Jedinstvena Bosna i Hercegovina

Dobrodošli na moj blog

29.09.2012.

STEFAN SIMOSAS: BiH MORA GOVORITI JEDINSTVENIM GLASOM AKO ŽELI NAPRIJED

Simosas: BiH mora govoriti jedinstvenim glasom ako želi naprijed

image

SARAJEVO - "Evropska unija (EU) je veoma zainteresovana za BiH i ona je visoko na našoj listi prioriteta, ali EU je prilično nezadovoljna napretkom BiH u smislu ispunjavanja uslova za članstvo u EU“, rekao je danas šef političkog odjela u Uredu specijalnog predstavnika EU u BiH Stefan Simosas na međunarodnog konferenciji Panevropske unije BiH "BiH u EU – EU u BiH“ koja se održava u Sarajevu.

Simosas smatra da su makroekonomska i finansijska pitanja ponekad veoma teška za riješiti u BiH, ali da su rezultati promocije EU-a u BiH dobri jer 75 posto stanovnika podržava ulazak BiH u EU.

"Čini mi se da je sva diskusija o podršci stanovništva vrlo optimistična, ali što se tiče ispunjavanja uslova tu ima puno toga da se uradi. Osim potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju nije se ništa bitno desilo i ne vidimo da će se išta bitno desiti u bližoj budućnosti“, kazao je.

Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju počeli su 2005. godine, ali do danas taj sporazum nije ratificiran.

"To je velika šteta jer nakon poleta 2008. i 2009. ovo nam pokazuje taj zastoj koji se desio u BiH, zbog čega postoji velika zabrinutost u EU-u“, dodao je Simosas.

Od kraja rata 1995. godine sve članice EU-a su uložile oko šest milijardi eura u BiH i to je jedna vrsta pomoći BiH da napreduje u agendi ispunjavanja kriterija za pristup EU.

"Još uvijek najveći trgovinski partner Bosni i Hercegovini je Evropska unija. To je važna stvar o kojoj trebamo voditi računa naročito sada kada Hrvatska ulazi u EU. Moramo osigurati da prekogranični trgovački putevi budu što je moguće prohodniji“, kazao je Simosas.

Dodao je da postoji mnogo poteškoća koje EU nastoji otkloniti, ali da su bh. vođe i političari ti koji moraju iznijeti glavni teret.

Sljedeći korak EU-a je ratificaranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, „ali mora biti jasno da će preduvjeti ostati i BiH se ne može krenuti naprijed bez implementacije presude "Sejdić-Finci".

Poručio je da BiH mora naći način da koordinira po pitanjima EU problema, navodeći da ne postoji koordinacija među EU autoritetima u BiH.

"BiH mora biti u stanju govoriti jednim jedinstvenim glasom. Ne možemo imati dva, tri ili 14 glasova koji govore o integraciji. To se možda događalo do sada, ali se ne može događati u budućnosti, i to je nešto što se mora promijeniti ako BiH želi da ide naprijed u integraciju“, rekao je Simosas.

Sve ove rasprave i negativne retorike o praćenju integracija u EU smatra da očito ne pomažu.

Fokusirajući se na to kako se Evropska unija bavi BiH, podsjetio je da je od 1996. EU bila fokusirana na rekonstrukciju i ponovnu izgradnju BiH. Nakon toga s političke strane i političkog uključenja Evropske unije u procese 1999. godine je započeo Proces stabilizacije i pridruživanja.

Prvi put EU je 2000. na sastanku u Zagrebu istakla da sve zemlje u regionu, uključujući i BiH, imaju potencijal da postanu kandidati za EU.

"To je ključ djelovanja Evropske unije u BiH, koja je iskazala svoju predanost budućem članstvu i procesu koji to uključuje. Istovremeno, EU je bila veoma jasna da postoje neki bitni uvjeti koji trebaju biti ispunjeni. Među njima su kopenhaški kriteriji, koji bi mogli postati parametri s kojima biste mogli raditi u budućnosti“, zaključio je Simosas.

(Vijesti.ba/Fena)

........................................................

Terrenoire: EU treba pomoći BiH da ispuni uvjete za ulazak u EU

imageAlain Terrenoire.

SARAJEVO - Bosna i Hercegovina je oduvijek bila evropska zemlja i po svom kulturnom identitetu i geografskom položaju pripada toj zajednici, kazao je danas u Sarajevu predsjednik Međunarodne panevropske unije Alain Terrenoire.

Dodao je da kao takva ima svoje mjesto u Evropskoj uniji, ali i podsjetio da postoje uvjeti koje je potrebno ispuniti, zbog čega "ohrabrujemo bh. političare i institucije da to i urade".

Na konstataciju novinara da su neki rokovi propisani Mapom puta probijeni, te odgovarajući na pitanje da li poslije toga BiH očekuje napredak, Terrenoire je kazao da postoji dvostruki napor koji je potrebno uraditi.

"S jedne strane bosanskohercegovački političari moraju učiniti sve da prevaziđu poteškoće s kojima se susreću, a Bosna i Hercegovina u samoj sebi mora pronaći snagu nakon konflikta i poteškoća kroz koje je prošla da prevaziđe sve probleme. S druge strane Evropska unija mora dati više važnosti integraciji BiH u EU tako što će joj pomoći da ispuni uvjete za ulazak u EU", zaključio je Terrenoire.

(Vijesti.ba/Fena)

....................................................

......................................................

Hannessey: Manjak sudjelovanja BiH u tijelima Vijeća Evrope

imageMary Ann Hennessey

..........................................................

SARAJEVO - Na međunarodnoj konferenciji Panevropske unije BiH „BiH u EU – EU u BiH“ šefica delegacije Vijeća Evrope u BiH Mary Ann Hannessey govorila je o evropskim idejama, praksama i standardima koji se moraju provesti u BiH da bi naša zemlja bila u potpunosti integrirana u Evropu. Kada se objektivno gleda BiH kao članica Vijeća Evrope, istakla je da Vijeće Evrope vidi manjak sudjelovanja u njegovim tijelima, u provedbi preporuka tih tijela, posebno Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO), te savjetničke grupe za zaštitu nacionalnih manjina itd.

U tom smislu, kaže, postoji velika hitnost za provedbu presude u predmetu "Sejdić-Finci", koja čeka na implementaciju već tri godine.

Navela je da se izvana vide nedosljednost provedbi i kršenje ljudskih prava bh. građana.

Bosna i Hercegovina je postala članicom Vijeća Evrope u aprilu 2002. godine i time je krenula na put integracije u Evropu.

„Članstvo BiH je početak njenog puta ka EU, ali nikada nije bilo predviđeno da to bude neka čekaonica ili trening za vladavinu demokracije i vladavinu prava. To je prilika za evropsku integraciju, evropske standarde i zakone u BiH kako bi se ona dalje sama integrirala u Evropu“, istakla je Hannessey.

Deset godina kasnije, kaže, Vijeće Evrope dalo je kredibilitet demokraciji BiH s perspektivom pridruživanja NATO-u i Evropskoj uniji.

Svaki pojedinac može poslati peticiju Sudu za ljudska prava sa znanjem da taj sud sprečava svaku vrstu mučenja, korupcije, i na taj način smatra da BiH sudjeluje u naporima da stvori mrežu mehanizama zaštite ljudskih prava, provedbe pravde, borbe protiv terorizma itd.

Naglašava da Vijeće Evrope našoj zemlji pomaže izravno da zaštiti manjine, da se bori protiv rasizma i netolerancije, za neovisnost prava i medija, kao i za ustavne i obrazovne reforme.

„Put prema Evropskoj uniji mogao bi imati znakove pored puta koji vode prema ovom članstvu, ali sam put je popločan standardima Evropske unije kao što su ljudska prava i demokracija, kao i efikasno upravljanje i obrazovanje. Proces BiH prema integraciji, prema euroatlantskim integracijama, bit će brži i direktniji ako krene popločanim putem svojim članstvom u Vijeću Evrope“, kazala je šefica delegacije Vijeća Evrope u BiH.

Čak i kada BiH postane članica EU, ističe, taj put neće biti gotov. Vijeće Evrope ostaje važan partner čak i za članice EU-a jer te zemlje imaju zajedničke vrijednosti i njihova provedba i praksa čini naš kontinent jedinstvenim u svijetu, kazala je.

Ambicija Vijeća Evrope je postizanje što većeg jedinstva među članicama, kao i provedba vladavine prava i ljudskih prava u cijeloj Evropi, zaključila je.

(Vijesti.ba/Fena)

 

 

29.09.2012.

JELKO KACIN: OVAKVA BiH NE MOŽE PREGOVARATI O PRISTUPANjU EU-u

Kacin: Ovakva BiH ne može pregovarati o pristupanju EU-u

imageJelko Kacin

...................................................

Izvjestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je kako se Bosna i Hercegovina nalazi među onim zemljama balkanskog regiona u kojima “stvari jednostavno ne idu naprijed” kad je riječ o napredovanju na putu ka Evropskoj uniji.

Kacin, koji  boravi u Sarajevu na poziv Liberalno-demokratske stranke (LDS) BiH, odgovarao je na pitanja novinara agencije Anadolija.

Izvjestilac EP-a, na upit o tome šta očekuje od narednog izvještaja o napretku zemalja regiona ka EU-u, kaže kako u nekim zemljama ima dosta pomaka, u nekim ima napretka ali nedovoljnog, dok u nekim zemljama "stvari jednostavno ne idu naprijed", dodavši da se BiH, nažalost, nalazi među tim zemljama.

"Najveći je napredak Hrvatske za koju postoji mogućnost ne samo da sljedeće godine postane članica EU-a, nego i da dobije svog prvog komesara i svoje stalne članove Evropskog parlamenta. Crna Gora također pregovara o poglavljima 23 i 24, dakle pravosuđe, ljudska prava, medijske slobode i borba protiv kriminala i korupcije. Srbija se uporno bori da dobije datum za početak pregovora, tako da i BiH mora da odradi dio posla za sebe", rekao je Kacin.
Istaknuvši da građani BiH na predstojećim lokalnim izborima trebaju poslati jasnu poruku da im je dosta "nenapretka", Kacin je u razgovoru za agenciju Anadolija izjavio da se politička elita u BiH treba dobro zapitati šta i kako dalje ako ne žele da BiH ostane "slijepo crijevo Zapadnog Balkana".

O izjavi šefa delegacije EU-a u BiH Petera Sorensena o tome da će BiH ući u EU do 2020. godine, Kacin je kazao kako je Sorensen to mogao reći u ime EU-a, ali da nema ovlaštenje da govori u ime BiH.

"Sve dok se BiH ne posveti tom ciljnom datumu i odradi ono što je potrebno, to ne može biti realnost. BiH može napraviti dosta toga, ali ne na ovaj način, sa potpunim urušavanjem i blokadom sistema. Iz te blokade treba izaći i treba nešto napraviti", poručio je.
Kacin je dodao, ukoliko je Srbija posvećena političkom dijalogu sa Kosovom i pronalaženju održivog rješenja za odnose s Kosovom, i BiH može naći održivo rješenje za promjenu svog Ustava.

"A, takva kakva jeste, BiH ne može krenuti sa pregovorima, i to svako treba da zna", ističe Kacin.

Parada ponosa u Beogradu treba biti održana

Kacin je, govoreći za agenciju Anadolija, pozvao srbijanske vlasti da omoguće održavanje "Parade ponosa" u Beogradu 6. oktobra, i da omoguće da se sve manjine bez ograničenja predstavljaju i izjašnjavaju o svojoj ulozi u društvu.

"Mislim da postoji velika mogućnost da dođe do te šetnje, i ako bude, ja ću u petak biti u Beogradu zajedno sa švedskom ministricom EU integracija i još dvojicom evropskih parlamentaraca. Vidite, ono što je prije bilo nezamislivo u Srbiji, sada se ostvaruje. Ta šetnja bi dokazala da je Srbija stvarno posvećena putu ka EU, da ona želi biti dio rješenja, a ne problema, da želi biti motor, a ne kočnica za Zapadni Balkan", kazao je izvjestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

Na pitanje o stavu srbijanskih zvaničnika o nepriznavanju nezavisnosti Kosova, Kacin je kazao da su u New Yorku, u UN-u, "po hodnicima istovremeno hodali Catherine Ashton, Tomislav Nikolić, kosovksa predsjednica Atifeta Jahjaga, premijer Hasim Thaci", i da se "u tom trouglu treba tražiti modalitete za dijalog i za rezultate tog dijaloga".

"Treba sačekati da se svi vrate u svoje zemlje i obavijeste javnost, političke partnere i opoziciju o rezultatim dijaloga. Dosta se stvari događa paralelno, jer je Srbija, sada u 100 dana od formiranja vlasti, u situaciji da zaista napravi proboj, da se promoviše i otvori horizonte kojih do sada nije bilo", rekao je Kacin za agenciju Anadolija.

Izvjestilac EP-a za Srbiju u četvrtak putuje u posjetu Kosovu, dok će tokom narednog vikenda boraviti u Srbiji.


(Vijesti.ba/AA)

 

29.09.2012.

MEĐUNARODNA ZAJEDNICA U BiH TREBA IZVRŠITI PRITISAK NA DOMAĆE POLITIČKE SNAGE

Međunarodna zajednica u BiH treba izvršiti pritisak na domaće političke snage

imageKasim Trnka

.........................

SARAJEVO - Na međunarodnoj konferenciji Panevropske unije BiH „BiH u EU - EU u BiH“ danas je u Sarajevu počeo drugi panel o temi "Odnos međunarodne zajednice prema Bosni i Hercegovini" kojim predsjedava član Nadzornog odbora Panevropske unije BiH Kasim Trnka.

„Panevropska unija, koja želi da propagira ideju evropskog ujedinjenja, u agendi za današnji skup je naglasila da je pristup evropskim integracijama obaveza domaćih vlasti, ali i da međunarodna zajednica ima odgovarajuće obaveze i odgovornosti prema procesu evropskih integracija“, kazao je Trnka.

To je prvenstveno zbog toga što je međunarodna zajednica kroz mirovne pregovore, kroz Dejtonski sporazum, ustvari nametnula ustavno rješenje institucija Bosne i Hercegovine, koje je 17 godina poslije Dejtona, navodi Trnka, blokiraju i onemogućavaju objektivno brži put prema Evropskoj uniji u odnosu na susjedne zemlje.

„Zato smatramo da međunarodna zajednica ne može naprosto reći 'mi odlazimo iz BiH', ili 'to je isklučivo vaša stvar da riješite taj problem'. Oni nam trebaju pomoći, ne možda na onaj način kako su 1995. godine pomagali - vojnom silom, nego na savremeniji, moderniji način, da potaknu i izvrše pritisak na domaće političke snage, da otklone nedostatke iz ustavnog uređenja, počevši od presude Sejdić-Finci“, rekao je Trnka.

Ambasador i šef Odsjeka za EU pri Ministarstvu vanjskih poslova BiH Osman Topčagić naglasio je da je prisustvo međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini u postratnom periodu vjerovatno najveće od bilo koje druge slične situacije, navodeći da pritom imamo naglašenu vojnu i civilnu komponentu.

„Prisustvo tih dviju komponenata već nameće zadatak odgovarajuće koordinacije i sinhronizaciju u njihovim stavovima i u njihovom nastupu“, kaže Topčagić.

Mišljenja je da je opći trend da Evropska unija ima sve značajniju ulogu preuzimajući određene funkcije, bilo na vojnom planu, pomoći oko policijskih reformi itd., ali i uopće u procesu evropskih integracija i svim drugim političkim aspektima. Zato, kaže, danas u Bosni i Hercegovini imamo veoma osnaženo prisustvo Evropske unije.

„Ono što nedostaje jest odgovarajuća studija istraživanja s naše strane, koja će reći kakva su naša iskustva kao primaoca takve vrste pomoći, da bi se onda i ta iskustva primaoca pomoći mogla prenositi drugim zemljama koje se nađu u sličnim situacijama“, zaključio je Topčagić.

On vidi snažnu potrebu da se u Bosni i Hercegovini sistematski pristupi ocjeni angažmana međunarodne zajednice i iz toga izvuku odgovarajuće lekcije.


(Vijesti.ba/Fena)

 

29.09.2012.

DRŽAVNA SAHRANA - NASTAVAK OPRAVDAVANjA FAŠIZMA

Borci Drugog svetskog rata povodom sahrane Pavla Karađorđevića

Državna sahrana - nastavak opravdavanja fašizma

 
Photo: Stock

..........................................

Predlažemo da se prekine ova šarada vezana za tretman princa Aleksandra Karađorđevića, koga je bivši Predsednik Republike Boris Tadić javno oslovljavao sa „vaše kraljevsko visočanstvo“

Povodom sahrane Kneza Pavla Karađorđevića koja će se obaviti 6. oktobra, Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata ukazao je, u otvorenom pismu predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću da  “rehabilitacija Kneza Pavla Karađorđevića, Slobodana Jovanovića, Dragiše Cvetkovića, generala Dragoljuba Mihailovića i drugih, nije isključivo pravo državnih organa Srbije, jer su u pitanju ličnosti koja su imale jugoslovenski karakter i značaj, pa je time o njihovoj rehabilitaciji nužan zajednički dogovora novostvorenih država na području bivše SFRJ”.

“U vezi sa državnom sahranom Kneza Pavla Karađorđevića, slobodni smo da ukažemo na posledice.  Za vreme postupka rehabilitacije, SUBNOR je reagovao upozorivši državu i sud da se tim činom osuđuje 27.mart, datum kada je oboren Pakt, zapravo Protokol o pristupanju Kraljevine Jugoslavije fašističkom trojnom savezu, opravdava agresija fašističkih država na KJ učinjena 6.aprila 1941, osuda narodnog ustanka protiv fašističkih okupatora u Srbiji, Sedmojulski ustanak, i osuđuje antifašistička borba naroda Jugoslavije i Srbije i njihov doprinos dat pobedi nad fašizmom. Pošto je rehabilitacija Kneza Pavla Karađorđevića bila povezana sa prenošenjem njegovih posmrtnih ostataka u porodičnu grobnicu na Oplencu, stav SUBNOR je da je to privatno pravo pripadnika dinastije u skladu sa pravilima osnivača te zadužbine kao grobnice srpske i jugoslovenske dinastije Karađorđević”, ističe se u saopštenju.

Subnor podseća da se “prethodni šef države Srbije se stavio na čelo državnog odbora za sahranu”.

“Shvatamo značaj državog kontinuiteta, ali i pravo i potrebu da se preispitaju određeni potezi i odluke predhodne vlasti, ako one mogu da nanesu ozbiljne probleme Srbiji i poremete odnose država na području bivše Jugoslavije, a i, u isto vreme, sa saveznicima iz antihitlerovske koalicije u Drugom svetskom ratu

Mimo ovog pitanja predlažemo da se prekine ova šarada vezana za tretman princa Aleksandra Karađorđevića, koga je bivši Predsednik Republike Boris Tadić javno oslovljavao sa „vaše kraljevsko visočanstvo“ i tiha podela vlasti između Predsednika Republike Srbije i samoproklamovanog „kraljevskog visočanstva“. Treba vratiti dostojanstvo Srbiji kao državi republikanskog oblika vladavine, kako je i određeno našim Ustavom”, naglašava SUBNOR.

 

29.09.2012.

U ČUVENOM SELU BA: BORA ČORBA POSTAO ČETNIČKI VOJVODA

U čuvenom selu Ba

Bora Čorba postao četnički vojvoda

 
Poljupci tople četničke braće: Đorđević i saborac se celivaju
Poljupci tople četničke braće: Đorđević i saborac se celivaju
Photo: 021.rs

......................................................

Frontmen grupe "Riblja čorba" je na Krstovdan, u Crkvi Svetog Ilije Proroka u selu Ba, položio zakletvu i dobio titulu četničkog vojvode, na koju je oduvek čekao. Nakon što je od starijih vojvoda na poklon dobio plaketu (gramatu) i kokardu, Bora Đorđević uveselio je novinare odgovorom na pitanje hoće li kokardu nositi i u Hrvatsku, gde će, kako je ovog leta najavio, sa svojim bendom konačno održati koncert posle pauze od dvadesetak godina, piše tabloid Alo!

"Veoma sam počastvovan ovom prestižnom titulom. Kažu da sam je zaslužio, a ja sam samo ono što bi svaki pravi Srbin trebalo da radi. Moje obaveze su iste kao i ranije, baviću se rok muzikom, održavaću koncerte na kojima ću propagirati Srbiju i srpstvo. Ne moram uvek da nosim uniformu četničkog vojvode, dakle neću nositi ni kapu ni kokardu, ali grb koji imam na ruci, njega nosim. U Zagrebu će se veoma obradovati mojom novom titulom", kaže Đorđević.

U trenutku kada je zvanično proglašen za četničkog vojvodu, iz puške je ispucano tri metka, a na svečanom ručku su se svirale gusle i "Marš na Drinu", kada su sve vojvode ustale na noge. Vojvoda Miša Draić pozdravio je Boru istakavši da mu je žao što se ovako nešto nije desilo dosta ranije. Svi članovi ravnogorskog četničkog saveza, a bilo ih je stotinak, čestitali su čuvenom muzičaru i poklonili mu uniformu.

U trenutku kada su sve vojvode čestitale Đorđeviću, stigao je porukom pozdrav od folkera ekstremiste i vojvode Baje Malog Knindže, koji je iz Republike Srpske muzičaru sa radošću čestitao. Sa svih strana su dolazile poruke i pozivi, a Đorđević je ponosno svima zahvaljivao.

 

 

29.09.2012.

MINISTARSTVO KULTURE ZLOČINA

Artistička ratna akcija

Ministarstvo kulture zločina

 
PHOTO: Ron Haviv

.......................................................

Poseban problem nove kulturne politike je ubrizgavanje patriotizma u obeležavanje raznih kulturnih jubileja, godišnjica, praznika i ostalih svečarskih datuma. Proslava svetog Save promocijom knjige Milana Lukića nije loša ideja, ali na ovom polju Ministarstvo kulture ipak može da uradi mnogo više. Zgodan model pronašlo je rukovodstvo logora Omarska u leto 1992. godine. Povodom posete visokih zvaničnika Republike Srpske, uprava logora organizovala je hor živih kostura koji su danima uvežbavali patriotske pesme poput "Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala" ili "Od Topole, od Topole, pa do Ravne Gore". Članove hora ništa nije moglo da spreči da savršeno izvedu svoju muzičku tačku. Na generalnoj probi jedan starac je pogrešio reči, pa je umesto "svud su straže đenerala Draže" otpevao "svud su straže Mihailović Draže". Dirigent je dohvatio dasku sa ekserom i opaučio starca, kojem se ekser zabio u glavu. Iako ranjen i sav krvav, starac je pravilno otpevao pesmu, i na generalnoj probi i na svečanosti. Nema umetnosti bez patnje i bola. Neka to bude ideja-vodilja svim menadžerima u patriotskoj kulturi

Činjenica da je novi ministar kulture Bratislav Petković, poznat po tome što nije poznat, u prethodnom, predportfeljnom životu promovisao knjigu Milana Lukića "Ispovest haškog sužnja" u svojoj Modernoj garaži, raduje svakog iskrenog ljubitelja otvorenih karata. Sklonost "patriotskoj umetnosti" (u koju, logično, spada i ispovedna Lukićeva proza) takođe uliva nadu. Izbor najbližih saradnika dodatno ohrabruje, pogotovo imenovanje Dragana Kolarevića za savetnika, za šta se dotični kvalifikovao uređivanjem ključnog instrumenta Miloševićeve propagandne mašinerije, TV Dnevnika, u periodu od septembra 1994. do oktobra 1997. godine, kao i friškim logističkim pripremama za Prvi srpski kulturni ustanak. Tamne boje na ovu idiličnu sliku nanosi Petkovićeva kolebljivost i spremnost za posipanje pepelom po glavi, koju je ispoljio odricanjem od intervjua "Politici" (u kojem se založio za pomenutu koncepciju patriotske umetnosti), kao i brzometnim prihvatanjem titule koju mu je vazelinski prišio Jovan Ćirilov ("ministar svih tendencija"). A taman smo se ponadali da će se kulturna politika najzad zvanično uskladiti sa vlažnim snovima političara i mentalnim stanjem nacije, te da će otvoreno raditi na poricanju zločina koje je Srbija počinila devedesetih godina prošlog veka i promovisati isključivo pregaoce i stvaraoce artističke ratne akcije. To je najmanje što se moglo očekivati od ministra koji preporučuje za čitanje pisanije čoveka koji se u oštroj konkurenciji izborio za mesto jednog od desetak najvećih monstruma među srpskim zločincima, čoveka koji je organizovao masovno silovanje bošnjačkih zarobljenica u motelu "Vilina vlas"; spaljivao žene, decu i starce; oteo putnike iz voza u Štrpcima i streljao ih na obali Drine, i uopšte ispoljavao sklonost ka raznim oblicima "patriotske umetnosti" u krvavoj praksi.

Photo: english.blic.rs

...........................................

Ukoliko ministar ipak ostane veran svom lukićevskom svetonazoru, bilo bi logično da Ministarstvo kulture forsira kulturu zločina, koja ionako dominira scenom u različitim oblicima – od otvorenog zagovaranja estetike krvi i tla, pa do raznih varijanti eskapizma i srodnih kvaziumetničkih formi moralne ravnodušnosti. Sve pod sloganom "Nijedne nema bolje od naše kurobolje". U tom smislu, ministru će od velike pomoći biti neke pomalo skrajnute umetničke prakse nastale u vreme ratova. U kreiranju nove kulturne politike ključnu ulogu bi mogli da igraju sledeći modeli.

Za revitalizaciju srpskog pozorišta u skladu sa patriotskom dogmom od velike koristi bi moglo da bude delo gotovo nepoznatog (ako ne računamo Tužilaštvo za ratne zločine) reditelja Darka Jankovića Pufte. Janković je tokom juna 1992. godine u Domu kulture u Čelopeku postavio nekoliko remek-dela, spojivši eksperimentalni teatar sa rodoljubljem. Reditelj je radio isključivo sa naturščicima, zarobljenim civilima koji su završili u logoru jer su nosili imena koja se ne uklapaju u patriotsku estetiku. Usredsređen na ispitivanje limita tela i granica ljudske izdržljivosti, smatrajući tela zarobljenika svojim umetničkim materijalom, Janković je izvođače dovodio u ekstremne situacije – od međusobnog šamaranja do besvesti, pa do provere koliko je meso otporno na sečivo noža ili metak. Tokom workshopa ispostavilo se da je ljudsko telo prilično trošna građevina, pa su mnogi nevoljni učesnici u projektu završili u masovnoj grobnici na Crnom vrhu, ali nijedna žrtva nije prevelika za umetnost. Pogotovo patriotsku. Ispitivanje granica ljudske volje takođe je bitan segment Jankovićevog teatra. Tako je 10. i 11. juna na sceni Doma kulture primorao očeve i sinove na oralni seks, a 12. juna jednom zarobljeniku je odsekao penis, a drugom uvo i naterao ih da pojedu odsečene delove svog tela. Srušivši sve tabue, Janković je osetio kreativni zamor, pa se posvetio klasičnom batinanju, klanju i streljanju. Uticaj njegove estetike vidljiv je u performansima pozorišne trupe "Navijači", ali je njihov rad ipak lišen Jankovićevog radikalizma.

Photo: Ron Haviv

............................................

Patriotska renesansa muzike može komotno da se osloni na DJ Maxa, koji je prijateljima i rodbini poznat kao Srđan Golubović, a svima ostalima kao "arkanovac" sa fotografije Rona Haviva, koji udara nogom mrtvu ženu na trotoaru, 2. aprila 1992. godine u Bijeljini. Ritam cokulom-u-glavu, kao i ritmovi rafala, topa i haubice bili su presudni za kasniju muzičku karijeru DJ Maxa. Pretočivši ratne ritmove u razne trance varijante (future, cyberdelic, goa, ex-goa, organic, psychedelic, schamanic, techno, funked-up), DJ Max je zacrtao pravce razvoja patriotske muzike u modernom dobu. Četničke pesme i pokliči tipa "Ubićemo, zaklaćemo ko sa nama neće" ili "Naše vreme ide, već kuca na vrata, klaćemo od Nemca pa sve do Hrvata" totalni su retro koji nepovratno pripada prošlosti. Budućnost patriotske muzike je u jednostavnosti, jednoličnosti i ritmu monotonom poput Arkanovih uniformisanih "Tigrova" na jutarnjem postrojavanju.

Autentičnost, istinitost, leševi inovernika u krupnom planu, nestabilne, neizoštrene slike sa zrnastom fakturom i treperenjem – osnovne su odlike pravog patriotskog filma. U ovaj opis savršeno se uklapa klasik nastao u produkciji filmskog studija "Škorpioni", remek-delo sineaste Slobodana Medića na kojem je zabeleženo streljanje šestorice golobradih Bošnjaka. Moglo bi se reći da je u ovom snuffu realizovana esencija patriotske umetnosti, te da se od filma kao najdemokratskije umetnosti (usled razvoja tehnologije kamera je postala dostupna svakom Srbinu, Srpkinji i Srpčetu)  može najviše očekivati u budućnosti. Snuff je naša izvozna šansa, jer je ovde ljudski život jeftiniji od mobilnog telefona s kamericom, što je idealna situacija za razvoj ovog filmskog žanra.

Photo: Ron Haviv

.........................................................

Poseban problem nove kulturne politike je ubrizgavanje patriotizma u obeležavanje raznih kulturnih jubileja, godišnjica, praznika i ostalih svečarskih datuma. Proslava svetog Save promocijom knjige Milana Lukića nije loša ideja, ali na ovom polju Ministarstvo kulture ipak može da uradi mnogo više. Zgodan model pronašlo je rukovodstvo logora Omarska u leto 1992. godine. Povodom posete visokih zvaničnika Republike Srpske, uprava logora organizovala je hor živih kostura koji su danima uvežbavali patriotske pesme poput "Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala" ili "Od Topole, od Topole, pa do Ravne Gore". Članove hora ništa nije moglo da spreči da savršeno izvedu svoju muzičku tačku. Na generalnoj probi jedan starac je pogrešio reči, pa je umesto "svud su straže đenerala Draže" otpevao "svud su straže Mihailović Draže". Dirigent je dohvatio dasku sa ekserom i opaučio starca, kojem se ekser zabio u glavu. Iako ranjen i sav krvav, starac je pravilno otpevao pesmu, i na generalnoj probi i na svečanosti. Nema umetnosti bez patnje i bola. Neka to bude ideja-vodilja svim menadžerima u patriotskoj kulturi.

Uvođenje nove kulturne politike u književnost je bespredmetno. Literatura je već patriotska umetnost u najvećoj mogućoj meri, uz malobrojne izuzetke. Književnosti nije neophodna nikakva patriotska reforma, jer je upravo ona generator kulture zločina.

 

29.09.2012.

OPELO ZA DVIJE SRBIJE

Sumrak idola

Opelo za dve Srbije

 
Photo: Mina Bulić

Nema više ni prve ni druge Srbije. I jedna i druga su, osim u časnim izuzecima, bile puka laž, obmana i samobmana. Kriminal iI nasilje koje je poput požara podmetnuo Slobodan Milošević, zahvatio je u većoj ili manjoj meri i redove onih koji su se devedesetih toj nepogodi suprotstavljali. Danas nam neki od njegovih najoštrijih kritičara i protivnika, među kojima ima političara, intelektualaca, novinara, kolumnista i drugih opozicionih prvoboraca, sve češće u javnom prostoru i medijima demonstriraju primitivizam, nasilje i netoleranciju, pravdajući to primitivizmom, nasiljem i netolerancijom iz devedesetih sa kojima do današnjeg dana nismo raščistili. A zašto nismo, to oni najbolje znaju

Nema više ni prve ni druge Srbije. Nema ovde više  ničega što bi se maker u šali moglo nazvati ozbiljnom državom i  civilizovanim društvom. Od kakve takve nade ostala je samo gola ledina  i na njoj, kako davno reče Srđan Gojković Gile, seks, droga, nasilje  i strah. To su danas četiri preostala stuba unutrašnje politike i  egzistencije za nekoliko miliona preživara sopstvenog beznađa.

Nema više nikakve razlike između državnih institucija,  javnih ustanova, političkih partija, verskih zajednica, privatnih domova.  Bilo da je reč o republičkoj ili pokrajinskoj Vladi, ovoj ili onoj  skupštini, stranačkim kancelarijama, učionicama, manastirima, bibliotekama  ili kafanama, svuda su gotovo u paketu prisutni „seks, droga, nasilje  i strah”, drugim rečima kriminal i njegovi derivati.

Photo: Katerina Velaora

 

Dvanaest godina posle Miloševića u suštini se ništa  nije promenilo. I tada i sada teritorijom zvanom Srbija vlada zakon  sile a ne sila zakona. Onaj ko je jači poštuje samo svoje zakone i  sebi dodeljuje pravo da tlači, sudi i unapred presuđuje, da nesmetano  fizički, psihički ili seksualno zlostavlja koga želi i kada želi.  Onaj ko vlada može bez brige patriotski” ili demokratski”  da laže, krade, troši javni novac, preti, hapsi ili oslobađa koga  hoće i kada mu to najviše odgovara. Oni koji finansiraju one koji  u njihovo ime i za njihove interese vladaju, bez ikakve kontrole i sankcija  mogu da proizvode i distribuiraju drogu, prepakuju i preprodaju šećer,  švercuju naftu i automobile, izbegavaju plaćanje poreza, trguju fudbalerima,  prostitutkama, ljudskim organima i sl. a sve pod izgovorom spasavanja  privrede, Kosova  i nacionalnog bića. Oni koji su trenutno slabiji  ali su ambiciozni mogu da treniraju, vežbaju i uče od jačih. Svima  ostalima koji ne mogu ili ne umeju ništa od ponuđenih opcija preostaje  da degustiraju i konzimiraju  strah i sve što im se u mračnom  realitiju na otvorenoj sceni uz njega servira, da čute, trpe i krpe  kraj sa krajem kako znaju i umeju, a najčešće ni sami ne znaju kako  to rade.

Nema na ovoj opustošenoj ledini zvanoj Srbija više  ničega osim animalnih nagona da se preživi i da se u toj borbi za  mondijalski ili goli opstanak uništi, prevari, pokrade, omalovaži  i na svaki način unesreći potencijalni konkurent. Nema praktične  primene ni pisanih ni nepisanih pravila lepog ponašanja, uvažavanja  različitosti, tolerancije. Nema ni C” od civilizovanog društva  u kome vladaju Ustav i zakoni, u kome se poštuju prava manjina, podržavaju i stimulišu rad, obrazovanje, prosperitet, a ne nerad, criminal, javašluk i mržnja.

Nema više ni prve ni druge Srbije. I jedna i druga  su, osim u časnim izuzecima, bile puka laž, obmana i samobmana. Kriminal iI nasilje koje je poput požara podmetnuo Slobodan Milošević, zahvatio  je u većoj ili manjoj meri i redove onih koji su se devedesetih toj  nepogodi suprotstavljali. Danas nam neki od njegovih najoštrijih kritičara  i protivnika, među kojima ima političara, intelektualaca, novinara,  kolumnista i drugih opozicionih prvoboraca, sve češće u javnom prostoru  i medijima demonstriraju primitivizam, nasilje i netoleranciju, pravdajući  to primitivizmom, nasiljem i netolerancijom iz devedesetih sa kojima  do današnjeg dana nismo raščistili. A zašto nismo, to oni najbolje  znaju.

Nema više ni prve ni druge Srbije. Obe su, osim u  časnim izuzecima, postale iste. Tako nam je, valjda, suđeno.

 

29.09.2012.

UHAPŠEN PRODUCENT FILMA "NEVINOST MUSLIMANA"

Uhapšen producent filma "Nevinost muslimana"

Policija privodi Nakulu Basli Nakulu na ispitivanje, 15. septembar 2012.

RSE
Nakula Basli Nakula , za koga se veruje da je producent filma "Nevinost muslimana", koji je izazvao talas protesta u islamskim zemljama zbog vređanja proroka Muhameda, uhapšen je u svom stanu u Los Anđelesu jer je prekršio uslovnu slobodu, saopštila je policija.

Sudija Suzan Segal odlučila je da Nakula bude zadržan u pritvoru bez mogućnosti plaćanja kaucije. Nakulino pojavljivanje pred sudom održano je uz jake mere obezbeđenja, a saslušanje je održano iza zatvorenih vrata.

Nakula Basli Nakula, čiji je pseudonim Sem Basil, 2010. godine je osuđen na 21 mesec zatvora zbog bankarskih pronevera, a uhapšen je u četvrtak zato što je prekršio uslovnu slobodu.

Tužilac Robert Dagdejl rekao je da je Nakula (55) počinio osam prekršaja, uključujući davanje lažnog iskaza oficirima koji nadgledaju uslovno oslobađanje i korišćenje najmanje tri različita imena.

Deo iz filma "Nevinost muslimana" koji je snimljen u SAD sinhronizovan na arapski je zbog izvrgavanja ruglu proroka Muhameda isprovocirao bes i masovne proteste u muslimanskom svetu u kojima je poginulo 50 ljudi.
Tvorac filma "Nevinost muslimana" promijenio ime

Tvorac filma "Nevinost muslimana" promijenio ime

Mark Basseley Youssef
FOTO: Arhiva
.....................................................................
​​Film karakterišu gotovo smešno ukočeni dijalozi kao i niska produkcijska vrednost.

Glumci iz ovog filma tvrde da nisu bili svesni kontroverznog sadržaja. U saopštenju grupe, koja navodi da predstavlja glumačku ekipu, kaže se da su bili angažovani za film koji se zove „Ratnik pustinje“ (Desert Warrior), sniman u kalifornijskoj crkvi u leto 2011, čiji scenario nije imao nikakve referencije prema proroku Muhamedu.

Nekolicina glumaca je kazala da su njihove rečenice kasnije dublirali drugi glumci sa drugačijim dijalogom u filmu.

Nasilni protesti su počeli 11. septembra ispred američke ambasade u Kairu, a samo nekoliko sati kasnije napadnut je konzulat SAD u Bengaziju u Libiji, i ubijen američki ambasador Kristofer Stivens i još tri zaposlena.

Nakula, osuđivani kriminalac za bankarske prevare, poznat je po korišćenju različitih identiteta, a mnogi od njih se baziraju na njegovom srednjem imenu Basli. Nakula će ostati u zatvoru do sledećeg zasedanja suda.

 

..................................................................
Jedinstvena Bosna i Hercegovina

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
76396913

Powered by Blogger.ba