je i Ustavni sud kojem podneta je i tužba zbog povrede prava na život.

Janko Jakovljević i Petar Milovanović rekli su da i posle osam godina očekuju pravdu i da nemaju poverenja ni u sadašnje vlasti, jer im još niko nije odgovorio na pitanja u vezi sa anonimnim pismom o tome ko navodno stoji iza ubistva njihovih sinova.

"Mi možemo samo da potvrdimo i da se nadamo da će istina doći do otkrića. Mada, nemamo neko poverenje u sadašnju vlast. Primetili smo i čuli smo da su oni koji su pokušavali da zataškaju istinu ponovo su vraćeni na radno mesto. Na prvom mestu radi se o vojnom istražnom sudiji Vuku Tufegdžiću", kazao je otac Dragana Jakovljevića, Janko. Otac Dražena Milovanovića takođe je izrazio sumnju u pravični ishod.

"Mi sumnjamo da će nešto da se uradi i nisamo zadovoljni sa državom i vojskom. Dobili smo anonimno pismo i na to se čeka, samo se odugovlači. Jedan dan će da kažu stavljaj tačku i šta da radimo mi. Znači čekaju da i mi umremo", smatra otac Dražena Milovanovića, Petar.

Zastupnica porodice Olgica Batić rekla je da će kao narodni poslanik tražiti da se u Skupštini Srbije osnuje anketni odbor za utvrđivanje svih okolnosti ubistva Jakovljevića i Milovanovića, budući da, po njenoj proceni, “postoji politička odgovornost za zataškavanje tog zločina”.

Advokat Aleksandar Đurić rekao je da će nakon odluke Ustavnog suda da su vojnici Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović ubijeni potrebno vojna lica koja imaju saznanja o tom zločinu osloboditi obaveze čuvanja državne tajne.

Vence na mesto gde su ubijeni gardisti položile su i aktivistkinje Žena u crnom koje zahtevaju od države Srbije da "prestane da skriva istinu o ubistvima gardista i obezbedi pravdu za porodice žrtava".

Topčidersko dvostruko hladnokrvno ubistvo još jedan je u nizu slučajeva koji razotkrivaju mračnu ulogu srbijanskog Tužilaštva za ratne zločine koje uporno tvrdi, bez respektabilnih dokaza, da u vreme topčiderskog zločina Ratko Mladić nije bio u vojnom kompleksu u Topčideru, odnosno da nije bio pod zaštitom države.

Za javnost, ali i za porodicu, zastupnike i nezavisne istražitelje, mnogi dokazi ostali su tajna, nije uzeta parafinska rukavica od više osoba u topčiderskoj kasarni, neki su dokazi uništeni na licu mesta, prekopano je mesto zločina, uništeni DNK tragovi na puškama ubijenih. S druge strane Prvoslav Davinić je potpuno nevin za sve što mu je srbijansko pravosuđe stavljalo na teret, logično je očekivati da bude proglašen nevinim i u aferi “satelit”. Naravno, sumnje da svoju de jure nevinost dobija kao državnu naknadu za topčidersko zataškavanje, samo su sferi nagađanja.

Predsednik Srbije Boris Tadić, dosledni skrivač Ratka Mladića, rekao je da će se povodom slučaja Topčider oglasiti kad budue završena istraga američkog FBI, ali je slagao. Bivša glavna tužiteljka Tribunala Karla del Ponte tražila je od tadašnjeg ministra odbrane Prvoslava Davinića izveštaj o vezi sa ubistvom, rekla je 2008. Florans Artman, bivša portparolka haškog tužilaštva. “ Del Ponteova je u više navrata dobijala informacije da se Mladić krije upravo u ovom objektu i zato je zatražila proveru kasarne samo nekoliko dana pre ubistva gardista”, rekla je Florans Artman.

U ubistvo i zataškavanje zločina, nema sumnje, štaviše, bili su to državni poslovi izuzetnog značaja. Svaki potez države u ovom slučaju hladnokrvan je i surov da ukazuje na zvanični rukopis. Ako neko ima utemeljenu pretpostavku ili dokaz da sve ovo nema nikakve veze sa Ratkom Mladićem i prikrivanjem ratnih zločina mirnodopskim, morao bi da kaže. Ne odnosi se ovo, naravno, na Tužilaštvo za ratne zločine koje je u potrazi za još nekim jatakom koji će “priznati”. Dobro im ide.

 

05.10.2012.

ZBOG REKLAMIRANjA SERIJE O ČETNICIMA: BAJIĆEVA "RAVNA GORA" JE FALSIFIKAT

Protest SUBNOR-a ”Večernjim novostima” zbog reklamiranja serije o četnicima

Bajićeva „Ravna Gora” je falsifikat

 
Kvisling je mio koje vere bio: Radoš Bajić, četnoliki reditelj
Kvisling je mio koje vere bio: Radoš Bajić, četnoliki reditelj

...............................................

Gde su se i kad Dražinovci borili protiv fašističke nemani, u kakvom su to oslobodilačkom ratu, kako tvrdi Bajić, četnici učestvovali? A zašto su ih se, ako su bili časni i na strani antihitlerovske koalicije, odrekli i izbeglička vlada u Londonu, a vrhovni komandant, kralj Petar II Karađoređević, javno osudio, raspustio Mihailovićeve formacije i naredio da oni što nisu okrvavili ruke stupe u partizanske jedinice pod komandom maršala Tita?

SUBNOR Srbije je još jednom energično reagovao protiv nezapamćene propagande tek začete tv serije o četnicima, koja će se pod imenom ”Ravna Gora” emitovati na RTS za otprilike godinu danu. U pitanju je iskrivljenje istorijske istine o Drugom svetskom ratu i nedopustivo izjednačavanje borbe partizana, saveznika antihitlerovske koalicije, i saradnika fašističke Nemačke iz domaćih redova.

Horu navijača za rehabilitovanje ”Draže i njegove vojske”, priključile su se i ”Večernje novosti”. Njihov poslednji zapis je opširan razgovor sa autorom navodno umetničkog dela o istoriji Srbije iz ”drugog ugla”, sa nizom zlonamernih i neistinitih kvalifikacija i o boračkoj organizaciji. Zbog toga je, shodno Zakonu o štampi, zatraženo od M.Vukotića, direktora i glavnog urednika ”V. novosti”, da objavi reagovanje SUBNOR-a na istom mestu i u istom obimu.

Nepozvan, pun sebe, ali nikako kompetentan za istoriju, mada hvalisavo umišljen, tanušni profesionalni glumac koga su u jednom trenutku političari iz vlasti sa bisagama novca promovisali u reditelja, odlučio je samoinicijativno - hvali se na stranicama ”Novosti”- da stane na čelo nekakve kolone i prsima isturen kaže srpskom narodu istinu o Drugom svetskom ratu i odredi se prema vremenu, teškom i bolnom.

Taj Radoš Bajić rad je da menja istoriju, a podmeće kukavički jaje da on, stručnjak bez pokrića i žrec za doba o kojem nema ni predznanje, ceni ”obe strane”, ali iz svake rečenice srce mu kuca u korist ravnogoraca koji su, udruženi sa Hitlerovim esesovcima i Musolinijevim crnokošuljašima, donosili narodu smrt kamom i sramotu Srbiji.

Gde su se i kad Dražinovci borili protiv fašističke nemani, u kakvom su to oslobodilačkom ratu, kako tvrdi Bajić, četnici učestvovali? A zašto su ih se, ako su bili časni i na strani antihitlerovske koalicije, odrekli i izbeglička vlada u Londonu, a vrhovni komandant, kralj Petar II Karađoređević, javno osudio, raspustio Mihailovićeve formacije i naredio da oni što nisu okrvavili ruke stupe u partizanske jedinice pod komandom maršala Tita?

Photo: wordpress.com
..........................................
SUBNOR poručuje da samozvanci ne mogu da kroje, a još manje stvaraju istoriju iz ”novog ugla” po aršinu falsifikatora, revizionista, zagriženih zainteresovanih potomaka, revanšista i gubitnika što veruju da je stigli njihovo vreme. Može se i treba raspravljati argumentima o narodnooslobodilačkoj borbi, ali se ne sme - kako to najavljuju Bajić i njegovi saradnici istog kalibra - kaljati svugde na planeti hvaljena i dokazana i nikad i nigde opovrgnuta partizanska borba naroda Srbije.

 

Narečeni sveznajući scenarista, reditelj i ko zna šta još sve, sa svojom nadljudski protežiranom možda čak i talentovanom celokupnom porodicom, najavljuje najambiciozniji projekat u istoriji televizije. Javni servis, kojim komanduje stvaralački nedokazani Tijanić, ali pogodan za razne političke garniture i sve moguće ideološke orijentacije, krčmi harač skupljen od naroda Srbije i istovremeno traži drastične kazne za gledaoce koji nemaju novac ni za suhu koru hleba.

Ima pravo Srbija da zna čijim se novcem i zbog čega finansira projekat novih svađa na ovim našim prostorima i na osnovu čega slavni pokret za oslobođenje od fašizma stavlja u istu ravan sa dokazanim saradnicima okupatora, a revizorima istorije, poput Bajića, dozvoljava gotovo svakodnevna propaganda za ”seriju dosad neviđenu” i pored toga što već u začetku zveči poput prazne tikve.

SUBNOR Srbije, kao baštinik Narodnooslobodilačke borbe i autentičnog antifašističkog partizanskog pokreta, nastaviće da svim sredstvima predviđenim za demokratska društva brani istinu o Drugom svetskom ratu i ne dozvoli širenje falsfikata po nahođenju pojedinih ideoloških grupacija i raznih interesa. Tako je uvek bilo i biće, zbog srpskog naroda i Srbije u celini.

 

05.10.2012.

PATRIJARH IRINEJ POD OPSADOM

Na Kosovu Arnauti, u Crnoj Gori Vatikanci, u Beogradu homoseksualci

Patrijarh Irinej pod opsadom

 
Da popijemo po jednu za propast Parade: Patrijarh Irinej, alkoholičar
Da popijemo po jednu za propast Parade: Patrijarh Irinej, alkoholičar
Photo: Beta

..........................................................

Patrijarh nevladine organizacije SPC Žbirinej odazvao se vapaju Nebojše Spaića, glavnog urednika NIN-a, i dao iscrpan intervju za ovaj nedeljnik gde je izložio svoje originalne homofobne, rasističke i srodne diskriminatorne stavove prema manjinama, drugim narodima i svima koji su trn u njegovom ratotočivom oku. Prvi deo ovog osveštanog štiva prenosimo u jeretičkom, ozabavljenom obliku, sa satanističkim međunaslovima

KOSOVO JE KUK SRBIJE: Ne znam šta je predsednik Nikolić pod referendumom mislio, ali po mom mišljenju referendum o Kosovu je sasvim izlišna stvar. Kosovo nije samo naš geografski prostor i jedan deo Srbije, ono je suština istorije, kulture i duhovnosti našega naroda. Srbija bez Kosova je kao čovek bez vida ili bez srca. Svako pominjanje referenduma, pa čak i podele, meni je strano i neprihvatljivo. Što se tiče podele, pitanje je: šta da delimo? To vam je isto kao kad pitate čoveka da li hoće da mu odseku nogu do kolena ili do kuka. Severni deo Kosova sa Mitrovicom i drugim čisto srpskim krajevima se poklanjaju Kosovu i Metohiji. Znamo ko je to učinio u svoje doba, poput Kominterne koja je htela da Kosovo sa Metohijom daruje Albaniji. Već od tada se govori o odvajanju Kosova i Metohije od Srbije, što nažalost danas Šiptari pokušavaju.

MLADIĆ O TURCIMA, IRINEJ O OSMANLIJAMA: Odvojiti severni deo Kosova značilo bi ostatak srpskog naroda prepustiti na milost i nemilost, a mi znamo kakva je politika Osmanlija i kakva je sudbina bila grčke Male Azije, koja je bila jedna od kolevki hrišćanstva. Isto bi sutra čekalo i Kosovo. Od nas se traži da se dragovoljno odreknemo Kosova i Metohije i damo 15 odsto teritorije i najsvetiju srpsku zemlju, što nijedan normalan narod i nijedna pametna politika ne bi učinili.

ZAŠTO KAŽEŠ ŠIPTARI, A MISLIŠ NA ARNAUTE: Ako je to način da se dođe do nekog prihvatljivog rešenja, treba pokušati. Nije lako Tačija imati za sagovornika, imajući u vidu njegov udeo u zločinima nad našim narodom. Nažalost, izgleda da tok vodi prema priznanju Kosova pod pritiscima moćnika. Tom i takvom pritisku mi se moramo odupreti. Mi smo mali narod i, nažalost, EU i moćne sile našeg vremena su pomogle Arnautima da ostvare ono što su oni zamislili još od vremena takozvane Prizrenske lige 1878, kada su zacrtane granice Velike Albanije. Na toj osnovi su progonili srpski narod još od vremena velikih istorijskih seoba. Vršeni su svi mogući pritisci. To dobro znam jer sam proveo u Prizrenu 15 godina i znam patnju srpskog naroda. Mnogi ljudi govore o Kosovu a da nikada tamo nisu ni kročili.

Nole, ti nisi peder, zar ne: Patrijarh & teniser, sveže osveštani
Photo: Stock
........................................................
SRPSTVO U MENI TUGUJE, ZAŠTO SANJAM HLADNJAČE:

 

NEMA POPUŠTANJA, NEMA PREDAJE: Na Kosovu i Metohiji je već ugrožen život Srba i svega što je srpsko. Ugroženo je do krajnjih granica. Kakva je to sloboda kad vidite naše manastire okružene bodljikavom žicom? Ili kada idem na Kosovo i kada me prate oklopna kola i vojnici koji me obezbeđuju da dođem do Pećke patrijaršije. Kakva je to sloboda? Pri takvom stanju je teško govoriti o nekom tvrdom stavu. Takav odlučan stav trebalo je zastupati od početka. Ne znam detalje o sadržini ranijih pregovora. Mislim da stalno popuštanje nije način na koji treba da se brani Kosovo i Metohija.

JEBEŠ EVROPU, ČUVAJ KOLEVKU: Za nas je ta politika jedino prihvatljiva, ali nikada i nikako Kosovo ili Evropa. Prevelika je cena dati Kosovo.

A ŠTO SE TA EVROPA NE UČLANI U SRPSKU UNIJU: Kada govorimo o Evropi, mi smatramo da je naše mesto u Evropi. Mi smo bili Evropa i pre današnje Evrope. Ja često navodim primer kada je Stefan Nemanja u Nišu sa Fridrihom Barbarosom sklapao ugovor. Srpski vladar se tada potpisao, a Barbarosa je otiskom prsta potvrdio taj ugovor. U to vreme, dva Nemanjina sina pišu književna dela kojima se i danas divimo. Mi smo, dakle, bili u Evropi i ko zna dokle bismo stigli da nije došlo do tragičnog ropstva pod Osmanlijama, koje je trajalo 500 godina. Prema tome, mi smo tu. Nama treba Evropa, kao i mi Evropi, da nam omogući učešće u njenim dometima nauke i kulture, ali ako je cena toga odricanje dela svoje države, svoje teritorije, svojih svetinja i svoga naroda radi članstva u Evropi, ja bih se srdačno zahvalio na tom dobru pod tim uslovima.

KUD GOD DA POGLEDAM, VIDIM RUSKU STEPU: Pametan čovek i pametna politika se okreće prema svima. Za nas je bliskost sa Rusijom i normalna i prirodna. Naravno da se ne odričemo ni Evrope. Ideal je da budemo sa svima u korektnim odnosima. Danas se svi trude da vode takvu politiku, pa zašto ne bismo i mi? Zašto bismo se nekoga odricali da bismo bili veći prijatelj sa nekim drugim? Srbija je uvek vodila miroljubivu međunarodnu politiku i bila na strani pravde i istine i često stradala zbog toga. Očekivati od nje da danas gleda samo na jednu stranu a ne na drugu, bilo bi za nas štetno i mislim da niko nema prava od nas to da očekuje.

KANCELARIJA ZA VERU I VEČERU: Kada je odlučeno da se smanji broj ministarstava, Ministarstvo vera je prvo bilo na udaru. Prilikom susreta sa premijerom Dačićem i sa predsednikom Nikolićem, dotakli smo se i pitanja Ministarstva vera. Ja sam im izrazio mišljenje da bi, zbog ugleda Srbije u svetu i činjenice da smo mi država koja ima više religija i nacija, bilo dobro da ostane Ministarstvo vera zajedno sa dijasporom, budući da je naša dijaspora vezana za Crkvu. Crkva je okupljala dijasporu čak i u vremenima komunizma. Stekao sam utisak da predsednik i premijer dele moje mišljenje i očekivao sam da će tako biti rešeno. Kasnije je došlo do razgovora na kome su uzeli učešća i predstavnici SPC, drugih crkava, kao i predstavnici verskih zajednica, na kome je navodno došlo do saglasnosti da se ukine Ministarstvo vera. O tome mi nismo bili pitani. Postojanje tog ministarstva u suštini nije presudno. Mnogo je važnije čime će se baviti ta vladina Kancelarija za vere. Ako ta kancelarija bude nastavila da radi ono što je radilo Ministarstvo vera, njeno ime je manje važno.

Gde ima dima, ima i vatre: Patrijarh sa dimnom bombom za antihomoseksualna dejstva
Photo: Beta
.......................................................
SIMFONIJA CRKVE I DRŽAVE PO UGLEDU NA VIZANTIJU, IDEALNO REŠENJE:

 

CRKVA I DRŽAVA NA TAJNOM ZADATKU: To su bile uglavnom kurtoazne posete, koje su se odnosile na probleme našeg naroda. Najviše se razgovaralo o Kosovu i Metohiji i stanju u kome se nalaze naše svetinje i narod. Naša mišljenja su se u mnogim pitanjima podudarala. Crkva ne treba da nameće svoje stavove državi niti obratno, ali ukoliko se ti pogledi i mišljenja tiču naroda, mislim da nam je tu put i cilj u rešavanju problema manje-više isti. Naša crkva je i u dobru i u nevoljama bila vezana za narod, narod ima poverenja u Crkvu, a ona se trudi koliko da brine o sebi, svojoj misiji, svojoj ulozi, toliko da brine i o narodu i vrednostima koje taj narod treba da neguje.

RETKO VIĐAM TADIĆA, TO VIŠE NIJE U MODI: Naši susreti i razgovori za vreme dok je g. Tadić bio predsednik Srbije, uvek su imali za povod nekakve probleme koji su bili od značaja za Crkvu, kao i za pitanja od opšteg interesa. Gospodin Tadić je imao vrlo korektan lični odnos prema Crkvi. Posebno je uvažavao patrijarha Pavla. Posle odlaska sa vlasti, nismo se sretali, sem na prijemima u ambasadama.

Crna trojka: Patrijarh, otac nacije i pokojni Tadić
Photo: BETA/Vladimir Milovanović
....................................................................
TITO JE KRIV ZA SVE:

 

ARTEMIJE, ZA SRCE SI ME UJEO: Nažalost, to je jedan od događaja koji se desio posle mog dolaska na tron patrijarha. Taj događaj nije neočekivan. Bivši vladika Artemije je vrlo obrazovan čovek i dosta je uradio za SPC na Kosovu i Metohiji. Niko nije toliko monaštva sabrao, ali nažalost, on je odavno počeo da iskače iz poretka i reda i u mnogim pitanjima sa kojima se Crkva suočavala. Ono što je bila njegova osnovna greška, jeste što je probleme Kosova i svoje eparhije shvatio kao lične probleme, a ne probleme cele Crkve i celog srpskog naroda. Bilo je tu i mnogo nesporazuma oko obnove razrušenih svetinja na Kosovu i Metohiji i drugih krupnih problema u vezi sa upravljanjem eparhijom i zloupotrebama materijalne prirode. Kada je Sveti arhijerejski sinod pokušao da ispita materijalno poslovanje u eparhiji, tada još uvek episkop Artemije to nije dozvolio. Ovaj pokušaj ponovljen je dva puta, oba puta bez uspeha. Ovo je prisililo članove Svetog arhijerejskog sinoda i Sabora, da ga liše najpre privremeno, a potom i trajno upravljanja eparhijom. Kasnije, kada je odrekao poslušnost Saboru, bio je lišen svešteničkog i episkopskog čina. Sada kao raščinjeni episkop predvodi grupu svojih sledbenika, bivših monaha i monahinja, i jednog broja bivših prijatelja, svestan da je stvorio raskol u Crkvi, na veliku žalost Crkve i neoprostivi greh prema Crkvi, sebi i zavedenom narodu. Crkva čeka njegovo pokajanje sa spremnošću da mu povrati izgubljeno.

ARTEMIJE, POKAJ SE, PLATI REKET, PA DA NASTAVIMO POSAO: Pokajanje ima čudesnu moć. Crkva je neretko primenjivala ovu blagodatnu silu, imajući u vidu da nema greha koji prevazilazi milosrđe Božije. Naravno, tamo gde je iskreno pokajanje.

VRATI SE, ARTI, VRATI, NE DAJ DA SRCE PATI: Crkva to ne želi i nerado čini. Velika radost je Crkve kada se grešnik kaje. Artemije bi sve nas obradovao kada bi došao k sebi i prestao sa onim što čini. U protivnom, kraj je blizu.

JEDINSTVENI SMO, JER NAM SE NE ISPLATI DA SE DELIMO: Te podele, koje su poticale uglavnom iz pera novinara, i širile se kroz štampu, uistinu nisu postojale. Možda je i bilo različitih mišljenja u pogledu ličnosti budućeg patrijarha, ali oštrih podela nije bilo. To se pokazalo u samom činu izbora patrijarha i protokola u Crkvi nakon izbora.

JEDNA ZEMLJA, JEDAN NAROD, JEDNA CRKVA: I episkopi su ljudi sa pravom na svoje mišljenje. Iako potičemo i pripadamo različitim krajevima srpskih zemalja, ideja o jedinstvu Crkve i njenoj jedinstvenoj misiji u našem narodu, dolikuje svima nama. Ima različitih mišljenja i različitih pristupa problemima života ali suštinskih razmimoilaženja nije bilo niti ih sada ima. Bilo je ekstremnih istupanja i stavova, ali su to uvek bili pojedinačni slučajevi. Mi svake godine održavamo sabor arhijereja da sagledamo čitave poslove kojima se Crkva bavi i trudimo se da ih rešavamo na najcelishodniji način. Ako čovek kaže nešto što misli, to ne znači da on sad predstavlja neku grupu. Suštinskih, bitnih podela i grupa u Srpskoj pravoslavnoj crkvi nikada nije bilo.

Dance me to the end of love: Prljavi pravoslavni ples
Photomontage: E Che

 

SVI HOMOSEKSUALCI KOD PAHOMIJA NA LEČENJE: Ja te ljude ne osuđujem nego ih duboko sažaljevam. Verovatno je to nešto što je jače od njih. To je devijacija ljudske prirode kakvu ne vidimo nigde u prirodi. Ja mislim da je to bolest i da tim osobama treba pomoći da prevaziđu ovu neprirodnu anomaliju. Veliko je pitanje, da li se s tom anomalijom čovek rađa, ili, zavisno od uslova života, to postaje porok. U Bibliji, koja je prihvaćena od mnogih religija sveta, kaže se da ko je takav, on je „gad pred Gospodom”.

NI JA SE NE MNOŽIM, ALI BAR APSTINIRAM OD SEKSA: Crkva ne osuđuje grešnika, nego greh. Ovaj greh Crkva osuđuje kao greh protiv prve zapovesti Božije date našim praroditeljima, koja glasi: „Rađajte se i množite se i napunite zemlju“. Šta bi bilo sa čovečanskim rodom kada bi greh postao masovna pojava?

MOJ DOPRINOS NATALITETU NIJE UPITAN: Danas, kada je natalitet u strahovitom padu, treba da podržavamo pokret greha??? Ove parade vređaju moral apsolutne većine, ne samo hrišćana, već predstavnika drugih velikih religija i ne treba ih dozvoliti. Poštujem slobodu svakoga, ali slobodu koja ne vodi u anarhiju.

NE ODOBRAVAM NASILJE, ALI GA PODRŽAVAM: Nikakvo nasilje, ma od koga dolazilo, ne može se odobriti. Ako se želi nečemu suprotstaviti, neka to bude bez nasilja. Nisam pristalica nikakvog nasilja u ovom slučaju. Ako su u tome učestvovali neki sveštenici, za to nisu imali blagoslov Crkve. Prema tome, Crkva ne odobrava nasilje. Svakom čoveku data je sloboda i mogućnost da od svoga bića izgradi hram Božiji ili radionicu satane. Po meni, jedan od metoda kojim se može suprotstaviti i to dosta efikasan bio bi da narod toga dana mimoiđe ulicu u kojoj se ta manifestacija održava, ukoliko bude održana. Znate šta, ima stvari koje nisu moralne, koje se ne čine na suncu. Za te stvari je mrak i tamo se rade. Ne mogu očekivati da dobiju aplauze za takve neke poglede koji nisu normalni. Sasvim je dovoljno što ih niko ne progoni. Mislim da je to jedan veliki akt društva i države. To nije od juče ali je uvek sklanjano od očiju ljudi i radilo se ali da se ne vidi. Bilo je prisutno u staroj Grčkoj i gde je čak bilo jedan poseban način života.

KAD SE NAŠMRČEM TAMJANA, ODMAH MI JE SVE JASNO: Crna Gora je krenula nekim svojim putem. Videćemo kuda će otići i dokle će stići. Trenutni odnos između vlasti i Mitropolije crnogorsko-primorske nije dobar i ne služi dobru. Ne vidimo razloge za sukob. Srpska crkva u sadašnjoj Crnoj Gori postoji, skoro će, 800 godina. Dakle, pre nego što je postojala sadašnja Crna Gora, i najviše je zaslužna što sada i postoji Crna Gora. Otuda zahtev da se sada registruje Mitropolija kod vlasti, kao da je nastala ovih dana, više je nego apsurdan. Ima tu i drugih ozbiljnih problema za koje se nadamo da će se rešiti na obostrano zadovoljstvo. Crna Gora ide svojim putem, a videćemo gde će otići i da li će postati Italijani, Vatikanci, možda i Albanci.

Red suede shoes: Čekajući Pahomija
Photomontage: Anonimni genije
IZDALO NAS OKO U GLAVI: Neka se prvo raščisti ko je ko u Crnoj Gori, ko su Crnogorci, ko su Srbi. Da nije bilo Mitropolije crnogorsko-primorske ne bi bilo ni Crne Gore. Ja sam predsedniku Crne Gore Filipu Vujanoviću rekao da ako hoće da se odreknu bilo kakve veze sa srpstvom moraju iz svog nasleđa da izbrišu Svetog Petra Cetinjskog, Njegoša i kralja Nikolu koji su govorili da su Srbi, a ako njih izbrišu pitanje je šta je ostalo, šta je onda Crna Gora. Ja razumem potrebu Crne Gore da bude samostalna država, ona je to kroz istoriju i bila, ali zašto praviti tolike jazove u narodu?

 

SVAKA EPARHIJA IMA SVOJU KASU: Mitropolit Amfilohije već ima titulu arhiepiskopa cetinjskog. Svaka eparhija u našoj crkvi je u izvesnom smislu autonomna, na čelu sa episkopom, sveštenstvom i narodom i ima blagodatnu punoću kao organ u duhovnom telu, koje se naziva crkvom.

OTKAD NISMO SPALILI NEKOG UMETNIKA, BAŠ SAM SE UŽELEO: Čekam da država odradi svoje, da nadležni reaguju. Ovo je sramota, ovo je strašno, ovo je skandal!, izjavio je patrijarh Irinej za list Alo! povodom najave izložbe Ecce homo Elizabete Olson Valin u Beogradu. Među provokativnim fotografijama su i parodije scena Tajne večere na kojoj je Isus u štiklama a apostoli su zamenjeni transseksualcima, i Besede na gori, gde je Isus okružen homoseksualcima u kožnim odelima. „Ne znam zaista šta bih još mogao da kažem. Nemamo mi ništa protiv da bilo ko iskazuje svoje stavove, ali da neko na ovaj način blati svoj grad, državu, veru – to je jednostavno sramota. Šta još treba da nam se desi pa da nadležni reaguju?!“, dodao je patrijarh. Na pitanje hoće li Crkva tražiti reakciju nadležnih organa, patrijarh Irinej je odgovorio da će ipak prvo sačekati da država sama pokrene ovaj slučaj i nešto preduzme.

RADUJEM SE MOŠTIMA POTPISNIKA SVETOTROJNOG PAKTA: Nadamo se da su neke nesuglasice između članova dinastije Karađorđević, vezane za prenos zemnih ostataka kneza Pavla, njegove supruge i sina, na zadovoljavajući način rešene. Hram na Oplencu podigao je kralj Petar Prvi, a završio kralj Aleksandar Prvi. Shodno pravilima ktitorskog prava, zna se ko u njemu može biti sahranjen. Uz dobru volju NjKV prestolonaslednika Aleksandra, došlo je do najboljeg rešenja. Sahrana zemnih ostataka kneza Pavla, njegove supruge i sina obaviće se uz dužne državne počasti. Crkva će takođe sa dužnom počašću obaviti svoj deo posla, vezan za ovo sveto i časno nacionalno delo.
Žitelji u našim manastirima nemaju poverenja u sigurnu zaštitu „kosovske policije“. Bili su sigurniji da su ih štitili predstavnici Kfora i Euleksa. Koliko nam je poznato do sada nije bilo slučajeva nekih većih ekscesa. Na našu sreću, manastir Dečani je bogatiji monasima nego ikada. Zadovoljni smo u toliko što smo u tim žicama i zidinama sigurniji nego na ulici. Nijedan od zločina koji su počinjeni nad Srbima na Kosovu nije do sada razotkriven i u takvom stanju možete misliti koliko smo zadovoljni. I za vreme SFRJ naši manastiri su napadani i uništavana im letina, a kada se igumanija mati Paraskeva svojevremeno žalila na to Titu, on joj je rekao da otuda treba da idemo jer nas Albanci tamo neće.
Srpska pravoslavna crkva je u svojoj istoriji i istoriji našega naroda imala veliku ulogu. Na svim poljima istorije i kulture svoga naroda, kako u doba Nemanjića, tako i pod Turcima, u bližoj i daljoj prošlosti, kao i danas. Polje njenoga rada i danas je veoma važno i čini nam se da nikada nije bilo veće. Ona to čini koliko je u mogućnosti i koliko joj se prostora da, pa i u verskoj nastavi. Već se oseća blagotvoran uticaj verske nastave i možda bi se moglo i više učiniti da bi njen vaspitni uticaj bio ostvareniji. Radovao bih se kada bi se verska nastava bila obavezan predmet kao što je to slučaj u Republici Srpskoj i u školama Evrope. Nekada je porodica bila prva škola verskog i moralnog vaspitanja. Nažalost, danas je sve manje. Naše savremene škole se više bave obrazovanjem a manje vaspitanjem, tako da je ovaj važan sektor predmet Crkve. Naravno, Crkva treba da radi svoj posao a država svoj i ako bude harmonije, kao što je nekada bilo, onda nikada neće doći do problema u odnosima crkve i države nego će svako raditi svoj posao.
Još za vreme Drugog svetskog rata sa Kosova je prognano 200.000 Srba, a da ne govorimo o onome što se događa u današnje vreme. Gde su ta demokratija i pravda da se narodu koji je prognan i pobegao od nasilja i straha za goli život pomogne da se vrati svojim domovima? Pitanje je zaista kompleksno, a kako naš narod kaže, „sila otme zemlju i gradove“, ali ako je u pitanju sila onda znamo da je to urađeno silom i bez našeg pitanja, a ne treba pristajati ni na kakvo otcepljenje i priznavanje Kosova od strane Srbije. Svaka autonomija je prihvatljiva, pa čak i republika, ali priznavanje državnosti i samostalnosti nije.

 

05.10.2012.

MILE ŠUMSKI FUHRER: KACIN JE SMUTLjIVAC

Mile, šumski Führer

Kacin je smutljivac

 
Život bez Tadića nema smisla: Dodik Mile sneva novu srpsku državu
Život bez Tadića nema smisla: Dodik Mile sneva novu srpsku državu
Photo: www.ds.rs

..............................................................

U intervjuu za nešto što se zove „S media portal“, šumski Firer ponavlja već izrečen stav da ga interesuje samo srpski narod, da će njegova stranka pobediti na lokalnim izborima u Srebrenici, da postoje „srpske države“ i da je nesrećni Jelko Kacin bolestan tip koji stalno radi protiv Srba

Vaskoliki neprijatelj srpstva: Kacin Jelko, bolestan tip
Photo: Tanjug
.............................
ŠTA MILETA NE INTERESUJE

 

BITKA ZA SREBRENICU: Očekujem da će tamo pobediti srpska kandidatkinja. Tamo ćemo pokazati da Republika Srpska i Srbi imaju kapacitet da vode opštinu koja je poznata celom svetu. Ali to nećemo raditi onako patetično i dramatično kako žele da prikažu Bošnjaci. Zato pozivam sve koji mogu da glasaju u Srebrenici a žive u Srbiji, da dođu i obave svoju dužnost. Ovo je malo više od izbora i zato je važno da pobedi naš, srpski kandidat.

MUFTIJA NAS PROVOCIRA: Zukorlić nema veze sa Srebernicom, i pokušavaju nekim inženjeringom da dobiju prevlast. Jasno je da će se on odmah posle glasanja vratiti u svoje mesto. To masovno prijavljivanje Bošnjaka u Srebrenici je omogućila međunarodna zajednica. Zukorlić provocira i sa nekim pasošem Sandžaka! Očigledno je umislio da je neka važna politička figura. Taj pasoš koji je on ponudio, a za koji tvrdi da je nameštaljka, nudi svojim sunarodnicima, a svima je jasno da sa tim ne može ama baš ništa.

ZADATAK SVIH SRPSKIH DRŽAVA: Mislim da bi srpski narod trebalo da povećava standard i sam formalan ulazak u EU nije najvažnija stvar. Važnije je da stignemo standarde EU. Mi još mislimo da tamo postoji mesto za nas, ali se EU promenila u poslednjih nekoliko godina. Oni traže neki novi model, i zato je logično da srpske države dobro promisle i donose odluke. Strateški interes Srba je da se uključi u tu asocijaciju, ali ne na ponižavajući način kao do sada. Možemo da ispunimo sve kao i druge države do sada, a ne da nam se postavljaju neki novi uslovi.

SLOVENAC KOJI PRAVI HAOS: Srbija ne sme da dozvoli da Jelko Kacin bude izvestilac EP za Srbiju. Trebalo bi da reagujete i da kažete da je on persona non grata i da pošalju nekog drugog. On je običan smutljivac, ide po Bosni, Srbiji i Kosovu i pravi haos, i stalno radi protiv Srba. To je radio i 1991. kada je bio promoter rata i ubijanja vojnika JNA. On je pokušavao da slično uradi i u BIH, ali mu je jasno da to ne sme da priča, pogotovo ne u Banjaluci. On zato nikad ni ne dolazi ovde i ne bi ni trebalo da dolazi. On je bolestan tip, politički gledano. Može da piše razne izveštaje, ali nas baš briga za njega!

: Mene ne interesuje Bosna i Hercegovina. Zanimaju me samo izbori u Republici Srpskoj. Svaki izbori donose novi demokratski legitimitet institucijama sistema, a time i RS. Zato bi oni trebalo da pokažu našu civilizacijsku spremnost i sposobnost za demokratski proces, da potvrde da je Srpska važan faktor na ovim prostorima. Naravno, izbori su prilika i da narod kaže ko bi najbolje mogao da vodi opštine u naredne četiri godine. Iako je reč o lokalnim, svaki izbori imaju važnost opštih jer se tada meri snaga političkih partija koje deluju na prostoru BiH.

 

05.10.2012.

ČETNIČKI KOMANDANT DOBIO PRAVO GRAĐANSTVA: SAD JE MRTAV, STVARNO

Četnički komandant dobio pravo građanstva

Sad je mrtav, stvarno

Photo: Stock

...............................................

Zločinac je  posthumno dobio pravo građanstva, duboko nepravedno i nemoralno, jer njemu je s razlogom oduzeto pravo da bude mrtav

Prvi osnovni sud u Beogradu u petak je proglasio mrtvim ratnog zločinca, četničkog komandanta Dragoljuba Dražu Mihailovića, a datum njegove smrti po sudskoj odluci je 31. jul 1946. Tako je preinačena presuda Vojnog veća Vrhovnog suda Federativne narodne Republike Jugoslavije iz 1946.  kojom je zlikovac osuđen na smrt i gubitak građanskih prava, jer četnički zapovednik nije imao pravo da bude upisan u matičnu knjigu umrlih. Njegov grob, ukoliko postoji, nije pronađen, uprkos činjenici da su iskopavanja na raznim istorijskim mestima, blagošću bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodanu Homenu, proglašena jednim od najvažnijih državnih poslova.

Poštovaoci zločinca okupljeni u Srpskom liberalnom savezu, među kojima su najpoznatiji Kosta Čavoški, Radmila Milentijević i Aleksandar Nedić,  podneli su 2006. Višem sudu u Beogradu zahtev za rehabilitaciju; prvo ročište održano je 2010, a proces se nastavlja 8. oktobra ove godine.

Jedini trag o Mihailovićevoj smrti, ne računajući zarđale čaure i čokanj za rakiju (prazan), do kojih su, vođeni četničkim nebulozama, stigli Homenovi kopači, je izveštaj lista "Borba" koji je 18. jula 1946. objavio da je nad Mihailovićem izvršena smrtna kazna streljanjem dan ranije. Zašto je Prvi opštinski sud konstatovao da je datum zločinčeve smrti 31. jul saznaćemo kada odluka bude objavljena, najvažnije je da je četnički komandant posthumno dobio pravo građanstva.

Photo: Dario M.
......................................................
Duboko nepravedno i nemoralno, jer njemu je s razlogom oduzeto pravo da bude mrtav.  Kriv je, presudio je Vrhovni sud FNRJ: “Što je, pod lažnim parolama 'zaštite srpstva' i 'spasavanja srpskih glava', kojim parolama je i kvisling Nedić opravdavao okupaciju, razbijao jedinstvo srpskog naroda u borbi protiv okupatora i nametao mu bratoubilačku borbu, u kojoj su njegovi četnici pobili desetine hiljada Srba; Što je, u skladu sa politikom okupatora, kao predstavnik svih protivnarodnihi antidemokratskih elemenata, u cilju razbijanja bratstva i jedinstva naroda Jugoslavije i uspostavljanja nacionalnog ugnjetavanja, raspirivao nacionalnu i versku mržnju i razdor među narodima Jugoslavije, usled čega su njegove četničke bande izvršile masovne pokolje hrvatskog, muslimanskog, kao i srpskog naroda koji nije prihvatio okupaciju”.

 

05.10.2012.

SRBIJA: OVE GODINE REKORDAN BROJ HADžIJA

Srbija: Ove godine rekordan broj hadžija

 
05.10.2012.
imageMekka

........................................................

(24SI) - Muslimani iz Srbije na hadž idu u organizaciji dvije odvojene zajednice - Islamske zajednice Srbije (IZS) i Islamske zajednice u Srbiji (IzuS). I jedna i druga zajednica okončale su pripreme za odlazak muslimana iz te zemlje na hadž i obavljanje jedne od temeljnih dužnosti muslimana. Ukupno će 371 vjernik musliman iz Srbije krenuti na hadž.

 

[24 sata info]

Iz Ureda za hadž IZS-a kazali su dopisniku agencije Anadolija da je broj hadžija iz Srbije ove godine rekordan. 
 
Glavni vodič hadžija, koji će ove godine u organizaciji IZ Srbije obaviti svetu islamsku dužnost, Ahmedin ef. Dervišević, izjavio je da je Ured potpisao ugovore za smještaj 229 hadžija u Meki i Medini. Ove godine se prvi put desilo da za 29 vjernika iz Srbije nisu mogli da omoguće odlazak jer je, zbog građevinskih radova u Meki, Ministarstvo za hadž Saudijske Arabije smanjilo broj viza koje odobrava pojedinim zemljama svijeta. 
 
Muftija sandžački Islamske zajednice Srbije Hasib ef. Suljović rekao je dopisniku agencije Anadolija da će 13. oktobra u Novom Pazaru biti proučena ikrar dova za hadžije koji idu u organizaciji IZS-a, a da će put Meke krenuti šest dana kasnije s beogradskog aerodroma. 
 
"Ove godine imamo i hadžija koji nam dolaze iz Turske, a imaju državljanstvo naše zemlje. Također, u našoj organizaciji na hadž će ići vjernici iz Preševske doline, njih 49, ali i iz Beograda, Vojvodine i centralne Srbije", rekao je Suljević. 
 
Islamska zajednice Srbije je saopćila da je reisu-l-ulema IZS-a Adem ef. Zilkić boravio u Saudijskoj Arabiji od 7. do 15. septembra ove godine i da je potpisao Protokol o organizaciji hadža za ovu godinu. Zilkić će ove godine predvoditi hadžije IZS-a. 
 
Hadžijama su, kako je saopćio IZS, obezbijeđene vize, avionski prijevoz, hotelski smještaj u centralnoj zoni Meke i Medine, hrana, ihrami, kurbani, prijevoz od hotela do Kabe i drugih svetih mjesta, ljekar i medicinska pomoć, vodiči i potrebna dokumentacija. 
 
"Molimo Uzvišenog, Milostivog Allaha dž.š., da olakša odlazak na hadž svakome ko se odluči da obavi ovu petu islamsku dužnost, bez obzira u čijoj organizaciji odlazi", navedeno je u saopćenju IZS-a. 
 
Mešihat Islamske zajednice u Srbiji (IZuS) ove godine je za 142 vjernika organizirao odlazak na hadž i obilazak svetih mjesta Meka i Medina. Hadžije će, u organizaciji IzuS-a, krenuti za Saudijsku Arabiju 20. oktobra sa beogradskog aerodroma. Prethodnog dana u Novom Pazaru će biti organiziran svečanost, učenje dova i ispraćaj hadžija. 
 
Ukupno 3.700 muslimana sa zapadnog Balkana otputovat će ove godine na hodočašće u Saudijsku Arabiju, a najviše iz Makedonije i Bosne i Hercegovine. 
 
Za razliku od proteklih godina, ove godine prvi put odlazak na hadž iz zemalja zapadnog Balkana neće biti organiziran autobusima, zbog sukoba u Siriji, već će svi hodočasnici otputovati avionima. Hadžije iz Bosne i Hercegovine će sa sarajevskog aerodroma poletjeti 11., 12. i 13 oktobra. 
 
Hadž će ove godine obaviti 2,5 miliona muslimana iz cijelog svijeta.

(24sata.info)

 

05.10.2012.

"LIJEPA KO' BOSNA": ZALjUBLjENI POLjAK OTKRIO ZAŠTO TRAŽI OPROST

"Lijepa ko' Bosna": Zaljubljeni Poljak otkrio zašto traži oprost

05.10.2012.
imageLjubavna poruka na dvije zgrade u Budimpešti

............................................................

(24SI) - Poljak Jan Przasnek, koji je postavio ogromnu ljubavnu poruku na dvije zgrade u Budimpešti, danas će se vidjeti s djevojkom Gikom, za koju kaže da je lijepa k’o Bosna, kako bi razgovarali u zajedničkoj budućnosti.

 

[24 sata info]

Przasnek je u izjavi za RSG radio rekao da je Gika šokirana, ali da će se tokom dana naći na ručku s njom kako bi razgovarali o zajedničkoj budućnosti.

Przasnek je rekao da je u našu zemlju dolazio 2003. i 2004. godine tokom posjete Balkanu, kojim je fasciniran. Boravio je u Sarajevu, Neumu i Mostaru, oduševljen je onim što je vidio i zato želi i Giku dovesti u BiH.

Kako kaže Przasnek, on je Giku ostavio prije mnogo godina, ali je sada shvatio da je ona žena njegovog života i da želi biti s njom.

U svom “ljubavnom pismu” na prvom panou Poljak je napisao: “Gika, učinio sam najveću grešku u životu, ali zahvaljujući tome shvatio sam koliko mi značiš. Shvatio sam da ću moći voljeti samo tebe. Ako mi oprostiš, svaku minutu tvoje patnje pretvorit ću u sretne sate, svaku tvoju suzu u more radosti. Možeš li mi oprostiti, Gika?”
Na drugom je panou Jan napisao ovo:

“Ukoliko mi oprostiš, želim da znaš da ću te oženiti i da ćeš biti majka moje djece. Želim ti izgraditi jednu malu kuću u Gorkiju ili gdje god ti želiš. Još uvijek ti želim pokazati Bosnu koja je predivna poput tebe. Znam da je ova ideja suluda, ali vjerujem da je ovo najmudrija odluka u mom životu. Znam da još nije kasno. Vjerujem u istinsku ljubav i u čuda. Želiš li i ti vjerovati, Gika?”.

(24sata.info)

 

05.10.2012.

LOKALNI IZBORI 2012.: KO NE GLASA, NEĆE IMATI PRAVO DA KRITIKUJE VLAST

Sve spremno za izbore:  Ko ne glasa neće imati pravo da kritikuje vlast

image

SARAJEVO - Centralna izborna komisija BiH je učinila sve, pripremila sve da lokalni izbori u nedjelju, 7. oktobra, u sedam sati na oko 5.100 glasačkih mjesta u Bosni i Hercegovini mogu da počnu, kazao je predsjednik Centralne izborne komisije BiH Branko Petrić danas na pres-konferenciji u Sarajevu.

On je podsjetio da je danas posljednji dan izborne kampanje, sutra u sedam sati počinje izborna šutnja i traje do zatvaranja glasačkih mjesta u nedjelju u 19 sati. 

Naglasio je da danas traje zabrana objavljivanja anketnih istraživanja o izborima, rezultatima izbora, kandidatima i ostalom. 

- Mogu da konstatujem da je izborna kampanja protekla na prilično zadovoljavajućem nivou, prilično mirno s veoma malim brojem prigovora i žalbi. CIKBiH je preduzimao neke mjere po službenoj dužnosti i prilično je uspio da uvede red, kazao je Petrić. 

Po njegovim riječima, kršenje pravila izborne kampanje je bilo karakteristično samo na onaj uobičajeni način, s plakatima, za što su nadležne općinske izborne komisije. 

Petrić je kazao da su glasački listići poslati u inostranstvo i veliki broj se već vratio od njih 37.000 koliko je poslano. Glavni centar za brojanje je, dodao je, spreman da odmah nakon što se izbori završe krene u obradu rezultata. 

- Poruka biračima je da u nedjelju izađu na izbore, da se ne obaziru ni na kakve pritiske, želje, lobiranja, da glasaju po svojoj savjesti. Ko ne glasa neće imati pravo da kritikuje vlast, kazao je Petrić. 

Odgovarajući na novinarsko pitanje u vezi sa “sporna“ 184 glasa za glasanje u odsustvu u općini Istočno Novo Sarajevo, Petrić je kazao da se u prethodnim izborima dešavalo, a u ovim je eskaliralo da su lični dokumenti građana koji su bili dostupni nekim osobama, prvenstveno u povratničkim sredinama, upotrijebljeni i zloupotrijebljeni tako da su oni odjavljeni sa svog mjesta glasanja i prijavljeni da glasaju na neka mjesta u susjednim ili drugim zemljama. 

Po njegovim riječima, CIK je prilikom te procedure odbio više od 1.600 zahtjeva za ovjeru glasanja putem pošte i ostavio glasače na njihovim redovnim glasačkim mjestima iz razloga što se na adresama pojavilo po 50, 60 ili 70 osoba da glasaju putem pošte. 

Dodao je da je CIKBiH preduzeo i druge mjere da zaštiti izborni proces tako što je listiće koji su upućeni u inostranstvo posebno označio velikim oznakama „pošta“, tako da je ta oznaka vidljiva i ne može se ubaciti u sistem u BiH na redovna glasačka mjesta. 

- Svim građanima koji na sam dan izbora saznaju da ih je neko odjavio i prijavio da glasaju putem pošte i tamo negdje u inostranstvu dočekao njihov glasački listić, svi mogu izaći na izbore i glasati nepotvrđenim glasačkim listićima koji će u proceduri brojanja, verifikacije glasova ići tako da se rezultatima pribroji pravi glas dat lično na glasačkom mjestu, a u daljem postupku, proceduri će biti eliminisan glasački listić koji je zloupotrijebljen, kazao je Petrić dodajući da će biti priznati oni glasovi gdje su ljudi lično glasali na nepotvrđenim glasačkim listićima. 

Na pitanje kako će zaštititi izborni proces u četiri općine u Hercegovini s obzirom na to da je Apelacini odjel Suda BiH poništio odluku CIK-a vezano za 20 „lažnih“ nezavisnih kandidata u četiri općine u Hercegovini, Petrić je kazao da je to bio jedan od zakonitih pokušaja zaštite izbornog procesa od izbornog inžinjeringa, prvenstveno što zakon određuje da samo jedan predstavnik političkog subjekta može biti u jednom biračkom odboru. 

Nažalost, dodao je, nismo naišli na razumijevanje onih koji odlučuju po našim žalbama. 

- Prvenstveno politički subjekti su u mogućnosti i obavezi da dobro prate putem svojih posmatrača izborni proces i sve nepravilnosti da se dokumentuju i dostave CIK-u, kazao je Petrić. 

Upitan šta znači nevažeći listić, odnosno da li neko drugi može napraviti taj listić nevažećim, Petrić je odgovorio da je to tehnički moguće, navodeći da su zakonom propisani uvjeti kad je glasački listić nevažeći. 

- Ako je neko ispravno popunio, dopunom, dopisivanjem još nekog glasa nekome glasački listić postaje nevažeći, ali to je krivično djelo, kazao je Petrić. 

Na novinarsko pitanje da li se išta konkretno poduzimalo u vezi sa Strankom Radom za boljitak, s obzirom na to da se u medijima pojavljuju napisi da se vode istrage u vezi s kupovinom glasova te stranke, Petrić je kazao da imaju široki spektar pritužbi na cijelu jednu situaciju oko te stranke i djelatnosti. 

- CIKBiH s više aspekata posmatra to uključujući i Zakon o finansiranju političkih stranaka i Izborni zakon BiH. Donijeli smo 21 odluku, sud nam to nije prihvatio, kazao je Petrić. 

Odgovarajući na pitanje u vezi s tim da su na kandidatskim listama najmanje tri osobe pravomoćno osuđene za ratne zločine, Petrić je kazao da je u Ustavu napisano ko ne može i zbog čega imati glasačko pravo i to je pretočeno u zakon.

(Fena)

 

05.10.2012.

VLADA CRNE GORE PORUČILA: NEMA HIDROELEKTRANE NA DRINI BEZ SAGLASNOSTI CRNE GORE

Nema hidroelektrane na Drini bez saglasnosti Crne Gore

imageIgor Lukšić

.....................................................

PODGORICA - Vlada Crne Gore poručila je danas da nema gradnje hidroelektrana na rijeci Lim, odnosno Drini, bez saglasnosti te države, a to joj garantiraju i međunarodne konvencije o zaštiti životne sredine u prekograničnim oblastima.

Nijedan objekt koji bi prelazio na teritoriju Crne Gore i značajnije ugrožavao naš hidropotencijal ne može se graditi bez saradnje i konsultacija s Crnom Gorom, saopćeno je iz crnogorske vlade. 

Ukazuje se da se međunarodnim konvencijama o iskorištavanju hidropotencijala predviđa obaveznost saglasnosti svih strana u slučaju gradnje u prekograničnim oblastima. 

Usklađivanje razvoja sa uslovima i mogućnostima životne sredine imperativ je sadašnjosti i budućnosti, te će, u tom duhu i duhu dobre međunarodne prakse, Crna Gora u budućoj komunikaciji i na osnovu svih domaćih i međunarodnih pravnih sredstava osigurati potpunu zaštitu svojih interesa, navodi se u saopćenju, prenio je Tanjug. 

Ističe se da će Crna Gora, shodno međunarodnim ugovorima, inicirati razmjenu prekograničnih informacija o iskorištavanju hidropotencijala kako bi zaštitila svoje interese. 

Dakle, naravno da se svi preduslovi u prekograničnom kontekstu koji su, u energetskom i ekološkom sektoru Srbije, Bosne i Hercegovine i generalno zemalja regiona postavljeni za gradnju ovakvih objekata, moraju ispoštovati, u šta nemamo sumnje, baš kao i međunarodni standardi, saopćila je crnogorska vlada. 

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik kazao je nedavno da će RS graditi četiri hidroelektrane na Drini, te da im za to ne treba saglasnost Crne Gore. 

Na taj Dodikov stav potom je reagirao crnogorski premijer Igor Lukšić, navodeći da se ta država mora konsultirati u vezi eventualne izgradnje hidrocentrala na Drini, dodajući da predsjedniku RS-a preporučuje odnos većeg poštovanja kada je Crna Gora u pitanju.

(Vijesti.ba/Fena)

 

05.10.2012.

BBC, AFP, REUTERS, GUARDIAN I DRUGI UKAZALI NA PROBLEME: ZATVARANjE MUZEJA ODJEKNULO POPUT BOMBE U SVJETSKIM MEDIJAMA

BBC, AFP, Reuters, Guardian i drugi ukazali na probleme

Zatvaranje muzeja odjeknulo poput bombe u svjetskim medijima
.................
05.10.2012.
.................
Zatvaranje muzeja odjeknulo poput bombe u svjetskim medijima

Vijest o zakucavanju daski na Zemaljski muzej BiH i njegovo zatvaranje zbog nebrige države za ovu kulturnu instituciju odjeknula je poput bombe u vodećim svjetskim medijima.

Naslovne stranice BBC-ja, Reutersa, AFP-a, AP-a i drugih medija preplavljene su fotografijama zatvorenog muzeja, ali i slikama transparenata na kojim su ogorčeni građani izrazili protest zbog uništavanja kulturnog naslijeđa.

BBC javlja da je muzej zatvoren zbog nedostatka novca i navodi da  "podijeljene etničke grupe nisu uspjele dogovoriti načine finansiranja  kulturnih institucija od kraja rata 1995. godine".

"Preživio je raspad Austro-Ugarske, dva svjetska rata, najdužu opsadu grada u modernoj historiji i krvavi rat 90-ih koji je odnio više od 100 hiljada života. Ipak, nakon 124 godine, Zemaljski muzej BiH zatvorio je svoja vrata u četvrtak, zbog upitnog državnog finansiranja i sukopa etničkih grupa", javio je AP, a prenijeli brojni svjetski mediji.

"Ovo je kraj ere", piše "Euronews", koji prenosi riječi direktora Zemaljskog muzeja Adnana Busuldžića: "Nakon 124 godina muzej je zatvoren, a to nije naša greška".

 

 

05.10.2012.

ZEMALjSKI MUZEJ U SARAJEVU UGASIO SVJETLO

Zemaljski muzej u Sarajevu ugasio svjetlo

Studenti ispred zgrade zatvorenog Zemaljskog muzeja, 4. oktobar 2012.

Studenti ispred zgrade zatvorenog Zemaljskog muzeja, 4. oktobar 2012.

.......................................................

Kako je ranije najavljeno, Zemaljski muzej BiH u Sarajevu, u četvrtak je zatvoren za javnost, a 60-ak zaposlenih u narednom periodu ostaće kod kuća. Po prvi put u 124 godine dugoj istoriji ustanove koja čuva artefakte o kulturnom i civilizacijskom kontinuitetu na ovom prostoru, vrata su zatvrena, jer radnici nisu godinu dana primili platu, niti su im uplaćeni doprinosi. Muzej, naime, kao i još šest institucija čiji je osnivač Republika BiH, nema riješeno pitanje statusa, a od obećanja kako će to jednoga dana biti, više ne može funkcionisati.

Potajno očekivani, spasonosni sudbinski salto kao u helenskoj tragediji nije se dogodio u slučaju Zemaljskog muzeja u Sarajevu, premda su građani, pretežno studenti i učenici, pokušali svojom akcijom ishoditi i takvo rješenje. Barem, privremeno odložiti neodložno.

Računalo se kako su menadžment i zaposlenici i ranije simbolički pritvarali vrata. Ovaj put međutim, osim katanca, dočekala ih je i neuporedivo izraženija odlučnost.

„Ovo nije nikakav trik i ova institucija neće biti danas zatvorena, a u naredni četvrtak otvorena. Dok se nešto radikalno ne dogodi, Muzej sigurno neće biti otvoren“, jasan je direktor Muzeja Adnan Busuladžić.

Šta se, zapravo, radikalno može desiti kulturnoj instituciji u kojoj više od 60 zaposlenika, uglavnom visokostručnih specijalista, godinu dana ne primi platu, niti može računati na podmirene obaveze, živi bez zdravstvenih knjižica i bez nade kako će zimus imati grijanje. Ili barem rasvjetu.

Njihova prava i nadanja izgubljena su u zamci propisa i totalnom nedostatku odgovornosti, u lavirintu legalnih i izmišljenih tunela, licemjernom sukobu nadležnosti, političke zlovolje i kvazipatriotskih podmetanja.

Koliko god se trudili objasniti ili probali razumjeti ta objašnjenja, nikad se u ovoj zemlji neće do kraja znati : ko je ili ko je sve kriv za stanje u Muzeju i još šest kulturnih institucija čiji je osnivač nekadašnja Republika Bosna i Hercegovina.

U ovom trenutku se čini krivim svaki pojedinac  koji  ne osjeća sramotu za gašenje svjetla u ustanovi koja svijetli već 120 godina. Građani kažu:

„To je malo jači  čin od sramote, ovo je nešto što se smišljeno radi na uništavanju države. Oni ako uspiju u svojim namjerama uništavanja ovakvih objekata, biće kao da nismo nismo ni postojali."

„Osjećam se kao na sahrani nekog najmilijeg, malo je reći – bruka i sramota.“

Pobijeda primitivizma

Tako, eto, govore građani koji se, naša je žalost i to, ni danas nisu okupili u očekivanom broju na ovako važnom pokopu dostojanstva civiliziranog čovjeka.

„Došla sam ovdje da šutim, jer sam strašno tužna. Ovaj muzej je dio mog života kao i dio ovoga grada“, kaže književnica Ljubica Ostojić.

„Mi danas prisutsvujemo sahrani ili dženazi, kako god hoćete, ne samo Muzeja nego civilizacijskih tekovina BiH ali i našaoj sahrani – jer je na žalost, primitivizam pobijedio“, naglašava Muhiba Kaljanac, direktorica Istorijskog muzeja, ustanove koja je sestra Zemaljskog muzeja i po zadaći i po sudbini.

Ko ne zna, valja mu pomenuti kako je Zemaljski muzej svoja vrata držao otvorenim i u najtežim danima istorije ove države i ovoga grada. Da čuva kolektivno sjećanje i samopouzdanje, ali bogme i glave onih kojima je do toga uopšte stalo.

Profesor Enver Imamović upravo je u toku rata bio direktor Muzeja. Zato je njegova kost u grlu, nekako em veća, em zlokobnija.

„U najsiromašnijim zemljama Latinske  Amerike ili Afrike ovo se nikada nije desilo niti će se desiti. Žalosno!!", kaže profesor Imamović.

Etiologiju ovog morbidnog procesa sažeto sugeriše dr Sulejman Bosto, profesor filozofije.

„Ukratko, nevjerovatan skandal, sramota koja nije nikakvo iznenađenje i novost, s obzirom da trend uništavanja institucija sa svim njenim simboličkim kapitalom traje već duže. To, ne samo da traži moralnu osudu nego zapravo traži dešifriranje, a to znači da takva vrsta ignorancije odnosno sistematskog gušenja tako važnih instutucija među kojim je i Zemaljski muzej, spada u neku vrstu strategije u kojoj se ova zemlja dekomponira, tako što joj se između ostalog poništavaju i guše mjesta simboličke vrijednosti“, kaže profesor Bosto.

Poslije čina zatvaranja, silna će pitanja ostati otvorena. Direktor Busuladžić je, prije nekih mjesec dana sugerisao kako će o muzejskim eksponatima brinuti policajci. Naravno, računao je kako će to biti tek u nivou njihove  kompetencije.

Ovom se hroničaru činilo suvišnim provjeravati spremnost prozvanih, jer ni Busuladžić sam ne zna kako će to funkcionisati:

„Mi smo policiju uredno obavijestili, policija se nije očitovala i ostalo je sada do njih.“

Ali, ostalo je dirljivo obećanje prekaljene muzejske djelatnice Marice Filipović:

Mi ćemo, koliko je u našoj moći, obilaziti eksponate, da pratimo situaciju.“

Kad bi i ostali u ovoj zemlji radili barem ono što je u njihovoj moći.

 

05.10.2012.

MUHAMED FILIPOVIĆ: NEKA NIKO NE POKUŠAVA NAS UČITI KO NAM JE DONIO DOBRO, A KO ZLO

Muhamed
Filipović : Neka niko ne pokušava nas učiti ko nam je donio dobro, a ko
zlo

..................

04.10.2012.

.....................

Već smo više puta naglasili da bi
bilo veoma dobro da dođe do jasnijeg i preciznijeg definiranja turske politike
prema cijelom Balkanu i posebno prema Bosni i Hercegovini. Svi se razumni ljudi
slažu da Turska, kao velika država i ekonomski jaka zemlja te kao zemlja i
država koja se ne odriče vlastite historije i ne nijeće ulogu koju je njena
prethodna državna tvorevina, tj. Osmanska carevina, na Balkanu odigrala kroz
posljednjih šest stoljeća, kroz koje je ostvarila velike civlizacijske, kulturne
i političke pomake cijelog ovog prostora na jugoistoku Evrope, treba aktivnije
nastupiti i jasnije odrediti svoju politiku te definirati njene prioritete.


Milost i nemilost

Za to smo posebno
zainteresirani mi u Bosni i Hercegovini, ne samo zbog značajnih historijskih
veza i utjecaja nego i zbog činjenice da je Turska svojom politikom i savjetima
našoj vladi i posebno savjetima Aliji Izetbegoviću da prihvati tzv. dejtonsko
rješenje problema rata, znatno utjecala na ponašanje naše države u traženju
rješenja problema agresije na našu zemlju tokom devedestih godina.

Ona,
dakle, ima određene obaveze prema Bosni i Hercegovini. Mi ne možemo zaboraviti
da sve naše velike teškoće počinju onda kada nas je ta država, pristajući na
diktat Berlinskog kongresa, ostavila na milost i nemilost, ne samo tadašnjoj
antimuslimanski raspoloženoj Evropi i Austro-Ugarskoj carevini, koja je
okupirala Bosnu i Hercegovinu, nego nam je ranije uskratila ono što je prethodno
odobrila mnogim svojim balkanskim teritorijima, zemljama koje su bile u sastavu
Osmanske carevine, a čiju je autonomiju osmanska država priznala, čiju su
državnu neovisnost proglasili Berlinski kongres uz okupaciju koju su nama
dodijelili.

Poznato je da je osmanska država nama, Bošnjacima, odbila
priznati pravo na autonomiju 1832. godine i da nas je zbog tog zahtjeva teško
kažnjavala, dok je to drugima priznala, a u slučaju Srbije i direktno na štetu
Bosne. Te državne tvorevine nastale uz pristanak osmanske države, a u našem
slučaju osobito Srbija i Crna Gora, nanijele su nam svojim pretenzijama prema
Bosni i osobito neprijateljstvom prema Bošnjacima mnoge teškoće i zla koja nisu,
kako se zna, prestala sve do najnovijeg vremena, kada su se vojske obiju ovih
zemalja pojavile opet kao agresori na našem tlu i nanijele nam strahovite štete
i gubitke u ljudskim životima i imovini.

Dobri
savjeti


Sve su to za nas nužne premise za jedno kritičko
promatranje uloge savremene Turske, koje podrazumijeva i potrebu da se svi ti
aspekti uzmu u obzir kada se govori o problemima Bosne i Hercegovine i današnjem
položaju nas, Bošnjaka. Ako neko želi da nam bude
stvarni prijatelj, a ne samo prijatelj na riječima i s dobrim
savjetima, onda ovu tužnu našu historiju, također, treba da zna i uzima u obzir.
Naše osnovno iskustvo sastoji se i u tome da su nas upravo dobri savjeti doveli
u gotovo beznadežan položaj. Dakle, mi na Tursku i njenu politiku mislimo i
računamo kao na faktor stvarne pomoći našoj zemlji i nama, njenim stanovnicima,
da, konačno, izađemo na put trajnog i sigurnog mira i napretka u svakom pogledu,
za što smo sposobni i na što imamo pravo. Posebno treba znati da mi, Bošnjaci,
kao narod nismo učinili ništa što bi u bilo kojem smislu i bilo kojoj mjeri
opravdalo ono što su nam naši susjedi priredili.

Kada Turci uopće i
turski državnici izjavljuju kako su nam prijatelji i braća i kako možemo na njih
računati, mi im vjerujemo, ali bismo željeli da se s riječi koje prijaju našim
ušima i našem sentimentu prijeđe na djela i na jednu politiku koja neće biti
selektivna prema svim bošnjačkim političkim opcijama osim jedne, koja se, kako
izgleda, posebnim odnosima želi izdvojiti i posebno podržavati. Taj odnos može
ostati privatan kakav je i bio, ali u javnim stvarima, a politika je takva
stvar, moraju se odnosi ravnomjerno rasporediti na sve autentične izraze i
aktere naše bošnjačke politike. Neka niko ne pokušava nas učiti ko nam je donio
dobro, a ko zlo u našoj ranijoj i najnovijoj historiji, ko je imao i kakve je
zasluge imao u onome što smo proživljavali. Mi smo i kao narod i kao politički
svijet čije je iskustvo sasvim slično onome koje su Turci proživjeli u toku pada
carstva i nastajanja republike dovoljno zreli da sami odaberemo ono što je za
nas najbolje.

Srce i razum

Dakle, mi vidimo
Tursku kao prijateljsku zemlju, a koliko je to, ona će sama djelima dokazivati.
Mi ne smatramo da se naši odnosi trebaju temeljiti na posebnim i pogotovo
ideološkim i filozofskim filijacijama, nego na činjenici da postoje dvije
evropske države u kojima muslimani imaju, pored Albanije, odlučujuću ulogu i da
te dvije države trebaju mnogo toga koordinirati u svom nastojanju da osiguraju
opstanak i napredak, naravno u dimenzijama koje odgovaraju svakoj od njih. Niko
nema namjeru da se mjeri s Turskom, ali ima uvjerenje da su dobri odnosi dviju
država uvijek veoma važan faktor napretka obiju zemalja o kojima se radi. Mi smo
imali iskustvo s relacijama koje počivaju na odnosima srca, a naša pozicija je
takva da nam nužno trebaju relacije razuma i kritičkog mišljenja.

Od prijatelja očekujemo da pomognu
našu državu


Od naših prijatelja tražimo da pomognu našu
državu, da joj pomognu da prijeđe prag fatalnog zaostajanja za svim zemljama u
Evropi i u regiji, neka nam pomogne da svojim radom i kapitalom koji će našoj
državi biti stavljen na raspolaganje ostvarimo korak koji će nas izvući s
posljednjeg mjesta u pogledu ekonomske razvijenosti, nezaposlenosti i
siromaštva, na kojem se sada nalazimo.


05.10.2012.

TAKO JE GOVORIO MILORAD DODIK: RS JE "REPUBLIKA ŠUMSKA" . BOLjE BITI ENTITET U BiH, NEGO PROVINCIJA U SRBIJI

Tako
je govorio Dodik : RS je "republika šumska". Bolje biti entitet u BiH, nego
provincija u Srbiji

...................

04.10.2012.

....................

Malo je u svijetu političara koji su doživjeli takav politički obrat kakav
bilježi politička karijera aktuelnog predsjednika Republike Srpske Milorada
Dodika.

Od "američkog igrača" do
ultranacionaliste


Ono što je i u Bosni i Hercegovini zaboravljeno,
a pogotovo na Balkanu, jeste da je Milorad Dodik u posljednjih deset godina
prešao put od "američkog igrača", političara "spremnog na kompromise po svaku
cijenu" i lijepog lica srpske politike uopće, do ultranacionaliste
miloševićevskog tipa.Malo toga je ružnog što Dodik manirom oikofoba već nije
rekao o zemlji u kojoj je rođen prije 53 godine, ali posve je zanimljivo vidjeti
šta je to Dodik govorio prije 12 ili 13 godina kada je dijelio nepodijeljene
simpatije međunarodne zajednice (koja je horski poručivala kako mu se mora dati
šansa), te bošnjačke politike i javnosti u Sarajevu. Svojevremeno je nekadašnji
potpredsjednik Socijaldemokratske partije (SDP) Sead Avdić govorio kako
Federaciji BiH trebaju "dva Dodika".

Posebno je interesantno sve ovo
primijetiti posljednjih dana kada Dodik gotovo svakodnevno poručuje da je "Bosna
i Hercegovina trula", da "ne može opstati", da je to "virtualna država", dok se,
istovremeno, bez ikakvih reakcija održavaju zajedničke sjednice vlada Srbije i
Republike Srpske u Banjoj Luci...Tako je Dodik kao predsjednik Vlade Republike
Srpske u prvom mandatu 1998. godine izjavio da su izborom četničkog
vojvodeNikole Poplašena za predsjednika RS "Srbi radili na svoju štetu" i
upozorio da će se "zbog jačanja nacionalističkih snaga odnos međunarodne
zajednice prema RS biti promijenjen u negativnom smislu".
Dodik je za potički
magazin War Report (WR) daleke 1997. godine izjavio da će "dok god su
nacionalisti na vlasti u oba bh. entiteta, uvijek biti izvjesna količina
konflikta manjeg intenziteta". Za svoju štićenicu, osuđenicu za ratne zločine
Biljanu Plavšić tada je govorio da još nije "potpuno uvjeren da je njena
transformacija u umjerenog nacionalistu konačna".

Šešelju zabraniti da dolazi u RS

A na
pitanje kako vidi odnose Republike Srpske i tadašnje SR Jugoslavije, odnosno
Srbije istakao je:"Dejtonski sporazum dozvoljava uspostavljanje posebnih veza
između to dvoje. Međutim, to je jedno neugodno pitanje. RS ne smije ugrožavati
interese FBiH. U međuvremenu, RS ne želi zavisiti od SRJ niti biti njen slijepo
poslušni partner. Tek kada dogovorimo stvari sa Bosnom i Hercegovinom, možemo
ići sa razgovorima sa SRJ"Zanimljivo se prisjetiti da je on za beogradski NIN
tih godina izjavljivao da lideru Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu
Šešelju treba "trajno zabraniti da dolazi u RS" i dodao da bi RS bilo "bolje pod
američkom okupacijom, nego sa Šešeljem".Upravo je na Dodikovu mirotvornu
inicijativu otvoren put Trebinje - Dubrovnik, koji je prekinut nakon srpske
agresije na Hrvatku.Dodik je 1999. izjavio da je došlo vrijeme da Slobodan
Milošević odgovara za pogrešnu politiku koju je provodio deset godina, a koja je
dovela Srbe u katastrofalnu situaciju."Nije tačno da su međunarodna zajednica i
svijet protiv Srba, ali Srbi su morali da shvate preko svojih predstavnika kuda
svijet ide i da se priključe tim tokovima, a ne da se suprotstavljaju”, govorio
je tada Dodik.

RS nije
država


Gotovo je nevjerovatno da je Milorad Dodik od 1997. do
2000. godine gotovo u svakom medijskom istupu naglašavao da "Republika Srpska
nije država", da je "bolje biti entitet u BiH, nego provincija u Srbiji", da su
"krivci za dešavanja u BiH nacionalističke stranke", da "Radovan Karadžić mora
odgovarati"...Sarajevski novinari sjećaju se da je Dodik u razgovorima s njima
gotovo izbjegavao izraz Republika Srpska i taj bh. entitet nazivao"republika
šumska".Dodik je tako u intervjuu za sarajevski "Dnevni avaz" 20. januara 1997.
godine istakao kako potreban "realan pritisak na vlasti RS da uđu u procese
izgradnje zajedničkih institucija BiHi provođenje Dejtonskog sporazuma u
cjelini".

Nadalje, današnji lider RS je naveo da je, što se tiče
Radovana Karadžića i svih koji su optuženih za ratne zločine, "to stvar koja je
za nas već završena i koja samo treba da se sprovede"."Svako ko je učestvovao u
ovdašnjim dešavanjima mora biti podvrgnut određenoj proceduri preispitivanja
vlastite uloge. Desilo se ogromno stradanje i ono zahtjeva takvo šta",istakao je
tada Dodik, iako je ove godine spektakularno proslavio osnutak Karadžićeve RS.U
jednom intervjuu kojeg je sarajevski medijima dao u novembru 1999. godine
onstatirao da je "RS u potpunosti otrgnuta od Miloševićevog režima i da u njoj
sve više prevladava svijest da je bolje biti entitet u BiH, nego provincija u
Srbiji".

"To je moje duboko mišljenje koje, vjerujem, dijeli veliki broj
stanovnika RS. Srpski narod u BiH konstruiranoj u Dejtonu ima više šanse za svoj
potpuni razvoj nego ako bi bio dio Srbije, a što žele neki
nacionalisti".Analitičari procjenjuju da je pragmatični Dodik nakon dolaska na
vlast 2006. godine osjetio slabljenje utjecaja međunarodne zajednice te da je iz
tog razloga preuzeo od Srpske demokratske stranke (SDS) nacionalistički kurs
koji mu je donio višestruke pobjede na izborima. Da li će taj kurs donijeti
posljedice slične u slučaju Miloševića i Karadžića, zavisti će, između ostalog,
i od poteza međunarodne zajednice koja ga je dovela na vlast.  Faruk Vele
(Anadolija)



....................................................
[image]
SRPSKI PATRIJARH PAVLE MITROPOLIT NIKOLAJ ,RADOVAN KARADžIĆ I RATKO MLADIĆ U RATU OD 1992 I 1995 GODINE
........................................

......................................................
image
Milorad Dodik i Radovan Karadžić
.......................................................................

Dodik odlikovao Irineja ordenom RS
Vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej i Milorad Dodik

................................................


Biljana Plavšić  i Milorad Dodik
......................................................


Dobrica Ćosić
..................................................................

 


image
Milorad Dodik
05.10.2012.

DIREKTOR SIPA-e; GORAN ZUBAC: AKCIJA "LUTKA" ĆE TRAJATI KOLIKO BUDE POTREBNO

Direktor SIPA-e
Zubac: Akcija "Lutka" će trajati koliko bude potrebno
.............
04.10.2012.
................
Zubac: Akcija "Lutka" će trajati koliko bude potrebno

Policijska akcija "Lutka" trajaće sve dok ne budu rasvijetljena sva krivična djela, čije je razrješenje planirano pokretanjem ove operacije, a već imamo određene rezultate i razrješavamo druga krivična djela u vezi svih onih koji su učestvovali u "zločinačkoj organizaciji", koja je cilj ove akcije, rekao je danas novinarima u Istočnom Sarajevu direktor Agencije za istrage i zaštitu (SIPA) BiH Goran Zubac..

Akcija "Lutka" je najveća postdejtonska policijska akcija, koja je pokrenuta sredinom prošlog mjeseca.

Usmjerena je protiv tri organizovane kriminalne grupe i više osoba, koje su učestvovale u ubistvima, razbojništvima i trgovini narkoticima.        

 

05.10.2012.

KOMEMORATIVNI CENTAR TUZLA: IDENTIFIKOVANI POSMRTNI OSTACI PET OSOBA

Komemorativni centar Tuzla
Identifikovani posmrtni ostaci pet osoba
.............
04.10.2012.
..................
Identifikovani posmrtni ostaci pet osoba

FOTO: Arhiv

...........................................

U Komemorativnom centru Tuzla identificirani su posmrtni ostaci pet osoba, četiri bošnjačke nacionalnosti i jedne srpske, pripadnika Vojske Republike Srpske, a radi se o civilima bošnjačke nacionalnosti stradalim 1992. godine na području Zvornika i Bosanskog Broda.

Identifikovani su Ramo (Alija) Alić, rođen 1910. u mjestu Šetići, općina Zvornik, nestao 1.6.1992. u mjestu Bijeli Potok, općina Zvornik, ekshumiran iz masovne grobnice Crni vrh 2003.; Nedžib (Juso) Osmanović, rođen 16.8.1926. u mjestu Kaludrani, općina Zvornik, nestao 1.6.1992. u mjestu Bijeli Potok, općina Zvornik, ekshumiran iz masovne grobnice Crni vrh 2003., Ibro (Miralem) Parnica, rođen 1.5.1953. u mjestu Vratar, općina Rogatica, nestao 23.6.1992. u Kozluku, općina Zvornik, ekshumiran iz masovne grobnice Crni vrh 2003.,  Jasmin (Ćazim) Musa, rođen 1968. u mjestu Raša-Labin, Republika Hrvatska, nestao 17.7.1992. u Bosanskom Brodu, ekshumiran 2002. godine u Slavonskom Brodu.

Identifikovana osoba srpske nacionalnosti je Rado (Stanko) Bradarić, rođen 12.7.1955. u mjestu Kojčinovac u Bijeljini, nestao 21.9.1992. na Majevici kao pripadnik Vojske Republike Srpske, a posmrtni ostaci ekshumirani su na pravoslavnom groblju Priboj 2012. godine.

 

05.10.2012.

PREDSJEDNIK MAKEDONIJE STIGAO U POSJETU BiH

Dobri bilateralni odnosi BiH i Makedonije

imageSusret Bevanda - Ivanov

......................................................

Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Vjekoslav Bevanda primio je danas u Sarajevu predsjednika Republike Makedonije Gjorga Ivanova. Sagovoronici su ukazali na dobre bilateralne odnose dvaju prijateljskih zemalja i istaknuli mogućnost unapređenja privredne saradnje.

Predsjedatelj Bevanda je upoznao predsjednika Ivanova sa aktualnom  političkom situacijom u Bosni i Hercegovini i potvrdio opredijeljenost  Vijeća ministara BiH EU integracijama koje nemaju alternativu. Zahvalio  je predsjedniku Ivanovu na potpori koju Republika Makedonija pruža Bosni  i Hercegovini na njenom euroatlantskom putu, saopćeno je iz Vijeća  ministara BiH.

„Makedonski predsjednik je istaknuo zalaganje svoje zemlje da cijeli  region što prije usvoji europske standarde kako bi sve institucije  funkcionirale efikasnije“, piše uz ostalo u saopćenju.

Predsjedatelje Bevanda i predsjednik Ivanov su naglasili potrebu  unaprijeđenja regionalne suradnje kako bi se ubrzalo integriranje čitave  regije u EU.

(Vijesti.ba/AA)

.....................................................

Makedonija i BiH su prijateljske zemlje između kojih nema otvorenih pitanja

imageGjorge Ivanov i Bakir Izetbegović

.........................................................

Predsjednik Makedonije Gjorge Ivanov sastao se u Sarajevu sa predsjedavajućim i članovima Predsjedništva BiH Bakirom Izetbegovićem, Željkom Komšićem i Nebojšom Radmanovićem.

Izetbegović i Ivanov su, nakon susreta, izjavili novinarima da  Makedonija i Bosna i Hercegovina razvijaju prijateljske odnose i da među  njima nema otvorenih pitanja.

Izetbegović je istakao kako su Makedonija i BiH zainteresovane za unapređenje bilateralnih odnosa.

„Između  dvije zemlje generalno nema otvorenih pitanja i obje se zalažu za  konstruktivnu saradnju kao potvrdu stava da su u jugoistočnoj Evropi  moguće multietničke države“, naglasio je Izetbegović i dodao kako je  posebna pažnja tokom razgovora posvećena jačanju ekonomske saradnje.

Ukupna  razmjena između BiH i Makedonije u 2011. je iznosila 237 miliona KM.  Čečnici dviju država složili su se kako se ekonomska razmjena može  značajno povećati.

Predsjednik Makedonije Gjorge Ivanov kazao je  da njegova zemlja i Bosna i Hercegovina imaju zajedničku budućnost, te  da je prioritet i Makedonije i BiH članstvo u Evropskoj uniji.

„Moramo  da postignemo Evropske standarde i principe i da naši građani počnu da  žive po tim standardima i principima“, poručio je Ivanov.

Kazao  je kako ga raduje da su zemlje regije počele da stupaju u Evropsku  Uniju, da će Hrvatska već sljedeće godine postati članica, da je Crna  Gora počela sa pregovorima, te da je Srbija dobila kandidatski status.

Tokom  sastanka makedonskog predsjednika sa članovima Predsjedništva BiH bilo  je riječi i o istrazi o pogibiji bivšeg makedonskog predsjednika Borisa  Trajkovskog, koji je stradao u avionskoj nesreći 2004. godine u blizini  Mostara.

Izetbegović je kazao kako će institucije BiH pomoći na svaki način da se ova istraga uspješno i završi.

Makedonski  predsjednik detaljno je upoznao predsjedavajućeg i članove  Predsjedništva BiH sa problemima u vezi sa imenom države Makedonije i sa  napetostima koje zbog toga imaju sa susjednom Grčkom.

Gjorge  Ivanov se, nakon Predsjedništva, susreo i sa predsjedavajućim Vijeća  ministara BiH Vjekoslavom Bevandom, te sa predsjedavajućim oba doma  državnog parlamenta.

U pratnji predsjednika Ivanova je i brojna  makedonska delegacija. Zamjenik ministra zdravstva Makedonije Jovica  Andovski i ministar civilnih poslova BiH Sredoje Nović potpisali su  Sporazum o saradnji u oblasti zdravstva i medicinskih nauka.

Predsjednik  Makedonije sutra će posjetiti Banjaluku gdje će se sastati sa  predsjednikom bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, Miloradom  Dodikom.

(Vijesti.ba/AA)

..................................................

Predsjednik Makedonije stigao u posjetu BiH

imageFoto: AA

SARAJEVO - Predsjednik Makedonije Gjorge Ivanov stigao je u zvaničnu posjetu Bosni i Hercegovini. Ivanova  je, najviše državne počasti, ispred zgrade Predsjedništva BiH dočekao predsjedavajući Predsjedništva Bakir Izetbegović, javio je novinar agencije Anadolija. U toku je sastanak makedonskog predsjednika sa predsjedavajućim Izetbegovićem i članovima Predsjedništva BiH Željkom Komšićem i Nebojšom Radmanovićem, nakon čega će se Ivanov susresti sa predsjedavajućim Vijeća ministara BiH Vjekoslavom Bevandom i predsjedavajućim oba doma državnog parlamenta.

U pratnji predsjednika Ivanova je i brojna makedonska delegacija. Najavljeno je kako će ministar civilnih poslova BiH Sredoje Nović i zamjenik ministra zdravstva Makedonije Jovica Andovski potpisati Sporazum o saradnji u oblasti zdravstva i medicinskih nauka. 

Predsjednik Makedonije sutra će posjetiti Banjaluku gdje će se sastati sa predsjednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom.

(Vijesti.ba/AA)

 

 

05.10.2012.

PRVA DEBATA ROMNIJA I OBAME: POBJEDA REPUBLIKANSKOG KANDIDATA

Prva debata Romnija i Obame: Pobeda republikanskog kandidata

Mit Romni i Barak Obama

.........................................................

Kent Klajn, Glas Amerike, Miloš Teodorović, Biljana Jovićević

Dve trećine gledalaca koji su gledali prvu predsjedničku debatu smatraju da je kandidat republikanaca Mit Romni pobedio svog konkurenta Baraka Obamu, prema istraživanju provedenom  u SAD u sredu veče, objavio je CNN.

Prema istraživanju koje je za CNN uradio ORC Interanational survey  67%  gledatalja je navelo da je Romni bio uverljiviji, dok je samo 25 odsto njih reklo da je Obama pobedio u duelu.

I BBC objavljuje rezulatate istraživanja prema kojima je nakon 90 -minutne diskusije  u čijem su fokusu bila ekonomska pitanja, porezi, budžetski deficit i zdravstvena zaštita, gledaoci prednost dali Romniju sa takođe 67 posto prema 46 procenta.

I istraživanje CBS dalo je slične rezulate,  46 odsto smatra da je kandidat republikanca bio bolji, a  22 odsto daje prednost aktulenom predsjedniku,  dok 32 odsto smatra da je  su bili izjednačeni.

I Google je uradio istraživanje koje je Romniju takođe dalo prednost od 47.8 % u odnosu na svega 25  odsto onih koji smatraju da je Obama pobedio u ovoj debati.

Mit Romni je žestoko napao američkog predsednika oko posrnule američke ekonomije a imao je jake argumente u rukama. Za mandata Baraka Obame  stopa nezaposlenosti u SAD je 8,7 odsto, od toga je  bila  veća samo  za mandata Frenklina Delana Ruzvelta. 

Kandidati su se sporili oko toga na načine na koje načine povratiti posrnulu američku ekonomiju. 

Aktuelni predsednik, koji se kandiuje za drugi mandat, zaključuje:

”Večera nije pitanje gde smo bili, nego kuda idemo. Guverner Romni izneo je svoje ubeđenje i rekao da ako smanjimo poreze, opteretimo bogate i vratimo ranije propise, da će biti bolje. Moj pogled je drugačiji”.

Obama dodaje da mere republikanaca samo dodatno opterećuju srednju klasu, i naglašava značaj investiranja u domaću privredu:

“Uveren sam da moramo da ulažemo u obuku i obrazovanje. Mislim da je jako važno da razvijamo nove izvore energije ovde u Americi, da promenimo poreske zakone kako bismo garantovali pomoć malim privrednicima i kompanijama koje istražuju područja ovde u Sjedinjenim Državama”.
​​Romni uzvraća: ”Predsednik ima pogled na stvari veoma sličan onome koji je izneo kada se prvi put kandidovao pre četiri godine, to su veća vlada, više trošenja, viši porezi, još zakonske regulative, ako hoćete, Vlada koja će više oporezivati bogate. To nije ispravan odgovor za Ameriku”.

Demantovao je da planira više poreze za bogate: “Odgovor je da, mi možemo da pomognemo, ali put je drugačiji, ne onaj na kom smo bili, ne onaj koji je predsednik naveo, porezi za bogate. To nije ono što ja želim da učinim”.

Optužio je Obamu za porast deficita: ”Mislim da to nije samo ekonomsko pitanje, već i moralno. Nije moralno da moja generacija troši više nego što može, pri tom da zna da će opterećenje preneti na one što dolaze. Oni će plaćati čitavog života naše dugove, koji se povećava za bilion dolara godišnje – to jednostavno nije moralno”.

Obama je pak odgovorio da se sa ogromnim deficitom suočio kada je ušao u Belu kuću, te da su stvari pogoršane zbog ekonomske krize.

”Kada sam ušao u Ovalnu sobu, zatekao sam više od bilion dolara deficita. Znamo odakle je to došlo. Dve godine je to plaćano kreditima, dve poreske reforme nisu mogle to da otplate, i čitav skup programa nije mogao da pomogne da se to reši zbog krize. Uprkos tome što smo mi rekli ‘Da, preduzećemo neke osnovne hitne mere kako ne bismo upali u veliku depresiju’, ali smo takođe rekli ‘Budite sigurno da ćemo ukinuti one stvar koje ne pomažu našem rastu’.

Obama i Romni takođe su se suočili oko toga da li bi predsednikov program zdravstvene zaštite, ponekad nazivan “Obamaker” – pomogao ili naudio američkoj ekonomiji. Republikanski protivkandidat rekao je da je Obama, umesto tog programa, trebalo da se koncentriše na otvaranje novih radnih mesta.

"Prosto ne znam kako je predsednik mogao da dođe na taj položaj, neposredno suočen sa 23 miliona ljudi bez posla, rastom nezaposlenosti i ekonomskom krizom, a svoju energiju i strast u protekle dve godine uloži u borbu za ‘Obamaker’, umesto da se bori za poslove za Amerikance”, rekao je Romni.

Predsednik je odgovorio da su u trenutku kada je stupio na položaj, problemi u nacionalnom sistemu zdravstvene zaštite bili podjednako gorući kao i stopa nezaposlenosti.

"Ne radi se samo o tome što su troškovi malih preduzeća astronomski porasli, i što nisu mogli da dobiju osiguranje koje mogu da priušte, čak i da su želeli da ga ponude svojim zaposlenima. Nije problem samo u tome što je to bio najveći pokretač našeg federalnog deficita – naši ukupni troškovi zdravstvene zaštite. Radi se o porodicama koje su brinule da će bankrotirati u slučaju da se neko od ukućana razboli”.

Analitičari: Romnijev udarac na Obamu

Debata u Denveru u Koloradu, praćena velikim publicitetom, održana je 34 dana pre izbora. Mnoga nova istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Obama ima laganu prednost na nacionalnom nivou i u državama za koje analitičari očekuju da će presuditi izbore.

Džozef Loundes, profesor političkih nauka na Oregonskom univerzitetu kaže da je prva debata obično najvažnija, posebno za izazivača. Dok veruje da su obojica kandidata dobro nastupila u debati, on kaže da Romni nije izvojevao odlučujuću pobedu.

"Nijedan izazivač koji je zaostajao po anketama kao Romni pred ovu debatu, nikada nije pobedio. Tako da nije verovatno da će mu podrška dovoljno skočiti, da bi se značajnije promenio ishod”, smatra Loundes.

Ilustracija
...............................
​​Urednik u časopisu “Politiko” Čarsl Mahtesian za RSE kaže: ”Ovo je bio kritičan momenta za Romnija i on se nosio sa tim. Mislim da je delovao obrazovano, govorio je sadržajno i bio je jak koliko treba da bude”.

Frenk Gilijam, dekan Škole javnih odnosa Laskin na Univerzitetu Kalifornija u Los Andjelesu (UCLA) takođe smatra da je guverner dobro prošao u debati, ali ne dovoljno dobro da bi počeo da vodi u anketama.

"Romni je možda zadao predsedniku udarac, ali nedovoljan da ga ugrozi. To svakako nije bio nokaut”, kaže Gilijam.

Džil Lorens, novinarka koja godinama prati kampanje  i urednik u političkog magazina „National Journal“  kaže da je po njenom mišljenju Romni ovom debatom sebi pomogao mnogo u kampanji, pokazujući  mnogo energije i entuzijazma  što mu je pomoglo da ima bolji rezultat od Obame.

„Obama nije izgledao kao da je na vrhuncu igre.Bio je veoma, veoma komplikovan  u nekim temama o kojima je raspravljao. Ja sam zapravo žalila jadne neodlučene glasače  koji su pokušavali da shvate šta tu zapravo ima smisla.“

Lorens dodaje: „Mislim da je Romni pobedio u debati , samo u smislu  jasnijeg performansa,  energije  i očekivanja koja, da budem iskrena, i nisu bila tako velika“.

Bila je ovo prva od tri debate koje će voditi dvojica kandidata. Predsednik Obama i guvener Romni će se ponovo suočiti 16. oktobra, kada će govoriti i o domaćim i spoljnopolitičkim pitanjima. Konačna debata, isključivo posvećena spoljnoj politici, zakazana je za 22. oktobar.

Potpredsednik Džo Bajden i njegov republikanski izazivač, kongresmen Pol Rajan, imaće sopstveni duel 11. oktobra.

Predsednik Obama i Mit Romni su se retko sretali i nemaju skoro nikakav privatni odnos. Pre sinoćnje debate, nisu se susreli gotovo pet godina.

 

05.10.2012.

TURSKA ODGOVORILA NA NAPAD IZ SIRIJE

Turska odgovorila na napad iz Sirije

Turski policajci pokušavaju da pomognu ranjenima nakon granata ispaljenih iz Sirije

.....................................................

RSE
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan rekao je u četvrtak da njegova zemlja nema nameru da započne rat, nakon što je parlament u Ankari odobrio vojnu akciju unutar Sirije.

Erdogan je naglasio da je odobrenje vojne akcije čisto odbrambeni postupak, ali i upozorio da ne treba testirati odlučnost njegove zemlje.

"Nikada ne bi bili zainteresovani za nešto kao što je pokretanje rata. Turska je sposobna da brani svoje građane i granice. Niko ne bi trebao da pokuša i testira našu odlučnost po tom pitanju", rekao je Erdogan.

Prema pojedinim izveštajima, nekoliko hiljada ljudi okupilo se na trgu Taksim u Istanbulu kako bi protestovali protiv rata. Drugi manji antiratni protesti održani su u Izmiru, Mersinu, Ekisehiru i drugim gradovima.

Turski parlament je nešto ranije odobrio vojnu akciju kao odgovor na sirijsko smrtonosno granatiranje grada Akčakale, gde su od eksplozija poginule dve žene i troje dece. Ankara je odgovorila granatiranjem meta unutar Sirije po prvi put od početka nemira pre 18 meseci.

Parlament je usvojio sa 320 glasova "za" i 129 "protiv" odobrenje vojnicima da pokreću prekogranične operacije protiv Sirije i napade na mete u Siriji u periodu od godinu dana.

"Ovo je rezolucija koja bi trebalo da zaštiti nacionalnu bezbednost i suverenost Turske", rekao je Omer Čelik iz vladajuće turske Stranke pravde i razvoja.

Turska artiljerija nastavila je u četvrtak artiljerijske napade na sirijski distrikt Tel Abjad, 10 kilometara unutar sirijske teritorije.

"Artiljerijska vatra na Siriju nastavljena je u tri sata jutros", rekao je neimenovani izvor AFP-u u četvrtak ujutro U napadima je stradalo nekoliko sirijskih vojnika, tvrde aktivisti sirijske opservatorije za ljudska prava.

Sirijske vlasti uputile su "iskreno saučešće u ime sirijske vlade porodicama poginulih i turskom narodu" i istražuju odakle je potekla paljba, navodi sirijska državna agencija SANA, prenosi CNN.

Turska je poručila da nikada neće ostaviti bez odgovora slične provokacije protiv njene nacionalne bezbednosti. Turska televizija NTV rekla je da je turski radar detektovao pozicije sa kojih je ispaljena paljba ka Akčakaleu, i potom su one gađane.

"Nadam se da je ovo poslednja ludost Sirije. Sirija će biti pozvana na odgovornost", rekao je zamenik turskog premijera Bulent Arindž.

U sedištu NATO-a u Briselu održan je hitan sastanak na zahtev Turske, na kome je razmotren ovaj prekogranični incident. U saopštenju nakon sednice istaknuta je spremnost NATO-a da pruži podršku Turskoj u svakom pogledu.

Državni sekretar SAD Hilari Klinton izrazila je ljutnju zbog granatiranja iz Sirije i žaljenje zbog žrtava na turskoj strani, dok je nemačka kancelarka Angela Merkel u četvrtak pozvala na smirenost.

Generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozvao je sirijsku vladu da poštuje teritorijalni integritet suseda.

Portparol UN Martin Nesirski rekao je da je ovaj incident pokazao "ponovo kako sirijski konflikt preti ne samo bezbednosti sirijskog naroda već sve više nanosi štetu i susedima Sirije".

Ban je pozvao sirijsku vladu da okonča nasilje protiv vlastitog naroda, a sve strane u sukobu da smanje tenzije i krenu ka mirnom rešenju 18-mesečnog konflikta, u kome je, prema podacima organizacija za ljudska prava, poginulo najmanje 30.000 ljudi.

 

05.10.2012.

HILLARY CLINTON: VI STE STVORILI DEMOKRATSKU DRŽAVU I SAD ĆE OSTATI VAŠ PRIJATELj

Vi ste stvorili demokratsku državu i SAD će ostati vaš prijatelj

imageHillary Clinton / ap

..................................................

U Prištini je danas počela Međunarodna konferencija "Partnerstvo za promjene - jačanje položaja žena", na kojoj su se okupljenima obratile aktuelna američka državna sekretarka Hillary Clinton, kao i bivša Madeleine Albright.

Clinton se učesnicima obratila putem videolinka, čestitajući  kosovskim građanima okončanje nadgledane nezavisnosti, što je nazvala  "historijskim događajem".

"Vi ste stvorili demokratsku državu i SAD će ostati vaš prijatelj dok  budete rješavali i druge izazove", rekla je Hillary Clinton, javio je  Tanjug.

Madeleine Albright, koja prisustvuje skupu, izrazila je podršku  ženama Kosova, a izbor Atifete Jahjage za kosovsku predsjednicu nazvala  je "primjerom koji treba slaviti".

"Sada kada je okončano međunarodno nadgledanje nezavisnosti,  konferencija je doprinos razvoju demokratije u regionu", kazala je  Albright, ističući kako bez žena nema demokratije.

Konferenciju, na kojoj se okupilo više od 200 žena iz svih dijelova  svijeta, otvorila je Jahjaga, založivši se za veću ravnopravnost.

"Tražimo da se uspostavi partnerstvo kako bi se ojačao položaj žena.  Imala sam čast da vas pozovem na ovaj samit pošto ste svojim radom  demonstrirali liderstvo u vremenu kada bi trebalo da bude više  ravnopravnosti i ravnopravnije politike, u vremenu kada treba da smo  glasnije u politici i veće šanse da obezbijedimo život za naše porodice i  ulogu koja će održati temelje jednog pravičnog društva", navela je  Jahjaga.

Konferencija se nastavlja sutra, kada će uvodne riječi izložiti  ministrica vanjskih poslova Hrvatske Vesna Pusić, poslanica Skupštine  Crne Gore Nada Drobnjak, izvjestiteljica Evropskog parlamenta za Kosovo  Urlike Lunaček.

(Vijesti.ba/Fena)

 

Jedinstvena Bosna i Hercegovina

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

Brojač posjeta
49655881

Powered by Blogger.ba