Jedinstvena Bosna i Hercegovina

Dobrodošli na moj blog

29.09.2012.

OPELO ZA DVIJE SRBIJE

Sumrak idola

Opelo za dve Srbije

 
Photo: Mina Bulić

Nema više ni prve ni druge Srbije. I jedna i druga su, osim u časnim izuzecima, bile puka laž, obmana i samobmana. Kriminal iI nasilje koje je poput požara podmetnuo Slobodan Milošević, zahvatio je u većoj ili manjoj meri i redove onih koji su se devedesetih toj nepogodi suprotstavljali. Danas nam neki od njegovih najoštrijih kritičara i protivnika, među kojima ima političara, intelektualaca, novinara, kolumnista i drugih opozicionih prvoboraca, sve češće u javnom prostoru i medijima demonstriraju primitivizam, nasilje i netoleranciju, pravdajući to primitivizmom, nasiljem i netolerancijom iz devedesetih sa kojima do današnjeg dana nismo raščistili. A zašto nismo, to oni najbolje znaju

Nema više ni prve ni druge Srbije. Nema ovde više  ničega što bi se maker u šali moglo nazvati ozbiljnom državom i  civilizovanim društvom. Od kakve takve nade ostala je samo gola ledina  i na njoj, kako davno reče Srđan Gojković Gile, seks, droga, nasilje  i strah. To su danas četiri preostala stuba unutrašnje politike i  egzistencije za nekoliko miliona preživara sopstvenog beznađa.

Nema više nikakve razlike između državnih institucija,  javnih ustanova, političkih partija, verskih zajednica, privatnih domova.  Bilo da je reč o republičkoj ili pokrajinskoj Vladi, ovoj ili onoj  skupštini, stranačkim kancelarijama, učionicama, manastirima, bibliotekama  ili kafanama, svuda su gotovo u paketu prisutni „seks, droga, nasilje  i strah”, drugim rečima kriminal i njegovi derivati.

Photo: Katerina Velaora

 

Dvanaest godina posle Miloševića u suštini se ništa  nije promenilo. I tada i sada teritorijom zvanom Srbija vlada zakon  sile a ne sila zakona. Onaj ko je jači poštuje samo svoje zakone i  sebi dodeljuje pravo da tlači, sudi i unapred presuđuje, da nesmetano  fizički, psihički ili seksualno zlostavlja koga želi i kada želi.  Onaj ko vlada može bez brige patriotski” ili demokratski”  da laže, krade, troši javni novac, preti, hapsi ili oslobađa koga  hoće i kada mu to najviše odgovara. Oni koji finansiraju one koji  u njihovo ime i za njihove interese vladaju, bez ikakve kontrole i sankcija  mogu da proizvode i distribuiraju drogu, prepakuju i preprodaju šećer,  švercuju naftu i automobile, izbegavaju plaćanje poreza, trguju fudbalerima,  prostitutkama, ljudskim organima i sl. a sve pod izgovorom spasavanja  privrede, Kosova  i nacionalnog bića. Oni koji su trenutno slabiji  ali su ambiciozni mogu da treniraju, vežbaju i uče od jačih. Svima  ostalima koji ne mogu ili ne umeju ništa od ponuđenih opcija preostaje  da degustiraju i konzimiraju  strah i sve što im se u mračnom  realitiju na otvorenoj sceni uz njega servira, da čute, trpe i krpe  kraj sa krajem kako znaju i umeju, a najčešće ni sami ne znaju kako  to rade.

Nema na ovoj opustošenoj ledini zvanoj Srbija više  ničega osim animalnih nagona da se preživi i da se u toj borbi za  mondijalski ili goli opstanak uništi, prevari, pokrade, omalovaži  i na svaki način unesreći potencijalni konkurent. Nema praktične  primene ni pisanih ni nepisanih pravila lepog ponašanja, uvažavanja  različitosti, tolerancije. Nema ni C” od civilizovanog društva  u kome vladaju Ustav i zakoni, u kome se poštuju prava manjina, podržavaju i stimulišu rad, obrazovanje, prosperitet, a ne nerad, criminal, javašluk i mržnja.

Nema više ni prve ni druge Srbije. I jedna i druga  su, osim u časnim izuzecima, bile puka laž, obmana i samobmana. Kriminal iI nasilje koje je poput požara podmetnuo Slobodan Milošević, zahvatio  je u većoj ili manjoj meri i redove onih koji su se devedesetih toj  nepogodi suprotstavljali. Danas nam neki od njegovih najoštrijih kritičara  i protivnika, među kojima ima političara, intelektualaca, novinara,  kolumnista i drugih opozicionih prvoboraca, sve češće u javnom prostoru  i medijima demonstriraju primitivizam, nasilje i netoleranciju, pravdajući  to primitivizmom, nasiljem i netolerancijom iz devedesetih sa kojima  do današnjeg dana nismo raščistili. A zašto nismo, to oni najbolje  znaju.

Nema više ni prve ni druge Srbije. Obe su, osim u  časnim izuzecima, postale iste. Tako nam je, valjda, suđeno.

 

Jedinstvena Bosna i Hercegovina

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
74162961

Powered by Blogger.ba