Jedinstvena Bosna i Hercegovina

Dobrodošli na moj blog

04.09.2012.

MANIFESTACIJA U ZNAK SJEĆANjA NA ISA-BEGA ISHAKOVIĆA

Narodno pozorište Sarajevo
Manifestacija u znak sjećanja na Isa-bega Ishakovića


04.09.2012.

U organizaciji društva za zaštitu kulture i kulturne baštine "Klepsidra", u sarajevskom Narodnom pozorištu večeras je održana kulturna manifestacija "Sarajevo kojeg više nema - sačuvati od zaborava 2012.“.

Namjera ove manifestacije bila je doprinijeti većem vrednovanju kulture u društvu, kao i djela Isa-bega Ishakovića, utemeljitelja Sarajeva.

"Vrlo bitno je podsjetiti da je ovaj grad osnovao Isa-beg Ishaković prije 560 godina i mi nezavisni intelektualci, nevladin sektor odajemo počast čovjeku koji je ovo napravio. Ovo je priznanje nepolitičko, neideološko, nereligijsko, lišeno svih tih diskursa, čisto građansko priznanje, rekao je direktor programa manifestacije i predsjednik društva "Klepsidra" Amel Suljović.

U okviru centralnog dijela programa, dodijeljene su nagrade "Isa-beg Ishaković“ za 2012. godinu.

Nagrada "Isa-beg Ishaković“ najznačajnije je građansko priznanje (nevladinog sektora) koje se dodjeljuje u Sarajevu od 2007. godine.

U kategoriji 'kulturna baština' nagrada je pripala Davidu Kamhiju, 'umjetnost' Goranu Bregoviću, 'sevdah' Emini Zečaj, 'sport' Adnanu Ćatiću (Felix Sturm), a u kategoriji 'istinsko domoljublje' Franji Topiću.

Nagrada u kategoriji 'međunarodni doprinos razvoju kulture i kulturne baštine grada Sarajeva' bit će dodijeljena na posebnoj svečanosti tokom ovog mjeseca turskom premijeru Tajipu Erdoganu.

 

04.09.2012.

NATO ŠTAB POKLONIO ČETIRI VOZILA ORUŽANIM SNAGAMA BiH

U bazi u Butmiru
NATO štab poklonio četiri vozila Oružanim snagama BiH
04.09.2012.
NATO štab poklonio četiri vozila Oružanim snagama BiH

Komandant NATO štaba Sarajevo Valter Lord uručio je danas u bazi Butmir zamjeniku načelnika Zajedničkog štaba Oružanih snaga BiH za resurse Anti Jeleču dva terenska i dva teretna vozila za potrebe Oružanih snaga BiH.

Tokom ceremonije primopredaje vozila, Lord je istakao da ova donacija predstavlja dokaz odlične saradnje i svjedoči o opredjeljenosti NATO štaba Sarajevo da nastavi da pomaže i jača kapacitete Oružanih snaga BiH.

"Kako Oružane snage BiH nastavljaju da ispunjavaju svoje partnerske ciljeve, NATO štab Sarajevo smanjuje svoje prisustvo i zato nam je potrebno manje resuresa. Današnja ceremonija je primjer da resurse koji nama nisu potrebni možemo dati Oružanim snagama BiH“, rekao je Lord.

On je irazio nadu da će teretna vozila "mercedes" i terenska vozila "nisan terano" biti od velike koristi u obuci pripadnika Oružanih snaga BiH.

Jeleč je izrazio zahvalnost NATO štabu Sarajevo na nesebičnoj pomoći Oružanim snagama BiH, kako bi u budućnosti bile spremnije i sposobnije da obave sve zadatke.

"Ova donacija dva teretna i dva terenska vozila dobro će doći Oružanim snagama u uslovima njihovog nedovoljnog finansiranja", dodao je Jeleč.

Donirana vozila biće raspoređena u Glavnu logističku bazu, Komandu za podršku i Komandu za obuku i doktrinu.

 

04.09.2012.

SUĐENjE RATKU MLADIĆU: JEDINI PREŽIVJELI S VRHPOLjSKOG MOSTA: TJERALI NAS DA SKAČEMO, PA PUCALI

Jedini preživjeli s Vrhpoljskog mosta: Tjerali nas da skačemo, pa pucali

 

Rajif Begić na suđenju Ratku Mladiću, 4. rujan 2012.

***********************************************

 

Na haškom suđenju zapovjedniku Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću iskaz je dao Rajif Begić, jedini preživjeli s Vrhpoljskog mosta, na kojem je 31. svibnja 1992. godine ubijeno oko dvadesetak muškaraca bošnjačke nacionalnosti iz zauzetih zaselaka oko Sanskog Mosta.

Svjedok je sudu opisao prebijanje i iživljavanje koje je prethodilo likvidaciji počinjenoj od strane vojnika VRS-a.

Teško uzdišući Begić se prisjetio najtežih trenutaka u životu kada su ga pripadnici Šeste krajiške brigade VRS-a sprovodili prema Sanskom Mostu. No umjesto na deportaciju autobusom - kako im je rečeno, dvadesetak zarobljenika je uz premlaćivanje i pojedinačno ubijanje, dovedeno na Vrhpoljski most.

„Nakon nekog tog dužeg premlaćivanja i vrijeđanja, jedan vojnik se pitao glasno – tko zna lijepo skakati u vodu? Jedan vojnik koji je stajao uz desnu ogradu, zvao se Aćimović Marinko, rekao je – ja znam da Cera zna lijepo skakati u vodu“, opisao je početak ubijanja svjedok.

Snimak Vrhpoljskog mosta prikazan na suđenju Mladiću, 4. rujan 2012.
.....................................................
​​Prvi u stroju zatočenika bio je Midhet Cerić, kome je Jadranko Palija, jedan od vojnika koje je svjedok poznavao, naredio da se popne na ogradu mosta i skoči u vodu.
Svi zarobljenici su jedan po jedan tjerani da skaču s mosta s kojeg su ih zatim četiri vojnika VRS-a gađala automatskim oružjem. Svjedok Begić je također natjeran da skoči, a iako si je pri tomu dodatno razbio već pretučenu glavu, uspio se prikriti ronjenjem. Umjesto na njega, vatra je otvorena na majicu koju je skinuo.

„Iz vode sam mogao promatrati, dva-tri puta, isti scenarij. Znači čovjek skače, a ova četvorica pucaju. I poslije tog pucanja više nitko nije skakao u vodu. Nije se čuo ni jaukanje, ni psovanje...“, opisao je Begić.

Enes Dizdarević, također ubijen, imao je samo petnaest godina. Svjedokov brat Nedžad je bio zadnji u koloni zarobljenika na mostu.

„U onom trenutku kada sam skakao s mosta, pogledao sam prema njemu i on je pogledao mene. I to je bio jedini zadnji put kad smo se vidjeli“, prisjetio se s tugom svjedok.



Zbog krvarenja se Begić vratio do rodnog sela Donji Begići, zauzetog prethodno od srpskih snaga, gdje mu je pomogla kuma Anđa. No susjedi srpske nacionalnosti su se bojali zbog njegovog povratka, jer se saznalo o masovnom ubojstvu na Vrhpoljskom mostu.

Zato su pozvali vojnike VRS-a koji su Begića odveli u logor Manjaču od kuda je pušten potkraj 1992.


Rajif Begić je identificirao posmrtne ostatke sedam poznanika koji su 31. svibnja 1992. bili s njim na Vrhpoljskom mostu. Istog dana u obližnjem selu Hrustovo ubijeno je 30 žena i djece, bošnjačke i hrvatske nacionalnosti.

Tijekom unakrsnog ispitivanja obrana je pokušavala dovesti u pitanje njegov iskaz ispitujući ga o detaljima već datih izjava na drugim suđenjima za ratne zločine. Također, obrana Mladića je navodila podatke o navodnim oružanim aktivnostima bošnjačkih snaga u selima općine Sanski Most kako bi relativizirala navode optužnice o nasilnom preuzimanju vlasti od snaga bosanskih Srba.

Kao idući svjedok o dijelu optužbi za genocid u više općina na početku rata s iskazom je počeo Šefik Hurko, koji je preživio zlostavljanje u zatočeničkim objektima u Rogatici.

Optuženi Mladić je, potkraj zasjedanja u utorak, ponovno upozoren na neprimjereno ponašanje u sudnici, no ovaj put nisu poduzete neke mjere, poput nedavnog izbacivanja.
04.09.2012.

IZBORNA KAMPANjA MILORADA DODIKA: MILORAD DODIK ZABAVLjAO PUBLIKU ISPOD ŠATORA

Predsjednik RS zabavljao publiku ispod šatora
Dodik pjevao na tradicionalnoj borbi bikova u Manjači
04.09.2012.
Dodik pjevao na tradicionalnoj borbi bikova u Manjači

Predsjednik manjeg bh. entiteta Milorad Dodik čim se približe izbori i izborna kampanja, počinje pokazivati svoj pjevački dar.

Dodik je, naime, sa Bajom Malim Knindžom koji je tokom rata pjevao ratnohuškačke pjesme i pozivao na ubijanje Hrvata i Bošnjaka, zabavljao mase ispod šatora  na narodnom veselju upriličenom na Manjači, povodom tradicionalne borbe bikova.

Dodik je pored Knindže pjevao još sa nekim "zvijezdama" podšatorskih veselja, izvodivši repertoar narodnih pjesama.

 

Dodik pjevao na tradicionalnoj borbi bikova u Manjači | Avaz ...

 

 

 

 

04.09.2012.

PODRŽANA NAČELA IZMJENA ZAKONA O FINANSIRANjU INSTITUCIJA - RAZMATRANI REVIZORSKI IZVJEŠTAJI

Podržana načela izmjena zakona o finansiranju institucija

imageZgrada institucija BiH

******************************

SARAJEVO - Članovi Komisije za finansije i budžet Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH podržali su danas načela Prijedloga zakona o izmjenama i dopunama Zakona o finansiranju institucija BiH. U saopštenju Parlamentarne skupštine BiH navodi se da je na današnjoj sjednici prihvaćena Informacija o stanju javne zaduženosti BiH na dan 31. decembar 2011. godine, čiji je podnosilac Vijeće ministara BiH.

Prema Informaciji VM, stanje javne zaduženosti javnog sektora BiH na dan 31. decembra 2011. godine iznosila je 6.660.217.614 KM.

Članovi Komisije danas su razmatrali revizorske izvještaje o finansijskom poslovanju institucija BiH za 2011. godinu, i to Ministarstva inostranih poslova BiH, Ministarstva odbrane BiH i Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice BiH, koja su imala revizorsko "negativno mišljenje".

Razmatran je i izvještaj Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, koje je imalo revizorsko "mišljenje s rezervom“.

(Vijesti.ba/Srna)

Razmatrani revizorski izvještaji koji su imali "negativno" i "mišljenje s rezervom"

imagePSBiH

***************************

SARAJEVO - Komisija za finansije i budžet Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH razmatrala je na današnjoj sjedici revizorske izvještaje o finansijskom poslovanju institucija BiH za 2011. godinu koji su imali revizorsko “negativno mišljenje” i “mišljenje s rezervom”. To su Ministarstvo vanjskih poslova BiH, Ministarstvo odbrane BiH, Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH i Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH.

-  Ako ste pratili revizorske izvještaje prethodnih godina i uporedili ih s revizorskim izvještajima za 2011. godinu vidjet ćete da nema nekih novih nalaza i novih preporuka. U biti, radi se o istim greškama, propustima, nepravilnostima koji su se javljali i ranijih godina, kazala je novinarima nakon sjednice Komisije zamjenica generalnog revizora Božana Trninić. 

Po njenim riječima, suština revizorskih izvještaja za 2011. godinu i datih negativnih mišljenja se odnosi, prije svega, na neimplementaciju preporuka iz ranijih revizorskih izvještaja.

- Mislim da je konačno došlo vrijeme da se institucije na nivu BiH uozbilje i da čelni ljudi institucija koje su dobile „negativno mišljenje“ i „mišljenje s rezervom“ shvate da su dobili povjerenu obavezu. Samim tim imaju i odgovornost za trošenje, upravljanje, raspolaganje javnim novcem na nivou BiH, kazala je Trninić.

Predsjedavajući Komisije za finansije i budžet Emir Kabil je kazao da je osnovni razlog zašto je došlo nekoliko negativnih izvještaja za institucije BiH kada je u pitanju trošenje budžetskih sredstava, jeste da su se u više navrata sugestije Ureda za reviziju ponavljale i da njihove preporuke nisu ispunjene.

Komisija za finansije i budžet podržala je principe Prijedloga zakona o izmjenama i dopunama Zakona o finansiranju institucija BiH, čiji je poredlagač Vijeće ministara BiH, a kojim se reguliraju odredbe koje se odnose na servisiranje vanjskog duga BiH, posebno za vrijeme trajanja privremenog finansiranja. 

Prihvaćena je i Informacija o stanju javne zaduženosti Bosne i Hercegovine na dan 31. decembra 2011. godine.

(Vijesti.ba/Fena)

 

 

04.09.2012.

DOM NARODA ODOBRIO REBALANS BUDžETA FBiH

Dom naroda odobrio rebalans budžeta FBiH

imageDom naroda

****************************

SARAJEVO - Rebalans ovogodišnjeg budžeta FBiH odobren je na prijedlog vlade FBiH na današnjoj vanrednoj sjednici Doma naroda Federalnog parlamenta u Sarajevu. Da bi stupio na snagu, treba da ga odobri i Predstavnički dom, čije je zasjedanje povodom rebalansa najavljeno za četvrtak, 6. septembra, u Sarajevu. Dom naroda je danas odobrio da novi iznos budžeta bude 1.999.084.438 KM, što je za 75,34 miliona više u odnosu na aktuelni budžet.

Uz tekst rebalansa većinom glasova je podržan amandman Kluba delegata Hrvatskog naroda da 12 miliona za niže nivoe vlasti bude raspoređeno tako što će po pet miliona pripasti Bosanskopodrinjskom i Posavskom kantonu, a dva miliona Kantonu 10.

Odobrenim rebalansom nezadovoljan je Savez poljoprivrednih udruženja Federacije čiji su predstavnici pred zgradom Parlamenta čekali ishod glasanja, a nakon toga se dogovorili da sačekaju odluku Predstavničkog doma. U slučaju nepovoljnog ishoda najavili su među ostalim mjerama blokadu rada Vlade i Parlamenta.

Poljoprivrednici su nezadovoljni što je predloženim rebalansom stavka za poticaje u ovom sektoru umanjena sa 78 miliona na 68 miliona KM.

Predsjednik njihovog Saveza Avdo Muslimović rekao je da poljoprivrednici ne odustaju od zahtjeva da ova budžetska stavka ostane na istom nivou kao i da im se žurno isplati oko 40 miliona poticaja za prvih osam mjeseci.

Traže i da Vlada sačini plan naknade šteta od prirodnih nepogoda te da hitno djeluje sa 50 miliona KM za saniranje ovih šteta.

Ocjenjujući generalno predloženi rebalans i pozivajući danas delegate Doma naroda da ga odobre, federalni premijer Nermin Nikšić ocijenio je da je restrukturiranje vanjskog finansiranja suština rebalansiranog budžeta. Premijer, kao i ministar finansija Ante Krajina, podsjetili su da je rebalans uvjet za nastavak aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom.

"Pored povoljnijeg dolaženja do novca za vanjske obaveze, možemo ići ka reformama", riječi su kojima je ministar Krajina ocijenio rebalans. Delegati Doma naroda odobrili su danas Vladi i prateći akt, izmijenjeni zakon o izvršenju budžeta te izmjene zakona o Agenciji za bankarstvo FBiH. Većinom glasova je podržana i Vladina odluka o zaduživanju Federacije po četvrtom stand by aranžmanu s MMF-om.

(Vijesti.ba/Fena)

 

04.09.2012.

SDP BiH ODGOVORIO SNSD-u: NIKO SE NIJE USPROTIVIO IZBACIVANjU SNSD-a IZ ČLANSTVA INTERNACIONALE

SDP BiH odgovorio SNSD-u
Niko se nije usprotivio izbacivanju SNSD-a iz članstva Internacionale
04.09.2012.
Niko se nije usprotivio izbacivanju SNSD-a iz članstva Internacionale
Zlatko Lagumdžija i Milorad Dodik
FOTO: Arhiva

************************************

Nakon što je SNSD jučer izdao saopćenje u kojem optužuje SDP BiH da stoji iza isključivanja ove stranke iz Socijalističke Internacionale, oglasila se i stranka Zlatka Lagumdžije. Saopćenje SDP-a o događanjima u okviru SI-ja prenosimo u cjelosti.

"Rješavajući statusna pitanja članica SI donesene su Odluke o promjeni statusa organizacija Socijalističke Internacionale.

Između ostalih odluka, donesena je i ona o brisanju iz članstva Socijalističke Internacionale stranke Milorada Dodika - SNSD. Time je završen proces koji je započeo 2006. godine kada je ova stranka prvo promijenila svoju retoriku, a onda i politiku, te odustala od socijaldemokratskih vrijednosti.

U toku trajanja procesa koji je vodio Etički komitet, SNSD je imao brojne prilike za promjenu svojih političkih stavova i agresivne retorike, a za šta očigledno nije bilo ni volje, ali ni dovoljno unutrašnje snage.

Stalno negiranje države Bosne i Hercegovine, kao i pokušaj iskrivljivanja istorijskih činjenica iz neposredne prošlosti ponavljanjem tvrdnji o nepostojanju srebreničkog genocida samo su dodatno ubrzali proces isključenja Dodikovog SNSD-a iz Socijalističke Internacionale.

Ni jedna članica Socijalističke Internacionale, kako iz naše regije, tako iz ostalih dijelova svijeta, nije se usprotivila ovoj odluci, niti iskazala svoju suzdržanost, što najilustrativnije govori o političkom i ideološkom skretanju Dodikove stranke SNSD koje je izazvalo ovakvu reakciju Internacionale i donošenje konačne odluke o isključenju iz svjetske porodice socijaldemokrata.

Pokušaji SNSD-a da se kao razlog isključenja iz SI navedu partnerski odnosi sa SDA i HDZ su u potpunosti bez osnove budući da je jedini razlog isključenja politička doktrina koju baštini SNSD, a koju svjetski, ali i evropski socijalisti i socijaldemokrati ne mogu prihvatiti kao sebi blisku.

Na koncu, o tome ko je socijaldemokrata, a ko nije, ne odlučuje ni SNSD ni SDP nego isključivo Socijalistička Internacionala koja je svojom posljednjom odlukom jasno pokazala da je jedini u svijetu prihvaćeni socijaldemokratski koncept u Bosni i Hercegovini onaj koji zastupa SDP BiH."

 

04.09.2012.

DENIS BEĆIROVIĆ: SVAKU ODLUKU U SKLADU S USTAVOM ĆU POŠTOVATI

Pokrenuta inicijativa za smjenu
Bećirović: Svaku odluku u skladu s Ustavom ću poštovati
04.09.2012.
Bećirović: Svaku odluku u skladu s Ustavom ću poštovati

Kao legalista i demokrata, svaku odluku koja se u ovom Parlamentu i u Predstavničkom domu donese u skladu s Ustavom, zakonom i Poslovnikom Predstavničkog doma ja ću potpuno poštovati, kazao je danas novinarima zamjenik predsjedavajućeg Predstavničkog doma PSBiH Denis Bećirović upitan da komentira inicijativu za njegovu smjenu koju su uputili poslanici SDS-a.

- Da imam još jedan život i da mogu ponovo sve ovo ponoviti, sve bih isto učinio, kazao je Bećirović.

Ako neko od mojih kolega iz Kolegija može slati pisma i govoriti o drugim stvarima, a meni neko da zabranjuje da se i ja oglašavam i iznosim svoje stavove onda je to, dodao je on, politika dvostrukih aršina.

Bećirović je istaknuo da stoji iza svog političkog djelovanja, iza svojih stavova, iza svojih pisama, a „Predstavnički dom neka donese konačnu odluku“.

Na novinarsko pitanje kako komentira jednu od zamjerki iz SDS-ove inicijative za njegovu smjenu o nepoštivanju Ustava, Bećirović je kazao da je to potpuno neargumentirano, potpuno neutemeljeno.

- Treba pročitati Ustav i treba ga pošteno tumačiti, dakle korektno. Kako recimo član Kolegija iz SDS-a može slati pisma i oglašavati se, zar i on onda poštuje ili ne poštuje Ustav.

Ako nađete i jednu odredbu koja govori o tome da li se član Kolegija smije oglašavati ili ne, onda ću ja zaista dati ostavku i prije sjednice, ali naravno Ustav o tome ne govori. Praksa da se članovi Kolegija Predstavničkog doma izjašnjavaju je praksa koja je uspostavljena znatno prije ovog mandata, kazao je Bećirović.

Dakle, dodao je, Predstavnički dom o tome treba argumentirano da raspravi.

- Ponijet ću se onako kakva bude odluka Predstavničkog doma. Bio predsjedavajući, odnosno zamjenik predsjedavajućeg Kolegija ili danas-sutra samo poslanik u Predstavničkom domu, nastavit ću s istom politikom, a to je politika izgradnje demokratske i evropske BiH ravnopravnih naroda i građana.

I kad god bude ugrožen državni suverenitet ove zemlje ja ću reagirati i budite sigurni nikada neću ćutati kao što to neki drugi rade, kazao je Bećirović.

 

04.09.2012.

BORCI NOR-a: REPUBLIKA SRPSKA NIKAD NEĆE BITI DRŽAVA, A BOSNA I HERCEGOVINA VEĆ JESTE 1000. GODINA

Antifašisti pred PSBiH
Borci NOR-a: RS nikad neće biti država, a BiH već jeste 1000 godina
04.09.2012.
Borci NOR-a: RS nikad neće biti država, a BiH već jeste

Predstavnici kantonalnih saveza i udruženja antifašista i boraca narodnooslobodilačkog rata 1941.-1945. iz Bihaća, Travnika, Tuzle, Zenice, Mostara i Sarajeva danas su ispred zgrade Parlamenta BiH uputili javni protest protiv otvorenih napada na državu BiH i dovođenja u pitanje njenog postojanja.

Oni su upozorili da se država BiH nalazi pod izuzetno složenim pritiskom čiji je cilj njen raspad i nestanak.

"Imajući tu zlu kob u vidu i činjenicu da imamo krvava iskustva prošlog vijeka, smatramo svojom obavezom i istorijskom ulogom da upozorimo i pozovemo sve domoljubive građane ove države na glasnost u njenoj odbrani", istaknuo je predsjednik SUABNOR-a KS-a Ibrahim Čomić.

Naglasio je da se antifašisti posebno obraćaju poslanicima državnog Parlamenta da u skladu s Ustavom, Dejtonskim sporazumom i zakonima rade na daljnjoj dogradnji države BiH kojoj pripadaju. Ocijenio je protuzakonitim promoviranje Republike Srpske u državu, potcrtavši da RS nikada neće biti država, a da BiH jeste i bit će.

Kritiku je uputio i građanima, inteligenciji, studentima i udruženjima boraca posljednjeg rata od kojih se očekuje da budu najjači branitelji BiH, posebno studenti. Naglašava da svi šute kada, naprimjer, iz RS-a prijete nezakonitim referendumom, kada se veliča doprinos ratnih zločinaca u krvavom formiranju RS-a, iznose tvrdnje da će se BiH raspasti, negira genocid, omalovažavaju žrtve ili traži podjela teritorija.

"A kakve su reakcije na ovakva razbijačka i fašistoidna djelovanja? Blaga ili gotovo nikakva. Kao da je ćutanje postalo način ili oblik življenja i zavlačenja u svoju ljušturu", kazao je on.

Ove su stavove potvrdili i predstavnici SABNOR-a ostalih kantona, kao što je Tuzlanski, izražavajući nezadovoljstvo radom državnog parlamenta u zaštiti države od sve drskijih, bezočnijih, ekstremno nacionalističkih i otvoreno separatističkih ataka na opstanak BiH.

Iz ovog tuzlanskog SABNOR-a zahtijevaju od Parlamenta BiH odlučan i jedinstven zaokret na prevazilaženju ekonomskih i drugih teškoća te otklanjanju nezakonitosti i neustavnosti, u prvom redu korupcije, pljačke, utaje i ukupnog podrivanja države BiH.

 

04.09.2012.

VLASTI ENTITETA RS-e FINANSIRALE INDUSTRIJU PORICANjA GENOCIDA

Vlasti Republike Srpske sa 1,6 miliona KM finansirale industriju poricanja genocida

04.09.2012.

 

image

Michael Dobbs / foreignpolicy

**************************************

Ispostavilo se da poricanje genocida nosi sa sobom određenu cijenu - i to poprilično veliku. Finansijski izvještaji iz enitetske jedinice bosanskih Srba, poznate kao Republika Srpska (RS), otkrivaju da je grupa, kojoj je sjedište u Den Haagu, sastavljana od pseudostručnjaka koji sebe nazivaju Historijski projekat Srebrenica primila više od miliona dolara od vlade RS-a u posljednjih pet godina. Ovo je na svom blogu na stranici magazina Foreign Policy napisao poznati publicit i novinar Michael Dobbs.

- Kao što znaju marljivi čitaoci ovog bloga, Historijski projekat Srebrenica specijaliziran je za ispitivanje, i u mnogim slučajevima poricanje, osnovnih historijskih činjenica povezanih s masakrima koje su izvršile snage bosanskih Srba pod zapovjedništvom generala Ratka Mladića u julu 1995. godine.

Grupu predvodi 62-godišnji američko-srpski "advokat" iz Chicaga Stephen Karganović, koji je tvrdio, u intervjuu sa mnom prošle godine, da je manje od 1000 muslimanskih zatvorenika pogubljeno nakon pada "zaštićenih zona" Ujedinjenih nacija.

Iscrpna međunarodna istraga događaja u Srebrenici, uključujući tim forenzičkih patologa, stručnjaka za DNK, demografskih eksperata i detektiva ustanovio da su snage bosanksih Srba ubile oko 7.000 muslimanskih zatvorenika u nizu masakara između 12. i 16. jula 1995. godine.

Dodatnih 1.000 muslimanskih muškaraca i dječaka ubijeni su u zasjedama i oružanim sukobima dok su pokušali doći do sjevernog dijela Srebrenici koji je nalazio pod kontrolom muslimana, piše Dobbs.

Ovaj publicist smatra da nije najalarmantnije u vezi s Historijskim projektom Srebrenica činjenica da postoje ljudi koji tvrde da je crno bijelo, "nego da se industrija poricanja finansira od strane vlasti bosanskih Srba".

- Gruba analogija mogla bi biti da njemačka vlada i parlament glasaju svake godine za finansiranje istraživanje Davida Irvinga i drugih revizionističkih povjesničara holokausta, Dobbsov je stav.

Ovaj autor na svom blogu stranici magazina Foreign Policy donosi prikaz godišnjih subvencija Historijskom projektu Srebrenica koje su odobrili Vlada Republike Srpske, kao i Narodna skupština RS. Tako je Karganovićev projekat 2008. dobio 175.000 KM, 2009. i 2010. po 400.000 KM, 2011. 398.840 KM, a ove godine 300.000 KM. Historijski projekat Srebrenica koji  čiji osnivač tvrdi da je u zaštićenim zonama UN-a u istočnoj Bosni stradalo manje od 1000 ljudi od Dodikove i vlade Aleksandra Džombića je sveukupno dobio  1.673.840 KM.

- Da bude jasno, ne protivim se žustrim i otvorenim debatama o dokazima predstavljenim na suđenju za ratne zločine na području bivše Jugoslavije, što zaslužuje da bude u potpunosti istraženo. Niti se protivim različitim tumačenjima međunarodnog zakona o genocidu.

Iako je tribunal presudio da je počinjen genocid u Srebrenici, poštujem prava ljudi da se ne slože iz raznih razloga. S čim se tada nosimo jesu mišljenja i tumačenja zakona, a ne historijska istina. Ali, što je nedopustivo, kako se meni čini, jesu neutemeljno preispitivanje osnovnih činjenica koje su dokazane i nalaze se van svake sumnje, piše Dobbs, te dodaje kako nema dokaza koji će podržati Karganovićeve tvrdnje da je "velika većina" muslimana u Srebrenici poginula u vojnim sukobima sa snagama bosanskih Srba.

- Finansijska podrška Vlade i NS RS-a za takve sulude teorije čini ovaj entitet sudionikom u naporima da se uguši istina o najgorem masakru u Evropi od Drugog svjetskog rata, kaže na kraju svoga bloga na internet stranici magazina Foreign Policy Michael Dobbs.

(Vijesti.ba/Fena)

 

04.09.2012.

NEGODOVANjE U REPUBLICI SRPSKOJ

Negodovanja u Republici Srpskoj

Bezobrazno mnogo novca poklonjeno Kusturici

 
Sve za Andrićgrad: Ugljevički rudari poklonili Kusturici pola miliona KM
Sve za Andrićgrad: Ugljevički rudari poklonili Kusturici pola miliona KM
Photo: novosti.rs

Odluka Skupštine akcionara Rudnika i Termoelektrane Ugljevik od 24. augusta ove godine da se za Andrićgrad, projekt reditelja Emira Kusturice u Višegradu izdvoji čak 500.000 KM kao donacija iz dobiti tog preduzeća u prošloj godini, izazvala je negativne reakcije u demokratskoj javnosti Republike Srpske, piše Agencija Anadolija

Time je, kako ocjenjuju, samo nastavljena praksa da se za Kusturičin projekt masovno izdvajaju finansijska sredstva javnih preduzeća Republike Srpske i poreznih obveznika koji pune budžet Republike Srpske.

Ugledni ekonomski ekspert iz Banje Luke Svetlana Cenić smatra da je posljednja odluka odraz najobičnijeg bezobrazluka.

"Novac javnih preduzeća trebao bi se izdvajati za razvoj. Nažalost, ne ide za razvoj već za ovakve namijenjene. Ponovo se nameće pitanje sa čime, sem idejom, Kusturica uopće učestvuje u projektu izgradnje Andrićgrada. Još nismo vidjeli da je Kusturica dao žutu banku. Očito da ta ideja ima visoku vrijednost za njega, a ne znam kakvu vrijednost ima za nas. U ovakvoj besparici  uzimati pare od građana RS, zaista nemam riječi... Ali, dok je god ovakve vlasti i takvih umjetnika, sve je moguće", izjavila je Svetlana Cenić.

Dodaje kako ovo nije jedini slučaj da se Kustrurici daju veliki novci.

"Izdvajale su se pare iz budžeta, iz 'Elektroprivrede Republike Srpske'. Treba pitati i opštinu Višegrad i ostale koliko je ko dao za Andrićgrad. Nisu to mala sredstva. I kamen je Kusturica pokušao da uzme da ne bi plaćao. Sva sredstva koja su otišla u taj projekt, otišla su iz Republike Srpske, institucija i javnih preduzeća. Želim vidjeti jednu jedinu uplatu od Emira Kusturice", tvrdi Cenić.

Za predsjednika Alternativnog kluba Trebinje Blažu Stavovića ovakav potez Rudnika i Termoelektrane Ugljevik je očekivan.

"Ovo potvrđuje tezu o moranju završetka istorijskog falsifikata, dakle Andrićgrad. Ovo, također, potvrđuje ranija saznanja o korupciji", kaže Stevović.

Osim pola miliona iz Ugljevika, Kusturica je dobio i 400 hiljada KM iz Hidroelektrana na Trebišnjici. Odlučila je o tome Skupština akcionara kada se odlučivalo o raspodjeli dobiti za 2010. godinu. Na ovu činjenicu je upozorio i Stevović.

Kako javljaju lokalni mediji, prošle godine Vlada RS-a je donijela odluku kojom korisnika sredstava za izgradnju prve faze izgradnje Andrićgrada oslobađa primjene Zakona o javnim nabavkama BiH, te istom odlukom obavezala i lokalne zajednice, javna preduzeća i neka ministarstva da daju novac za ovaj projekt.

Za realizaciju druge faze izgradnje Andrićgrada u Višegradu sredstva u iznosu od dva miliona maraka osigurana su putem Ministarstva trgovine i turizma Republike Srpske, a i prva faza ovog projekta je odlukom Vlade RS-a podržana s nešto više od 4,4 miliona maraka.

....................................

Episkop Atanasije premijeru Srbije

Dačiću, seti se belih listića

 
Photo: mitropolija.me

Penzionisani episkop Atanasije poručio je predsedniku Vlade Srbije Ivici Dačiću, povodom njegove izjave da "hoće da vodi realnu politiku, a ne nebesku Srbiju", da zemaljske Srbije nema bez nebeske, pišu banjalučke "Nezavisne novine"

Atanasije je u otvorenom pismu, kao reakciju na njegovu izjavu, upitao Dačića da li zna da za Srbe Svetoga Save i kosovskog Velikomučenika Lazara nema zemaljske Srbije bez nebeske, kao što nema ni ljudskog bića samo zemaljskog, bez nebozemnog. U pismu se naglašava da "pravoslavna vera i crkva žive život koji započinje na Zemlji, a nastavlja u carstvu nebeskom po srpskom svetokosovskom zavetu i ne prihvata takozvano 'civilizacijsko' raspolućenje i degradiranje čoveka i naroda svođenih na ovozemnu horizontalu groba i smrti.

Atanasije je u otvorenom pismu podsetio Dačića da je na poslednjim izborima u Srbiji dobio jedva sedminu glasova Srba koji su izašli na izbore, što je daleko manje od onih koji nisu.

,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

Vatikanska ekonomska doktrina

Uskladite se s Duhom Svetim

 
Photo: www.ugledmagazine.com

Vatikanski ekonomski eksperti dobro znaju o čemu govore. Ekonomija Matere Crkve, kako znamo, nadahnuta je „istim Duhom kojim Bog diše, a to je Dah ljubavi“, svi se ekonomski subjekti u Crkvi radosno „daju voditi tom ljubavlju“ i tako vođeni lako „pronalaze prava rješenja za opće dobro svih“: od rimskog pape i kardinalskog zbora do posljednjeg seoskog župnika, svatko je tu „osobno zauzet“ da mnogi pojedinci ostvare jednako temeljno pravo na rad, zasluženu plaću, limuzine, palače, dvorce i ostale za život neophodne nekretnine

Ekonomska znanost uglavnom se slaže kako je nacionalno gospodarstvo u recesiji onda kad je u dva uzastopna kvartala konjunkturna stopa rasta niža nego u istom periodu prethodne godine, mada ima i onih koji ekonomskom stagnacijom smatraju i isti gospodarski performans, računajući u negativni trend već i nultu stopu rasta. Neke novije teorije, međutim, radikalno napuštaju opće prihvaćene parametre, definirajući recesiju kao neusklađenost subjekata nacionalne ekonomije s Duhom Svetim.

Revolucionarna teza mogla se čuti u programu Radio Vatikana, koji je oštro i precizno – kako već osjetljivi živac Matere Crkve inače titra na negativne društvene trendove – reagirao na već slavnu demagošku doskočicu hrvatskog premijera Zorana Milanovića, kako se „iz recesije nećemo izvući po Duhu Svetome, već radom i inteligencijom“.

Digla se Sveta Stolica na sve četiri noge, pa preko Radio Vatikana obavijestila pučanstvo kako se „vrli predsjednik Vlade grdno vara“. Vara hrvatski premijer cijelu naciju, pa je valjda pitanje trenutka bilo kad će se i sam prevariti.

Pa zašto naši vjernici zdušno mole nego za dar Duha Svetoga političarima i onima koji upravljaju, da se upravo dadnu nadahnjivati onim istim Duhom kojim Bog diše, a to je Dah ljubavi?“, pita se tako neznani ekonomski analitičar Radio Vatikana. „Dajući se voditi tom ljubavlju oni onda pronalaze prava rješenja za opće dobro svih.

Tu se valja osobno zauzeti, ne samo za to da ja imam dobru plaću, nego i da mnogi pojedinci ostvare temeljno pravo na rad i zasluženu plaću, da bi tako i obitelj mogla dostojanstveno živjeti, a ne tek preživljavati. Eto tu neće ni ministri ni prvi ministar pobijediti, nego molitelji, da se napokon raširi srce za potrebe naroda koji je za to i ovlastio one kojima je dao glas na izborima. Dok se god oni koji vladaju i oni koji ne vladaju ne usklade s Duhom Svetim, ostat će u recesiji.”

Valja ponoviti, za one što će se silno iznenaditi kad za koji tjedan sijede glave iz švedske Kraljevske akademije objave kako je Nobelovu nagradu za ekonomiju dobila hrvatska redakcija Radio Vatikana: „Dok se god oni koji vladaju i oni koji ne vladaju ne usklade s Duhom Svetim, ostat će u recesiji.”

 

Crkva je, kako vidimo, osim uvriježene definicije recesije radikalno napustila i svoj temeljni ekonomski postulat, po kojemu je nacionalno gospodarstvo stabilno sve dok ekonomski subjekti „podaju caru carevo, a Bogu Božje“ – isti dakle onaj zakon kojim „oni koji vladaju“ već dvije hiljade godina drže u pokornosti „one koji ne vladaju“ – odnosno dokle god konjunkturna stopa rasta ima broj papinih crvenih Prada cipela.

Valja, eto, iznova pisati Novi zavjet, pa kad ono kod Mateja farizeji pošalju učenike Isusu da ga pitaju je li dopušteno caru dati porez, a ovaj im odgovori „zašto me iskušavate, licemjeri?, pokažite mi porezni novac!“, da uzme novčanicu od tisuću kuna, pokaže kralja Tomislava i zagrebačku katedralu, upita ih „čija je ovo slika?“, pa objasni: „Podajte dakle caru Božje, a Bogu carevo“.

Ili – jednostavnije – molite se caru, a plaćajte Bogu.

Uskladite se s Duhom Svetim.

Vatikanski ekonomski eksperti dobro znaju o čemu govore. Ekonomija Matere Crkve, kako znamo, nadahnuta je „istim Duhom kojim Bog diše, a to je Dah ljubavi“, svi se ekonomski subjekti u Crkvi radosno „daju voditi tom ljubavlju“ i tako vođeni lako „pronalaze prava rješenja za opće dobro svih“: od rimskog pape i kardinalskog zbora do posljednjeg seoskog župnika, svatko je tu „osobno zauzet“ da mnogi pojedinci ostvare jednako temeljno pravo na rad, zasluženu plaću, limuzine, palače, dvorce i ostale za život neophodne nekretnine.

Zašto je, ekonomskom sintaksom pitano, tomu tako? Zato, shvatili ste, jer tu nisu pobijedili ni papa ni biskupi, nego molitelji, „da se napokon raširi srce za potrebe naroda“. Oni koji vladaju i oni koji mole usklađeni su s Duhom Svetim. Zato recesije nema jedino tamo gdje se „rješenja za opće dobro svih“ ne pronalaze „radom i inteligencijom“, nego „po Duhu Svetom“, odnosno tamo gdje se „za potrebe naroda“ usrdno moli: u Crkvi i bankarskom sektoru.

Revolucionarna teorija Radio Vatikana, uostalom, empirijski je lako dokaziva: dovoljno je pogledati grafikone i ljestvice najjačih svjetskih gospodarstava. Pri vrhu je, dakako, dobra, stara Skandinavija, gdje ne vjeruju u rad, inteligenciju i slične apstraktne pizdarije, već sjednice vlade počinju Očenašem, župnici blagosiljaju nove tvornice, a državne strategije održivog razvoja razrađuju biskupske konferencije.

Photo: Tihomir Lovrić
Lijepo su se s Duhom Svetim uskladili i svi oni pustinjski emirati, kalifati i sultanati: cijelo vrijeme mi, ekonomski idioti, mislili smo da je to do nafte, a to u stvari Duh Sveti lebdi i bdije nad svojom arapskom djecom. Najjači je, pogađate, Daleki Istok, koji je po vatikanskim ekonomskim parametrima već duže vrijeme sasvim lijepo usklađen s Duhom Svetim. Kina, Koreja, Japan, Indonezija i ostali azijski tigrovi uskladili s njim korake i stope gospodarskog rasta, plivaju s Duhom Svetim u recesiji lako i skladno kao na kakvom prvenstvu u sinkroniziranom plivanju.

 

Takvo je na dalekom katoličkom istoku bogatstvo i obilje da im se i Isus nadebljao kao kakav seoski gostioničar. Po cijeli dan sjedi ili leži, opružio se koliko je širok i okrugao, bulji u svoje gole i goleme stope gospodarskog rasta, kontemplira, moli i sve ponavlja „budi volja Tvoja, budi volja Tvoja“. Pa ga prozvali Buda.

Katoličkih zemalja, primijetit ćete, nema na listi najjačih i najkonkurentnijih svjetskih ekonomija, ali to je zato što „oni koji vladaju“ nisu usklađeni s Duhom Svetim kao Kinezi, Korejci, Saudijci ili Šveđani.

Suština nove vatikanske ekonomske misli, izlučene iz dvije hiljade godina vlastitog bogatog iskustva, u najkraćemu se svodi na sljedeće: ne treba se truditi.

Trudan se, naime, može ostati i po Duhu Svetom.

......................................

Stenogrami i kamenogrami

Dodik pjeva Slobodnoj Evropi

 
Combo: e-novine

Razgovor Nebojše Stefanovića, predsednika Skupštine Srbije, i Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske na večne teme: Da li smo odustali od pravedne borbe protiv sveta? Kome sve treba dati orden Republike Srpske? Da li je za BiH bolji kiparski ili vajarski model? Da li treba računati na mirnu secesiju?

- Ćao, Mile, Neša je.

- Koji Neša? Čujem po glasu da nisi Radmanović, a nisi ni Neša iz „Galije“...

- Neša, bre. Ajde, seti se!

- Rano jutro, već grije ko u kazanu, glava mi je ko ispod sača da sam je metio, kafu još nisam popio, a ti misliš da nemam pametnija posla nego da se sjećam Neša...

- Ajde, potrudi se malkice, biće ti drago kad se setiš! Evo da ti pomognem: Neša S.

- Ma možeš da budeš Neša Četri S, ne četri nego četristo četrdeset četri... Šta ima da mi bude drago ako me mrzi da se bakćem i sa Nešama i sa cijelim svijetom?!

- Nemoj, Mile, da te čuje ceo svet. Jedva će da dočeka. Pomisliće da si odusto od naše pravedne borbe protiv njega.

- Zabole mene šta će svijet da misli. Oćeš ti da se predstaviš ko si i šta si ili da i tebe stjeram tamo gdje sam stjero čitav svijet đuture...

- Neša Stefanović, Mile, predsednik Skupštine Srbije. Jel sad znaš koji Neša?

- Znam, ali ne znam zašto.

- Ne razumem šta oćeš da kažeš.

- Ne znam zašto me zoveš ovako rano.

PHOTOMONTAGE: E Che

- Jesi ti, Mile, slušo Slobodnu Evropu?

- Ne slušam ja nikoga, pa ne slušam ni tu Evropu. Oni u Brislu ne slušaju mene, pa neću ni ja da slušam njih ovdje u Banja Luci.

- Ali, Mile, nema to veze sa Briselom. To je radio-stanica. Zove se Slobodna Evropa. Čuo si valjda?

- Čuo sam, al nisam slušo. Ne slušam ti ja tu evropsku muziku, samo ovu domaću koju puštaju naše radio-stanice. A i to samo u kolima, ponekad.

- Pa trebo bi da slušaš, Mile. Da čuješ šta govore o meni. Mnogo su mi zamerili što sam Republiku Srpsku nazvo državom. Jesi ponosan na mene?

- Šta ima da budem ponosan? Ko da si reko ne znam šta. Reko si ono što se podrazumijeva.

- Ih, što si namćor!

- Kako te ne mrzi da se ljutiš ranom zorom?! Ajde, dobićeš dogodine orden Republike Srpske, pa će da te prođe ljutnja. Javi se mojoj sekretarici i ostavi podatke.

- Sad još i vređaš. Ja da se javim tvojoj sekretarici?

- Ja, Nešo, stvarno ne kontam šta ti zapravo oćeš. Oćeš orden? Evo orden! Nećeš da nazoveš sekretaricu? Ne moraš. Svejedno ćeš da ga dobiješ.

- Ali zašto?

- Zato što sam ti reko da ćeš da ga dobiješ. I zato što ja držim do svoje riječi. Moja riječ je, Nešo, ovdje zakon. 

- Hvala ti, Mile, ali ja stvarno nisam zvao zbog ordena. Ja sam zvao zbog ove emisije na Slobodnoj Evropi. Mislio sam da si slušo.

- Reko sam ti već: nisam ja ko vi u Beogradu, da moram da slušam Evropu. Ja ne moram da slušam nikoga.

- Pa saslušaj mene, čoveče! Radi se o važnim stvarima, o Republici Srpskoj. Dva ozbiljna čoveka razgovarala, iz inostranstva, na temu je li međunarodna zajednica digla ruke od takozvane Bosne i Hercegovine.

- Što se mene tiče, nema od čega da dignu ruke. Možeš da ih nazoveš na taj radio i da im to kažeš. Ako je tebi neugodno, reci im slobodno da sam ja to reko.

- Ali, Mile, znaju oni sve što ti kažeš. Ne treba da im se ponavlja. I jasno je njima da ta njihova Bosna i Hercegovina ne funkcioniše. I jedan od njih, ovaj Marko Prelec iz Međunarodne krizne grupe, priznaje da Republika Srpska energičnije radi na evropskim reformama nego ova Federacija.

- I njemu ćemo da damo orden. Neka se i on javi mojoj sekretarici.

- Aman, stani malo, čoveče, s tim ordenima! Ne radi se o tome. Hoću da ti kažem da i taj čovek koji je, ko što vidiš, dobronameran, ne podržava ovu tvoju priču da treba da se primeni kiparski model i da se prave odvojeni pregovori sa Republikom Srpskom oko ulaska u Evropsku Uniju. Znači, nemoj više da pominješ Kipar.

Photo: TANJUG

- Ja ću da pominjem šta ja oću.

- Nemoj, Mile, da se inatiš tamo gde ne treba. Znaš da nam prate svaki korak. Zakeraju nam i zbog onog međudržavnog sporazuma što smo ga sklopili za hidrocentrale na Drini. Naročito zakera onaj Nemac Boda Veber.

- Možeš i njega da nazoveš i da mu kažeš da je Republika Srpska već sklopila međudržavne sporazume ne samo sa Srbijom, već i sa Hrvatskom, a to, podsjeti ga, posredno znači i sa Evropskom Unijom. I reci mu da ćemo, ako budemo htjeli, da sklopimo međudržavne sporazume i sa Njemačkom i sa Amerikom, pa na kraju i sa tom njihovom Bosnom i Hercegovinom.

- Ali, Mile, ne ide to tako...

- Ima da ide. Ako taj tvoj Nijemac prestane da zakera, možemo i njemu da damo orden.

- Molim te, Mile, stani malo s tim ordenima! Daj da ozbiljno razgovaramo.

- O čemu da ozbiljno razgovaram? O tome kako si ti upalio radio, pa si umjesto pjesama slušo neku emisiju bez muzike?

- Ali i tebe su tamo pominjali.

- Ja više volim da me pominju u pjesmi. Znaš onu: „Miloradeee, bekrijoooooo...“

- Milorade, aman, uozbilji se! Ovaj Prelec kaže da te Zapad ne bi zaustavljo kad bi ti raspiso referendum i proglasio nezavisnost Republike Srpske.

- Pa dobro, evo samo da popijem kafu, pa odoh da ga raspišem.

- Stani, Mile, nemoj još!

- Što da ne?

- Pa kažu da to ne bi bilo pametno, jer da nije moguća mirna secesija Republike Srpske.

- Dobro, Nešo, ja još nisam popio kafu, ali ti sigurno jesi. Pa ajde, reci ti meni, jel ti stvarno misliš da sam ja toliko blesav pa da računam na mirnu secesiju?!

- A na šta računaš?

- Pa računam na nas!

 

 

04.09.2012.

FAŠIZAM KULTURNIH RAZLIKA

Fašizam kulturnih razlika

 
Inspirisan srpskim zločinima: Anders Breivik na izricanju presude
Inspirisan srpskim zločinima: Anders Breivik na izricanju presude
Photo: EPA/Heiko Junge

,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

Nije slučajnost da je Breivikov manifest prepun referenci na srpsku desnicu 90-tih i 2000-tih, jednu od najodvratnijih pojava novije evropske istorije. Njegovi heroji su radikalni nacionalisti među Srbima, kao što su Radovan Karadžić i Ratko Mladić - pišu u ekskluzivnom komentaru za eNovine novinar i publicista Jens-Martin Eriksen i profesor Frederik Stjernfelt. Međutim, zloćudna veza između kulturološke desnice i važnih centara verske moći kakva postoji u Srbiji samo je vrh ledenog brega - na ekstremnoj desnici Zapadne Evrope buja varijacija iste ideologije koja se prenosi kulturom

Photo: morgenbladet.no

U petak, 24. avgusta, sudski proces protiv norveškog teroriste Andersa Breivika okončan je presudom. Kazna je najteža moguća - 21 godina zatvora uz mogućnost produženja ukoliko, 21 godinu kasnije, i dalje bude smatran opasnim.

Težina kazne nije iznenađenje, s obzirom na ono što je Breivik učinio 22. jula prošle godine. Bombom je pokušao da ubije norveškog šefa države, da bi zatim ubio više od 60 nevinih mladih članova Radničke partije na letnjem kampu – tvrdeći da se ta partija sastoji od ”kulturoloških Marksista” odgovornih za nastupajuću muslimansku okupaciju Evrope.

Pa ipak, presuda ostavlja mnoga važna pitanja otvorena. Kako je Breivik mogao tako daleko da dogura neprimećen? Koliko su njegovi stavovi prisutni u Norveškoj i čitavoj Evropi? Šta je, zapravo, suština njegovih stavova? Breivikova ideologija je do te mere ekstremna da se značajan deo procesa pred norveškim sudom bavio njegovim mentalnim zdravljem. Da li je bio klinički lud pa mu se samim tim nije moglo suditi u postupku koji podrazumeva mentalnu sposobnost optuženog? Da li ga je radije trebalo smestiti u ludnicu ili bolnicu, na neodređeno vreme? Ili su njegova dela, koliko god strašna, dosledan rezultat političke ideologije koja jeste ekstremna ali ne i patološka? Dve različite grupe psihijatara veštačile su na sudu – i došle do sasvim suprotnih zaključaka po ovom pitanju. Presuda je ipak u obzir uzela zaključak o mentalnom zdravlju i Breivika sada očekuje redovna zatvorska kazna.

U svakom slučaju, Breivikov manifest čijih je 1500 strana objavljeno na internetu ne čini se kao šizofreni tekst. Nešto od toga je prepisano, druge delove je očigledno pisao sam – ali taj tekst, baš kao i složena logistika Breivikovog čina, pokazuje visok stepen koherentnosti.

Versko-kulturološki usud: Podrška Mladiću u Beogradu
Photo: EPA

......................................................................

Breivikova ideja je da bi Muslimani trebalo da budu proterani na Bliski istok da tamo osnivaju svoje kalifate – ono što bi Islamisti verovatno i želeli. Njegove stvarne neprijatelje, “kulturološke Marksiste” sa Zapada, treba pogubiti. Dekadentnim liberalima treba omogućiti da prežive, ali samo u segregiranim, obezbeđenim zonama geta u gradovima, kako bi se sprečio njihov uticaj na javni život. Država iz Breivikove vizije treba ponovo da uspostavi konzervativne evropske, hrišćanske vrednosti. Međusobno posvađane hrišćanske sekte treba ponovo ujediniti pod upravom Pape ratnika. Političkim partijama treba dozvoliti nešto manjeg uticaja ali državom treba da upravljaju krstaši kao što je on. Viteški red iz njegove fantazije, obnovljeni red Vitezova Templara, treba da predvodi borbu koja će dovesti do društva pod kontrolom Saveta čuvara.

Ova politička ideologija očigledno nije privatna izmišljotina jedne poremećene individue, već ima duboke korene u tradicijama ekstremne evropske desnice koja je proizvela nacizam, fašizam i radikalni konzervativizam. To je tradicija antiprosvetiteljstva, pokrenutog protiv rađanja liberalne demokratije i vladavine zakona u 18. veku a koje do danas opstojava na evropskoj ekstremnoj desnici. Breivikov san je totalitaran – demokratiju treba strogo zauzdati, politička prava bi trebalo da budu privilegija jednog sloja građana u odnosu na ostale, teologiju treba vratiti na centralno mesto u politiku, modernost treba poništiti. Nije slučajnost da je njegov manifest prepun referenci na srpsku desnicu 90-tih i 2000-tih – jednu od najodvratnijih pojava novije evropske istorije. Breivikovi heroji su radikalni nacionalisti među Srbima, kao što su Radovan Karadžić i Ratko Mladić, kojima se trenutno sudi u Hagu za genocid.

Ali srpska desnica samo je vrh ledenog brega. Politička kritika modernosti čini se da poslednjih godina jača u Evropi. Međutim, uz tako mnogo različitih trendova, to je prilično razuđen pokret, koji obuhvata i populiste nacionaliste i nacional-konzervativne partije u okviru demokratskih sistema Zapadne Evrope (uključujući i dansku Narodnu partiju, holandsku Partiju za slobodu, francuski Nacionalni front, švajcarsku Narodnu partiju, italijansku Ligu severa i druge), obnovu fašisoidnog hrišćansko-nacionalističkog pokreta (kao u Srbiji) i brojne trendove koji su nespojivi sa liberalnom demokratijom.

Zloćudna veza između kulturološke desnice i važnih centara verske moći možda ne postoji na zapadu Evrope onako kako postoji u Srbiji, ali na ekstremnoj desnici buja varijacija iste ideologije koja se prenosi kulturom. Ponekad označena kao “diferencijalizam”, osnovna je pretpostavka da postoje suštinske i nepremostive razlike između kulturnih i verskih zajednica – koje bi, iz tog razloga, trebalo da žive razdvojene, sa različitim zakonima, institucijama i zasebnim teritorijama. Diferencijalizam je multikulturalizam desnice: stav je da je rat između Hrišćanstva i Islama neizbežan – u rasponu od razobručenog nasilja na Balkanu do ideoloških građanskih sukoba niskog intenziteta u Zapadnoj Evropi. Neki čak smatraju da je taj rat zapravo poželjan budući da sukob otkriva koliko su kultura i religija krucijalni faktori u životu naroda. Takvo se mnjenje širi u brojnim varijacijama. Ono što im je svima zajedničko jeste osnova u kulturi i religiji kao i činjenica da se sve mogu kolektivno kategorizovati kao ”kulturalizam”. Evropske nacionalističke partije sa ekstremne desnice predstavljaju monokulturalne stegonoše ove vrste kulturološke ideologije. Ova koherentna ideologija nalazi se u osnovi Breivikovog stava protiv multikulturalizma.

Virus monokulturalizma: Sudbina Srbije
Photo: chedathedog.deviantart.com

,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

Korisno je shvatiti ovu vezu – jer nam to omogućava da jasnije vidimo određene stvari. Jedna od njih je, kako je to ukazao norveški istoričar Øystein Sørensen, da je među postojećim političkim sistemima na planeti Breivikovom snu najsličniji – islamistički Iran. Teokratska politika, progon nevernika, stroga kontrola domaćih liberala… sve do vrhovnog vođstva inicijata iz Saveta čuvara. Većini posmatrača nije teško da uvide činjenicu da brejvikovski hrišćanski fašizam pripada desnici. Ali političke fantazije islamista pripadaju upravo istom političkom polju. Ono što ljude ometa da to shvate jeste to što su ova dva suprotstavljeni, čak smrtni neprijatelji. Ali izgleda da zaboravljamo da su partije ekstremne desnice partikularisti, skloni svaki svojoj odabranoj grupi, i zbog toga su tipično neprijatelji a ne saveznici – setimo se samo francuskog i nemačkog nacionalizma 19. veka. Breivik nam omogućava da shvatimo nešto što smo skloni da previđamo: svi teokratski totalitarizmi imaju mnogo strukturnih sličnosti i pripadaju ekstremnoj desnici.

Drugi, još važniji uvid jeste da nam Breivikova zloćudna ideologija omogućava da razlučimo, sasvim jasno, njegov napad na multikulturalizam od prosvetiteljske kritike nedemokratskog multikulturalizma. Ove dve kritike multikulturalizma, u stvari, potiču sa sasvim suprotstavljenih strana. Breivik napada ono što je u njemu ”multi”, dok Prosvetiteljstvo napada ”kulturalizam”. Breivik postavlja monokulturalizam naspram multikulturalizma. On želi da hrišćanske vrednosti suprotstavi muslimanskim, u nasilnom krstaškom pohodu. Ali prosvetiteljska kritika multikulturalizma uviđa da su i multikulturalizam i Breivikov monokulturalizam samo varijante kulturalizma. I jedni i drugi veruju da su pojedinci determinisani kulturom kojoj pripadaju – da nemaju slobodnu volju da utiču na svoje izbore i tok svojih života. Univerzalni humanizam ne pridaje posebna prava nijednoj kulturi ni religiji, bilo Breivikovom monokulturalizmu ili nagizdanim sveštenicima multikulturalizma. Umesto toga, zahtevaće da kulture i religije nemaju nikakva prava – već pojedinci. Umesto toga, zahtevaće da prostor svih religija u demokratiji mora biti omeđen osnovnim principima ljudskih prava – bez obzira kojim se bogovima priklanjaju. Prosvetiteljska kritika multikulturalizma zahteva da nijedna kultura ni religija nema posebne privilegije koje narušavaju ljudska prava. Breivika, sa druge strane, uopšte nije briga za ljudska prava – ona pripadaju onome što Breivik želi da iskoreni. U tom smislu, Breivik je učinio savršeno jasnim da granice multikulturalizma moraju biti određene prosvećenim ljudskim pravima – a ne fantazmima i religijom antiprosvetiteljstva.

Presuda Breiviku jasno potvrđuje da je on počinio zločin sa predumišljajem u političkom kontekstu, a ne delo sumanutog ludaka. Ovaj tačan zaključak ne samo da donosi zakonsku pravdu već i razjašnjava njegova apokaliptična dela i kulturalne izazove demokratiji i ljudskim pravima.

* Jens-Martin Eriksen i Frederik Stjernfelt su autori knjige "Demokratske kontradikcije multikulturalizma", New York: Telos Press 2012.

prevod sa engleskog: MJ

,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

Summa summarum: Posle posete Jelka Kacina

Pritisak iz Brisela, spas za Srbiju

 
Nikad srdačnije: Jelko Kacin u razgovoru sa Tomislavom Nikolićem
Nikad srdačnije: Jelko Kacin u razgovoru sa Tomislavom Nikolićem
Photo: TANJUG

Za razliku od brojnih ranijih gostovanja u Beogradu tokom vladavine Borisa Tadića, kada su preovlađujuće teme bili Hag i Kosovo, poslednja poseta Jelka Kacina Srbiji napokon je na visokom političkom nivou pokrenula pitanje vladavine prava i unutrašnjeg uređenja srbijanskog društva. Sa izuzetkom Ivice Dačića, Nebojše Krstića i Teofila Pančića koji su, svako iz svojih ličnih razloga i frustracija, osetili potrebu da stave primedbe na Kacinova izlaganja u Beogradu, čini se da su i vlast i građani ovoga puta daleko pažljivije slušali poruke koje im je izaslanik Evropskog parlamenta doneo

Nije po volji Nebojše Krstića: Jelko Kacin
Photo: TANJUG

Nakon višegodišnjeg tumaranja u začaranom krugu haškog i kosovskog uslova, tema spornih privatizacija kao testa na kome će se dokazati postojanje ili odsustvo principa vladavine prava i pravne države, napokon je došla u fokus nastavka procesa evrointegraicja Srbije. Iako je prvo Evropska komisija, pre više od godinu dana, u svom dopisu stidljivo od Beograda zatražila preispitivanje 24 slučaja za koja je u izveštajima Saveta za borbu protiv korupcije izražena osnovana sumnja da je reč o visokoj korupciji, po tom pitanju do sada nije bilo nikakvih reakcija u Beogradu. Zahtev EK kasnije je, nešto eksplicitnije, ponovio i Evropski parlament u svojoj martovskoj rezoluciji o Srbiji čiji je veći deo bio posvećen sistemskim nedostacima tek promovisanog kandidata za članstvo u EU.

Kako su nakon toga usledili izbori, a potom i postizborna tektonska pomeranja u Beogradu, period konstituisanja novih vlasti i borba sa teškom krizom likvidnosti državnog budžeta, javila se potreba da se ranije odaslate poruke iz Brisela dodatno ojačaju tako što će ih u Beograd doneti neko od visokih evropskih zvaničnika. Tog posla se latio poslovično direktni Jelko Kacin koji je tokom svoje posete otvoreno poručio da je vreme da “Srbija od zemlje postane država”, kao i da će dalji napredak zvaničnog Beograda ka članstvu u EU  itekako zavisiti od primene prinicpa vladavine prava i pravne države što po definiciji podrazumeva beskompromisnu borbu protiv korupcije. Iako su poruke, kao i uvek kada je u pitanju Jelko Kacin, bile direktne, brutalne i bez diplomatskih rukavica, iznete stavove pažljivo su saslušali najviši zvaničnici nove vlasti, dok je javnost, za razliku od ranijih slučajeva, dosta objektivno informisana o onome što je izaslanik EP govorio u Beogradu.

Jasna distinkcija koju je Kacin napravio između bivšeg i sadašnjeg režima u Beogradu, isprovocirala je Nebojšu Krstića, bivšeg savetnika bivšeg predsednika, da kao glasnogovornik starog režima, evropskog izaslanika javno optuži za šovinizam. Ključni argument za svoje nebulozne tvrdnje Krstić je našao u izjavi izaslanika EP o mahinacijama i reketiranju stranog kapitala od strane domaćih tajkuna i države. “To su čiste investicije, a to što se delije igraju, to su srpska posla. To nas ne zanima i takva Srbija ne može u Evropsku uniju”, rekao je Kacin i objasnio da u EU ne ulazi zemlja Srbija, nego država, a ona mora da bude pravna, jednaka prema svim svojim građanima.

Te više nego jasne poruke, poslužile su kao povod za reakciju, lično i politički frustriranog, relikta Tadićevog režima, koji je u Kacinovim rečima “prepoznao” šovinističko poistovećivanje svih građana Srbije sa lopovlukom. Taj maliciozni zaključak je usledio uprkos elementarnoj činjenici koja je čak i beogradskim vrapcima (za kojima Krle ovih dana vapi u svojim blogovima) jasno da se izjava nije odnosila na sve građane Srbije već na tačno određene državne i paradržavne tajkunske strukture, kojima je i sam Krstić do skora pripadao. Otuda ne čude, njemu svojstvene, infantilne i ne previše inteligentne opservacije redovno praćene svesnim i nesvesnim mešanjem baba i žaba. Kao i mnogo puta ranije, iz žablje perspektive Tadićevog bivšeg savetnika ni ovoga puta više se nije moglo očekivati.

Premijer nije baš zadovoljan: Jelko Kacin u društvu Ivice Dačića
Photo: TANJUG

Na suprotnoj strani političkog spektra, u redovima vlasti, zbog unutrašnjepolitičkih razloga Kacinove poruke jedino su uznemirile premijera Ivicu Dačića koji se našao uvređenim, navodno ne toliko sadržinom koliko tonalitetom kojim mu je ukazano na očigledne sistemske nepravilnosti. Dačić, kao politički Frankeštajn nastao i oblikovan devedesetih godina pod čekićem Miloševićeve makijavelističke politike, a preživeo zahvaljujući neverovatnom političkom instiktu samoodržanja, osetio se u ovom slučaju posebno prozvanim s obzirom da je u prethodne četiri godine obavljao posao ministra policije čija je direktna odgovornost bila ispitivanje spornih privatizacija o kojima je Kacin govorio. Vođen svojim političkim instiktom, Dačić je osetio priliku da istovremeno ojača svoje pozicije kod nacionalistički nastrojenog dela domaće javnosti, ali i da sa sebe skine odgovornost za nečinjenje tokom svog prethodnog mandata na mestu prvog čoveka policije.

Ono što je verovatno najviše pogodilo Dačića jeste bojazan od toga da su izjave Jelka Kacina i njegov neobično srdačan prijem kod čelnika SNS, ključnog Dačićevog političkog partnera u vlasti, korak ka stezanju obruča oko njegove Socijalističke partije Srbije za koju se pokazalo da je umešana u gotovo sve do sada otkrivene afere. Ironija sudbine je htela da Dačić, zaslepljen ličnim ambicijama,   prihvatajući mesto premijera zapravo postane talac sopstvene pozicije formalno ključnog čoveka Vlade kojoj je u zadatak zapao obračun sa visokom korupcijom u koju je njegova stranka debelo upletena. Tako bi se nadobudni, ali sve nervozniji Dačić, uskoro mogao naći u poziciji da, zarad očuvanja svoje lične pozicije, postepeno sve više žrtvuje korumpirane kadrove svoje stranke što bi na duži rok moglo ozbiljno da oslabi socijaliste za koje se pogrešno i dalje misli da su stranka u usponu iako je situacija u tom pogledu, nestankom Tadićeve Demokratske stranke iz vlasti, u potpunosti izmenjena.

I on protiv Kacina: Teofil Pančić, nešto ljut
Photo: Slobodna Evropa

Šlag na tortu neformalno formiranoj antikacinovskoj koaliciji dao je Teofil Pančić, doskora nezavisni analitičar čija je neobjašnjiva, fanatična zaljubljejnost u lik i delo Borisa Tadića i sama postala predmet stručnih analiza. Lično opsednut fenomenom belih glasova i nadasve frustriran činjenicom da se njegove predizborne prognoze srbijanskom armagedonu u slučaju pobede Tomislava Nikolića očigledno nisu obistinile, Pančić se na tragu nezadovoljstva iskazanog iz Tadićevog tabora i sam okomio na Jelka Kacina. Teofil je tom prilikom dobro primetio da u Briselu postoji izvesna sumnjičavost prema novim vlastima u Beogradu zbog čega će, prema njegovom mišljenju, poruke iz EU biti sve brutalnije i nadobudnije. Ono što je, ljubavlju prema Tadiću, zaslepljeni posmatrač T.P. prevideo jeste okolnost da je upravo stalna sumnjičavost i nadzor onoga što rade srbijanske vlasti zapravo prednost, a ne nedostatak kada je približavanje Srbije evropskim standardima u pitanju. Za zemlju bez unutrašnje reformske snage i vizije sopstvenog razvoja daleko je bolje da bude stalno pod lupom institucija EU, nego da se njenim vlastima daje blanko podrška koja je do sada uvek bila zloupotrblajavana i izneverena. Upravo se na primeru Borisa Tadića pokazalo da je davanje blanko podrške lažnom evropejstvu u Beogradu vremenom postalo najveća prepreka na evropskom putu Srbije.

Za razliku od lažne evropske vizije koju je bivši režim xafsinški promovisao, a na delu konstantno urušavao, novouspostavljena vlast u Beogradu se očigledno suočava sa manjkom ideja i viškom sumnjičavosti i pritisaka iz Brisela zbog čega će u narednom periodu biti daleko osetljivija na poruke koje iz središta EU budu stizale. U tom smislu viši nivo pragmatizma sa kojim zvanični Beograd danas pristupa evropskoj agendi izvesno će za Srbiju dati daleko bolje rezultate od neproduktivnog lažnog evropejstva za koje se pokazalo da je bilo samo maska za bujanje korupcije unutar društva. Da je smenom vlasti u Beogradu već došlo do preko potrebnog provetravanja mozgova, najbolji dokaz je i pomenuta poseta Jelka Kacina koja je prvi put protekla bez, od strane vlasti spinovane, negativne medijske kampanje usmerene protiv izvestioca Evropskog parlamenta. To je za sada možda mali gest, ali u odnosu na ono što smo imali do sada više je nego obećavajući.

,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

Suđenje Oliveru Krsmanoviću

Vriska kod zapaljene džamije

Photo: genocideinvisegrad.files.wordpress.com

U nastavku suđenja Oliveru Krsmanoviću za zločine u Višegradu, svjedokinja Raza Omerović izjavila je da je optuženog vidjela u krugu gradske džamije koja je gorjela u junu 1992. godine

"Prepoznala sam Olivera Krsmanovića i Milana Lukića. Bilo ih je još tu, ali sam ovu dvojicu prepoznala. Bili su nagareni, nabojeni, bučni, vrište...", kazala je Omerović, preciziravši da je iz džamije izbijao dim, ali da nije bilo plamena. Ona je tada iz svog sela Babin Potok sa kćerkom krenula do grada, u nadi da će konvojem napustiti Višegrad, ali se, kako je navela, kada je vidjela da gori džamija, vratila.

Milan Lukić je, kao nekadašnji vođa paravojne jedinice "Beli orlovi", u Haškom tribunalu prvostepenom presudom osuđen na doživotni zatvor zbog zločina u Višegradu. Krsmanovića optužnica tereti da je, kao pripadnik Druge podrinjske lake pješadijske brigade Vojske Republike Srpske (VRS), učestvovao i pomagao u ubistvima, silovanjima i prisilnim nestancima bošnjačkog stanovništva u Višegradu.

Svjedokinja Mujesira Memišević je ispričala kako je iz naselja Dušće (opština Višegrad), gdje je živjela, gledala kako Lukić i drugi izvode iz fabrike "Varda" njenog supruga Ibrišima i druge Bošnjake, koji su potom ubijeni na obali Drine.

"Bio je jedan mršav, po svim prilikama da je ovaj tu što sjedi", rekla je Memišević misleći na optuženog.

U optužnici se navodi da je Krsmanović 7. juna 1992. godine pomogao ubistvo šest ljudi, koji su odvedeni iz fabrike "Varda" i ubijeni na Drini. Njemu je na teret stavljeno i učešće u paljenju kuće u naselju Bikavac u koju je bilo zatvoreno i u kojoj je izgorjelo više od 70 bošnjačke djece, žena i starijih.

Svjedokinja Memišević je navela da je bila u blizini kada je u večernjim satima zapaljena kuća u mjestu Bikavac, te da je ujutro sa komšinicom otišla da vidi šta se desilo.

"Imaš šta vidjeti – kosti k’o panjevi, izgorjela tijela još se puše...", prisjetila se svjedokinja i dodala da tog dana nije vidjela Krsmanovića.

Suđenje će biti nastavljeno 11. septembra.

...........................................

Uskoro: Knjiga koja otkriva sve tajne političkog kriminala

Kako su pljačkani mediji na Balkanu

 
Jedan od glavnih junaka knjige: Milan Beko, začin za svaku korupciju
Jedan od glavnih junaka knjige: Milan Beko, začin za svaku korupciju
Photo: G.Srdanov

Posle više od dve godine iscrpnog i detaljnog istraživanja, tokom jeseni izaći će iz štampe knjiga istraživačkog tima novinara sa prostora bivše Jugoslavije i njihovih kolega iz Nemačke i Austrije, o mahinacijama i pljački medija na Balkanu 

WAZ-maheri: Bodo Hombah i Srđan Kerim
Photo: derwesten.de
KNJIGA ZA KOJU NEMA NIKAKVIH TAJNI:
Šta je WAZ radio u Istočnoj Evropi i posebno Balkanu sa medijima u periodu od 2002. do 2012. godine? Koji su pravi motivi privatizacije medija na prostorima bivše Jugoslavije od strane kompanije WAZ? Ko je upravljao firmom WAZ: Šuman ili Hombah? Kupovina medija u Hrvatskoj, poslovni ili lični interesi? Kako je privatizovana Slobodna Dalmacija?

 

KNJIGA U KOJOJ ĆETE NAĆI SVE ODGOVORE:
Privatizacija Politike i Dnevnika i oproštaj milionskih dugova ovih kompanija. Gde su papiri o kriminalu u Vijestima iz Podgorice zbog kojih je WAZ napustio Crnu Goru i otvoreno optužio Perovića i Ivanovića? Zašto je WAZ i po čijem nalogu kupio u tajnosti hrvatski Nacional i uloga Stjepana Mesića u tome.

Biznis, pre svega: Boris Tadić i Manojlo Vukotić, finansijski obezbeđeni
Photo: FoNet/ Nenad Đorđević
KNJIGA KOJA SVEDOČI O MAHINACIJAMA I KRIMINALU:
Ko  je zaista posredovao u dogovorima i isplatama između WAZ-a i Manojla Vukotića i ko je sprečio istragu o tome u specijalnom tužilaštvu u Beogradu? Kakva je prava pozadina odnosa WAZ-Stanko Subotić? Originalni ugovori, zapisnici, bankarske doznake i uplate u pljački Večernjih novosti! Ko je insistirao da se u ugovorima o privatizaciji Novosti ubacuju klauzule o republičkim izborima u Srbiji?

 

Dogovor medijsku kuću gradi: Boris Tadić i Miroslav Mišković, partneri
Photo: Stock
KNJIGA KOJA SE ČITA BEZ DAHA:
Da li je Srđan Kerim u vreme dok je bio predsedavajući skupštine UN, koristeći tu funkciju učestvovao u naplatama provizije za WAZ i o kakvom se novcu radi? Kako dolazi do promene partnera u Beogradu i kako Srđan Šaper, Nebojša Krstić i Dušan Petrović postaju ključne osobe za dogovore sa državom? Zašto je Miroslav Mišković sve vreme ćutao, a Milan Beko otvoreno pričao da je on jedini vlasnik ovih medija? Ko je držao na vezi  komisiju za zaštitu konkurencije i time ucenjivao predstavnike WAZ-a? Šta su se  desilo na rođendanu Gerharda Šredera i šta je dogovoreno između Tadića i Hombaha tim povodom?

 

I ja sam u knjizi, tik uz Miškovića: Milka Forcan, žena u biznisu
Photo: www.milkaforcan.rs
KNJIGA KOJA RAZOTKRIVA DRŽAVNU KORUPCIJU
:
Ko je tajanstveni advokat, predstavnik Borisa Tadića koji je pregovarao sa bivšim austrijskim kancelarom Guzenbauerom, koga pominje Manojlo Vukotić u Novostima? Kako je Beko godinama trgovao Novostima sa svim strankama u Srbiji i kakva je uloga u tome Milke Forcan? Ko je stvarno bio predstavnik WAZ-a u Beogradu, Kerim, Lange ili Max Winterfield? Ko je Maxu obećao da će prodaja biti dogovorena, ako WAZ pristane da procenat firme pokloni Tadiću i njegovoj ekipi?

 

Kako mi je pripao Kurir zbog partijskih zasluga: Slobodan Homen, ikona pravosuđa
Photo: mpc
KNJIGA U KOJOJ SAZNAJEMO SVE ONO O ČEMU SE ĆUTALO
:
Kad je došlo do obrta u načinu prodaje medija u Srbiji i zašto?  Držanje Raje Rodića u zatvoru, prvi korak u apsolutnom monopolu medija od strane kabineta Borisa Tadića i njegovih kućnih prijatelja? Ko je osmislio da se mediji prodaju Aleksandru Rodiću (paravan za DS) i zašto je taj dogovor propao? Šta je pravi razlog napada LDP oko ove transakcije i apsolutno ćutanje samo dva dana kasnije? Kako je Bogićević u šest meseci promovisan u najsposobnijeg biznismena Srbije i kako je stvorio svoju imperiju? Kakva je uloga Bojana Pajtića, Dušana Petrovića i Slobodana Homena u iznenadnom uspehu Bogićevićevih kompanija? Zašto je Srbija odustala od prava preče kupovine i kako im je u tome pomogao WAZ?

 

Štampa je u našim rukama: Bodo Hombah i Vojislav Koštunica, bliski saradnici
Photo: EPA
KNJIGA O NEVIĐENOJ PLJAČKI:
Kako je Hombah iskoristio preuzimanje firme od strane jedne porodice da ovu pljačku prikaže kao posao novog rukovodstva? Ko je Mikašu i Vencu naredio da potpišu ove ugovore? Koliko je para iz ovih transakcija završilo u privatnim džepovima političara iz Srbije, Makedonije, Hrvatske, a koliko u džepovima službenika WAZ-a? Istina o prodaju imovine WAZ-a u Makedoniji i uloga Srđana Kerima u tom poslu. Originalna dokumenta, procene firme, ugovori i provizije u slučaju Medija Print Makedonija. Ko je posle teksta u e-novinama i najave novih vlasti da će se voditi istraga povodom otimanja Politike, garantovao Kerimu i Hombahu da nemaju razloga za brigu i da će sve biti ispeglano ?

 

O SVEMU OVOME I MNOGIM DRUGIM PIKANTERIJAMA ČITAĆETE U KNJIZI OD PREKO 400 STRANICA VEĆ OVE JESENI! 

 

 

04.09.2012.

O JAGODAMA I TUĐOJ KRVI

All-Inclusive: Državno titranje jaja Ratku Mladiću

O jagodama i tuđoj krvi

 
Zločin se isplati: Penzioner Ratko Mladić sa 47.000 evra neisplaćenih penzija za herojsko klanje
Zločin se isplati: Penzioner Ratko Mladić sa 47.000 evra neisplaćenih penzija za herojsko klanje
Photo: Stock

Srbija je nevoljno uhapsila svog generala jer su tako želeli neki ljudi zli, ali niko joj ne može oduzeti pravo da pati. Videlo se to na prvom koraku, u reakciji domorodaca iz sela Lazarevo, tog slučajnog uzorka srpske kolektivne tuposti, beslovesnosti društva strateški raspoređene u svakoj zaboravljenoj vukojebini srpske pretpolitičke zajednice. U narednim danima tuge i besa, mediji u službi režima otpočeli su predstavljanje zločinca obrisima ljudskog lika, kao starog i bolesnog neisplaćenog penzionera koji čita Nikolaja Gogolja uz zvuke Jelene Karleuše i zdelu jagoda sa šlagom. O krvi koja je u potocima tekla u Potočarima, ni reči

Generale, da vam donesem jagode sa šlagom: Biljana Plavšić, prethodnica Bruna Vekarića
Photo: Stock

Primalna reakcija čopora koji se okupio oko jazbine netom ulovljenog predvodnika, zabranjujući medijima da se približe i praznom leglu, brzom reakcijom srpskih redakcija integrisanih u Demokratsku stranku, zamenjena je, ako izuzmemo Denisa Šaperovog Kuljiša, nešto sofisticiranijim pristupom, ponegde i “kritičkim” tonovima, čak uz delove optužnice za genocid, ružnu stranu reč koja znači istrebljenje, plansko sprovođenje istrebljenja nad čitavom jednom grupom.

Osnovne smernice izveštavanja o masovnom ubici Ratku Mladiću stigle su iz redakcije B92, koja je odmah po uhićenju počela da sagledava celinu slike, čak i neumesne aspekte, imajući u vidu nečovečnost i nedelo zlotvora. U tekstu pod bednim naslovom “Koliko je Mladić koštao Srbiju?”, jer pravo pitanje glasi “Koliko je Mladić koštao Srebrenicu?”, B92 štedljivo saopštava: “Hapšenjem odbeglog haškog optuženika Ratka Mladića, država više neće morati da troši milijarde na njegovu potragu”.

Prvo su nas pretresli, tražili novac, pitali za novac. Uzeli su mi 600 maraka i neku ogrlicu koja je pripadala mojoj ćerki. A onda je došao Mladić i obratio nam se. Prva stvar koju je rekao bila je: 'zar ovo nije bolje nego da poginete? Naser vas je napustio. Nije baš dobra ideja da se vodi rat sa Srbima. Skoro da smo evakuisali sve vaše porodice i one su poslate u Tuzlu, Kladanj i Živinice. Niko vas neće tući, niko vas neće provocirati. Dobićete hranu  i pronaći ćemo neku hladovinu jer vam je ovde veoma toplo'. I svi su aplaudirali govoreći: 'Hvala vam, gospodine, hvala vam generale'. Odveli su nas u skladište. Kada smo ušli, kada je zadnji čovek ušao, on nije imao mesta da sedne, tako da je ostao da stoji. I onda ga je srpski vojnik udario u leđa, opsovao ga i rekao mu da sedne. A taj čovek se okrenuo i rekao da nema mesta. Onda ga je oborio rafal puščane vatre. Odjednom je bilo mnogo pucanja u skladištu, i nismo znali odakle dolazi. Bilo je pušaka, bombi, rafala. Ljudi su počeli da vrište, da viču, da mole za pomoć i onda bi bilo zatišje, pa bi ponovo počelo. I nastavili su tako da pucaju u skladište sve dok nije pala noć.” (Svedok koji je preživeo egzekuciju u skladištu kod sela Kravice, od 11. do 14.  jula 1995. godine)

Neko je izračunao da država Srbija, svom “vojniku” plaćeniku duguje ukupno 47.000 evra neisplaćenih penzija za herojski “minuli rad”, dakle za “raspamećivanje”, upucavanje u potiljak, sekundarne grobnice, snajperske likvidacije, tercijalne grobnice i ostale asanacije u okviru redovnih zverskih aktivnosti. Država nema kud nego da isplati 5,88 evra po smaknutoj muslimanskoj glavi oko Srebrenice, jer je, jebiga, “reč o stečenom pravom koje se ne može izgubiti”, barem ne tako lako kao ljudska glava. Malo li je na ovu skupoću?

Pitali bi za čovekovo ime, prezime, očevo ime, i onda bi odveli čoveka u garažu na kojoj su vrata bila otvorena. Mogli smo da čujemo tupe udarce i ljude kako vrište. Čovek bi počeo da vrišti, da plače, i onda bi pucali u njega, onda bi vikali na njega, i onda bismo čuli vatru iz automatskog oružja i sve bi utihnulo. Ne mogu vam reći tačan broj, jer su nastavljali da odvode ljude celu noć”. (Svedok koji je preživeo masovnu egzekuciju u školi u Grbavcima, od 11. do 14. jula 1995)

Još da me poseti Dobrica Ćosić, pa da mi savest bude mirna: Ratko Mladić, ljubitelj pravoslavnih književnih klasika
Photo: Stock

Nakon što je uz pomoć nedotupavnih brojki apsolviran finansijski dobitak, državni novinarski službenici su prešli i na “ljudski” aspekt stvari. Posle 16 godina kurvinskog bežanja od sopstvene odgovornosti, Mladić je, kako i dolikuje ljudini koja je naređivala ubijanje vezane dece, rekao: “Ja sam taj koga tražite, ja sam Ratko Mladić”.

Jedan od srpskih vojnika, pošto je prošlo nekoliko sati od kada su nas skupili tamo, i kada smo ga pitali zašto su nas izdvojili, rekao nam je: 'Ne znam. Sad dolazi general Mladić pa pitajte njega.' Onda se pojavio Mladić i rekao 'Zdravo komšije' i pitao nas da li ga prepoznajemo. I onda sam mu ja postavio pitanje: 'Generale, zašto nas odvajate od naših porodica?'. A on je rekao: 'Imamo 180 Srba koji su zarobljeni u Tuzli. Vaši ljudi ne žele da ih oslobode, tako da moram da imam 180 vas, da vas mogu zameniti za svoje'. I onda je otišao istim putem”. (Svedok koji je preživeo masakr kod Bratunca u periodu od 11. do 14. jula 1995.)

Javnosti je sa žaljenjem predočeno da je Mladić vidno ostario, da je u jadnom psihofizičkom stanju, da se upišava u gaće, da je promenljivog raspoloženja, može biti suicidalan i duhovit istovremeno, ponekad drzak, opet, u nekim prilikama setan. Drugim rečima, čovek poput svih nas, sa svojim malim hirovima i teskobama.

Četiri ili pet srpskih vojnika u uniformama nam je naredilo da skinemo sve sa sebe, da se svučemo. I video sam čitavu gomilu odeće i obuće i dokumenata, ličnih karata, zdravstvenih knjižica, vozačkih dozvola i takvih stvari. I video sam pored tih vojnika kotur žice i vojnika koji seče parče i vezuje mi ruke iza leđa. Kada sam krenuo niz stepenice, mogao sam da osetim u hodniku krv pod mojim bosim nogama. Pri dnu stepenica, tri do četiri čoveka su ležala mrtva”. (Svedok koji je preživeo streljanja u periodu od 11. do 14. jula 1995. godine)

Pokazna vežba za masovnu likvidaciju: Ratko Mladić na radnom mestu zločinca
Photo: Stock

Međutim, i tako zapišan i navodno konfuzan, general zločina je, profesionalno obaveštavaju mediji, dovoljno moralno-politički svestan da izjavi kako, pored noše, ne priznaje ni Haški sud.

Mora da je bilo ljudi koji su preživeli rafale. I oni su otvarali vatru na njih. Došao je blizu mene. Čuo sam ih kako pretražuju redove. Ležao sam dole među mrtvima sa rukama vezanim iza leđa. Čuo sam korake. Udario me je čizmom i rekao: 'Mrtav je'. Ležao sam licem na dole, a ljudi su padali. Neko je pao na moj vrat. Nisam imao vazduha. Pokušao sam da se izvučem, da izvučem glavu iz gomile tela. Čuo sam glas čoveka koji je takođe preživeo i šaputao mi: 'Prijatelju, hajde da se pomerimo dole. Ubiće nas”. (Svedok koji je preživeo streljanje u okolini Bratunca, jula 1995.)

Nove vesti posvedočile su o Mladićevoj pitomoj naravi, koja ne bi bila u stanju ni mrava da zgazi. Imao je dva pištolja, oba s metkom u cevi, mogao je da pobije policajce kao pse, ali nije! Takav je to pravednik i kolega!

Ubrzo je došao Mladić praćen sa dva automobila i održao je govor. Rekao nam je da ćemo svi biti razmenjeni i da oni nisu kriminalci. Rekao je da svi treba da se predamo, jer ni ptica ne može da proleti kroz njihove linije. I rekao je da ćemo ići u Bratunac na ručak. I da će organizovati grupe da pokupe ranjene u šumama, i da će mrtvi biti sahranjeni tamo gde njihove porodice žele da budu sahranjeni. Onda je naredio da vojnici naprave listu imena svih zarobljenih. Tada je jedan čovek ustao i vojnici su mu prišli i počeli da ga šutiraju i udaraju kundacima. I onda je jedan vojnik izvadio pištolj i ubio ga. I bačen je među ostale. Mladić je bio prisutan. Nije reagovao ni na jedan način. Kad je lista napravljena, Mladić je otišao prema Konjević polju”. (Svedok koji je preživeo masakr u osnovnoj školi u Kasabi, jula 1995.)

Vrhunac perverzije u ljubavnom trouglu Vlast u kampanji – Ratni zločinac – Fašisoidna javnost, nastupio je u trenutku kada smo saznali za specijalne prohteve budućeg pitomca Ševeningena, zahtev da mu se doture televizor, Tolstojevi i Gogoljevi romani i – sveže jagode. Naravno, bljutava država Srbija smesta je udovoljila onom istom čoveku koji je deci u Potočarima delio, potom oduzimao lizalice, znajući da im neće trebati tamo gde ih šalje.

“Postrojili su nas uza zid i tukli su nas. Bio sam tučen najviše i malo sam se plašio. Udarali su me po leđima, po glavi, svojim motkama ili šipkama... Tukli su nas čim god su mogli. Jedan me je uzeo za kosu i bacio na zemlju. Najgori trenutak je bio kada mi je stao vojničkim čizmama na glavu i pritiskao je o beton”. (Svedok koji je preživeo klanicu u selu Šušnjare kod Potočara, jula 1995.)

Okrepljen jagodama, dirnut Gogoljem i ohrabren domaćinskim dočekom, Mladić je poželeo da obiđe i grob ćerke Ane. Može mu se jer on, za razliku od hiljada izbezumljenih bosanskih majki, zna gde je poslednje konačište njegovog deteta.

Bila je žena sa tri sina. Dva starija dečaka su se opirali, i onda su ih odveli svu trojicu... Mislim da je najstariji imao između 18 i 20 godina. Sledeći između 10 i 15. To je moja procena sudeći po njihovoj visini. A najmlađi je imao između 5 i 7 godina. Ubili su ih iza fabrike. Otišli smo tamo posle sat vremena. Sva trojica su bila jedan do drugoga. Bili su pokriveni do pojasa i svoj trojici su bila prerezana grla. Majka se onesvestila” (Svedokinja iz Potočara o događajima od 11. jula 1995.)

Tamo gde ideš, ne trebaju ti jagode: Ratko objašnjava srebreničkom mališanu zašto je voće suvišno
Photo: Stock

Potom su i zvanični državni organi odali počast heroju Mladiću. Zoran Stanković, ministar zdravlja u Vladi Borisa Tadića, posetio je u zatvorskoj ćeliji svog dugogodišnjeg druga, ali o temi razgovora nije želeo da zamara javnost, držeći, s pravom, da ovo nije proces izručenja nego privatni rastanak dvojice prijatelja kojima su, igrom sudbine, upravo leševi ono što ih duboko i prisno povezuje.

Kada je došao taj crni četvrtak, to je bilo u ranim jutarnjim časovima i moje dete je još spavalo, dete koje je trebalo da bude uzeto od mene. Probudila sam ga i rekla da treba da idemo u kamione. Pomerili smo se bliže liniji i njemu je pozlilo. Tu je bio naš prijatelj, stariji čovek i on je rekao da će doneti vode za mog sina. Kada se vratio bio je potpuno beo u licu. Rekao je: 'video sam sve, video sam glave i udove svuda po mestu gde sam otišao da donesem vode'. Kada smo bili na pola puta prema vozilima jedan je rekao mom sinu: 'Mladiću, ti idi na levu stranu'. Onda je on rekao: 'Zašto ja? Ja sam rođen 1981. godine'. I onda sam ga ja molila". (Svedokinja koja je izgubila supruga i dva sina oko Srebrenice, jula 1995.)

Ekskluzivno smo doznali, iz Mladićevih nepovezanih izjava, da je imao punu podršku Srpske pravoslavne crkve (“Mnogi su popovi bili do mene”); da, iako na istom poslu, Šešelja doživljava kao “kretena”; da je nevin (“Ja nikog nisam ubio! Oni koji su ubijali trebalo bi i da odgovaraju”) i, napokon, da je krivica kolektivna (“Vi ste birali Miloševića, nisam ja, pa ko vam je kriv”), što ima veze sa onih 64% podrške Balkanskom kasapinu tokom krvavih godina, od početka devedesetih, kada je ceo Beograd, ceo dan, cvećem ispraćao tenkove i municiju na Hrvatsku i druge bratske republike.

"To je bila velika masa, nekoliko hiljada žena, dece i starijih ljudi, beba, svi su imali jednu stvar na umu: da pobegnu u bazu UN u Potočarima. Jer smo verovali da kada dođemo tamo, bićemo spaseni." (Svedokinja Ćamila Omanović, o događajima od 11. do 14 jula 1995.)

Dželatu se osladilo, naredbodavno se pozvao na zasluge i, dok si preklao grkljan, biće mu omogućeno da vidi i unuku i unuka. “Sutra će prvi put u životu videti unuka Stefana!”, jeca jedan partijski dnevnik, apstrahujući nerođenu decu ubijene dece. Kako je krenulo, neće biti nikakvo čudo ako mu se dozvoli i poseta Jeleni Karleuši, jer smo, u međuvremenu, čuli i taj važan podatak o Mladićevim muzičkim afinitetima (“Meni se sviđa ova mala Jelena Karleuša”).

Srpski vojnici su dolazili. Oni su nosili srpske uniforme i uniforme UN. Šetali su između nas i tražili ljude, po kojim osnovama, ne znam. Koristili su baterijske lampe i pokazali bi na određene osobe... Šefik Mustafić je odveden i posle nekog vremena se vratio. Bio je preplašen. I želeli smo da znamo šta se desilo, gde je bio? Ali je rekao da se ne usuđuje da nam kaže sve, da ne može da nam kaže sve, da će nam možda jednog dana reći. Proveo je neko vreme sedeći među nama i onda je otišao. Mislili smo da je otišao u šetnju, ali on se obesio". (Svedokinja Ćamila Omanović, o događajima od 11. do 14. jula 1995.)

Gde je televizor, tu su kompjuter, diktafon, šahovska tabla (i ugovorena partija sa Brunom Vekarićem u ponedeljak!), nove potrepštine sve zahtevnijeg generala, večito raspoloženog za šalu i kamu.

Udarac bi bio puškom, po glavi. Tačnije, držali su puške u sredini, tako da bi nas jednom udarili pesnicom ili puškom u glavu, ili možda u grudi, jer su ljudi sedeli, tako da su lako mogli da ih udare u bilo koji deo tela. I tako su ih udarali”. (Svedok iz sela Soloćuša kod Srebrenice)

Tužilaštvo za ratne zločine će odobriti i da ruski stručnjaci prekontrolišu Mladićevo zdravstveno stanje u Beogradu ili u Hagu, saznaje Press. Rusi su mu, uostalom, pružali svu moguću logistiku i tokom višegodišnjeg skrivanja (“Mladićeva porodica je, prema saznanjima Blica, održavala direktne kontakte sa ruskim vlastima preko savetnika u ruskoj ambasadi u Beogradu Olega Zize), potvrđujući Staljinovu doktrinu – ništa zločinačko nije nam strano.

Bilo je strašno jer se nije moglo stvarno leći zbog vrištanja, buke, od pustošenja. Kada je svanulo otišao sam do potoka i video sam 11 mrtvih i krenuo sam nazad, ali sam se zaustavio, bio sam uplašen ali sam pomislio, pa hajde da vidim ko je to? Video sam mrtve, šest žena i pet muškaraca”. (Svedok iz baze kod Potočara, jul 1995.)

Stendalove boje za voljenog đenerala: Slavica Đukić Dejanović u prigodnoj, pogrebnoj garderobi
Photo: FoNet

Posle Tadićevog ministra, država je još jednom odala počast serijskom ubici. Ovaj put, na noge izvršitelju genocida otišla je Predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović, u svojstvu jedinog raspoloživog psihijatra (“Bio je to klasičan odnos lekara i pacijenta. Iznošenje bilo kog detalja razgovora koji sam imala sa njim bilo bi odavanje lekarske tajne”).

Mladić je pristupio muslimanskim izbeglicama i ekipa kamermana je bila sa njim i počeli su da bacaju slatkiše muslimanskim izbeglicama. Snimali su sve što je general Mladić govorio nekim ljudima. I onda je kamerman isključio kameru i ono što se tad desilo bilo je strašno, jer su počeli da uzimaju slatkiše nazad, da udaraju ljude, čak i tu decu napred” (Svedok David Vasen o događajima od 11. do 14. jula 1995.)

Da krvavi ubica može biti i nežni otac, svi su shvatili kada je ovaj poklonio sinu prsten sa crnim poludragim kamenom, a naslednik ga, i pre sprovedenih DNK analiza, odmah stavio na prst.

Prvi talas vojnika je očistio sve kuće. Odmah posle, bilo je nekih ljudi koji su ulazili u te kuće i koji su uzimali svu imovinu, sve što je bilo vredno, jednostavno su iznosili napolje”. (Svedok, pripadnik holandskog bataljona o događajima u Srebrenici, jula 1995.)

Kurir saznaje da beogradska ćelija Ratka Mladića ima deset kvadrata, jedna vrata sa špijunkom i jedna s rešetkom, prozor koji se može otvarati na kip, krevet, metalnu kasetu, sto i stolicu. Mladić na raspolaganju ima i televizor, toplu i hladnu vodu s česme na senzor, dok je wc odvojen harmonika vratima. Sve ovo je u skladu sa evropskim standardima, rekao je sagovornik iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Tu je bila žena koja je nosila dete u rukama i vojnik je pitao da li je detetovo ime Alija. Ona je rekla da nije. Onda je on pitao da li je to dečak i žena je rekla 'da'. Onda se on sagao, izvadio nož, uzeo je bebu i udario je bebu nožem ovde, ovako u grudi, ispod glave, blizu vrata. Ja sam se okrenuo, a beba je pala dole. Bila je mrtva”. (Svedok iz Potočara o ubistvima u julu 1995.)

Press je na terenu, to jest na groblju, pored groba Ane Mladić. Stižu i prvi glasovi uznemirenog naroda:  “Ako imaju duše, zaista bi bilo ljudski udovoljiti toj najtužnijoj roditeljskoj želji da obiđe detetov grob. Nažalost, verovatno poslednji put, jer tamo gde odlazi, odlazi zauvek. S obzirom na to što je star i, kako se priča, teško bolestan, ni tamo možda neće dugo poživeti”, obraća se polušapatom čovek u crnini, brišući grob nedaleko od Aninog.

Prvi put čujem za tu Srebrenicu: Ratko Mladić, prigodna amnezija za prigodnu Srbiju
Photo: Stock

Te noći, u sumrak, ne znam koje je bilo vreme, ali sam mogao da vidim malo kroz vrata koja su bila otvorena, Ratko Mladić je stigao. Ja sam ležao u tom trenutku i on mi je prišao i počeo da viče, i pitao me je 'kojoj jedinici ti pripadaš?' Ja sam napravio taj ječeći zvuk i on je samo rekao: 'Pogledaj ovog, majku mu jebem, umire'. I tako mi je jednostavno opsovao majku i otišao. (Svedok iz Potočara)

A tu je i dnevni raspored zatočenog Ratka Mladića. Od doručka do počinka, Press prenosi idiotsku satnicu. Spava, jede, pije lekove, šeta se u zatvorskom krugu, prima posete, opet jede, odmara, gleda turske TV serije, omiljeni Utisak nedelje i ide na spavanje. Ukratko, jebiga, živi. Nažalost.

............................................

Novi detalji o ubistvu Nebojše Zarupca

Ubijen motkom zbog bensedina

 
Photo: bigradiobl.com

Mučenje je počelo udarcima po zadnjici, tabanima i leđima, potom rukama i nogama po celom telu i licu. Dok ga je sveštenik Peranović tukao, Nebojša Zarubac se dva puta uneredio

Iskazi svedoka u istrazi ubistva Nebojše Zarupca u centru za odvikavanje od bolesti zavisnosti SPC “Sretenje” ukazuju na to da ga je sveštenik Branislav Peranović tukao motkom od maslinovog drveta sa metalnim ojačanjem na vrhu i batinao sve dok nije preminuo. Jedan od razloga bio je to što je Zarubac uneo u centar kutiju “bensedina”.

U zahtevu za pokretanje istrage, čije delove, kao i iskaze svedoka, prenosi dnevnik Press, navode se detalji monstruoznog mučenja koje je počelo tako što je Peranović udario šamar Zarupcu, ubeđujući ga da ostane u centru. Potom se citiraju detalji mučenja iz takozvane sobe za prevaspitavanje.

Peranović je naredio Zarupcu da legne na klupu i ispruži se preko stola. Uzeo je jedan štap od maslinovog drveta koji se nalazio u toj trpezariji iza vrata i počeo da mu naizmenično nanosi udarce po zadnjici, tabanima i leđima. Kada je primetio da se uneredio, pozvao je svoja dva saradnika, koji su Zarupca odveli na sprat te pomoćne kuće da se sredi u kupatilu. U jednom trenutku Zarubac je ustao sa klupe, iskolačio oči prema njemu i pokušao da ga udari, ali, kako nije uspeo u tome, sveštenik ga je prvo desnom svojom nogom, i to gornjim delom stopala, udario u predelu grudi. Taj udarac je ponovio još jednom, a zatim mu zadao još jedan, drugom nogom  u stomak, kao i zatim nekoliko udaraca pesnicom, sa obe ruke, u predelu lica. Kako je u trpezariji bilo klizavo, okliznuli su se i pali, posle čega su u tu prostoriju ušli saradnici. Primetili su da se Nebojša uneredio, pa su ga ponovo odveli u kupatilo. Pošto ih nije bilo ni posle 15 minuta, Peranović je krenuo do pomoćne kuće. Ispred nje ga je jedan od saradnika obavestio da se Zarubac nalazi u kupatilu, da mu je loše i da otežano  diše”, navodi se, kako prenosi Press, u zahtevu za sprovođenje istrage.

Prema svedočenju Dragana Mitreva Mrvice, 6. avgusta su on i njegov kolega odveli Zarupca u sveštenikovu kuću.

Nakon što su ga predali, otišli su da pakuju drva kod sveštenikovig sina Petra Peranovića. Oko 21.30 sati Keba (svedok Nemanja Radosavljević) i Mitrev vratili su se u kamp, a pola sata kasnije Peranović je pozvao Mitreva i rekao mu da je Zarubac nesrećnim slučajem preminuo”, navodi se u službenoj belešci.

Advokat porodice Zarubac Dušan Pašić najavio je da će kao svedoke saslušati Peranovićeve sinove, drugu ženu Vesnu Veselinović i veliki broj štićenika “Sretenja”.

................................

Ravnogorska čitanka

Četnički antisemitizam

 

Ravnogorska propaganda, da bi odvraćala ljude od stupanja u partizanske redove, isticala je da njih vode Jevreji i drugi tuđinci. Moša Pijade i Tito, najčešće su mete četničke antijevrejske propagande. Četnički izveštaji, naređenja i depeše partizane imenuju kao "mošinovce", sledbenike Moše Pijade

Nacistička propaganda

Za Adolfa Hitlera antisemitizam je bio osnovno sredstvo širenja nacizma. Nemačka je predstavljena kao brana protiv "jevrejske opasnosti", "svetskog jevrejstva", koje je stajalo jednako iza komunizma i kapitalističkih država. Antisemitizam je bio osnovni vezivni element cele propagandne konstrukcije, jer je spajao nacističku borbu protiv komunizma i kapitalizma, odnosno ratne napore protiv Engleske i Sovjetskog saveza. Hitler je sve svoje protivnike nazivao Jevrejima. Nacistička propaganda je uvela pojam “međunarodno jevrejstvo”, za mračnu zaveru u kojoj su Jevreji iz pozadine vukli konce svih događaja. “Hitlerova revolucija” u Evropi učinila je kraj vladavini međunarodnog jevrejstva. Jevreji su bili krivi za sva zla, od kojih je Nemačka želela da “oslobodi” čovečanstvo.

Tokom gušenja ustanka u Srbiji 1941. godine, nacisti su redovno poistovećivali komunističke pobunjenike sa Jevrejima. Oktobra 1941. godine nemački general Franc Beme je uveo takozvane "mere odmazde", da se za svakog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 civila, a 50 za ranjenog. U Bemeovom naredenju je naglašeno da taoci moraju biti uzimani iz populacija koje uključuju: "sve komuniste, ljude za koje se sumnja da su komunisti, sve Jevreje i određen broj nacionalista i demokratski nastrojenih stanovnika." Za dva meseca Bemeovog terora u Srbiji (oktobar-decembar 1941), ubijeno je približno 30 000 civila, uključujući gotovo svo muško jevrejsko stanovništvo Srbije.

Prilikom “odmazdi” srpskim ustanicima, nacisti su usput rešavali "jevrejsko pitanje". Streljano je  neuporedivo više jevrejskih talaca u odnosu na njihovo eventualno učešće u srpskom ustanku. Harald Turner je ovu nelogičnost pravdavao praktičnim razlozim ("njih već imamo u logoru") i genocidnom namerom: "oni su takođe građani Srbije i moraju da nestanu".

Nedićeva propaganda

Propaganda Nedićeve vlade je prevodila nacističku propagandu u termine razumljive Srbima. Tokom okupacije Srbije, antisemitizam je postao širok pojam koji je, između ostalog, obuhvatao komunizam, demokratiju, liberalizam, kapitalizam i drugo. Sovjeti i zapadni saveznici su redovno dovođeni u vezu sa Jevrejima i njihovom “svetskom zaverom”. Na propagandnim plakatima, Jevreji su prikazani kao lukavi gospodari sveta, čije su marionete Čerčil i Staljin.

 

U provođenju nacističke politike prema Jevrejima srbijanski kvislinzi bili su veoma angažovani. General Milan Nedić svoje govore redovno usmerava protiv "komunističko-jevrejskog ološa" i "komunističko-masonsko-jevrejsko-engleske mafije". Nedićeva vlada, policija i žandarmerija svojski su pomagale nacistima da ekspresno istrebe jevrejsko stanovništvo Srbije u holokaustu.

Pošto su srpski Jevreji praktično istrebljeni u prvih godinu dana, a Srbija avgusta 1942. proglašena “slobodnom od Jevreja” (Judenfrei), antisemitizam je nastavio da služi za napade na ostale nemačke protivnike. Nacistička propaganda je plašila narod da će, u slučaju pobede komunizma, “međunarodni Jevrejin seljacima i radnicima oteti plodove njihovog znoja i truda, pa ih prisiliti da prose od jevrejskih gospodara”.

Četnička propaganda
Pristupanje preživelih Jevreja partizanima obilato je koristila četnička propaganda, za isticanje njihovog “nesrpskog” karaktera. Još u pregovorima sa Nemcima novembra 1941, četnički vođa Mihailović uverava Nemce da "partizane vode stranci, oni koji nisu Srbi: Bugarin Janković, Jevrejin Lindemajer, Mađar Borota, dva muslimana čija mi imena nisu poznata, pripadnik ustaša major Boganić" (svi likovi su izmišljeni sem Borote, ali on nije Mađar). I u depešama svojim potčinjenima Mihailović za partizane kaže: “To su najveći zlotvori koje vodi jevrejština.” Retorika ove vrste je brzo usvojena.

Četnički kapetan Bogdan Marjanović 24. februara 1942, povodom preuzimanja dužnosti komandanta Rogatičkog odreda, drži vatreni govor protiv partizana zasnovan na mržnji protiv "čivuta" (pogrdan naziv za Jevreje), “Turaka” (domaćih muslimana) i Hrvata:

Budite junaci svesni da nam preti opasnost od novih neprijatelja, a to su komunisti. Oni pod lažnim lozinkama da se bore protiv okupatora, pokušavaju da u svoje ruke uvuku što više naših neukih Srba Bosanaca, a posle da nas potčine pod vlast čivuta i onih istih krvoločnih Turaka i Hrvata, koji su stotine hiljada naše braće uništili na najzverskiji način.”

Ravnogorska propaganda, da bi odvraćala ljude od stupanja u partizanske redove, isticala je da njih vode Jevreji i drugi tuđinci. Moša Pijade i Tito, najčešće su mete četničke antijevrejske propagande. Četnički izveštaji, naređenja i depeše partizane imenuju kao "mošinovce", sledbenike Moše Pijade.

Uhodanu rasističku retoriku koristi i Jezdimir Dangić, četnički komandant iz istočne Bosne, koji optužuje partizane da ih vode "čivut Moša Pijade, Turčin Safet Mujić, mađar Franjo Vajnert i takozvani Petar Ilić čije pravo ime niko ne zna", a cilj im je da unište srpstvo. Četnički komandant iz Hercegovine Boško Todorović u svom proglasu iz 1941. poručuje da će Srbi, kada postignu “zlatnu slobodu” stvoriti Veliku Srbiju u kojoj "Turci i Jevreji" neće ponovo biti ministri, komesari, oficiri i "drugovi".

Pod utiskom ovakve propagande, grupa partizanskih boraca je januara 1942. prebegla u četnike, “jer su im u vođstvu bili Jevreji i Hrvati”. Četnički vojvoda Dobroslav Jevđević u svom izveštaju iz juna 1942. godine navodi da proleterske brigade imaju mnogo "Jevreja, Cigana i muslimana." Jevđević u proglasu protiv partizana jula 1942. godine iznosi prilično bizarne optužbe: "Oni uništavaju srpske crkve i dižu džamije, sinagoge i katoličke hramove".  Na skupu četnika u Trebinju jula 1942, partizane su proglašeni najvećom pretnjom za srpski narod jer ih vode "muslimani, katolici i Jevreji". Na istom zboru je odlučeno da u srpskim zemljama moraju živeti samo Srbi.

 

Petar Baćović, Todorovićev naslednik u istočnoj Bosni i Hercegovini, upućuje proglas Srbima u partizanskim jedinicama oktobra 1942, u kojem im objašnjava kako njih još uvek vode "Jevreji udruženi sa najvećim belosvetskim šljamom". Jedan četnički pamflet distribuiran u okolini Sarajeva u jesen 1942. govori o "komunistima čije vođe su Jevreji i koji hoće da nametnu jevrejsku vladavinu svijetu". U decembru 1942. četnici su rasturali rasistički pamflet u istočnoj Hercegovini koji glasi:

Vrhovni zapovednik svih komunističkih snaga u zemlji je neki Drug Tito, čije pravo ime niko ne zna, ali znamo jedino da je zagrebački Jevrejin. Njegov glavni saradnik je Moša Pijade, beogradski Jevrejin; Franjo Vajner, mađarski Jevrejin; Azija Kokuder, bosanski Turčin; Safet Mujije, Turčin iz Mostara, Vlado Šegrt, bivši robijaš; i mnogi drugi njima slični. Njihova imena najbolje svedoče ko su i koliko se bore za naš narod.”

Shodno rasističkoj logici, glavna diskvalifikacija partizanskih vođa je što su “Jevreji”, stvarni ili pretpostavljeni. I četnički vođa Mihailović u obraćanju potčinjenima decembra 1942. godine koristi prisustvo Jevreja i drugih naroda kao ključni argument protiv partizana:

Partizanske jedinice su pune razbojnika svih vrsta, kao što su ustaše - najgori kasapi srpskog naroda - Jevreji, Hrvati, Dalmatinci, Bugari, Turci, Mađari i svih drugih naroda sveta.”

Pripremajući se za učešće u četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi, odnosno bitki na Neretvi, četnički komandanti raznih pokrajina su 10. februara 1943. objavili zajedničko saopštenje "narodu Bosne, Like i Dalmacije" u kojem kažu:

Pošto smo očistili Srbiju, Crnu Goru i Hercegovinu, došli smo Vam u pomoć da razbijemo žalosne ostatke komunističke međunarodne, zlikovačke bande Tita, Moše Pijade, Levi Vajnerta i drugih plaćenih jevreja.”

Oni pozivaju zavedene partizane da "poubijaju političke komesare i stupe odmah u četničke redove, kao i stotine i stotine drugih koji shvataju da su "izdati i prevareni od komunista jevreja". Proglas su potpisali četničke vođe Ilija Mihić, Momčilo Đujić, Petar Baćović i Radovan Ivanišević.

Četnički antisemitizam je stajao na liniji propagande Nedićeve vlade, koja je, opet, bila deo opšte nacističke propagande. Napadanje Jevreja u jeku holokausta u Jugoslaviji, klasičan je primer identifikacije sa agresorom. Kako se produbljivala saradnja četnika sa fašistima, tako se njihov odnos prema Jevrejima pogoršavao. Enciklopedija Holokausta (str. 289) beleži slučajeve da su četnici poistovećivali Jevreje sa komunistima, ubijali ih ili predavali Nemcima.

 

Realni odnosi u četničkom pokretu bili su sasvim različiti od njihovih odnosa sa javnošću. Sredinom 1944, kada je slom Nemačke bio veoma blizu, četnici su osnovali specijalni jevrejski komitet, koji su činila četvorica Jevreja, po jedan iz Čehoslovačke, Mađarske, Rumunije i Jugoslavije. U junu 1944 su četvorica “Mihailovićevih Jevreja” izdala saopštenje:

Svi Jevreji ponovo izražavaju svoju zahvalnost generalu Draži Mihailoviću i njegovim podređenim oficirima, koji su uvek izuzetno blagonakloni prema svojim sugrađanima koji beže od Nacističkog terora, i koji uprkos svim žrtvama, spasavaju Jevreje iz Nemačkih ruku.”

Jevreji u partizanima
Jugoslovenski partizani su se borili protiv šovinističkog ludila raspirivanog od strane okupatora. Oni su odbacivali nacističku logiku i prihvatali preživele jugoslovenske Jevreje u svoje redove.

Značajan broj Jevreja, oko 2.897, pridružio se Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije. Tokom borbe protiv fašističih snaga, poginulo ih je 29%, iliti 720 boraca. Jedan broj Jevreja je bio na visokim funkcijama u antifašističkom pokretu, a Moša Pijade bio je član CK KPJ i Vrhovnog štaba NOV i POJ. Desetoro partizana Jevreja proglašeno je za narodne heroje Jugoslavije.

Neboračko stanovništvo je teško stradalo. Zahvaljujući saradnji raznih kvislinga, oko 80%  jugoslovenskih Jevreja, odnosno oko 60. 000 ljudi, nije uspelo da preživi nacistički holokaust.


....................................

Novo tumačenje dogovora o regionalnom predstavljanju Kosova

Fusnota se ipak istopila

 
Izgledala je tako smrznuto: Borislav Stefanović, zaprepašćen iznenadnim topljenjem pahuljice koju je ispregovarao u Briselu
Izgledala je tako smrznuto: Borislav Stefanović, zaprepašćen iznenadnim topljenjem pahuljice koju je ispregovarao u Briselu
Photo: Stock

Uprkos nadobudnim tvrdnjama Borislava Stefanovića da će “zima kosovskog nezadovoljstva izazvanog dogorom o regionalnom predstavljanju Kosova trajati večno”, famozna fusnota izdržala je jedva šest meseci. Najnovijom odlukom Vlade Srbije potvrđeno je tumačenje na kome je insistirala Priština, a koje je podržao i posrednik EU u dijalogu Robert Kuper, da tekst fusnote ne mora biti ispisan na tabli ispred predstavnika Kosova, već samo u pratećim dokumentima

U novoj instrukciji o učešću i postupanju državnih organa na regionalnim skupovima na kojima učestvuje i Kosovo, koju je Vlada usvojila tokom vikenda stoji da će Kosovo na regionalnim skupovima biti asimetrično predstavljeno, u pratećim dokumentima stajaće fusnota, ali prema novom tumačenju Vlade  fusnota više nije obavezna na tabli ispred zvaničnika Prištine.

Srpski zvaničnici neće više morati da napuštaju međunarodno skupove na kojima učestvuju i predstavnici Kosova. Novom instrukcijom Vlade Srbije zvaničnicima Srbije biće omogućeno da učestvuju na forumima sa Kosovom po uslovima koji su predviđeni sporazumima iz Brisela.

U fusnoti se navodi "ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i misljenjem MSP o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti".

Kako je saopšteno iz Vlade, pored table na kojoj je ispisano Kosovo sa zvezdicom, u svim pratećim dokumentima tekst fusnote mora biti naveden najmanje pri prvom pominjanju u svakom pojedinačnom dokumentu.

Lekcija Beogradu: Edita Tahiri, šefica pregovaračkog tima Prištine
Photo: www.flickr.com

Ova instrukcija je doneta sa ciljem otklanjanja štete nastale odsustvovanjem predstavnika državnih organa sa regionalnih skupova, stoji u saopštenju u kojem dalje stoji: “Odsustvovanjem sa regionalnih skupova, na osnovu obaveze proizašle iz prethodne instrukcije, predstavnici Republike Srbije bili su lišeni mogućnosti da na njima zastupaju državnu politiku prema Kosovu i Metohiji i interese Republike Srbije. Takođe, odsustvovanjem sa regionalnih skupova, Republika Srbija je imala direktne i indirektne ekonomske štete.”

Predstavnici državnih organa obavezani su da kod domaćina skupova i predstavnika Evropske unije insistiraju na doslednoj primeni predstavljanja privremenih institucija samouprave u Prištini, bez isticanja zastave i drugih obeležja, a zahtevaće se i prisustvo predstavnika UNMIK. U slučaju da predstavnici prištinskih institucija nisu predstavljeni u skladu sa ovom instrukcijom, predstavnici državnih organa Srbije napustiće skup uz pisani protest organizatoru.

Nakon što su Beograd i Priština u februaru ove godine postigli dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova, prema kome Kosovo na regionalnim skupovima nastupa pod tablom na kojoj stoji Kosovo sa zvezdicom, dve strane su sporazum različito tumačile, a srbijanski državni službenici su postupali prema stavu MIP da pored Kosova mora da stoji i zvezdica i tekst fusnote.

Tumačeći smisao i domete postignutog dogovora, posrednik EU u dijalogu Robert Kuper izjavio je da u Briselu nije dogovoreno da na regionalnim skupovima na pločici ispred Kosova mora da bude ispisana fusnota.

Borko Stefanović je ranije prokomentarisao da se DS neće suprotstaviti eventualnoj odluci vlade da prihvati da na međunarodnim skupovima fusnota ne mora da bude ispisana pored Kosova. "Na novoj vladi je, ako želi da stvar reši tako da se fusnota nalazi u pratećoj dokumentaciji na svakom skupu, i da naša delegacija samo pročita izjavu koja podseća na stav Srbije o statusu Kosova. Tu nema ničeg novog, osim odustajanja od insistiranja da fusnota bude na tablici", kazao je Stefanović.

Neposredno po postizanju dogovora u Briselu o regionalnom predstavljanju Kosova, šefica pregovaračkog tima Prištine Edita Tahiri izjavila je izjavila da će Kosovo napokon biti predstavljeno kao i sve ostale zemlje u regionu. Na konstataciju da, zbog zvezdice, ipak neće biti kao druge zemlje, Tahiri je tada rekla: "Ta fusnota je kao pahiljica, istopiće se kada prođe zima." Reagujući na tu njenu tvrdnju Borislav Stefanović je poručio da će ”zima kosovskog nezadovoljstva izazavanog fusnotom večno trajati”. Svega šest meseci kasnije, vreme je pokazalo ko je bio u pravu!

EU pozdravlja odluku Vlade Srbije

Evropska unija smatra da je odluka Vlade Srbije o asimetričnom predstavljanju Kosova na regionalnim skupovima „dobar korak napred”.

"Poenta sporazuma jeste da bude sveobuhvatan i da svi mogu da učestvuju u regionalnoj saradnji, i u tom smislu je odluka Beograda dobar korak napred”, rekao je Tanjugu neimenovani zvaničnik u sedištu EU u Briselu. On je dodao da „nema svrhe imati sporazume ako se oni ne primenjuju, pa je primena od ključnog značaja”.

Kad je reč o nastavku dijaloga Beograda i Prištine, evropski zvaničnik je istakao da Brisel to željno iščekuje i da će dijalog biti jedna od glavnih tema susreta šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton sa srpskim premijerom Ivicom Dačićem u Briselu.

 

 

04.09.2012.

PAMETNI I KNjIŠKI LjUDI

Užas i veliki troškovi, Robert Perišić (Edicija REČ, Samizdat B92, Beograd, 2002)

Pametni i knjiški ljudi

 
Photo: www.ravnododna.com

Ako živiš na ovim prostorima, previše si puta već bio pregažen teškim valjkom Istorije koja, je li, nikako da nas se okane. Ipak, budimo sasvim pošteni - istorija suludo galopira Balkanom, jašu je koristoljubivi moćnici, a većina nas, uključujući i Perišićeve junake, na ovaj ili onaj način, posrće. Da li upadamo u patetične unutrašnje egzile, da li bacamo cveće po tenkovskoj istoriji ili se ne trudimo previše da se mešamo u vlastiti život - više je stvar forme nego suštinske razlike. „Sloboda nije božije sjeme, pa da ti ga neko da“, pevao je Džoni, ali su Prljavo kazalište i Riblja čorba bili glasniji

Ako želite da vas ozbiljno shvate kada pišete o književnosti, nažalost, nije odveć uputno citirati Čarlsa Bukovskog. No, što se mora, nije teško! Veliki američki pesnik i prozaista (i, istina, potpuno pogrešno mitologizovana figura) jednom je prilikom rekao da pisac radi na svom delu čak i onda kada daje intervju.

Dakle, ono što čitamo po rubrikama posvećenim kulturi nisu intervjui - nikakav je to uvid u spisateljsku zbilju - sve su to nastavci književnih umotvorina autora. Ako bih se vodio ovom logikom, prvo delo Roberta Perišića koje sam čitao bilo bi leksikonski intervju koji je dao sajtu POPBOKS u njihovoj stalnoj rubrici Ukus poznatih (znate, to su oni slatko-voajerski intervjui sa pitanjima tipa koja vam je omiljena knjiga/ploča/film i slično). I, zaista, matori pokvarenjak je bio donekle u pravu - ne može se reći da je ovaj intervju nastavak Perišićeve literature, ali se u njemu pojavljuju neke važne tačke za autorovu poetiku. Pomenuću dve - Rejmonda Karvera i Džonija Štulića. Zašto sam izabrao baš njih? Krajnje je sebičan i banalan razlog. Kada me pitaju koja ti je omiljena knjiga, obično kažem „Katedrala“ Rejmonda Karvera (Perišić je navodi kao jednu od svojih omiljenih), a na pitanje koji mi je najdraži bend, opet se Perišićev ukus poznatih i moj ukus nepoznatih sretnu u Azri.

Priče iz zbirke „Užas i veliki troškovi“ zaista odišu, ako to možemo tako nazvati, i karverovštinom i džonijevštinom. Ono po čemu je Karver najpoznatiji, takozvani minimalizam u pripovedanju, prisutan je u gotovo svim Perišićevim pričama. Kratke rečenice i jednostavno fabuliranje - samo umesto pripovesti o srednjoj klasi u povoju izgubljenoj u američkoj provinciji, dobijamo priče o sitnim tranzicionim gubitnicima na brdovitom Balkanu, sektor Hrvatska. Gubitnicima zaglavljenim između sive, posleratne stvarnosti i sopstvene nespremnosti za suočavanje sa istom („Jer, ta realnost koju mi živimo - mi nju, u stvari, ne živimo, nego se sklanjamo pred njom“, kaže jedan od Perišićevih junaka). Nema ničeg romantičnog i petarpanovskog u borbi između ovih likova i ozbiljne, odrasle realnosti. Srećom, nema ni patetičnog kvazitragičnog patosa, tako karakterističnog za pisce koji bi voleli nešto važno da kažu o ovoj situaciji u kojoj se nalazimo. Perišićevi likovi su više od kartonskih figura u urbanim pričicama, više od beznačajnih i neuverljivih potrošača pop kulture - svako od njih sa sobom nosi jednu sasvim autentičnu priču, izmeštenu iz ustaljenih obrazaca. Njegovi junaci pokazuju koliko je ono što se čini uobičajenom i ustaljenom slikom stvarnosti zapravo krhko - kako je čitav život njihanje nad nekakvom provalijom. A šta je na dnu te provalije, ako dno uopšte i postoji? Ništa strašno, samo još života. U neograničenim količinama.

 

A nije da Perišić nije imao od koga da nauči da stvara likove. Naime, u već pominjanom intervjuu, autor kaže „Džoni mi je nešto otvorio, neki rastrzani govor, drukčije ambicije ovog jezika, neke likove. On je stvarao likove (Krvava Meri, Miki, Marina, Čera, itd.) bolje nego većina pisaca.“ Ako se malo bolje pogledaju priče iz ove knjige - na mnogo načina su Perišićevi likovi kompatabilni sa nekadašnjim Džonijevim. Da, iskustvo je drugačije - u međuvremenu se desilo nacionalno buđenje, pa rat, te tranzicija iz samoupravnog socijalizma u divlji kapitalizam (a ima li drugačijeg, vapi vazda budni salonski levičar u meni!). Međutim, teško mi je odupreti se utisku da je knjiga „Užas i veliki troškovi“ negde vrlo slična sa prvim Azrinim albumima - i na jednom i na drugom mestu nalazimo pregršt onih likova koje možemo sresti iza prvog ugla, onih običnih likova koji bolje pričaju priču o gradu nego sve te brošure koje nas upućuju gde se može fino jesti i sve te turističke ture za obilazak niskobudžetnog simulakruma. Perišićevi 21st century pametni i knjiški ljudi izvrsni su vodiči kroz današnji Zagreb, ali i kroz čitavu balkansku stvarnost. A balkanska stvarnost kao balkanska stvarnost - svejedno koliko imao godina, ako živiš na ovim prostorima, previše si puta već bio pregažen teškim valjkom Istorije koja, je li, nikako da nas se okane. Ipak, budimo sasvim pošteni - istorija suludo galopira Balkanom, jašu je koristoljubivi moćnici, a većina nas, uključujući i Perišićeve junake, na ovaj ili onaj način, posrće. Da li upadamo u patetične unutrašnje egzile, da li bacamo cveće po tenkovskoj istoriji ili se ne trudimo previše da se mešamo u vlastiti život - više je stvar forme nego suštinske razlike.

„Sloboda nije božije sjeme, pa da ti ga neko da“, pevao je Džoni, ali su Prljavo kazalište i Riblja čorba bili glasniji. I eto šta smo dobili u potonjim godinama - razne varijante užasa i velikih troškova. Čorba u Zagrebu, Kazalište u Beogradu; Perišićevi likovi i njihovi stvarnosni pandani, ti ispljuvci istorije, na večitom putovanju između jednog ništa i drugog ništa, a umorni mesija sedi u Holandiji i u kućnoj varijanti snima teško slušljive obrade narodnih pesama. Ipak, da nije sve tako crno, kao kolateralnu korist, dobili smo i „Užas i velike troškove“, sjajnu kolekciju proznih balkanoidnih paranoja - knjigu koja nam poručuje da nismo sami u klinču života i istorije. I to nam poručuje na način koji se stvarno retko viđa u ex-jugoslovenskoj aktuelnoj literaturi. Zaista, malo li je? Umjetnost te čini jačom nego što pretpostavljaš, davno reče jedan pesnik.

 

04.09.2012.

IZBORI U BOSNI I HOLANDIJI

Izbori u Bosni i Holandiji

Paralele kojih nema

 
Photo: Dragana Pavlović

Za razliku od naših, holandski glasači su duboko svjesni da je budućnost u njihovim rukama. Odlazak na birališta u ovim turbulentnim vremenima za NL i EU je sveta dužnost. To ko bi kod nas mogao biti pobjednik na oktobarskim izborima, nikome više nije važno, jer bolje, a ni gore, ne može biti. Ako se ne varam

Čovjek sam nesreće. U koju god zemlju dođem, padaju vlade, ruše se koalicije, raspisuju izbori. Putevi baksuzne sudbine vodili su me u dvije male, ali politički važne države. Za prvu kažu da je ključ balkanskog problema, a druga je lakmus-papir budućnosti Evropske unije, koju očekuje istorijski vruća jesen. U prvoj slijedi zapaljivi izborni listopad, druga je već u paklenom finišu septembarskog lova na još neodlučne glasače. U Bosni i Hercegovini sanjaju plavu zastavu sa zlatnim zvjezdicama. U njoj vide spas. U Holandiji, naprotiv, propast!

U BiH jedino još mogu da vabe većim ili manjim nacionalizmom. O ekonomiji ne govore, jer to ne privlači birače. U Nizozemskoj obećavaju teže sutra, više otkaza, marševe protiv Bruxellesa i EU. Kraljevina od 17 miliona podanika tako će presudno odlučivati o najvećoj ekonomskoj zajednici Starog kontinenta. Grčka je za sada rupa koja se, ipak, može začepiti, ali ako pukotina krene iz Den Haaga, slijedi samo rušenje.

Vrednovanje izbora u BiH i Holandiji nije isto. U prvo zemlji, vidjeli smo već, ne donose, gotovo, nikakve promjene. Agonija se nastavlja. Lovu za glasovanja trošimo uzalud, umjesto da pomažemo sirotinji koje je sve više. U NL birači izazivaju turbulencije koje pročišćavaju političku scenu. Njih se može prevariti samo jedanput. U Bosni i Hercegovini sto i jedan put!
Zato mislim da je Geert Wilders, najrazvikaniji svjetski islamofob, na opasnoj kušnji. Nizozemske izbore u 2010. godini označio je fantastični uspjeh njegovog PVV-a. Od stranke jednog lica, postala je to brojčano značajna parlamentarna frakcija za formiranje sadašnje vlade u ostavci premijera Marka Ruttea. Kabinet je pao onog trena kada je Wilders izmakao podršku iz sjene. Žutokosi političar lukavo je to odigrao, baš kao neki u Sarajevu što su sastavljali nemoguće koalicije samo da bi vladali, pa ih zatim nenadano rušili, pokušavajući još jednom pokazati ko je gospodar igre. Ovi u šeheru imali su strpljenja tek za koji mjesec, a Wilders je čekao dvije godine. Uskratio je podršku koalicionoj vladi ne zbog islama, novih džamija ili zakona o zabrani nošenja burke nego zbog Evrope.

PHOTO/EPA:ADRIAN BRADSHAW
Procijenio je da je pravi trenutak da ponovo stane u odbranu malog čovjeka, kojeg je do tada štitio od islamizacije Holandije. Ovog puta krenuo je u križarsku borbu protiv drakonskih zahtjeva i ucjena iz centrale EU. Birokrate iz Bruxellesa traže da Den Haag ispoštuje ono što je i sam, prije nekoliko godina, zagovarao među članicama eurozone. Holanđani su tada, uz Nijemce, bili najglasniji u rigoroznom zahtjevu da deficit zemalja korisnica eura kao monete ne smije prelaziti tri posto državnog budžeta. Nakon nevjerovatnog fijaska najvećih banaka u NL, kada je vlada sa preko 400 milijardi eura hitno morala sanirati gubitke, te ako se tome doda i pomoć Grčkoj, koja iznosi nekoliko desetina milijardi eura, nije teško zaključiti da je udar na kasu Niske zemlje bio poput orkana što sada brišu Amerikom.

Wilders je tako od aprila ove godine, nakon pada holandske vlade, naglo zaboravio na muslimansku opasnost i okrenuo se novim parolama što pale kod većine prosječnih ljudi u ovoj zemlji, koji do jučer, zapravo, nisu ni znali kako im se zove premijer ili ko su ministri. U zlatno doba ove države politika i političari bili su potpuno nebitni. Naravno, to je potpuno suprotno od naših iskustava što govore da su vođe partija u BiH poznatije i od najslavnijih svjetskih faca. Dok političari u Holandiji i drugim razvijenim demokratskim zemljama zapadne Evrope na vlast dolaze i odlaze gotovo s jednakim bankovnim računom, ponosni na privilegiju što imaju čast služiti svom narodu, u našem tamnom vilajetu bavljenje društvenopolitičkim radom najčešće znači obezbjeđivanje potomaka do trećeg koljena. Ipak, mora se priznati da jedina sličnost natapiranog žutokosog Holandeza sa našim političarima leži u njegovoj  prevrtljivosti i olakom gađanju teškim riječima. Kao da u njemu ima bh. gena.

Pitanje je sada da li će Geert Wilders slomiti zube na kampanji protiv Evropske unije i kako će preživjeti posljedice još jedne svoje ekspres-promjene? Da li će biti sposobniji od nekih ministara u Federaciji BiH što im prijete smjene? Krajem augusta Wilders je dobio oštro pismo rabina Jona Metzgera, u kojem ovaj uticajni religiozni vođa iz Izraela izražava nevjericu i ljutnju da u izbornom program PVV-a stoji i zabrana ritualnog ubijanja životinja, odnosno košera, kako ga zovu Jevreji ili halala poznatog u muslimanskom svijetu. Nije teško zaključiti da se iza ovoga krije prijetnja povlačenja bogatih donacija PVV-u, posebno od jevrejskih organizacija iz Amerike. One su naročito podržavale Wildersa u njegovoj galami protiv islama. U zapjenušanoj retorici, lider PVV-a, ups, zaboravio je da još neke religije, pored islama, upražnjavaju ritualna klanja. Inače, većina poslanika u holandskom parlamentu je, na inicijativu Partije za životinje, za zakonski prijedlog uspavljivanja stoke prije ubijanja.

Photo: Dragana Pavlović
Holandski političar koji je obilježio izbore prije dvije godine danas je u velikoj sjeni neočekivanog favorita svih predizbornih anketa. Riječ je o vođi Socijalističke partije Emilu Roemeru. Visoki čovjek, dječačkog lica s velikim ušima, kojem tepaju i Jumbo, od benignog učesnika s početka predizborne trke pretvorio se u razjarenog tigra, koji kandže posebno pruža prema Evropskoj uniji. Iako je više od million i po ljudi u klompama poslovima vezano za zemlje EU, u kojoj Nizozemska utržuje godišnje preko 120 milijardi eura, Roemer se ne ustručava izreći da će, ako postane premijer, oštro biti protiv, po njemu, neshvatljivo drastičnih mjera štednje među članicama eurozone. Gotovo je ismijao naredbu iz Bruxellesa da budžetski deficit ne smije biti veći od tri posto. Posebno se okomio na kaznu koju za takav prekršaj mogu izreći birokrati EU. Tvrdi da tu milijardu eura, oni iz glavnog grada Belgije, mogu dobiti samo preko njegovog tijela.

Vođa socijalista koji se skromnošću potpuno razlikuje od kolega mu iz naših krajeva, privukao je moguće glasače i žestokom borbom protiv odluke EU da Holandija, zbog širenja luke u belgijskom Antwerpenu, mora vodama Sjevernog mora potopiti jedan dio provincije Zeeland.  Prije 50 godina u zemlji lala i kanala, s teškom mukom i naporom, uspjeli su talasima oteti ovaj komad zemlje i od njega stvoriti visoko plodonosno poljoprivredno područje. Ako bude po Bruxellesu, zauvijek će nestati bogata imanja, a mnogi će izgubiti kuće i radna mjesta… Inače, jačanjem antievropske predizborne kampanje pred dan odluke, 12. septembra, najviše bi mogla biti pogođena Njemačka i kancelarka Merkel. Poslije odlaska s vlasti francuskog predsjednika Sarkozya, Holandija joj je preostala kao najbliža saveznica u provođenju novog programa štednje u eurozoni…
Za razliku od naših, holandski glasači su duboko svjesni da je budućnost u njihovim rukama. Odlazak na birališta u ovim turbulentnim vremenima za NL i EU je sveta dužnost. To ko bi kod nas mogao biti pobjednik na oktobarskim izborima, nikome više nije važno, jer bolje, a ni gore, ne može biti. Ako se ne varam?!

 

04.09.2012.

ISELjENO NAJVEĆE NELEGALNO IZRAELSKO NASELjE

Zapadna obala

Iseljeno najveće nelegalno izraelsko naselje

 
PHOTO/EPA:ADAM WARZAWA

.........................................................

Izrael je ponedeljak završio evakuaciju naselja Migron na Zapadnoj obali, čime je okončana višegodišnja rasprava u slučaju koji je postao simbol za tvrdokorne protivnike povlačenja sa okupirane palestinske teritorije.

Do podneva je svih 300 stanovnika napustilo Migron, dva dana pre roka koji je odredio sud, rekli su zvaničnici. Migron je najstarije od dvanaestak naselja koja su bez odobrenja izraelske  vlade izgrađena pre više od 10 godina na zemlji koju je Izrael zauzeo u  ratu 1967. godine, a na kojoj se Palestinci nadaju da će biti njihova buduća nezavisna država.

Spor oko jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali jedan  je od glavnih razloga trogodišnjeg zastoja u mirovnim pregovorima na  Bliskom istoku.

Palestinci ne žele da pregovaraju dok Izrael ne obustavi naseljavanje na  Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu, oblastima koje je Izrael zauzeo  1967. a koje Palestinci smatraju teritorijama svoje buduće države.

Oko 500.000 Izraelaca živi na okupiranim teritorijama u istočnom Jerusalimu ili naseljima na Zapadnoj obali. Nekoliko hiljada, međutim, nastanjeno je na ilegalnim ispostavama širom Zapadne obale. Izrael je često obećavao da će ukloniti ta naselja ali je u stvarnosti malo činio na tome.

Migron su osnovali izraelski ultranacionalisti 2001, oko 15 kilometara zapadno od Jerusalima. To je jedna od najvećih naseobina koju su mnogi videli kao simbol  odbijanja ili nesposobnosti izraelske vlade da se suoči s moćnim  krugovima koji podržavaju podizanje jevrejskih naselja na palestinskim  teritorijama.

Izraelski Vrhovni sud je 2011. odlučio da je neselje sagrađeno na  privatnom zemljištu jednog Palestinca i da mora biti uklonjeno.

Sud je odbacio zahtev stanovnika da bude odložena odluka i tvrdnje 17 porodica da su legalno kupili deo palestinske  zemlje na kojima su naselja izgrađena, prenele su agencije. Neke jevrejske porodice su protestovale pred sudom i zbog toga što im  nije pronađen alternativni smeštaj uoči izmeštanja naselja.

Bezmalo pola miliona jevrejskih naseljenika živi u više od 100  naselja izgradjenih od 1967. godine, posle okupacije Zapadne obale i  istočnog Jerusalima. Naselja se smatraju nelegalnim po međunarodnom  pravu, što Izrael poriče. Izrael je nedavno obelodanio da namerava da izgradi 2.500 stanova u  spornom Istočnom Jerusalimu, a zvaničnici su naveli da će uskoro biti  odobrena izgradnja još 2.700 stanova.

Palestinci žele da Istočni  Jerusalim bude prestonica njihove buduće države. Izrael je posle  Šestodnevnog rata 1967. okupirao Istočni Jerusalim,  Zapadnu obalu i  Gazu

Osim izgradnje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali, među spornim  pitanjima u bliskoistočnim mirovnim pregovorima jesu i granice buduće  palestinske države, bezbednost Izraela, sudbina palestinskih izbeglica i  status Jerusalima.



 

 

 

04.09.2012.

BH. INSTITUCIJE SAČINILE PISMO NAMJERE MMF-u

Ekonomski program za očuvanje makroekonomske stabilnosti
Bh. institucije sačinile Pismo namjere MMF-u
03.09.2012.
Bh. institucije sačinile Pismo namjere MMF-u

FOTO: Ilustracija

.................................

Institucije BiH, vlade Republike Srpske i Federacije BiH, te Centralna banka BiH sačinile su Ekonomski program za očuvanje makroekonomske stabilnosti i podržavanje održivog rasta u srednjoročnom periodu, objavljeno je na internet sajtu Vlade RS.

Cilj Ekonomskog programa je smanjenje fiskalnog deficita i unapređenje srednjoročne fiskalne održivosti, jačanje uloge Fiskalnog savjeta u koordinaciji fiskalnih politika, provođenje dogovorene fiskalne reforme, te planiranje za vanredne situacije i unapređenje strukturalne reforme da bi se poboljšala spoljna konkurentnost.

U pismu namjera dostavljenom MMF-u, između ostalog, navodi se da je ekonomija BiH pogođena globalnom finansijskom krizom i podsjeća da su Valutni odbor Centralne banke i fiskalna ograničenja, kao i multilateralna finansijska podrška, uključujući stendbaj-aranžman sa MMF-om iz 2009. godine, ublažili negativan uticaj krize i doprinijeli održavanju makroekonomske stabilnosti i povjerenja javnosti.

Posljednjih mjeseci, spor ekonomski oporavak, koji je uslijedio nakon 2009. godine, zaustavljen je zbog pojačanih turbulencija u evrozoni, što je, takođe, doprinijelo padu deviznih rezervi.

Zajedno sa pratećim debalansima u domaćoj ekonomiji, ovaj razvoj događaja izazvao je zabrinutost za makroekonomsku stabilnost i mogućnost rasta u BiH.

Proteklih mjeseci pogoršani su ekonomski uslovi. Globalno usporavanje i striktniji uslovi finansiranja opterećuju mogućnost rasta u BiH, gdje će realni BDP ove godine, vjerovatno, ostati na istom nivou, uz rast od svega jedan odsto u 2013. godini.

Uz slabo kreditiranje ekonomije, domaća potražnja će biti manja i tako će ograničiti inflaciju u indeksu potrošačkih cijena na oko dva procenta tokom perioda 2012-2013.

Uprkos smanjenju uvoza, deficit spoljnog tekućeg računa ostaće relativno visok 7,5 odsto BDP-a. Uz ograničeni pristup privatnim izvorima finansiranja, potrebe za spoljnim finansiranjem će se u najvećoj mjeri morati zadovoljiti povlačenjem od zvaničnih kreditora.

Institucije BiH, vlade Republike Srpske i Federacije BiH, te Centralna banka BiH opredijeljeni su da zadrže režim valutnog odbora, kako je utvrđeno zakonom, za očuvanje integriteta sistema indirektnog oporezivanja na nivou BiH.

Izražena je spremnost za preduzimanje koraka ka unapređenju poreske discipline jačanjem saradnje poreskih uprava uspostavljanjem formalnog sistema razmjene podataka, uz obećanje da se prekid u servisiranju obaveza po osnovu spoljnog duga na početku ove godine neće ponoviti.

U pismu namjera navodi se da će u pogledu održavanja fiskalne discipline u Republici Srpskoj, Vlada nastaviti sa politikom fiskalne uzdržanosti i zamrznuti zapošljavanje do kraja godine, osim u sektoru obrazovanja.

Vlada Srpske ostvariće uštede od 1,4 miliona KM na rashodovnoj poziciji po osnovu korištenja robe i usluga, milion KM na poziciji subvencije, na poziciji grantova 1,6 miliona KM, na poziciji doznaka na ime socijalne zaštite šest miliona KM, dva miliona KM na transferu Fondu PIO, u finansijskom planu Fonda zdravstvenog osiguranja za 2012. godinu u iznosu od pet miliona KM i na ostaloj budžetskoj potrošnji u iznosu od tri miliona KM.

U budžetima općina i gradova Republike Srpske biće ostvarene uštede od pet miliona KM od rashoda po osnovu korištenja robe i usluga, dok će se operacije koje se finansiraju iz sredstava sa eskrou računa smanjiti za 35 miliona KM.

Vlada Republike Srpske donijela je 30. avgusta odluku o prihvatanju zaduženja RS prema MMF-u po četvrtom stendbaj-aranžmanu.

Ukupni aranžman sa MMF-om za BiH iznosi 410 miliona evra, od čega RS pripada trećina, odnosno 136.600.000 eura.

Sredstva su namijenjena za podršku budžetima i ublažavanje efekata svjetske ekonomske krize. Odobravaju se na period od pet godina, od čega je grejs period tri godine, koji je uračunat u period otplate.

 

04.09.2012.

SUĐENjE ZA ZLOČINE U BRČKOM: MONIKA ILIĆ ZATVORENIKE U "LUCI" POLjEVALA KISELINOM

Suđenje za zločine u Brčkom
Monika Ilić zatvorenike u "Luci" poljevala kiselinom
Monika Ilić zatvorenike u "Luci" poljevala kiselinom

 Monika Ilić

...................................

Danas je pred Osnovnim sudom Brčko distrikta nastavljeno suđenje Zločinki Moniki Karan Ilić optuženoj za ratni zločin počinjen nad civilnim stanovništvom u koncentracionom logoru Luka.

Ona je u osam tačaka optužena da je od početka maja do 10. jula 1992. godine u Brčkom u koncentracionom logoru "Luka" i SJB Brčko vršila mučenja, nečovječna postupanja, nanosila velike patnje, povređivala tjelesni integritet i zdravlje, te vršila fizička i psihička zlostavljanja civilnog stanovništva.

Protiv Monike Karan Ilić danas su svjedočili zatočenici Amir Didić, Suad Ramović i Hasan Kamberović.

"Po naredbi Monike tukao me je njen tadašnji momak Goran Jelisić Adolf, a Monika je tražila da poteče zelena balijska krv", kazao je Amir Didić, jedan od logoraša koji je preživio najviše torture i mučenja, a koji se danas također prisjetio trenutka kada je Monika po njemu prosipala solnu kiselinu.

Svjedoci Suad Ramović i Hasan Kamberović kazali su danas da je Monika u logor dolazila u civilu ali naoružana pištoljem.

Monika Karan Ilić nalazi se u pritvoru u Bijeljini, a njen vanbračni muž Nebojša Stojanov izjavio je danas za naš medij, da nije zadovoljan odnosom brčanskog pravosuđa prema njoj.

"Žalili smo se na postupanje Suda Brčko distritka, jer joj je uskraćena ljekarska pomoć specijaliste, uskraćene su posjete koje smo imali ja i djeca, nikad nismo dobili dozvolu za bračnu posjetu na koju ona ima pravo, čekamo na odluku Ustavnnog suda BiH i ići ćemo do Strazbura", rekao je Stojanov.

Suđenje se nastavlja 10. septembra kada će protiv Monike karan Ilić svjedočiti Džafer Deronjić, koji je svjedočio i u Haagu protiv Gorana Jelisića Adolfa, prenosi BDC Televizija.

 

Jedinstvena Bosna i Hercegovina

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
75235694

Powered by Blogger.ba